Osnovnu školu završila je u Starčevu, nakon čega i deveti deseti razred u tadašnjoj srednjoj školi “Paja Marganović“, a potom i medicinsku “Stevica Jovanović“.

            Izvesno vreme radila je na Drugoj hirurškoj u Beogradu, da bi se potom uglavnom bavila poljoprivredom i trgovinom.

            Za Dragana Gorunovića udala se 1985. godine i nedugo zatim rodila je sina Vladimira, a godinu dana kasnije i ćerku Biljanu.

            Od sina, koji je oženjen s Jovanom, imaju unuka Aleksandra (7), a od ćerke i zeta Miloša Pavlovića - Veljka (11) i Anu (9).

            Kako je odrastala mala Mira?

            - Živeli smo u skromnoj porodici. Tata je radio u PIK-u u Starčevu, a mama je bila domaćica, dok smo se brat i ja školovali, Kao i sva deca, mnogo smo voleli i da se igramo. Inače, u našoj ulici bilo je mnogo dece. Najradije sam se družila s komšinicom preko puta Mirom Ivanović, sada Spasenoski, s kojom sam se u međuvremenu i okumila. Tu je bila i Dragana Neralić, udata Bajer, a od drugara Zoran Kozačenkov i moja braća Zoran i Zlatko Stojčić. Obično smo se zabavljali uz stare igre, kao što su “između dve vatre“, klis, lastiš... Volela sam da igram čak i fudbal s dečacima!

            Odlazili smo i na Nadel i to pre svega zimi na klizanje. Tada su još uvek vladale velike hladnoće, pa je voda znala tako da zamrzne da nije bilo šanse da neko propadne. Sećam se da je i tata prolazio preko leda kada je radio u PIK-ovoj farmi, koja je bila s one strane Nadela...

            Detinjstvo...

            - Roditelji su mnogo radili i nisu imali previše vremena za nas, ali i nisu imali gotovo nikakvih problema s nama. Naravno, ako zanemarimo takozvane krađe trešanja po komšiluku. Međutim, ne mogu da kažem ni da smo ih krali, jer se komšije Jovanovići nisu ni najmanje bunili. Kod njih se nalazila zaista velika trešnja, koju nije bilo ni moguće obrati. A od događaja najviše pamtim kada sam se s pomenutom drugaricom i kumom Mirom nešto posvađala, pa je ona u jednom trenutku u afektu bacila kamen i razbila mi glavu. Kada je videla šta je uradila na kraju se kaznila tako što je gurnula nogu u konzervu i povredila se tako što se posekla. Ipak, nije bilo ništa ozbiljno. Sve u svemu, bili smo dobra i poslušna deca.

            Škola...

            - Učiteljica mi je bila Lela Mišković, koja je bila veoma stroga. Međutim, ni tada ni sada nikad joj nisam zamerila zbog toga. Naprotiv, baš bih volela da je i u sadašnje vreme malo strožije u školi. Što se Lele tiče, naučila nas je da budemo vredni, kao i da budemo dobri drugari, pa smo se veoma poštovali. U višim razredima odeljenjski starešina nam je bila Dragica Trajković, koja je predavala ruski jezik. Inače, bila sam odličan učenik, kako u osnovnoj školi, tako i posle u srednjoj. Najviše sam volela matematiku naročito zbog nastavnice LJilje Dragojerac, koja nam je znanje zaista umešno prenosila. I biologija mi je bila uvek izuzetno zanimljiva. Volela sam i da igram odbojku kod nastavnice fizičkog vaspitanja Livije Sfere.

            Druženje...

            - Zanimljivo je da sam svih osam godina sedela u klupi sa Draganom Dobrićem. Pored ostalog, kada je druženje u pitanju, pamtim i predivne ekskurzije širom Jugoslavije, poput onih kada smo išli u Poreč ili Dubrovnik. Inače, iz razreda sam se najviše družila s Rajkom Milutinović, Marinom Radović, Radenkom DŽokić, LJiljom Antonijević, koja nažalost preminula, kao i Rade Savanović. Tu je i LJubiša Nikolić, s čijim sinom se sada i moj sin druži, a postali su i kumovi.

            Srednju medicinsku školu lako sam završila, jer sam to volela. Bila sam na opštem smeru, pa smo pre podne išli u školu, a popodne na praksu u bolnici. Morali smo da nosimo po dve, tri kese u kojoj su bili uniforma, patike za preizuvanje i sve drugo. Baš je bila disciplina, ali nam ništa nije bilo tako teško.

            Mladost...

            - U to vreme su krenuli i izlasci i to najviše u starčevačku diskoteku, a potom i u Omoljici ili Brestovcu, odakle pamtim kada sam sa sestrom Snežom Simijonović išla na koncert “Riblje čorbe“. Bilo je to na otvaranju brestovačke diskoteke, a moja Sneža je toliko igrala da je na kraju Bora podigao na binu, dok je cela sala aplaudirala. Tokom izlazaka po Starčevu upoznala sam i supruga Dragana Gorunovića i to kad sam počela da radim 1984. godine. Dobro, mi smo se znali i odranije... On je voleo da igra stoni tenis u Domu kulture, pa sam ga tu zapazila.

            Brak, posao...

            - Zabavljali smo se oko šest-sedam meseci i uzeli smo se 1985, a svadbu smo napravili 25. maja. U septembru sam dobila sina Vladimira. Tako smo 25. maja ove godine proslavljali 40 godina braka sa decom u jednom restoranu i bilo je predivno. Inače, veći deo života smo radili poljoprivredu, gajili bostan i drugo. Nekih desetak godina smo radili na pijaci u Pančevu, na Strelištu, gde smo prodavali lubenice, voće i povrće. Gajili smo i po pet lanaca lubenica i nije bilo tako loše. Na preko 30 lanaca sejali smo i pšenicu i kukuruz... Međutim, sada samo izdajemo zemlju u zakup, jer muž više ne može da radi.

            Porodica...

            - Sin sa porodicom živi s nama, a sada smo doveli i mog tatu, koji uživa s troje praunuka. Voli s njima da igra šah, domine i sve drugo. Pored toga, volimo i da idemo na stadion da gledamo “Borac““. Obožavamo i da gledamo folklor. Odemo nedeljom u ovu novu crkvu i drago mi je što ima prilično sveta, pa i mladih. A kada pozavršavam kućne obaveze i nađem vremena, volim sa kumom i komšinicom da prošetam. A pošto mi je kuma Milena u udruženju penzionera ponekad otputujem i s njima na eksurziju ili odem na poneko predavanje.

            Starčevo danas?

            - Starčevo je veoma dobro napredovalo. Volela bih samo da ima malo više sadržaja za omladinu... Inače, manja deca nam se leti skupljaju dole na igralištu u Ritskoj, ali za one malo starije nema baš nekog izbora.

            Tako govori ova skromna i pozitivna Starčevka, a svojim sugrađanima poručuje:

            - Da se druže i čuvaju prijateljstva.

družio se

Jordan Filipović