Prema rečima Saše Stojanova, predsednika starčevačkog Udruženja poljoprivrednika, prinos pšenice je zadovoljavajući ove godine, ali ne i cena koja je na nivou od pre desetak godina. Poređenja radi, on navodi da je tada kilogram pšeničnog zrna plaćan 22 dinara, a jedna kifla koštala je 12 dinara, dok je sada cena 21-22 dinara za kilogram pšenice, a kifla i do 52 dinara. Stojanov još kaže da cena koja bi pokrila ovogodišnju proizvodnju je 26-27 din/kg pa do 32 din/kg zavisno od prinosa.

            Oni poljoprivrednici koji imaju mogućnost da skladište ovogodišnji rod pšenice u boljoj su poziciji jer će čekati bolju tržišnu cenu. Na ovu temu oglasila se i Republička direkcija za robne rezerve koja je na svom sajtu 4. jula objavila da će vršiti kupovinu merkantilne pšenice roda 2025. godine, domaćeg porekla, po ceni od 23 din/kg bez poreza na dodatu vrednost.

            S druge strane, Ministarstvo poljoprivrede nastavlja podršku setvi kroz subvencije za upotrebu sertifikovanog semena. Raspisan je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na regres za sertifikovano seme za 2025. godinu. Svi nosioci aktivnih poljoprivrednih gazdinstava, koji su do 15. jula uz podneti zahtev podneli i račun o kupovini sertifikovanog semena izdat u periodu od 1. avgusta 2024. godine do dana podnošenja zahteva, mogu da ostvare pravo na podsticaj u iznosu do 17.000 dinara po hektaru.

            U starčevačkom ataru oko 30% oranica bude pod žitom, ali zbog umanjenog roda kukuruza usled suše, može se očekivati veći udeo pšenice narednih godina.

            Saša Stojanov se zahvaljuje sugrađanima na toleranciji i strpljenju tokom žetve kada je poljoprivredna mehanizacija prolazila kroz naselje. Na nekim mestima krošnje drveća onemogućavale su prolaz istim što će biti rešavano u saradnji sa komunalnim službama. Stojanov pozdravlja uklanjanje deponija u ataru oko naselja i apeluje da se ne stvaraju divlje deponije jer one zagađuju zemljište i vodu.

M. Jovišić

Pčelarstvo:

            Pčele su jedini insekti koji prave  gotov proizvod  za ljudsku ishranu - med. Med je ishrana, med je lek, med je poslastica.

            Od kad postoji Starčevo postoje i pčelari ili zoljari kako su ih ranije zvali. Moderno društvo pčelara formirano je 16. januara 2000. godine, ponajviše zahvaljujući pokojnom Bati Petkoviću iz Kragujevca  koji je za vreme bombardovanja 1999. godine sa svojom jedinicom bio vojnik-rezervista u Starčevu i družio se sa pčelarima, a u isto vreme bio i potpredsednik asocijacije pčelara Srbije. Pomoglo je oko izrade statuta  i registracije društva. Ovu inicijativu podržala je i lokalna zajednica. Prvo rukovodstvo novoosnovanog Društva pčelara “Starčevo“ činili su predsednik Paja Orešković, blagajnik  Puniša Jović i sekretar Stevan Petrović, a članstvo su sačinjavali: Zlatko Radočaj, Kosta Aća, Pera Šic, Jordan Antonijević, Mića Jovanović, Mile Babin, Dragoljub Bežunar, Toma Petković, Miša Ivanić, Đoka Škulić, Paja Stojanov Zelja...

            Od tada postoji i tradicija da se za Ognjenu Mariju imamo i skup južnobanatskih pčelara. To je  tradicija  koja traje i dalje, tako da će i ove godine, 30. jula, od 18 sati, u maloj sali  doma kulture biti održano predavanje profesorke Snežane Milosavljević iz Požarevca  na temu bolesti pčela. Istog dana, na Trgu neolita će se održati prodajna izložba meda  i opreme za pčelarstvo.

Goran Stanković

Društvo pčelara “Starčevo“

Voćarstvo:

Priroda ovog leta jasno pokazuje svoju moć: najpre vreli sušni dani - pa onda superćelijske oluje sa snažnim pljuskovima i gradom. Stručnjaci kažu da nas u narednim godinama očekuju sušnija i toplija leta sa mogućnošću prelaska oluja u tornada. Sada je svima vidljivo da bez navodnjavanja više neće moći.

            U zavisnosti od mikro-lokacija, primećeni su lomovi stabala u voćnjacima i omlaćen plod (tamo gde ga je bilo). U vinogradima slično, što znači još mnogo dodatnog i neplaniranog rada. Potrebno je voćke i lozu sačuvati za sledeću godinu.

            Neki (pametniji) destileri su na vreme obišli hladnjače i pokupili zaostale zalihe smrznutog voća i sada ga polako destiluju. Ove jeseni ne očekujemo mnogo rakije i vina.

            Zdravi i vredni bili,

Božidar Dimitrić

Društvo vinogradara, voćara i destilera

Informacija

Mesna zajednica Starčevo i JKP “Starčevac“, u saradnji sa Gradom Pančevom, očistili su divlje deponije, odnosno smetlišta u ataru. Neke od tih lokacija već su opremljene video-nadzorom. Stoga, pozivaju se meštani da ne bacaju smeće na nedozvoljene lokacije jer će svaka takva aktivnost biti sankcionisana.