Od ovog proleća Grgići imaju i plastenik, podignut na inicijativu Aninog supruga Blaža. U njemu su gajili povrće za sopstvene potrebe, uz minimalnu upotrebu hemijskih sredstava. Za ovogodišnju zimnicu, kaže Ana, trebalo je dokupiti tek ponešto, dok je većina povrća stigla iz njihove bašte.

            - Nas dvoje smo sve radili zajedničkim snagama. Za ljuštenje paprike napravili smo prelo, pa su nam pomogle snajka i komšinica. Sve ostalo volim sama da uradim. Pravim po ukusu i dodajem ono što mislim da treba - priča Ana.

            Tajne pripremanja zimnice učila je od majke i svekrve, a svoje umeće usavršavala je tokom 54 godine braka. Dodatni motiv joj je to što njenu zimnicu svi u porodici rado jedu. Jedino kada joj zdravlje ne dozvoli, kaže, napravi pauzu.

            Na policama njene ostave ove godine našli su se kuvani paradajz, lovačka salata, barena paprika, feferoni, ajvar, kompoti od šljiva i bresaka, kao i pekmezi od šljiva i kajsija. Tu su i neki novi ukusi. Ove godine prvi put je pripremala “peckanu“ ljutu papriku, pa nam je otkrila i kako je pravi.

            - Duga ljuta paprika se malo ”pecne” sa svih strana, ne da bi se ljuštila, već da omekša i postane savitljiva. Posebno se iseckaju i pomešaju peršun i beli luk, pa se dodaju ulje, so, šećer i sirće. Zatim se ređaju paprika i preliv, naizmenično. Konzervansa stavljam veoma malo, pa tegle dodatno zagrevam u rerni - na 100 stepeni 20 minuta. Tako mi se zimnica lepo održi - objašnjava Ana.

            Ali posao još nije završen. Čeka je još 25 kilograma paprike od koje treba da napravi ajvar za ćerku. A kada dođe pravo vreme, na red će stići i kupus koji je Blaž zasadio i koji će, kao i sve ostalo, zajedno pripremiti za zimu.

            Kada se sve sabere, u ostavi porodice Grgić nema samo zimnice. U svakoj tegli ima i pomalo ljubavi, iskustva, porodične pomoći i onog starog domaćinskog pravila - da se za zimu misli na vreme.

M. Jovišić

Pčelarstvo:

            Dugotrajan period bez padavina i izuzetno visoke temperature nisu pogodili samo poljoprivredne kulture, već su se odrazili i na stanje u pčelinjacima. Tokom prethodna dva meseca gotovo da nije bilo kiše, pa su posledice suše vidljive i u pčelinjim društvima.

            Visoke temperature primoravaju pčele da troše dodatnu energiju kako bi u košnici održavale potrebnu temperaturu, koja se kreće oko 36 stepeni. Istovremeno, zbog nedostatka vlage biljke slabije cvetaju ili se suše, pa je u prirodi znatno manje polena, koji je od velikog značaja za razvoj pčelinjeg društva. U košnicama se zato primećuje manji broj pčela, kao i smanjenje količine legla, koje se u ovom periodu u pojedinim društvima nalazi na svega nekoliko ramova. Zaliha hrane uglavnom ima dovoljno, verovatno upravo zbog manjeg broja pčela i manje količine legla, ali je nedostatak polena sve izraženiji.

            Pčelari se nadaju povoljnijim vremenskim uslovima tokom jeseni, kada cveta aster, kako bi pčele ponovo mogle da dođu do preko potrebnog polena i ojačaju pred zimu. U ovom periodu posebno je važno redovno pregledati košnice i proceniti stanje svakog pčelinjeg društva. Tek nakon pregleda može se odlučiti na koji način je potrebno pomoći pčelama. Univerzalnog pravila nema, jer je svaka košnica priča za sebe. Kao što se razlikuju domaćinstva, tako se razlikuju i pčelinja društva, pa svakom od njih treba pristupiti u skladu sa stanjem koje pčelar zatekne na terenu. Iskusni pčelari to dobro znaju - upravo pažljivo praćenje stanja u košnici i pravovremena reakcija mogu biti presudni da društva spremna dočekaju zimu.

Goran Stanković

Društvo pčelara “Starčevo“

Voćarstvo:

            Ove klimstske promene su baš dosadne i nemaju nameru da stanu i izvine se, eventualno. Od toliko vrućine a bez kiše, plodovi su često sasušeni, bez namere da otpadnu i bez potrebnog kvaliteta za upotrebu. Ko je imao sistem zalivanja - to ne zna.

            Ulazimo u finiš berbe voća i grožđa, i moramo biti zadovoljni ukupnim rodom i učinkom. Voće i grožđe za tržište, verovatno su zadovoljili uzgajivače, dok je sva (pre)ostala količina završila u domaćoj preradi. Pokretni kazani lete po naselju, a vinari se muče sa prvim pretakanjem.

            Čeka nas još mnogo posla i predlažem da ostanemo zdravi i vredni. I da nazdravimo sebi i bližnjima.

Božidar Dimitrić

Društvo vinogradara, voćara i destilera