Kakvi su vremenski uslovi u vašem kraju ove sezone i kako utiču na vaše useve?

            - Ove godine smo imali relativno dobru količinu padavina i u početku je delovalo da bi sezona mogla biti mnogo bolja nego prethodnih godina. Međutim, vreme nas je ponovo podsetilo koliko je poljoprivreda nepredvidiva. Deo atara je zahvatila jaka oluja koja je napravila značajnu štetu na pojedinim parcelama. Veliki broj ratarskih useva je polegao i sada je teško proceniti koliko će se to odraziti na konačan prinos. Iako nije bilo ozbiljnih problema sa nedostatkom vlage, vremenske nepogode su ostavile posledice i sigurno će se odraziti na rezultate proizvodnje.

            Šta očekujete od ovogodišnje poljoprivredne sezone?

            - Iskreno, najveći problem poljoprivrednicima ove godine nisu samo vremenski uslovi već pre svega niske otkupne cene. Troškovi proizvodnje su iz godine u godinu sve veći, a cene poljoprivrednih proizvoda ne prate taj rast. Zbog toga mnogi proizvođači nisu zadovoljni iako usevi na prvi pogled ne izgledaju loše. Očekujem da će prinosi kod većine ratarskih kultura biti nešto manji nego što smo planirali, a ono što dodatno brine jeste da ni dobar rod ne garantuje dobru zaradu. Poljoprivrednici danas mnogo više razmišljaju o tome koliko će dobiti za svoj proizvod nego koliko će ga proizvesti.

            Koja poljoprivredna kultura vam ove godine najviše uliva optimizam i od koje očekujete najbolje rezultate?

            - Za sada mi najviše optimizma uliva pšenica. Padavine su došle u pravom trenutku i deluje da bi mogla da ostvari solidan prinos. Naravno, sve će se znati tek kada žetva bude završena, ali trenutno izgleda najstabilnije. Dobra očekivanja postoje i kada su u pitanju kukuruz i suncokret. Za sada su u dobrom stanju, ali ne očekujem neke rekordne prinose. Ako vremenski uslovi do kraja sezone budu povoljni, verujem da će biti pristojnog roda, ali je još uvek rano za velike prognoze. Poljoprivrednici su naučili da budu oprezni jer jedno nevreme ili period velikih vrućina mogu za kratko vreme da promene celokupnu sliku na njivama.

P. S.

Pčelarstvo:

            Povoljne vremenske prilike temperatura i vlažnost odgovara za rast različitih trava i korova, sve biljke su cvetnice i pčele skupljaju polen i nektar sa cveta biljaka i unose u košnicu gde dobijamo vrlo kvalitetan ukusan livadski med. Med je najčešće crvenkaste boje, aromatičan i prijatnog ukusa i mirisa. Livadski med je jako koristan za organizam za naš imunitet, varenje i probavu, kardiovaskularni sistem kao i za nervni sistem treba ga koristiti u ishrani jednu do dve kašičice dnevno. Prirodno svojstvo meda je da se kristališe zbog polenovih zrnaca u sastavu meda ali med prilikom kristalizacije ne gubi svoja svojstava. Možemo da ga deklarišemo ako teglu stavimo u šerpu ili lonac stavimo daščicu na dnu šerpe sipamo vodu stavimo teglu sa kristalisanim medom i zagrevamo do 40 stepeni oko sat vremena i med se  dekristališe.

            Društvo pčelara “Starčevo“ planira tradicionalni skup južnobanatskih pčelara za 30. jul ove godine sa početkom u 17 sati, kada će tezge sa izloženim proizvodima od meda kao i tezge za opremom za pčelare biti postavljene na Trgu neolita. Od 18 sati istog dana planirano je predavanje za pčelare u maloj sali Doma kulture. Predavač će biti LJuba Pejović iz Mramorka, profesionalni pčelar i proizvođač žute banatske matice.                                                     

           Goran Stanković

Društvo pčelara “Starčevo“

Voćarstvo:

            Konačno smo radosni gledajući naše vinograde i voćnjake u punom rodu. Višnje, trešnje i rane kajsije su obrane ili u branju. Deo je otišao u prodaju, deo u zimnicu, a (možda najveći) deo u rakiju.

            Nije na odmet ponoviti opšta pravila pri spremanju komine. Zrelo i bez truleži i prljavštine treba odkoščati, a po mogućnosti samleti. Nije zgoreg u poljoprivrednoj apoteci nabaviti voćne kvasce, hranu za kvasce i enzime. Time se dobija bolje i potpunije vrenje uz izraženiji ukus i miris. Kominu treba držati u zatvorenim sudovima, bez mešanja dve do tri nedelje u zavisnosti od temperature ambijenta. Najsigurniji znak da su voćni šećeri prešli u alkohol je pojava tečnosti na vrhu suda (voćni, a ne šećer iz radnje), pa treba pristupiti prvoj destilaciji. Treba prikupiti svu rakiju, odnosno da prikupljena rakija ima 27-30 stepeni. Najbolje je da meka rakija odstoji neko vreme u zadihtovanom sudu pa tek onda da se vrši druga destilacija. Obavezno treba odvojiti “prvenac“, odnosno metil-alkohol i to 1-2% od usute u kazan meke rakije. Rakiju prihvatati u sud sve dok na luli rakija ne spadne na 40 stepeni (u zavisnosti od vrste voća može se prekidati i na više stepeni). Nastaviti sa prihvatom rakije koja se može koristiti ulivanjem u sledeći kazan komine. Dobijena veoma jaka rakija je dobro da odstoji i onda se destilovanom vodom spušta na željenu jačinu, koja je obično između 43 i 47 stepeni. Zdravi i vredni bili,

Božidar Dimitrić

Društvo vinogradara, voćara i destilera