Kultura

Festivalsko veče prošlo u znaku dobrih muzičkih izvedbi, a i ove godine nadmetalo se dosta orkestara iz inostranstva. Dobru atmosferu nije pokvarila ni potencijalna epidemija novog gripa

U Starčevu je po deveti put održan festival tambure, koji je po svemu sudeći prevazišao čak i najoptimističnija predviđanja nekolicine entuzijasta na čelu sa Vidomirom Jelesijevićem, dugogodišnjim direktorom Doma kulure, koji je i glavni “krivac“ za ovaj događaj. Naime, na festivalu u Starčevu učestvuju najbolji evropski tamburaški sastavi koji nakon učešća na ovoj manifestaciji a pogotovu posle osvajanja neke nagrade postižu vrlo visok rejting u svojoj branši, koji gotovo sigurno dovodi do velikog uspeha sto podrazumeva i veću zaradu. Zbog svega ovoga postaje veoma teško i samo učešće na nadaleko poznatom takmičarskom Festivalu malih tamburaških sastava u Starčevu. Ovogodišnja “tamburica“ imala je dva velika iskušenja koja je veoma lako prebrodila. Do samog dana njenog održavanja bilo je neizvesno hoće li se ipak održati zbog poznatog problema oko epidemije novog gripa. Drugo iskušenje se sastojalo u tome kako će pušači izdržati petosatni program bez njihovog omiljenog rekvizita, koji je ovoga puta zabranjen u Velikoj sali Doma kulture.

Početak programa je bio zadivljujući! Tačno 47 tamburaša iz sedam država sa pet profesionalnih dirigenata nastupilo je u okviru programa “Evropski tamburaški orkestar mladih“. Iduće leto u Češkoj, u tamburaskom kampu, ovaj projekat nastavlja svoj razvoj. Nadamo se da će se u tom kampu često pominjati ovaj festival.

Optimalan broj od 10 muzičkih sastava primenjen je i ove godine tako da je opet bio izuzetno visok kvalitet takmičara, od kojih je polovina bila iz inostranstva. Slavonija, kao postojbina tamburaške muzike dala je čak tri takmičarska orkestra i jednog od najboljih poznavaoca ove umetnosti, Franju Batoreka iz Osijeka. Po jedan tamburaški sastav nastupio je iz Republike Srpske (BiH), Slovenije i Rumunije, dok su srpsku tamburašku umetnost predstavili vicešampioni iz Beograda, Novosađani, Užičani i naravno Pančevci.

Evo i nagrađenih, po mišljenju stručnog žirija kojim je predsedavao Petar Pavlov:

3. mesto: Tomislav Đurić (prim) Čanad (Rumunija) i Josip Ralasić (bas) Požega (Hrvatska)

A publika se odlučila da joj se najviše dopalo muziciranje Tamburaškog orkestra AKUD “Lola“ iz Beograda.

Petar Pavlov, predsednik stručnog žirija: - Vrlo sam subjektivan kad se radi o Starčevu jer sam tu od samog osnivanja i devet godina sam predsednik žirija. Sa gospodinom Jelesijevićem obilazim razne festivale da bi odabrali najbolje za učešće u Starčevu tako da na osnovu stručnih mišljenja mogu slobodno da tvrdim da je ovaj festival najbolji na Balkanu, naravno kada je reč o malim tamburaškim sastavima.

- U Starčevu sam drugi put. Festival je izuzetno dobro organizovan. Žiri je kvalitetan. Ima mnogo dobrih orkestara. Nagradi se nisam nadao iako sam dosta vežbao.

Festival su pomogli:

* Mesna zajednica Starčevo

(generalni pokrovitelj)

* Grad Pančevo

* JKP “Higijena“ Pančevo

* AD “Vojvodina“ Starčevo

* Sindikat RNP Pančevo

* “Merac“ Starčevo

* DOO “Alinos“ Pančevo

* TDOO “Kristal promet“ Pančevo

* DA “Gardijan“ Pančevo

* SZR “Iskra“ Pančevo

* OŠ “Vuk St. Karadžić“ Starčevo

* “Dunav osiguranje“ Pančevo

* DDOR “Novi Sad“ Pančevo

* Privredna banka Pančevo

* JKP “Vodovod i kanalizacija“

* BP “Rafaelo“ Starčevo

Medijski sponzori:

“Starčevačke novine“

RTV Pančevo

“Pančevac“

“PRES“

Kao dugogodišnji učesnik, nama veoma simpatičnog festivala na koji vrlo rado dolazimo, primetio sam da ne jenjava ta pozitivna atmosfera koja pleni čitavo vreme trajanja koncerta. Ansambli su sve kvalitetniji i ima dosta novih učesnika što znači da se intenzivno radi na popularizaciji tambure.

- Istakao bih da ova manifestacija beleži krupne korake na svom razvojnom putu. Nastupili su ansambli koji imaju popunjene sve deonice tamburaškog orkestra i koje su poštujući propozicije doneli jedan program kojim se možemo podičiti. Ovo je jedina manifestacija te vrste u Srbiji koja je okupila najbolje tamburaške sastave iz okruženja.

Josip Ralašić (treće mesto solista, treće mesto žirija) Požega, Hrvatska:

- Oduševljeni smo festivalom. Oduševljeni smo publikom. Takmičenje je predobro. Konkurencija je veoma jaka tako da nam je bila čast da učestvujemo. Nisam se nadao nagradi jer nisam nastupao kao solista tako da je nagrada zaista došla neočekivano.

- Već treći put smo u Starčevu. Ovaj put nismo nastupali u takmičarskom delu već smo kao prošlogodišnji pobednici svirali u revijalnom delu festivala. Nama je izuzetno drago kad nastupamo u Starčevu. Osećamo se kao kod kuće. Publika je oduševljena a takmičarski sastavi su svake godine sve bolji.

- Festival je izuzetno dobro organizovan. Starčevo je lepo mesto i lepo smo se osećali u njemu. Žao nam je što nismo pobedili jer smo očekivali, ali nema veze. Što se nas tiče mi smo pobednici. Svi učesnici su bili jako dobri ali i mi mislimo da smo isto tako bili jako dobri.

- Festival mi se uopšteno sviđa a pogotovo taj njegov takmičarski karakter. To kod nas instrumentalista izaziva želju da se još više potrudimo da nešto i osvojimo. Nagradom sam veoma iznenađen jer smatram da su svi učesnici bili jako dobri i da je konkurencija bila vrlo jaka. Žao mi je i što neko drugi nije dobio nagradu ali eto sreća je izgleda bila naklonjena meni i mom orkestru pa smo uzeli obe nagrade.

- Ja sam jedan od inicijatora ovog festivala sa gospodinom Vidomirom Jelesijevićem. Ja sam nešto kao umetnički koordinator festivala i izuzetno mi je drago što je iz godine u godinu sve bolji i bolji. Prezadovoljan sam kvalitetom ovogodišnjeg festivala. Nagrada publike je svakom umetniku najdraža.

Ovaj turnir je ustvari i prvi čisto domaći, a dokazao je da i Starčevo ima talenata za fudbal na stolu. Na kraju, treće mesto osvojili su Moma i Dragan, dugo Đorđe i Joca, a prvo Paske i Mića. Ovaj poslednji - Mića Stanković je izabran za predsednika tek oformljenog kluba u stonom fudbalu, zamenik će biti Dragan Petrović, a klub će se zvati “SF-KKK“.

Mesec dana kasnije. 22. novembra ovigran je i sedmi turnir na kome su opet dominirali pančavački stono-fudbaleri iz kluba “Tamiš-Tauers“, o dogovorena je i saradnja dva kluba, između ostalog i zajednički odlazak na veliki turnir u Novom Sadu.

Članovi partnerskih udruženja KKK i Astronomskog društva “Milutin Milanković“, odgledavši prezentaciju i film o velikom srednjevekovnom astronomu, dugo su raspravljali o njegovom liku i delu, kao i odrugim zanimljivostima vezanim za ovu oblast.

U višečasovnom izlaganju su uvaženi gosti, profesor psihologije i narodni poslanik Žarko Korać i stari znanac starčevačke publike, novinar Vremena Miloš Vasić, izneli obilje informacija i argumenata protiv narastajućeg talasa nasilja i pretnji, čemu su i sami bili izloženi od strane osvedočenog agresivca, samozvanog vojvode Siniše Vučinića, što je suštinski i bio povod njihovog dolaska. S obzirom na pretnju smrću i mlaku presudu, bavili su se radom pravosuđa, ali fašizmom i neonacizmom u Srbiji kroz istoriju, pa do danas, navijačkim grupama, netolerancijom prema manjinskim grupacijama i mnogim drugim temama. Tribinu, koja je bez daha ostavila brojni auditorijum, uspešno je vodio Momčilo Mrčković.

Mlađani ljubitelji DJ-evi Vanja i Ške prezentirali su popularnu muziku pozitivnih i relaksirajućih vibracija čiji koreni vuku poreklo sa Jamajke, kroz presek najpoznatijih video-spotova u poslednjih tridesetak godina.

Dva srodna benda “Tetka Suzi“ i “Ujka Senf“ su napravila odličnu atmosferu u prepunom Klubu.

Prekljeni filmofil Jano Kerekeš je prikazao antiratni izraelski crtani film o stradanjima u ratnom Bejrutu, a potom i australijski dokumentarno-igrani film o životu starosedeoca Aboridžina.

Pančevački režiser govorio je o velikanu srpske nauke Mihajlu Pupinu, a potom i emitovao autorski rad na ovu temu.

Starčevačka rok legenda bubnjar “Bluz deliversa“, kao i starčevačke rok-atrakcije koja je žarila i palila sedamdesetih grupe “Sudar“, veoma čuven i kao stolar i terapeut, govorio je svom burnom i berićetnom životnom putu. Pride, posetioce je uverio u još jedno umeće pripremivši fantastičnu riblju čorbu.

Beogradski bendovi - “Cannot“ i “Prljavi dripci“ prvi, predstavnik alternativnog hevi-metal talasa sa fantastičnim ženskim vokalom, a drugi, klasičan pankerski, priredili su fanovima izvrsnu žurku.

Kreativci u akciji - Matematika, izviđaštvo i kulinarstvo (degustacija!) - Predrag Stanković;

Tribina - “PATRIJARH PAVLE I SPC“. Gosti: MIRKO ĐORĐEVIĆ (sociolog religije) i ŽIVICA TUCIĆ (analitičar Srpske pravoslavne crkve);

Književno veče: “VILE I ZMAJEVI“ - PRVA SRPSKA MITOLOŠKA KNJIGA, gost: mr MILENKO BODIROGIĆ (autor);

Video-projekcija i tribina - “Put u svemir u budućnosti“, Astronomsko društvo “Milutin Milanković“;

Koncert: “Meda, Vuk, Sandokan“ (Petrovac na Mlavi) autorske, Brejkersi, Šarlo, Clash...

Kreativni doček 2010. - Western MASKENBAL: Kauboji(ke) i Indijanke(ci), info: (O64/5140494)

Novoformirani tamburaški orkestar koji je sačinjen od učenika Osnovne škole, posle manjeg zastoja zbog opasnosti pandemije svinjskog gripa nastavio je sa redovnim probama. Sastav broji 40 članova a oko petnaestoro dece su redovno na probama. - Zadovoljan sam interesovanjem i kako napredujemo, kaže za SN Pera Poljak, koji je pored pokretačke ideje ujedno muzički instruktor najmlađim starčevačkim tamburašima. - I dalje imamo problem sa nedostatkom instrumenata, pa apelujemo na građane koji poseduju neke od tamburaških instrumenata, a ne koriste ih, da ih daju na revers ili poklone članovima našeg orkestra - kaže Poljak.

Dana 15. novembra 2009. upokojio se Gospodu Patrijarh srpski Pavle. Patrijarh Pavle rođen je 11. septembra 1914. godine kao Gojko Stojčević u selu Kućanci, u Slavoniji. Rano je ostao bez roditelja. Brata i njega odgojila je tetka. Posle završene niže gimnazije u Tuzli (1925.-1929.) završio je šestorazrednu bogosloviju u Sarajevu (1930.-1936.). U Beogradu je pred Drugi svetski rat završio Bogoslovski fakultet, a na Medicinskom je stigao do druge godine studija.

Početkom rata, da bi se izdržavao, radio je na beogradskim građevinama. U Ovčarsko-kablarski manastir Svete Trojice odlazi 1942. Tokom 1944. godine radio je u Banji Koviljači kao veroučitelji vaspitač u domu za decu izbeglu iz Bosne. Posle spasavanja iz hladne vode jednog dečaka koji je počeo da se davi, teško se razboleo. Posle izlečenja od tuberkuloze, 1948. zamonašen je u manastiru Blagoveštenja i dobio ime Pavle. Od 1949. do 1955. bio je u monaškom bratstvu manastira Rača. Od 1955. do 1957. godine na postdiplomskim studijama je na Bogoslovskom fakultetu u Atini.

Izabran je za Episkopa raško-prizrenskog 29. maja 1957. godine, a posvećen je 21. septembra 1957. godine, u beogradskoj Sabornoj crkvi. U Eparhiji raško-prirenskoj gradio je nove crkve, obnavljao stare i porušene, posvećivao i monašio nove sveštenike i monahe. Starao se o Prizrenskoj bogosloviji, gde je i predavao. Za vreme svoje episkopske službe u Eparhiji raško-prizrenskoj, pune 33 godine neumorno je svedočio o stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Na vandrednom zasedanju Svetogarhijerejskog sabora 1. decembra 1990. izabran je za Patrijarha.

Patrijarh Pavle, 44. poglavar SPC, na na ustoličenju je istakao da mu je jedini program rada Evanđelje. Tog programa se dosledno držao. Živeo je astetski. Svakodnevno je služio Svetu Liturgiju, redovno je obilazio svoju eparhiju. U crkvenoj misiji posetio je brojne pravoslavne pomesne Crkve kao i srpske eparhije i parohije van granica Srbije. Pisao je i bavio se naučnim radom. Za svoje zasluge dobio je više domaćih i stranih ordena i počasnih doktorata. Bio je uz svoj narod u svim dramatičnim dogadajima.

Dana 15. novembra 2009. u 10.45 posle Svetog Pričešća Patrijarh srpski Pavle preminuo je na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

Noćas u pola dvanaest počela je jesen. Žuto lišće je počelo da pada sa grana. Ljudi i deca se oblače drugačije. Jesenje boje su: žuta, narandžasta i ostale. Parkovi više nisu zeleni nego su postali žuti. Ljudi se bave pravljenjem zimnice. Deca dok idu od kuće do škole ispod nogu im šuška žuto lišće. Sunce više neće sijati kao na leto. Dani će biti kišoviti.

Jutros kada sam ustala, obukla sam šorc i majicu. Mama mi je rekla da se obučem toplije zato što je počela jesen.

Obukla sam se i izašla. Čula sam šuštanje lišća i cvrkut ptica koje su odlazile na jug. Boje su postale tamnije. Okrenula sam se prema drveću i videla da je svo lišće palo na zemlju. Ptice su krenule na jug. Otišla sam unutra da popijem čašu vode, a mama mi je rekla da joj pomognem da napravimo zimnicu. Ja sam rado pristala. Stavljali smo papriku u teglu.

Jesen je počela neprimetno. Lišće je počelo da opada, ptice odlaze u toplije krajeve. Park je prekriven lišćem koje šuška kada prolazim. Plodovi već počinju da zriju. Neke životinje ostaju, a neke odlaze. Neke životinje dobiju mladunce i vrlo su srećne. Ljudi u jesen spremaju zimnicu i beru zrelo voće. Dani su kraći, a noći duže.

Svako detinjstvo je obeleženo nezaboravnim prijateljstvom. Ja sam doživela jedno takvo prijateljstvo, drugarica se zvala Ana.

Drugarica Ana je živela u mom komšiluku. Bile smo nerazdvojne. Ništa nisam morala da joj objašnjavam, razumele smo se bez reči. Otišla je, to jest odselila se. "Ana posle toliko godina još mi nedostaješ. Gde si?" Znam da je bio rat i da si morala da odeš, zato što nisi bila naša. Zašto mi nisi rekla da me napuštaš? Taj poslednji dan smo se posvađale ali to nije strašna stvar. Posle tvog odlaska, dugo nisam htela da se igram. Čak sam ti i pisma pisala, zato što sam htela svašta da ti kažem, ali nisam znala adresu. Dugo sam terala mamu da te traži. Nikada se nisam smejala tako kao što sam s tobom. Morala sam da te nađem jer sam čeznula da ti kažem koje probleme imam. Uvek smo ih rešavale zajedno. Baš me zanima da li ti je kosa i dalje plava? Čula sam da živi u nekom dalekom gradu. Pokušala sam da pronađem neke brojeve, zvala sam ali nisu to ti brojevi. Ja te i dalje tražim, moram da te nađem. Čeznem da ti kažem da mi je jako žao što sam ti poslednjeg dana bacila lutku u blato. Čeznem da čujem kako se ti nisi naljutila zbog toga i kako me nisi zaboravila i kako si me tražila svih ovih godina.

Ni sama ne znam koliko je godina prošlo od Aninog odlaska, ali što sam starija, sve više mi prolazi glavom. Tražim i naći ću je. Moram, jer tolika tuga mi je na srcu, moram da se olakšam i da joj ispričam sve. Jedino će me ona razumeti.

Često razmišljam o danima koji su prošli i o onima koji će tek doći. Bezbrižni dani detinjstva ostali su mi u lepom sećanju. Međutim, i oni manje lepi zaslužuju da se ponekad spomenu. Tako mislim jer iz svake situacije bila ona lepa ili ne, može da se izvuče neka pouka.

Naiđe period kada se osećam tužno i bespomoćno. Razlozi mog nezadovoljstva su različiti. Nekada je to zbog svađe sa drugovima, bolesti, nekog neuspeha ili neostvarene želje. U tim trenucima najveću podršku dobijam od roditelja, posebno od mame. Ona mi uvek priđe sa puno ljubavi i razumevanja. Uputi mi par reči koje mi daju snagu da nastavim dalje i da se iz ružnog sna vratim u stvarnost. Rado se setim njenih reči: “Veruj u to što radiš, budi uporan i stići ćeš do željenog cilja“. To su reči koje me uvek ohrabre i probude u meni želju da se borim za svoje mesto u ovom svetu. Mnogo mi znače razgovori sa njom. Stalno mi govori da treba da se prilagodim situaciji u kojoj se nađem, da naučim da se izvinim i prihvatim izvinjenje. Prijaju mi njene pohvale, ali prihvatam i kritike. Shvatio sam da ne čine čuda samo lepe reči. Nekada je za to dovoljan mio pogled, osmeh, lep gest, dodir rukom ili poljubac da otera sve loše misli i osećanja. Svaka joj čast što uvek ima vremena za mene, zahvalan sam joj i divim joj se.

Prava je sreća imati pored sebe osobe, bilo da su to prijatelji, roditelji ili rođaci, koji će nas uvek ohrabriti i podržati kad nam je to potrebno.

Međutim i mi sami moramo biti uporni, kako bi prevazišli sve prepreke, rešili sve probleme i učinili svoj život lepim.

Postoji veliki broj starih stvari koje više nisu u kućnoj upotrebi. Do pre nekoliko godina gotovo svaka kuća je koristila ručni mlin za kafu. Za mene je interesantna draga sprava sa kojom sam se kao dete vrlo rado igrala. Taj zlatno svetlucavi predmet u mašti mojih igara predstavljao je svetionik ostalim igračkama ili nekakvu čudnovatu dragocenost. To je vrlo jednostavna sprava koja se sastoji iz tri dela. Iz ručice za okretanje, poklopca i metalnog tela. Svaki ručni mlin za kafu je interesantan na svoj način jer je napravljen od finog sjajnog metala koji je prošaran ukrasnim duborezom. Danas većina starijih ljudi komentariše kako je mlevena kafa ovim mlinom mnogo ukusnija.