Najpre je predsednik Goran Stanković podneo izveštaj o radu, kada je naglasio da udruženje proizvođača meda koje predvodi radi u dobroj atmosferi i bez ikakvih tenzija. On je posebno istakao dolaske troje vrhunskih predavača tokom protekle  godine, kao i nekoliko tribina koje su vodili prekaljeni članovi kao što su Starčevci Pera Šic, Kosta Aća i Stevan Petrović, kao i Dragan Romčev iz Dolova, Dobre Trajkovski sa Starog Tamiša, Dragan Jovanović iz Pančeva i Milenko Minić iz Banatskog Brestovca, na kojima su razmenjivana iskustva i vođena živa diskusija o svemu što muči pčelare. S tim u vezi, vredi istaći da, kao što se vidi, starčevačko društvo okuplja i pčelare iz drugih mesta, što ga čini posebnim u okruženju. Kada je reč o finansijama, Stanković je rekao da je novac uglavnom dolazio iz priloga pčelara i članarina, koje su iznosile 2.000 dinara po osobi na godišnjem nivou, kao i s konkursa za ruralni razvoj Grada Pančeva, kada je dobijeno 20.000 dinara za suplemente. On je najavio i redovna okupljanja svake prve srede u mesecu, kao i tradicionalan skup povodom Ognjene Marije.

            Diskusija je uglavnom bila usmerena na osnivanje nove organizacije - asocijacije koja bi okupljala sva pančevačka udruženja pčelara, pre svega u cilju lakšeg konkurisanja za sredstva od Republike Srbije ili Evropske unije.

            - To je tek u povoju i videćemo šta će od toga biti. Ima raznih ideja, a jedna se svakako odnosi na dovođenje kvalitetnijih predavača iz zemlje i regiona. Napomene radi, jedan takav predavač košta oko 200 evra, a to teško može neko društvo samostalno da priušti - naveo je Stanković.   Skupština je, kao i uvek dosad, završena u neformalnom druženju, uz skromnu zakusku.

J. F.

Pčelarstvo:

            Dolazi proleće i počinju radovi kod pčela. U martu ne treba preterano uznemiravati pčele. Radićemo po sunčanom toplom danu bez vetra da vidimo kakvo je stanje u košnici i da vidimo jačinu društva - koliko ima legla, mladog i starog,  kolike su zalihe meda i perge i onda doneti odluku šta raditi... Stariji pčelari kažu da je dovoljno pet minuta pregleda i da se donese ispravna odluka šta dalje.

            Pčele po lepom vremenu izlaze iz košnica i traže  cvetnice gde skupljaju polen i nektar. Sada cvetaju kajsije sa jako lepim mirisom cveta, a za neki dan i šljive, pa onda dolaze i višnje, trešnje, jabuke, kruške i ostalo voće i trave.

            Kod nas je praksa da se voće prska u cvetu. Zamolio bih voćare da pre prskanja pokose travu u svom voćnjaku, da nema cvetnica, a samo voće, ako mora da se prska, raditi sa pesticidima koji su manje opasni za pčele, a samo prskanje voća treba raditi kasnije popodne ili ranije ujutro kada nema pčela na cvetu. Stara izreka kaže: Voćari i pčelari su najbolji prijatelji koji se često ni ne poznaju...

           Goran Stanković

Društvo pčelara “Starčevo“

Voćarstvo:

            Da je zimi kraj primetno je na osnovu više pokazatelja; džanarike i rane kajsije su procvetale, kruške i jabuke tek što nisu, šljive napupele a ptice zapevale. Kada se košava umiri, pčele vredno rade. Vinova loza je zahvaljujući kretanju sokova, počela da “plače“. Poslednji je momenat da se zasadi još po neki lozni kalem i voćna sadnica. Iznosi se rezani materijal, a i trava može da se kosi na zatravljenim površinama. Zaštita cveta i budućeg ploda je u pripremi.

            LJubitelji prirode u voćnjacima i vinogradima svakodnevno su u punoj aktivnosti.

            Zdravi i vredni bili,

Božidar Dimitrić

Društvo vinogradara, voćara i destilera