Starčevo kod Petrovca na Mlavi - tišina predela, glas prošlosti

            Skriveno u blagim brdima istočne Srbije, Starčevo kod Petrovca na Mlavi je malo i tiho selo koje neupadljivo postoji na mapi, ali duboko usađeno u memoriju kraja i svojih meštana. Smešteno nedaleko od magistralnog puta, selo kao da stoji u senci veće i življe varoši, ali upravo ta spokojnost i odsustvo užurbanosti čine njegovu draž. Broji oko 400 stanovnika, a većina se izjašnjava da je vlaške nacionalnosti. Starčevo je naselje tradicionalnog tipa - ne pretenduje da se razvija u urbani centar, ali se ponosi svojom istorijom, vrednim domaćinima i prirodom koja ga okružuje. Poljoprivreda je i dalje glavna delatnost. Polja pšenice, kukuruza i suncokreta okružuju selo kao štitovi - čuvajući i hraneći njegove ljude. Baš kao i mnoga druga sela u Srbiji, i ovo Starčevo se suočava sa odlaskom mladih, mnogo njih je u inostranstvu, ali oni koji ostaju, ostaju s ljubavlju i poštovanjm prema zemlji i zavičaju.

            U centru sela nalazi se stara škola, nekad puna dečije graje, danas simbol jednog vremena koje se postepeno povlači. U porti male crkve, pod senkom vekovnih hrastova, meštani se okupljaju za slave, praznike, sahrane i retke svečanosti. Mesto je to gde vreme ne žuri, gde se još uvek živi u ritmu prirode.

            Interesantno je da se u okolini sela mogu naći ostaci starih seoskih staza, vodenica i zidina za koje meštani kažu da su iz vremena kada je selo bilo znatno veće i življe. Iako nije arheološki istraženo kao naše Starčevo, ni njemu ne nedostaje priča o ratovima, migracijama, obnovama i ljudima koji su dolazili i odlazili.

            Vlaški jezik, u ovom kraju izrazito prisutan i živ, sačuvan je u svim sferama života: u domu, na njivi, u običajima, pa i u pesmi. Meštani, svakako, govore i srpski, ali s ponekad namernom rezervom - vlaški je jezik doma, srpski sveta. Ta dvojnost je deo identiteta.

            Selo ima svoju bogatu kulturnu i duhovnu tradiciju. Mnogi običaji se vezuju za paganske ostatke koji su u vlaškoj kulturi prepleteni s hrišćanstvom. Znaju se dani kada se “ne radi“, kada se pali sveća za mrtve u dvorištu, ili se ujutru razgovara s vodom. Pesma, tužna i narativna, i dalje ima svoje mesto u životu meštana, kao i nezaobilazna frula. Za vreme seoskih slava ili svadbi, još uvek se mogu čuti arhaični napevi koji kao da odzvanjaju iz nekog drugog vremena.

            U selu živi uglavnom starije stanovništvo. I dalje se održavaju vidovi zajedničkog života - bilo kroz zadruge, dogovore oko radova, žetvi i pomoći. Nedavno je održan i prvi festival panj-torte, koji je okupio udruženja žena iz okoline, ali i šire - ovom “slatkom“ nadmetanju učestvovale su i naše sugrađanke iz Udruženja žena “Neolit“. Ovu manifestaciju organizuje agilno Udruženje žena “Starčevljanke“.

            Starčevo kod Petrovca na Mlavi predstavlja jedan od onih malih, nevidljivih stubova Srbije, selo čiji životni ritam nije određen satom, već suncem, kišom i praznikom. Ono je ujedno i mesto prelaza - između jezika, kultura, tradicija. LJudi ovde nose svoje stare običaje kao teške torbe: nisu uvek laki, ali bez njih se ne može. Malo selo koje se bori za opstanak  strpljenjem i ljudskom dobrotom, koje možda nećete videti u šarenim turističkim brošurama, ali ćete ga pamtiti ako jednom svratite.

Petar Andrejić

Ovo seosko naselje je zbijenog tipa. U centru sela kuće su jedna drugoj najbliže, do 50 metara, a dalje od toga ima ih i do 400 metara raspona. Površina ovog sela je 1.650 hektara. Povezuje ga nekoliko zaseoka sa prezimenima: Paprikonji, Jerimonji, Mrćinji, Jokonji, Streinješki, Draguči, Baroni... Pod imenom Starci, pominje se 1467. godine kao trg sa 16 kuća, a 1718. kao “pusto mesto“ u Kučajskom okrugu. Stanovništvo ovog Starčeva je većinski vlaško, i zavetine sela su Trojice i Sv. Apostoli Varnava i Vartolomej. Starinačko je i doseljeno iz Crne Reke i Timočke krajine. Indeks demografskog starenja kreće se u rasponu od 0,6 (1961.) do 1,3 (1991.). Struju dobija 1961. godine, telefonski saobraćaj 1992. godine, a asfaltni put krajem 80-ih godina HH veka. Ima četvororazrednu osnovnu školu i dom kulture. U ataru (Boljetinski potok) su utvrđene rezerve lignita.

Legenda o “starčevom kamenu“

U blizini sela, na uzvišenju iznad Mlave, nalazi se jedan usamljeni kamen, neobičnog oblika, koji meštani zovu starčev kamen. Prema predanju, davno je tu živeo usamljeni kaluđer, “starac“ koji se povukao iz sveta i živeo u pećini iznad sela. Bio je poznat po svojoj mudrosti i lečenju biljkama - dolazili su mu čak i Turci, ali i srpske majke koje su tražile spas za bolesnu decu.

Kada je starac osetio da mu se bliži kraj, popeo se na kamen s pogledom na dolinu i, kažu, celo selo se tog jutra ispunilo mirisom tamjana i šumom zvona, iako nigde nije bilo crkve. Od tada, meštani veruju da je taj kamen mesto “tihe molitve“, i često se tu ostavljaju po koji cvet, ili se u tišini sedi. I danas neki stariji ljudi kažu da kad padne magla preko Mlave, iz pravca tog kamena ponekad se čuje šapat, kao da neko čita molitvu.