Prema rečima jednog od najiskusnijih i najdokazanijih pčelara sa ovih prostora, Pere Šica, čija porodica se već oko sto godina bavi tim poslom, takvi podaci su razočaravajući.

            - Ni ovde nije mnogo drugačije jer je naš posao potcenjen i u odnosu na druge grane stočarstva. Tako, recimo, država daje subvenciju po ovci oko 7.000 dinara, a mi dobijamo svega 1.000 dinara po košnici. I kada se sagleda cela situacija, mi imamo veoma malu korist od pčela, svega nekih 20 odsto, dok oko 70 odsto ima društvo. To je tako pre svega zato što pčela oplodi skoro sve biljke koje su cvetnice - navodi on.

            Šic ističe i da je nestajanje pčela ove godine bilo veliko, slično kao i prošle godine.

            - Prema mom mišljenju, razloge najpre treba potražiti u tome što su sve velike parcele zasejane jednom kulturom i cvetaju u isto vreme, a pčelama je potreban polen sa raznih cvetova. Znači, jedan ima više gvožđa, drugi više nikla, treći više bakra. I one onda kupe crveni, žuti, beli, crni, i koji već polen, pa tako nadoknađuju sve što im fali i time hrane sebe prvih nekoliko dana po rođenju. Dakle, jedan od osnovnih uzroka nestajanja pčela je loša ishrana - napominje Šic.

            Kada je sama konzumacija meda u pitanju, pčelar navodi da su Nemci izmislili neku alatku pod nazivom rapido mešalica, koja razbija strukturu meda, od čega postane veoma blag za jelo i lak za upotrebu.

            - Tada med ne curi i ne grejemo ga da bismo ga pretopili, već korišćenjem tih mešalica s kandžama dobijemo nešto nalik na eurokrem. Pritom je i veoma ukusan, lak za mazanje, ne curi deci. Ponavljam, velika prednost je to što se ne greje i ne gubi neke vitamine. Inače, rapido mešalica je zapravo jedan štap koji ima kandže i njih stavimo u bušilicu. Sam taj proces se radi kada med počne da kristališe i jednom kada ga rapido mešalica promeša, u trajanju od pet minuta po kanti od 30 kilograma, dobija se tzv. krem-med s neograničenim rokom trajanja. Napominjem, bitno je to uraditi u datom trenutku, nikako kad je med već kristalizovan - ističe ovaj starčevački pčelar.

J. Filipović/Pančevac

            Na izmaku je kalendarska 2025 godina kao  i svi da se malo osvrnemo na rad pčelara u ovoj sezoni. Godina bez većih mrazeva  i hladnoće sa dosta malo padavina - evidencija kaže  482 litra  do sada, sa ne baš dobrim rasporedom kiše. A snega nije ni  bilo. Za pčelarstvo i pčelare početak sa mnogo gubitka pčelinjih zajednica kod pojedinih pčelara. Zatim dolazi odličan unos uljane repice i dobar razvoj društava pčela, ali bagrema nema i ne cveta. Izmrzao je cvet. Kasnije dolazi dobra paša na suncokretu gde pčelari imaju i meda za vrcanje. Kraj leta i jesen rana totalna bezpaša, samo ostalo po neko zelenilo oko kanala i Nadela... Kasnije, posle kiše, stanje se popravilo  kao i cvetanje astera.

            Apelujem na sugrađane da koriste med kao lek, kao hranu i poslasticu u ovim  zimskim danima. Meštani mogu kod naših pčelara da nabave i propolis, polen i matični mleč. Ko želi da sazna više o pčelama i medu može da dođe na predavanja koje se održavaju sredom od 18 časova u prostorijama starčevačkih pčelara koje se nalaze u Domu kulture. Koristim priliku da svim građanima poželim srećnu 2026. godinu, da ih posluži zdravlje i da imaju sreću i napredak u životu.

Goran Stanković

Društvo pčelara “Starčevo“

Voćarstvo:

            Konačno se i ovoj godini vidi kraj: ne ponovila se. Jedan od naša tri genijalca, Milutin Milanković, bavio se između ostalog i planetom Zemljom, pa unutar te duboke i široke tematike, i promenama klime. Danas svi potvrđuju a i očigledno je da je jedan segment promena u toku (leta suvlja i toplija, zime isto). Po Milankoviću, to je uvod u novo ledeno doba.

            Ustvari, vreme je za čitanje i razmišljanje: o klimatskim promenama, permakulturi, o izboru načina i vrste zaštite voća i loze tako da ne uništavamo prirodu i budućnost naše dece, podsetimo se tehnika orezivanja i kalemljenja, što da ne, zavirimo u tehnologiju vina, a posebno rakije...

            Dobre i kvalitetne literature ima. Častite sebe knjigom, vreme je za čitanje a i zaslužili ste.Zdravi i vredni bili uz najbolje božićne i novogodišnje želje,

Božidar Dimitrić

Društvo vinogradara, voćara i destilera