Sećam se tog prvog dana. Mama me budi i pita me da li želim da obučem plavu ili crvenu haljinu. Prvi dan prvog razreda.

            Ispred naše škole je bilo mnogo ljudi. Mama me ljubi i kaže “srećno“!

            Nisam bila svesna da će devojčica pored koje sam sedela biti moja najbolja drugarica, da će me dečak iz prve klupe zasmejavati osam godina, da će učiteljica biti jedna od najvažnijih osoba u mom životu...

            Đački rastanak je poseban za svakog učenika jer je to završetak jednog poglavlja, ali isto tako i početak novog. Učimo, smejemo se, pomažemo jedni drugima a onda, odjednom -  kraj. Tek tada postajemo svesni koliko je tih osam godina brzo prošlo. Iako je škola često umela da bude naporna, svaki dan u njoj bio je ispunjen nečim posebnim. Sada, kada se približava kraj, svaki trenutak je vredniji iz dana u dan. Mnogo mi je tešško da zamislim školu bez svojih prijatelja i nastavnika. Godine su prolazile, a mi smo postajali sve stariji i zreliji.

            Svi krećemo različitim putevima, a sigurno ćemo pamtiti te lepe godine provedene u školskim klupama. Rastanak je veoma emotivna reč. U meni budi snažne emocije. Tužna sam jer neću viđati drugare svakog dana, ali sam srećna jer odrastamo u dobre ljude. Srećna sam što su oni ispunili jedan deo mog života.

            Za dva meseca biće teško, ali sigurno ćemo se truditi da sačuvamo lepe uspomene iz školovanja i nastavimo dalje. Svako na svom putu, ali ipak zajedno, jer, iako se škola završava, prava prijateljstva traju zauvek.

Magdalena Jovanović 8/3

U carstvu knjiga

            Jednoga dana, sedela sam u sobi i čitala knjigu “Hari Poter i relikvije smrti“.

            U toj knjizi pisalo je o jednom dečaku, Hariju Poteru,  koji nije imao roditelje i on je bio poslednja nada magičnoj školi u Hogvortsu.  Tu je bio i jedan bezobrazan čarobnjak koji se zvao Valdemor. On je hteo da ubije Harija i osvoji Hogvorts. Dok je Hari bio mali dečak, njega su u školi čuvali nastavnici. Kada je Hari otkrio da postoje Horusi u kojima je živeo po delić Valdemora, hteo je da ih sve uništi kako bi oslobodio Valdemora. Prvo je uništio njegov mač, pa onda tijaru, pa dnevnik Toma Ridla i došao je taj trenutak - kada je trebalo da uništi zmiju koja se zvala Nagini. U njoj je živeo poslednji delić Valdemora i on je tu zmiju čuvao da joj se nešto ne bi desilo. Kada su svi bili u Hogvortsu, Valdemor im je rekao da imaju jedan sat da predaju Harija. Niko od njih nije hteo da ga preda, pa su mu obezbedili vreme da Hari može da se pripremi za bitku sa zlim čarobnjakom. Valdemor je bio jači od Harija pa sam ja uzela njegov štapić i oslabila Valdemora, dok je Nagini napadala Hermionu i onda je Nevil ubio zmiju i Valdemor je počeo da se raspada i na kraju je umro.

            Svi su verovali da će Hari uspeti, i to se i dogodilo.

Nina Janićijević 5/3

* * *

            Volim da čitam knjige, od svoje sedme godine ih čitam. Moja mama ima mnogo knjiga i moglo bi se reći da me je zarazila njima. Moje omiljene knjige su o Novaku Đokoviću i Nikoli Tesli. One mi čiste mozak, bukvalno rečeno. Kada čitam, osećam se kao da sam na opuštajućem mestu poput mora.

            Knjige bez crteža su mi omiljene jer mogu da zamislim sve  živo i neživo. Želja mi je da pročitam sve knjige koje ima moja mama. Ona ima toliko knjiga, da mislim da za tri godine ne bih uspela da ih pročitam. S tim da interesantne knjige razvlačim i da što duže uživam, a dosadne ni ne pročitam do kraja. Kada sam pročitala knjigu o Novaku Đokoviću osećala sam se kao da sam proživela sve to što je on pisalo. Smatram da, kad pročitam knjigu, da sam proživela novi život i vratila se u svoj.

            Knjige su me svačemu naučile: da verujem sebe i da ne treba uvek za sve slušati druge ljude.

Sara Mijajlović 5/2

Moj omiljeni kutak

            Najviše vremena provodim u svojoj sobi gde imam sve što mi treba i skoro nikad ne posećujem ostale sobe.

            Uskoro ću dobiti sopstvenu sobu, a da priznam bilo je i vreme. Ne podnosim više aljkavost mog brata, ne mogu više da sređujem umesto njega. Osim toga, moja soba je super. Spavam na dvospratnom krevetu gde imam svoje police. Tu imam knjige i stripove posložene po abecedi. Zapravo, obožavam da ih slažem. Sem kreveta, imam i ormar sa stvarima, radni sto i još neke osnovne stvari.

            Moram da priznam da i dalje volim da sklapam kockice i pravim svoje setove, to mi podstiče kreativnost. Nedavno sam kupio i svoj prvi kompjuter, moj radni i zabavni šablon. U mojoj sobi mogu da se opustim posle škole, uradim domaći i nastavim svoj klasičan dan. Svoju sobu delim sa mlađim bratom, ali kako je on uvek u sobi za dnevni boravak i gleda crtaće, ne smeta mi mnogo. Moja soba, koju otac gradi, biće fantastičan kutak gde ću biti sam jer to volim. Ovih dana sam duže u sobi, dok je moj brat manje. Često izlazim iz kuće jer imam treninge svaki dan,  ali mislim da je to savršen balans između spoljašnje aktivnosti i sobe. U svojoj sobi imam sve kao što se vidi, to je malo mesto za odmor, zabavu, razonodu i ostale procese. Soba me smiruje i prosto uvek će biti tu.

            Podelivši sa vama moj kutak, počeo sam više da ga cenim.

Ognjen Omasta 6/1