Ljubav prema cveću ponela je iz svoje porodice u Čelarevu, a nastavila je da je neguje i nadograđuje sa svojim suprugom LJubišom koji je, takođe, bio veliki ljubitelj cveća. Oboje su voleli da planinare i delić te ljubavi prema prirodi oživljavali su kod kuće kroz gajenje cveća koga je nekada kod Vickovih bilo i na balkonima i u dvorištu, u verandi kao i na ulici.

            Sad, kada je penzionerka, Mica više voli višegodišnje vrste i one koje su otpornije na visoke temperature. Prvo ističe juku tzv. zimzelenu palmu koju je donela iz rodnog mesta, a koja je ovog proleća bogato cvetala. Zatim tu je kraljica cveća - ruža koja u nekoliko prelepih boja odmah zapada za oko. Tetka Mica ističe lekovitost belog ljiljana za kožu, lepotu rozog noćurka, muskatne žalfije, obične petunije, kadifica, karanfila. Svoj kutak imaju i žbun orlovih noktiju i vrsta jesenjih ruža koja cveta s kraja proleća, pa sve do jeseni.

            Tu se zapaža i čitav red gusto posejanog lepog čoveka koji će uskoro cvetati, a za koji Mica savetuje da ne treba više godina sejati iz sopstvenog semena već nakon dve do tri godine manjati seme tj.uzimati kupovno jer cvetovi budu krupniji. Evo još nekih saveta od ove drage žene:

            - Ko voli cveće treba da ima ustajale vode, da se ne bi zalivalo cveće svežom i hladnom jer onda biljka boluje. Mi smo bušili bunar baš iz tog razloga i ja onda uvek imam ustajale vode. Meni je zadovoljstvo svako veče da obiđem i zalijem cveće. Volim da putujem, pa kad nisam tu, zamolim komšinicu da zalije bašticu. Milo mi je kad ljudi prođu i komentarišu cveće. Gajiti cveće nije skup hobi, a lepo je i oplemenjuje čoveka - zaključuje Mica.

            U njenom dvorištu dobru hladovinu za sedenje pravi puzavica gospodinova kruna koja je bogato cvetala već u junu. Tetka Micino dvorište krase i raznobojne muškatle kojih kaže da je tu nekada bilo znatno više. Od kućnih vrsta ima prelepe primerke drveta života, aloje, zamije, fikusa, dracene, lozice, japanskog drveta.

            Sa mnogo ljubavi i pažnje negovano cveće se preopoznaje po svojoj lepoti i bujnosti baš kao što je tetka-Micino.

M. Jovišić

Pčelarstvo:

            Sredinom juna počinje cvetanje suncokreta, a u našem  ataru je posejano oko 30% površine ovom uljaricom. Ima desetine hibrida suncokreta, neki “mede“ bolje, neki i ne, sve zavisi od hibrida. U svakom slučaju, lepo izgledaju parcele pod suncokretom. Naše pčele jako rado posećuju glavice suncokreta i sakupljaju nektar i polen.

            Od samog suncokreta dobija se monoflorni med koji je svetlo-žute boje koji ima karakterističan sladak ukus i aromu. U ustima se oseća blago peckanje. Zbog velikog sadržaja polena, med odlikuje brza kristalizacija do 20 dana posle vrcanja. U medu ima dosta minerala i vitamina koji pozitivno utiču na naše zdravlje. Možete naći dosta recepata za korišćenje i mešanje suncokretovog meda sa ostalim suplementima ili čajevima. Nadamo se da će vremenski uslovi biti povoljni, sa temperaturama do 30 stepeni Celzijusa i rosom ujutru pa će biti meda od suncokreta.

            Društvo pčelara “Starčevo“ planira skup 30. jula i izložbu svojih proizvoda. Tog dana od 18 sati predavanje će održati prof. Snežana Milosavljević iz Požarevca, na temu  bolesti pčela.

Goran Stanković

Društvo pčelara “Starčevo“

Voćarstvo:

            Posle burnog dela proleća, počelo je toplo i suvo vreme. Treba kopati bunare ili uzimati vodu iz kanala, Nadela, kako je gde moguće i zalivati. Iako rod ni izdaleka nije sjajan, potebno je održati voćnjake i vinograde za sledeću godinu. Naravno, potrebno je primeniti zaštitu vinove loze i voća pošto patogeni i razne štetočine ne spavaju.

            Inače, ko može, neka uživa provodeći vreme u voćnjaku i vinogradu. Zdravi i vredni bili,

Božidar Dimitrić

Društvo vinogradara, voćara i destilera