Za istraživanje je izabran najseverniji deo nekadašnjeg neolitskog naselja. Otvorena je površina dimenzija 10 h 5 metara, koja, prema rečima Starovića, obuhvata prostor jedne neolitske kuće sa dvorištem.

            Pred kraj prve nedelje boravka arheologa u Starčevu, lepo i suvo vreme omogućilo je da radovi teku bez prekida. Iskopavanja su tada stigla do dubine od oko četrdeset centimetara, a već u gornjim slojevima pojavili su se zanimljivi nalazi.

            - Starčevo nije samo neolitsko nalazište, već ima nalaze i iz kasnijih perioda praistorije, pa čak i istorije. Trenutno smo u horizontu starijeg gvozdenog doba. Imamo mnogo nalaza grnčarije i metalnih predmeta, pronašli smo i deo jedne lepe gvozdene narukvice, a jutros i bronzanu udicu za pecanje. Kada očistimo taj sloj, očekujem da ćemo naići na ostatke jedne neolitske kolibe, poput one predstavljene u vašem muzeju - kaže Starović.

            Posebno uzbuđenje za arheologe predstavlja ono što se nalazi još dublje.

            - Ovde imamo tri horizonta naseljavanja i sva tri su neolitska. To nije imao ni Fjuks 1932. godine, kada je ovde iskopavao. Mene najviše interesuje najdonji horizont, jer bi on mogao da predstavlja sam početak naselja - prvo selo koje je postojalo u Starčevu. Iz tog sloja želimo da uzmemo važne uzorke, poput kostiju, na osnovu kojih može da se utvrdi apsolutna starost nalaza - objašnjava dr Starović.

            U istraživačkom timu su i arheolozi dr Aleksandar Bandović i dr Jovan Mitrović, kao i dr Igor Vaduvesković, arheolog i antropolog, a u radu učestvuju doktorantkinja, studenti arheologije i četiri lokalna volontera iz Starčeva i Pančeva.

            Arheološka ekipa ostaće u Starčevu sve do 4. oktobra, a upravo bi nastavak iskopavanja i prodor u najdublje slojeve našeg arheološkog nalazišta mogli da donesu odgovor na jedno od najzanimljivijih pitanja - koliko je zaista staro najranije naselje na lokalitetu po kojem je čitava starčevačka kultura dobila ime.

Milena Jovišić