- Zovem se Stefan Mandić, dugogodišnji Starčevac, i ovom prilikom želim da podelim sa svojim sugrađanima i čitaocima naših novina jasniju sliku o životu u zemlji u kojoj trenutno živim sa svojom porodicom.
Gde sada živite?
- Preselili smo se iz Starčeva u jedno lepo mesto Hojbah, u jugozapadnoj Nemačkoj, u pokrajini Baden-Virtemberg, nedaleko od Štutgarta.
Šta tamo radite i kako ste se snašli?
- Naš dolazak i početak života i rada u drugoj državi, kao i kod većine naših kolega, prijatelja i poznanika, doneo je mnoge izazove - bio je to šok, stres i veliki teret. Moji sinovi su se, srećom, lakše privikli na novu sredinu nego moja supruga i ja. Ipak, lepo je naučiti nešto novo, doživeti drugačije i proći putem kojim ranije nismo išli.
Sada, posle nekog vremena provedenog ovde, mogu da kažem da smo zadovoljni. Iako nam neke stvari nedostaju, trudimo se da svaki slobodan trenutak iskoristimo na pravi način i posvetimo ga našoj deci.
Želim da istaknem da život ovde, kao i u svakoj drugoj zemlji, nije jednostavan. Mnogi misle da je sve lako i lepo, ali postoji i druga strana priče. Radim kao operater u proizvodnji fasadnih premaza u jednoj firmi koja proizvodi građevinski materijal. Taj posao radim već dugo i uspešno sam se snašao, ali većinu dana provodim odvojen od porodice, radeći na mašini.
Voleo bih da imam više slobodnog vremena da ga mogu posvetiti porodici. Težim ka tome i nadam se da ću uspeti. Ovo je ta druga strana života u ovoj zemlji... Svaki radni dan je uglavnom isti: ustajem, odlazim na posao, radim veći deo dana, vraćam se kući i trudim se da maksimalno iskoristim vreme sa porodicom. Kad padne mrak, odlazim na spavanje kako bih bio odmoran za naredni dan. Monotono? Da, ali to je realnost za mnoge od nas koji živimo i radimo ovde.
Ima li nostalgije? Da li dolazite u Starčevo i koliko često?
- Razmišljamo o povratku u naše Starčevo - često je to tema naših razgovora. Verujemo da će do toga sigurno doći, samo treba još malo strpljenja i rada ovde, pa ćemo se jednog dana vratiti kući.
Dobro je to što često dolazimo u Starčevo. Trudimo se da to bude svakih tri do četiri meseca. Nažalost, propuštamo mnogo lepih trenutaka koje ne možemo da vratimo, ali svaki dolazak koristimo da provedemo vreme sa dragim ljudima i nadoknadimo ono što smo propustili.
Šta biste poručili Starčevcima, onima koji razmišljaju o odlasku i onima koji ostaju?
- Svima koji planiraju život i rad u inostranstvu, želim da poručim: dobro razmislite, posavetujte se sa porodicom i sa onima koji već žive daleko od svojih domova. Moj savet je - ako baš želite ili morate, krenite. Ne gubite nadu, jer lepši dani sigurno dolaze.
A mojim dragim Starčevcima želim da kažem - uživajte u svakom trenutku, budite uz svoje najmilije i cenite svaki slobodan čas, jer vreme koje prolazi nikada ne možemo da vratimo. Čuvajte porodicu, prijatelje i sebe - to je najveće bogatstvo koje imamo.
Srdačan pozdrav od porodice Mandić iz Nemačke!
P. Andrejić