Iste godine počinje da radi kao učiteljica u omoljičkoj školi, a 1993. godine biva preraspoređena u školu u Starčevu gde je i živela posle udaje. Svoje profesionalno usavršavanje nastavlja 1995. godine na tada novoosnovanom Učiteljskom fakultetu u Beogradu gde je diplomirala 1998. godine i stekla zvanje profesora razredne nastave. Na osnovu svog dudgogodišnjeg rada i postignutih rezultata 2022. godine stekla je zvanje pedagoškog savetnika. Deset generacija dece je do sada ispratila u dalje pohode za novim znanjima. Sa suprugom Boškom ima sina Ivana i ćerku Draganu i ponosna je baka unučića Lare, Alekse, Mine i Sofije.

            Kako je proteklo Vaše odrastanje?

            - Detinjstvo sam provela u svom rodnom selu sa svojom petočlanom porodicom. Bila su to druga vremena. Živelo se tiho i skromno. Reč roditelja, učitelja, nastavnika se slušala i poštovala. Od svog oca sam imala veliku podršku da biram šta god hoću i gde god hoću da se školujem, a za to vreme je to bila velika privilegija imati takvu vrstu podrške od roditelja. Kad prođu školski dani ostaju sećanja, u kojima se izdvaja učitelj Bora Nedeljkov, koji je svojim likom i delom uticao na mene da zavolim učiteljski poziv. Nakon školovanja, uz veliku podršku bivših nastavnika, a sada  kolega, savladavam prve korake učiteljskog poziva. Imala sam sreću i čast da mi mentori budu učiteljice Mira Topalović i Vera Macedonac koje su mi pružile podršku u savladavanju učiteljskih veština.

            Imate višedecenijsko iskustvo u prosveti. Koliko se obrazovanje promenilo od početka Vaše karijere do danas?

            - Potrebe obrazovnog sistema danas i s početka moje učiteljske karijere su veoma različite, a promene koje bi trebalo da efekte obrazovanja približe zahtevima modernog vremena, veoma su spore. Smatram da je potrebno napraviti korenite promene  školskog programa, udžbenika, trajanja časa, načina usavršavanja nastavnika, pa tek onda prilagoditi sistem najnovijim trendovima i potrebama mladih ljudi koji se obrazuju. Od devedesitih se oseća pad poštovanja i discipline. U ovim vremenima ispada da sticanje znanja nikome nije važno, nego samo ocena. Nema dovoljnog ulaganja rada i truda i onda ne može da se napreduje. U svemu tome trudim se da motivišem i sebe i decu i roditelje da ne dozvolimo da najvažniji segment našeg društva potone. Do kraja mog radnog veka boriću se, iako je to veoma teško, da pokažem da bez znanja i obrazovanja nema napretka nijednog društva.

            Koji su danas izazovi u radu sa decom?

            - Izazova ima mnogo. Način odrastanja današnjih generacija i tehnologija koja im je sve dostupnija utiče na celokupan njihov razvoj. Trenutno je najvažnije negovati međusobno druženje, iznegovati empatiju, približiti im značaj učenja i uticati da se što više udalje od virtuelnog sveta. Razvojni problemi se poslednjih godina učestalije javljaju kod dece, to predstavlja veliki izazov za sve nas koji radimo sa njima. Ono što zabrinjava je stanje fine motorike kod dece. Ona se razvija kroz svakodnevne životne aktivnosti, zato deca danas treba da pomažu u kući, upražnjavaju sve igre koje sadrže bacanje i hvatanje lopte, oblikuju testo, plastelin, seckaju makazicama, trče, skaču, budu samostalna, da rastu prirodno i u prirodi.

            Koji su Vaši ciljevi u radu sa decom?

            - Naučiti decu da vole, poštuju različitosti, da pomažu jedni drugima, da budu vredni, pošteni i odgovorni. Smatram da je važno angažovanje dece u vannastavnim aktivnostima da bi se to postiglo. Današnjoj deci na prvom mestu treba da budu fizičko, muzičko i likovno vaspitanje. Sada imam generaciju koja je spremna i da napravi predstavu i da budu kreativni i u muzici i u likovnom izražavanju. To koristim da učimo i neke druge stvari na časovima matematike, srpskog, prirode. Tragam za načinima kako da im približim znanje, kako da ih motivišem i da rade i da uče, a da pri tom razvijaju radne navike i odgovornost da bi stasavali u dobre ljude. Važno je i da ih naučimo da se zaštite od svih iskušenja koja ih u ovom svetu okružuju.

            Šta je najlepše što su vam učenici priredili?

            - Svaki put me neizmerno obraduju sitnice koje život znače kao što su napisana poruka, nacrtan crtež, napisan stih, pesma, zajedničkim vrednim rukama napravljen pano dobrodošlice  na početku svake školske godine, izrađen leksikon koji je obeležio četvorogodišnje druženje sa jednom generacijom... Sve to je od neprocenjive vrednosti jer to se ne kupuje već daruje, tek onako, od iskrenog dečijeg srca. Zadovoljstvo mi je kad vidim bivše učenike da su odrasli u dobre, poštene i vredne ljude, da su osnovali svoje porodice, da su zadovoljni svojim životima. Najlepše je kada se u učionici nađu tri generacije koje su došle da obiđu svoju učiteljicu.

            Šta je potrebno da bi neko bio dobar učitelj?

            - Deca traže vedrinu, snagu, energiju, praćenje nekih novih trendova tako da je učitelj večiti đak. Učitelj  uvek ostaje dete u duši, a sa glavom mudraca od stotinu leta.

            Sve manje mladih se odlučuje za zanimanja u prosveti, ali ipak biti učitelj je nešto posebno. Šta biste poručili mladima koji razmišljaju o učiteljskom pozivu?

            - Uloga učitelja oduvek je bila važna u odrastanju dece, a sada u ovim vremenima je još značajnija. Mlađim kolegam bih poručila da se učiteljski poziv mora voleti, jer osim što je odgovoran to je poziv koji je human i plemenit. U učionicu se ulazi sa osmehom i vedrinom, a sve brige se ostave ispred vrata kako bi se sto posto dali deci sa mnogo strpljenja. Treba biti i mudar kako bi spoznali načine i postupke kako sarađivati i sa roditeljima i sa decom.  

            Od ove godine radite i sa decom u amaterskom pozorištu pri Domu kulture. Recite nam nešto više o tome.

            - Ideju direktora Doma kulture za pokretanje i osnivanje amaterskog pozorišta podržala sam u želji da okupimo što više dece i mladih, jer pozorište podstiče kreativnost, razvija veštinu komunikacije, jača samopouzadanje i razvija osećaj za timski rad, a to današnjoj deci nedostaje. Naša mala dramska družina je već izvela kratku predstavu “Aska i Vuk“ na Starčevačkim danima knjige, a sada radimo sa mlađom glumačkom družinom predstavu za jun. Poziv je otvoren i za srednjoškolce i starije Starčevce koji žele da se priključe ovom amaterskom pozorištu.

Milena Jovišić