“Doselio sam se u Starčevo 1955. godine. Kupio sam kuću sa jednim velikim ambarom za kukuruz i žito. A na krovu ambara i u golubarnicima bilo je mnogo golubova, tako da sam ih hvatao, ostavljao i čuvao. To su bili obični divljaci, domaći kućni golubovi. I to je bio moj prvi kontakt sa golubovima i moj početak golubarenja. Divio sam im se. Imaju složeno perije, lepe glave. Kasnije sam kupovao i nabavljao letače jer u to vreme sva deca su golubarila, nije bilo deteta da ne drži golubove.
Drugarstvo je tada vladalo i golubovi su se razmenjivali, trampili, hvatali. Kada sam 1969. godine otišao u vojsku golubove sam ostavio mlađem bratu. A 1975. sam se oženio i odlazio sam kod rođaka u Pančevo koji je bio golubar i on mi je poklanjao golubove. To je bilo 1976. godine i od tada nisam se razdvajao od golubova.
U prvo društvo sam se učlanio 1980. godine i to u Pančevu u “112“ društvo golubara. Imao sam tada jednu utakmicu koju mi je sudio Jovo Neptun koji je u to vreme i još dugo godinama bio jako poznat golubar i veliki čovek. Ali, toga dana se vreme pokvarilo tako da nije bilo rezultata. Zatim prelazim u “28“ društvo u Vojlovici. Tu sam sarađivao sa Matom Neralićem, pa zbog putovanja odlučujemo da osnujemo golubarsko društvo u Starčevu , pod brojem 461 i to 1993. godine, u čemu sam učestvovao i pomagao.
Po osnivanju “461“ društva bio sam u kraćem periodu i predsednik, ali sam odustao od te funkcije. U tom društvu sam napravio seniorski rezultat od 8 časova i 14 minuta, u društvenom takmičenju i drugi rezultat od 11 časova i 50 minuta, isto sa seniorima 2022. godine. Tokom tih godina išao sam po saveznim takmičenjima i upoznao sam mnoge golubare širom Srbije od kojih sam stekao veliko iskustvo i znanje koje sada prenosim na svoje golubove.
Zbog posla sam 1985. godine otišao u Libiju. U tamošnjem kampu video sam mali kavez sa našim golubovima, srpskim visokoletačima. Kod tog kaveza sam upoznao prijatelja i golubara Miću Jovića koji je bio član Prvog beogradskog društva, tako da sam po povratku u Srbiju, nastavili saradnju i druženje. Mića mi je poklonio stare beogradske golubove koja sam čuvao jer je među njima bilo golubova i poznatih golubara, kao što je Kosta Vasiljević i još neki Zemunci...
Te golubove sam ležao i njihove mlade “terao“, one koji su se pokazali. Vraćao sam se njima tako da sam stalno bio na početku, sve dok mi je jednog dana sve dojadilo i prelazim na čavine, to su bili dobri golubovi, solidni letači, imali su let za dušu, lep silazak da sam uživao. Ali, bio sam loš trener, nisam pratio vremensku prognozu, niti sam ih hranio kako treba pa se sa njima nisam proslavio, niti dokazao njihov kvalitet... Na moju sreću, 2012. godine uhvatio sam goluba od pokojnog Ognjena Matijevića i kada sam otišao da mu ga vratim rekao mi je da ga čuvam i da je dobar, da njemu ne treba, jer je izgleda osetio svoj kraj. Pa sam tog goluba pario sa njegovim golubom ispravio svoje matično jato koje danas imam i koji su se dokazali kao izvrsni letači, tako da sada im posvećujem više pažnje, pratim vremensku prognozu i hranim ih sa kvalitetnom hranom jer su zaslužili.
Moram da kažem da sam od 2013. godine otišao u penziju tako da od tada počinjem da golubarim na savremen način. Nema ubacivanja drugih ptica, mora oštra selekcija, vezivanje i sve što prati savremeno golubarstvo.
Želim uspešnu sezonu golubarima Srbije, kao i starčevačkim golubarima i - vedro nebo! “
pribeležio
Zoran Petrov - Nale