Razloga za to bilo je napretek, pre svega zato što je uzgoj ove pernate domaće životinje bio unosan, jer ne traži mnogo ulaganja i angažovanja.

            Pored isplativosti i zdravog mesa, jaja i masti, korist je donosilo i perje od kojeg su nekada pravljeni jastuci i jorgani.

            U međuvremenu su nepregledna bela jata “preko noći“ iščezla sa ulica kao posledica modernog načina življenja, ali interesovanje za njih je sve veće u poslednje vreme. I to iz opravdanih razloga...

            Sve je više je priče o tome koliko su za ljudsku ishranu zdravi proizvodi od gusaka. To važi i za meso, jaja, iznutrice, a naročito za mast od tih pernatih životinja, koje pritom uz malo sreće i povoljnijih uslova nije tako teško proizvoditi.

            Jedan od onih koji uzgajaju ovu višestruko korisnu živinu je i naš sugrađanin Sava Babić.

            On je našao smisao i računicu u tom poslu, ali i ljubav, jer ga sve to podseća na neka bezbrižna vremena.

            - Ranije je po selima bilo gusaka koliko voliš. Ili, koliko ne voliš, jer nam je, kao klincima, bilo neugodno da prolazimo pored jata predvođenog povećim gusanom, koji je uvek siktao poput zmije i bio spreman da nas pojuri. Naravno, nekako su se ipak u poslednjem trenutku zaustavljali ili bismo im u punom trku zbrisali, tako da, iako su izgledali “opako“, ne pamtim da su nekada nekog ozbiljnije povredili. Možda su eventualno mogli da malo bolnije uštinu - kaže Babić.

            On se ipak priseća i mnogo više dobrih strana postojanja velikog broja gusaka.

            - Dobro pamtim supu od guske i njen okrepljujući ukus. Veoma je zdrava zato što su ove domaće ptice pasle svežu travu po utrini u tada neuporedivo čistijoj sredini. Pored toga, guščija mast je izuzetno zdrava za lečenje bolesti pluća ili bronhitisa, od kojeg smo kao mali veoma često bolovali. Najbolje je da se mast konzumira oralno, ali pošto deca to ne vole da jedu, onda se ona maže na pluća i preko toga treba da se stavi gaza. Kada dete tako prespava, ujutro izbaci šlajm i očisti pluća, koja potom budu kao nova. Ova starinska metoda je višestruko proverena i dan-danas se mnogi ljudi tako leče. Može se staviti u čaj, ali pola kafene kašičice - navodi ovaj uzgajivač.

            Prema njegovim rečima, sada je mnogo teže gajiti guske, jer više gotovo da ne postoje slobodne površine za njihovu ispašu jata.

            - Kako utrine više ne postoje, jer su sve uzorali, bolje reći uzurpirali, ovi novi paori, koji ne pitaju nikog ništa, onda nemaš gde da puštaš guske, nego moraš da ih držih u dvorištu i hraniš kukuruzom u zrnu. To se ipak ne odražava bitno na kvalitet mesa, jer ova žitarica joj daje neophodnu masnoću. Budući da bi guske trebalo bi da pasu svežu travu, koje nema u dvorištu, to rešavamo tako što je kosimo okolo, pa im donosimo. I to je uglavnom to, što znači da nema koncentrata i drugih aditiva - kaže Babić.

            On dodaje da dobro jato gusaka treba da na pet ženki ima jednog mužjaka.

            - Parenje počinje u januaru i to je najbolje u vodi jer doprinosi dobroj oplodnji. Jaja počinju da nose početkom februara, a ako se legu prirodnim putem, početkom marta kada sama guska sebi očupa perje i napravi gnezdo u kojem se obično nađe 13 do 15 jaja. Prirodan način je da guske leže na jajima četiri nedelje, a kada izađu mladi trebalo bi ih iz bezbednosti držati u kutijama nekoliko dana i onda ih vratiti majkama. Bilo bi najbolje da birići potom s majkom odlaze na pašu pokraj neke reke i tako se hrane, a one ih dobro čuvaju i u slučaju napada pasa lutalica, lasica ili lisica brzo ih odvode u vodu. Tokom godine trebalo bi ih nekoliko puta čerupati zbog perija, ali se to slabo praktikuje, jer je cena perija veoma niska pa nema računice - napominje ovaj proizvođač.

            Babić ističe da plasman nije nikakav problem i da mu praktično reklama nije ni potrebna, jer je roba deficitna, pa je očas posla proda na svojoj tezgi u “ledenoj hali“ na Zelenoj pijaci ili po preporuci, to jest po sistemu “od usta do usta“.

            Napominje da oni koji traže gusku zbog mesa vole da je mlađe, dok je za mast idealna starost guske oko dve godine

            - Veoma interesantna je džigerica, čija je pašteta nadaleko poznati delkates, pa i afrodizijak, kako se priča. Međutim, da bi bila dovoljno velika za tržište potrebno je da se guske kljukaju kako bi džigerica imala 700-800 grama. I to je izuzetno skup proizvod. Inače, i meso je fenomenalno, koje se peče ili bari u supi, pa može da se jede i sa sosom. Boja mesa je crna i podseća na divljač, ali sve u svemu, izuzetno je zdravo, kao i jaja koja se, naravno, koriste u ishrani. Mnogo su veća nego kokošija i prava su atrakcija kada se ofarbaju za Uskrs - napominje Sava.

            Ima li računice? Babić ističe kako je, da bi se odgajila guska od pola godine, potrebno 30 kilograma kukuruza, koji trenutno košta oko 25 do 30 dinara po kilogramu.

            - Za dve godine to izađe na oko 3.000 dinara, plus gušče od jednog dana koje košta oko 500-600 dinara, što je sveukupno oko 3.500 dinara, bez ljudskog rada i uginuća jedinki ili šteta koju naprave lasice, lisice, psi i drugi predatori. Ako se guska od oko pet kilograma prodaje po aktuelnoj ceni od 1.200 dinara, to je onda oko 6.000 dinara. Tu su i jaja, mast i perje, pa se nakupi i neka zaradica - kaže ovaj naš sugrađanin.

Jordan Filipović