Bilo je to pre par meseci. Lola, Bela i ja išle smo u šetnju po polju. Nisam tada ni slutila kakvog ću prijatelja steći...

            Sve je bilo normalno dok Bela nije stala i počela da mrda ušima. Shvatila sam da sluša točkove automobila koji je bio negde ispred nas. Bilo je čudno, izbacio je kutiju i otišao što je brže mogao. Lola i ja smo se uplašile i zvale Belu da krene, ali ona nije htela. Morala sam nešto da uradim pa sam prišla kutiji i izvadila smeđe-crnog mešanca iz nje! Pratio nas je do kuće, pa sam mu dala hranu i malo vode. Od tog trenutka pratio me je gde god da odem, pa sam ga nazvala Roki, da ne bude bezimen. Presrećan je kad izađemo napolje i stalno bi da se mazi, a i lepo se slaže sa Belom.

            Volim Rokija i znam da i on meni uzvraća istom merom.

Mila Marčetić  5/3

Omiljeni predmet

            Moj omiljeni predmet u školi je likovno vaspitanje. Volim likovno zato je na času mnogo zabavno i zato što možemo da ispoljimo svoju kreativnost. Likovno imam svakog četvrtka i sa nestrpljenjem čekam taj dan. Od malena volim da crtam i zato mi je čas likovnog omiljeni predmet. Na tom času je vrlo zanimljivo jer nam nastavnica ponekad dozvoli da crtamo nešto po svojoj želji. Najviše volim da crtam pejzaže, crtane likove, životinje i biljke. Na svakom od tih crteža mogu da ispoljim svoju kreativnost. Nadam se da mnoga deca vole likovno kao i ja i da mi je to jedan od omiljenih predmeta.

Nataša Fodora 5/3

Moj heroj

            Verujem da svako dete ima svog heroja, tako je za mene moja mama moj heroj.

            Ona je uvek tu za mene kada je to potrebno. Ona je moja najveća podrška i moj najveći oslonac. Uvek je tu, šta god da treba, kada osećam da sam sama i da nemam kome da se poverim ona uvek dođe do mene, zagrli me i kaže da ona uvek i zauvek biti uz mene šta god da treba. Kada sam bolesna, moja mama se uvek najviše potrudi za mene da mi što pre bude bolje i da što pre ozdravim. Moja mama najviše voli mene i mog mlađeg brata Marka i svakim danom se sve više bori za nas i da sa nama bude sve kako treba. Naravno da se nekad desi i da ja pomognem mami oko nekog kućnog posla, ali to je samo kako bih joj pomogla da se odmori, kada dođe sa posla da ne mora da sređuje kuću onako umorna. Za nju ću da uradim šta god da treba samo kako bih videla da je srećna i ponosna na mene. Jednostavno, nema reči da joj opišem koliko je volim i koliko sam zahvalna za sve što je uradila za mene.

            Zahvalna sam Bogu što mi je poslao majku kakva je ona. Volite i poštujte svoje majke, jer su one vaši najveći heroji.

Nikolina Nikolić 7/2

U carstvu knjiga

            Moja omiljena knjiga se zove “Dečak koji je putovao kroz romane“.

            Ta knjiga je mnogo zanimljiva i govori o tome da je jedan dečak, po imenu Luka, išao kroz razne romane u potrazi za svojim ocem. On je u svoj čaroban dnevnik, koji mu je dala nastavnica Mila, zapisivao u koje je sve romane išao i šta je sve naučio od štiva iz tih knjiga. Na kraju romana se otkriva da je zapravo Luka lik iz neke knjige koju je napisala nastavnica Mila, za dečaka u pravom svetu iz njenog odeljenja koje se zove Petar. Nastavnica je uradila to jer je htela da pomogne Petru u njegovom teškom životu. Takođe, i Luka izgledao isto kao i Petar i imao je isti život kao i on. Dok sam čitala ovaj roman, osećala sam se kao da sam u knjizi i da idem kroz te avanture kao saputnik Luki.

            Čitala sam mnogo knjiga, ali ova je bila posebna i uzbudljiva.

Nikolina Blazović 5/2

Đački rastanak

            Rastanci su uvek teški, a posebno kada je u pitanju rastanak sa prijateljima sa kojima smo zajedno već osam godina. Došao je trenutak da nam se putevi razdvoje i svako krene svojim putem.

            Znamo da je ovo poslednji put da smo u ovom razredu, da nećemo više sedeti u istim klupama, smejati se i učiti zajedno. Sećam se kad smo se prvi put sreli u učionici, bili uplašeni i zbunjeni, a sada nakon svih tih godina postali pravi tim. Iako smo svi svesni da je kraj škole, kada taj trenutak zaista dođe, shvatićemo koliko nam je zapravo značila. Svaka školska godina donosila je nova prijateljstva, smeh ali i izazove. Pamtićemo ekskurzije na koje smo išli svake godine. Delili smo mnogo trenutaka i onih lepih i onih ne baš toliko lepih. Najteže nam je to što ćemo upoznati novo društvo i to neće biti više kao i pre. Nedostajaće nam veliki odmori kad se svi zajedno okupimo, smejemo, šalimo. Kad smo tek krenuli , nismo ni slutili koliko će nam ovaj rastanak teško pasti.

            Žao nam je što se rastajemo, ali svako od nas kreće svojim putem. Nadamo se da nećemo izgubiti kontakt i da ćemo se i dalje družiti.

Teodora Veljković 8/3