- Ja sam Slavica Koceva Slavica, nekada Vasović. Rođena sam 1987. godine u Starčevu, mestu u kom sam odrasla, napravila prve korake, stekla prva prijateljstva i završila osnovnu školu. Starčevo nije samo mesto mog rođenja, već deo mene koji nosim gde god da krenem. Tu su moji koreni, uspomene i priče koje su me oblikovale u osobu kakva sam danas.
Gde sada živite?
- Od kada sam se udala živim u Strumici (Severna Makedonija), gradu pod Belasicom, koji je vremenom postao moj dom. Strumica je poznata po vrednim, srdačnim i gostoprimljivim ljudima, a upravo su oni, i taj duh zajedništva, učinili da se ovde osećam prihvaćeno. Iako sam rođena u Starčevu, Strumica je mesto gde sam stvorila porodicu, stekla mnogo prijatelja i izgradila svoj život.
Šta tamo radite i kako ste se snašli?
- Radim u porodičnoj firmi za računovodstvo zajedno sa svojom zaovom i svojim svekrom. Naš posao obuhvata vođenje poslovnih knjiga, pripremu finansijskih izveštaja i svakodnevnu komunikaciju sa klijentima. Iako računovodstvo mnogi doživljavaju kao posao pun brojeva i propisa, za mene je to mnogo više od toga - to je odgovornost, preciznost i stalno usavršavanje. Rad u porodičnom okruženju donosi posebnu dinamiku, jer se međusobno podržavamo, razmenjujemo iskustva i zajedno rešavamo izazove. Tokom godina sam stekla veliko znanje i iskustvo, ali i naučila koliko su poverenje, dobra organizacija i timski rad važni za uspešan posao. Posebno me raduje kada svojim radom možemo da pomognemo našim klijentima da lakše i sigurnije vode svoje poslovanje.
Da li ste dolazili u međuvrmenu u Starčevo?
- Da, dolazim u Starčevo jednom do dva puta godišnje. Zbog prirode posla i brojnih poslovnih obaveza nisam u mogućnosti da dolazim češće, ali svaki dolazak mi pričinjava posebno zadovoljstvo.
Trudim se da vreme koje provedem u Starčevu iskoristim na najlepši način - u druženju sa porodicom i prijateljima, obilasku dragih mesta i uživanju u atmosferi rodnog kraja. Iako danas živim u drugoj sredini, u drugoj državi, Starčevo će uvek imati posebno mesto u mom srcu i rado mu se vraćam kad god mi to obaveze dozvole.
Poruka Starčevcima - onima koji odlaze i onima koji ostaju?
- Život često odvede ljude različitim putevima, i to je sasvim prirodno. Oni koji odlaze neka nose sa sobom hrabrost da grade svoj put gde god da se nađu, da uče, napreduju i stvaraju nove prilike. Svet je veliki, ali čovek svoju vrednost nosi u sebi, a ne u mestu gde živi. Onima koji ostaju poručujem da ne gledaju na svoj kraj kao na ograničenje. I u malim mestima mogu da se ostvare veliki snovi, ako postoji volja, rad i vera u sebe. Starčevo živi kroz ljude koji u njemu ostaju i koji ga svakog dana grade svojim trudom.
Bez obzira na izbor, najvažnije je da čovek ostane dosledan sebi, pošten u namerama i da ne zaboravi svoje poreklo. Veliki pozdrav za sve moje Starčevce!
Petar Andrejić