- Zovem se Igor Damnjanović. Od 1996. godine živeo sam u Starčevu, sve do 2018. godine, kada sam otišao u inostranstvo.
Starčevo je mesto u kojem sam proveo veliki deo života i za koje me vežu mnoge uspomene, ljudi i jedan važan period mog odrastanja i života.
Gde sada živite?
- Sada živim u Švedskoj. U decembru će biti osam godina kako sam u ovoj zemlji. Živim u prelepom gradu Halmstadu, koji se nalazi na obali mora. To je zaista lep kraj, blizu mora, a u samom gradu nalazi se i jedna od najlepših plaža u Švedskoj. Život u Švedskoj je drugačiji od onog na koji sam bio navikao, ali vremenom čovek upozna sredinu, ljude, navike i način života. Halmstad mi se dopao upravo zbog tog mirnijeg ritma, uređenosti i blizine mora.
Šta tamo radite i kako ste se snašli?
- Radim u jednoj švedskoj firmi koja se bavi održavanjem prostorija. Kraće rečeno, na našem jeziku - radim kao čistač. To je pošten posao, kao i svaki drugi, i meni je najvažnije da radim, da imam svoj red i da mogu normalno da živim.
Svaki početak u drugoj zemlji je težak. Dođete u novu sredinu, među ljude drugačijeg mentaliteta, sa drugim jezikom i drugačijim navikama. U početku sve deluje nepoznato i nije lako snaći se. Ali kada čovek prihvati da mora da uči, da se prilagodi i da ide korak po korak, posle sve ide lakše.
Vremenom steknete nova iskustva, upoznate nove ljude i počnete da se osećate sigurnije. Najvažnije je ne odustati na prvoj prepreci. Uspeo sam da se snađem i verujem da to nije toliko teško.
Da li razmišljate o povratku i koliko često dolazite u Starčevo?
- Naravno da čovek ponekad pomisli na povratak u rodnu zemlju. Kada ste daleko, normalno je da vam nedostaju porodica, prijatelji, mesto iz kojeg ste otišli i sve ono što je bilo deo vašeg života.
U Starčevo dolazim na godišnji odmor, pre svega da obiđem roditelje. To su trenuci koji mi mnogo znače, jer bez obzira na to gde živim, Starčevo je i dalje mesto kojem se rado vraćam.
Šta biste poručili Starčevcima - onima koji razmišljaju o odlasku i onima koji ostaju?
- Onima koji razmišljaju da probaju život u drugoj zemlji poručio bih da nikad nije kasno. Uvek čovek može da pokuša. I ako ne bude onako kako je zamislio, uvek može da se vrati. Ništa ne može da izgubi, a može da dobije nova iskustva, nove prijatelje i drugačiji pogled na život.
Naravno, ne treba misliti da je odlazak lak. Svaki početak je težak, naročito kada se nađete u zemlji u kojoj su drugi jezik, drugi mentalitet i drugačiji način života. Ali ako je čovek spreman da radi, da uči i da se prilagodi, vremenom sve dođe na svoje mesto.
A onima koji ostaju poručio bih da i ostanak ima svoju vrednost. Nije važno samo gde čovek živi, već kako živi, koliko se trudi i da li je zadovoljan svojim putem. Svako treba da pronađe ono što je najbolje za njega.
Petar Andrejić