Regionalni centar za talente “Mihajlo Pupin“ u Pančevu već decenijama predstavlja jednu od ključnih institucija za rad sa darovitom decom u Srbiji. Na njegovom čelu je dr Dragoljub Cucić, fizičar i edukator sa bogatim iskustvom u radu sa najperspektivnijim učenicima. U razgovoru za naš list govori o radu Centra, izazovima, ali i o planovima za budućnost

            Šta trenutno smatrate najznačajnijim uspehom Regionalnog centra za talente?

            - Najzačajniji uspeh RCT-a “Mihajlo Pupin“, po meni, u ovih 25 godina koliko Centar u kontinuitetu radi, jeste da smo ostali “u igri“, da postojimo, i da smo svake godine postojanja postajali sve značajniji činilac važnosti u radu sa ovom decom koja zaista zahtevaju posebnu vrstu pažnje, čiju bitnost mnogi ne mogu, ili ne žele, da shvate.

            Koliko talentovanih učenika trenutno radi u okviru Centra i iz kojih oblasti dolaze?

            - To je nešto što se menja iz godine u godinu. Mnogo naše dece je prošlo kroz učionice Centra gledajući u njima “sa obe strane katedre“. Nama je jasno da smo im mi samo jedna “prolazna stanica“, prema kojoj su oni razvili jedan oblik svojih emocija, i tu smo dok oni mogu, i žele, biti sa nama.

Trenutno ih je, ove školske godine, osmoro, studenata, koji rade ili pomažu u radu: po jedan za istoriju, psihologiju, fiziku, grupu za film i pozorište i po dvoje iz matematike i biologije. Imamo i dve profesorke matematike koje rade u Centru, a da su nekada bile naše polaznice, jednog profesora na grupi za programiranje, jednu profesorku na grupi za književnost, tri profesorke na srpskom jeziku, profesora na stvaralačkom pisanju, profesora na istoriji. Mnogi od naših nekadašnjih polaznika učestvuju na našim kolonijama i kampovima, ili nam pomažu, kada realizujemo neke projekte.

            Na koji način prepoznajete i birate talentovane učenike koji se uključuju u rad Centra?

            - Oni su sa nama odrasli. Znamo ih kao decu. Dovoljno je bilo da to požele i da je u tom momentu bilo mesta za njih.

            Kakvu podršku Centar pruža učenicima u pripremi za takmičenja i naučne projekte?

            - Naš osnovni posao jeste stvaranje naučnog i umetničkog podmlatka u ovoj zemlji. Zato postojimo. Svako dete koje ima taj unutrašnji impuls, koji ga navodi na promišljenost, analitičnost, kreativnost mi se nalazimo da ih podržimo u toj njihovoj potrebi za tim oblicima izražavanja, i pronalaženja smisla.

            Koliko je važno rano usmeravanje talenata i kako u tome sarađujete sa školama i roditeljima?

            - Ne usmeravamo mi. Mi podržavamo i negujemo održivost te “drugačijosti“. Svesna su deca da su im drugačija interesovanja, i potrebe, od velike većine dece u njihovoj okolini. Treba razviti samopouzdanje toj deci, saznanje da biti drugačiji na takav način nije mana, već vrlina.

            Koji su planovi Centra za naredni period?

            - Pre svega, održati standarde koje smo postavili. Nije šala kada na državnom takmičenju u istraživačkim radovima 85% učenika iz našeg Centra osvoji nagradu, i taj je procenat znatno veći od procentualnog proseka nagrađene dece iz svih ostalih Centara u Srbiji.

            Razgovaramo o pokretanju grupe za veštačku inteligenciju, u narednoj školskoj godini.

            I tokom ove školske godine organizovana su takmičenja u istraživačkim radovima. Koliko ste zadovoljni postignutim rezultatima?

            - Iskreno, pomalo me i plaši takva uspešnost. Pronaći pravi model, koji nema odakle da se “prepiše“, da se i mentori, i deca, “ne umore“. Održati već postojeći motiv. Mi imamo izvanredne mentore, koji su se već toliko puta dokazali. Od nastavnika mnogo zavisi da li će neko darovito i motivisano dete ostati, ili nestati, u onome za šta je pokazalo zainteresovanost.

            Polaznici Centra osvajali su u prethodnom period nagrade u zemlji, ali i  u Evorpi, pa i na svetu. Koliko su za Centar značajna ovakva priznanja?

            - Nije to značajno Centru, koliko samoj toj deci i onima koji su sa njima radili. Oni su uložili svoje vreme, inteligenciju, emociju… To je nagrada njima, za ono što su uložili, da u njihovoj sredini se sazna ta vrsta njihove posebnosti i jedinstvenosti. Naš je posao i da takve informacije dođu do ljudi.

            Kako ocenjujete podršku lokalne samouprave i Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja?

            - Moram da pohvalim lokalnu samoupravu na materijalnoj podršci. Mnogo nam znači. Da imamo i tri puta više sredstava i to bi nam bilo malo, šta se sve sa ovom decom može uraditi.

            Ministarstvo prosvete nas je “ostavilo“ pre 10 godina, iako imaju osnivačka prava nad našim Republičkim centrom za talente (koji je jedan od naših osnivača i koji je bio koordinator rada svih regionalnih cenatara za talente) i koji već 10 godina ne postoji. Sada se koordiniramo na kolegijumima Regionalnih centara za talente Republike Srbije.

            Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja je pokazalo interesovanje za nas prošle godine. Više puta smo bili u direktnom kontaktu sa ministarkom Begović, postoje obećanja da će nas “pripojiti“ Fondu za mlade talente, kako kažu oni: “Sve stipendije i nagrade koje dajemo, dobijaju deca koja su išla u Centre za talente RS“. Čekamo da dođe do te realizacije. To će nam značiti dodatna sredstva i ponovu podršku.

            Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate u radu sa talentovanom decom?

            - Sredstva i administracija. Obezbediti sve ono što toj deci treba da bi se realizovala i razvila u samopouzdane odrasle osobe, ispunjene emotivno i intelektualno. A kada kažem administracija, mislim na činjenicu da godišnje, kroz aktivnosti Centra za talente, prođe između 500 i 600 dece. Koja škola, sa toliko dece ima dvoje zaposlenih? Centar u kome pod ugovorom radi oko 50 predavača. Udružena škola nam radi veliki posao, i prezadovoljan sam saradnjom.

            Kakvu podršku deca dobijaju od Centra?

            - Pored kvalitetnih nastavnika i mentora, sa kojima provode vrema na izučavanju onoga što ih najviše zanima, tu su ekskurzije i kolonije. Ono što je važno istaći da su sve te aktivnosti za decu besplatne. Ovo jesu deca sa posebnim potrebama, i tako se i treba ponašati prema njima. To samo oni znaju šta im sve kroz glavu “proleti“. Na nama je da budemo pored njih, da im dajemo ono što oni traže, i da znaju da smo tu.

            Već godinama unazad u Idvoru se održavaju letnji kampovi. Koliko je značajno da deca dolaze na ovakvu vrstu edukacije?

            - Kamp u Idvoru je kamp posebne vrste. Takođe je besplatan za pozvanu decu. Tu radimo kombinaciju fizike i programiranja, na izuzetno visokom nivou. Zato takva moraju da budu i deca tamo. Ove godine imamo 18 polaznika iz četiri države:  Slovenije, Bosne i Hercegovine (Republika Srpska), Rumunije i Srbije. Izuzetno je prijatno biti na ovom kampu koji su mentori Milan Surla i Slobodan Tršek formulisali u ovaj oblik. Imamo svakodnevne posete, da li gostujućih predavača, da li prijetelja, i sve to daje dodatnu draž. Generalni sponzor kampa je Institut “Mihajlo Pupin“, ali tu su i: PSSO, AP Vojvodina (Fond za talente), Projekat u okviru Erazmusa “Digitall Chalenge“, Kazneno-popravni zavod u Pančevu, OŠ “Mihajlo Pupin“ iz Idvora, Mioni d.o.o. iz Stare Pazove, Dom kulture “Mihajlo Pupin“ iz Idvora, “MESSER - tehnogas“, MZ Karika nauka umetnost i Grad Pančevo

            Nadam se da ćemo uspeti da kamp u Idvoru razvijemo i u drugim intelektualnim disciplinama za motivisanu i darovitu decu.

            Šta biste poručili mladima koji tek otkrivaju svoje talente i potencijale?

            - Da prate taj neki svoj unutrašnji glas koji ih navodi u njihovim potrebama da rade više, jače, bolje od drugih. To ih čini drugačijim od vršnjaka. To što su drugačiji nije sramota: neko brže trči, neko crta izvanredno, neko brzo i tačno računa… To smo što smo. Negujmo u sebi ono što nam prija i u čemu se dobro osećamo.

Zorana Šteković