Vernici se za Sveto pričešće pripremaju postom i molitvom. Za zdrave vernike priprema je stroža, nego za bolesne, odnosno zdravi vernici strože poste nego bolesni. Nedelju dana pred pričešće drži se strogi post, dakle, posti se na vodi, ne upotrebljava se ulje. Na Svetoj liturgiji vernici ispovedaju svoje grehove svešteniku, on ih zatim razrešava grehova i utvrđuje da li su spremni da prime Svetu tajnu, tek posle toga vernici mogu pristupiti putiru (čaši) sa Svetim pričešćem.

U izuzetnim slučajevima kada su u pitanju bolesnici na samrti, i kada je potrebno brzo pričešće, mogu izostati uobičajene pripreme, tj. ovi vernici ne poste pre pričešća, već ih sveštenik samo ispovedi i pričesti. Ovo se čini zbog toga da bi se vernik pre smrti sjedinio sa Bogom. U ovakvim slučajevima sveštenik odnosi Svete darove u dom bolesnika i tamo ga pričešćuje. Ovaj obred se može vršiti i u domu onih bolesnika koji nisu na samrti, ali su nepokretni, i ne mogu da dođu u crkvu. Tada to nije poslednje pričešće, već sveštenik pričešćuje bolesnika za zdravlje duše i tela.

            Danas se vernici najčešće pričešćuju u toku četiri velika posta (Božićnog, Uskršnjeg, Sv. ap. Petra i Pavla, Gospojinskog), to treba da je preporučljivo pričešćivati se što češće. Dakle, kad god je vernik u prilici poželjno je da se pričesti.

Protojerej-stavrofor

Zoran Maletić