Internet izdanje broj 151 od 31. oktobra 2006.
|
Internet izdanje broj 151 od 31. oktobra 2006. |
|
|
|
|
|
|
Kultura
KREATIVNI KULTURNI KLUB:
30. septembar - izložba/koncert ”Jewy Sabatay” Kao uvertira žestokoj svirci starčevačkoj publici poznatog benda, prethodila je izložba crteža akademskog slikara iz Pančeva pod pseudonimom “Izgubljena pepeljuga“.
9. oktobar - književno veče ”Netrpeljivost” Rotar (levo) Višestruko nagrađivani mladi pančevački pisac Nemanja Rotar predstavio je svoje, možda, i najbolje delo do sada, koje se smatra jednik od favorita za dobijanje prestižne NIN-ove nagrade. Vreme radnje knjige “Netrpeljivost“ je Drugi svetski rat, odigrava se u Pančevu, a okosnica priče je ljubavna priča između Srbina i Nemice. Akcenat je stavljen na stradanja, kako Srba, Jevreja i drugih s jedne, tako i Nemaca s druge strane. Interesantno je da se autor u velikom elu ovog romana koristio modernim strip-stilom i tako, ovu tragičnu tematiku učinio vedrijom i dostupnijom publici.
13. oktobar - koncert ”Straight Jackin” Jedan najpoznatijih THC sastava u Srbiji napravio je totalni “haos“ među mnogobrojnim fanovima iz Starčeva, ali i iz okoline! Predvođeni vokalom Jugoslavom, odprašili su poznate hitove “Tarmi Rićmi“, “Narkomane...“ i druge, pevajući o urbanoj kulturi sa socijalne margine.
14. oktobar - izložba ”Portreti”
Milošević Izložbom fotografija, pod nazivom “Portreti“ debitovao je Goran Milošević Kilki, poznat i kao foto-reporter “Starčevačkih novina“ i prekaljeni član Kreativnog kulturnog kluba, konačno je debitovao na umetničkom nebu. Lajtmotiv izložbe je skaradni prikaz ljudi iz okruženja, uglavnom Goranovih dobrih prijatelja. Likovna kritičarka Barbara Panić, autor katologa izložbe, ove radove ocenila je nadahnutim i originalnim, što je znak da ovo tek početak jedne briljantne karijere. Nakon izložbe, usledio je koktel na kome je autor mnogobrojnim posetiocima nadahnuto pričao o svojim viđenjima umetničke fotografije.
17. oktobar - predavanje Stomatologija
Damjanov Mlada i ambiciozna stomatološkinja Aleksandra Damjanov, u okviru ciklusa “Priče iz ordinacije“ u kratkim crticama skrenula je pažnju na mnoge predrasude iz oblasti kojom se više nego uspešno bavi - kao npr. da zube ne treba ispirati rakijom ili tamjanom i tome slično. Takođe, prisutnima je podelila mnoštvo korisnih saveta i neumorno odgovarala na pitanja publike, se željom da se ovaj vid komuniciranja s pacijentima nastavi i ubuduće.
Oktobar - Kup KKK u pecanju Ferek izvadio najviše
Toma Ferek - šampion u pecanju Prijatni dani oktobra izmamili su pecaroše na kanale u starčevačkom ritu. Jedni od onih koji su iskoristili lepo vreme su i članovi Ekskurzističke sekcije KKK-a, koji su priredili takmičarski dan u pecanju. Na kanalu “kod čobe“, osmorica takmičara je zabacilo štapove, a nakon dva puna časa pecanja, titulu najboljeg i nagradni kupon u vrednosti od 2000 dinara, osvojio je Tomislav Ferek sa upecanih 205 grama.
NAREDNI PROGRAMI u KKK (novembar 2006.)
subota 4. 11. 2006. god. - 19 sati: * * * POSETITE NAS, SVI PROGRAMI SU BESPLATNI!
Festival tamburaša
U subotu, 4. oktobra od 19 sati, održaće se šesti po redu, Međunarodni festival malih tamburaških sastava. Očekuje se učešće dvanaest do četrnaest orkestara iz svih republika bivše Jugoslavije uključujući i najbolje sastave iz Srbije. Biće preko 160 učesnika. Festival je takmičarskog karaktera, a ocenjivaće ga stručni žiri koji će dodeliti tri nagrade, zatim, biće nagrada publike i nagrada najboljem instrumentalisti. Orkestri će brojati pet do deset članova i moraju da se pridržavaju datih propozicija. Generalni sponzor je Mesna zajednica Starčevo, a po prvi put festival je uvršten u gradsku manifestaciju. Festival su pomogle i organizacije - preduzeća iz Pančeva, a znatan udeo obezbedio je i Dom kulture. D. Ješić
Krađa u ”Boemu”
U noći između 13. i 14. oktobra (petak - subota), provaljena je Galerija Doma kulture i odneto je deset slika ulja na platnu, radovi akademskog slikara Gorana Desančića iz Beograda. Istraga je u toku.
Naši lokali (7): “Plato”
Ovaj prostor, konačno je estetski definisan imajući u vidu njegove ranije namene i česte promene enterijera. Naime, nekada je ovde, u okviru programskih dešavanja u Domu kulture postojala diskoteka koja je u dugogodišnjem periodu pružala mladima zabavu svakog vikenda. Vremenom, menjali su se trendovi, smenjivale generacije i konačno, diskoteka je gubila svoju ulogu. Tome je u mnogome doprinela konkurencija okolnih lokala poput “Pečurke“ i “Volejbola“ , a tek sa pojavom “Parka“, i na kraju “Metroa“, postala je pusto i neposećeno mesto. Mladi su promenili način zabavljanja u svakom smislu i to je bio presudan momenat da se nešto učini sa, sada već bivšom diskotekom. Međutim, još malo vremena je prošlo, a onda je njegov današnji vlasnik, Marijan Vukosavljević, realizovao svoju ideju, pa je osavremenio i oživeo ovo mesto. Počevši od unutrašnjosti, pored bilijarskog stola i manjeg bioskopskog platna za prenos nekih popularnih dešavanja koja privlače pažnju, posebno bi mogli da pohvalimo vrlo impresivno uređen šank. Estetski, ali i izborom kvalitetnog pića, spada u red najbolje opremljenih lokala. Ovog leta, završeni su radovi na uređenju bašte. Naime, postavljena je tenda i oko bašte žardinjere sa ukrasnim patuljastim četinarima, te je na ovaj način rešen dugogodišnji problem oko uređenja platoa ispred Doma kulture. Ovog leta, bašta “Platoa“ je bila vrlo dobro ispunjena tokom čitave sezone. Pored ljubaznog osoblja, ovde se već može videti profilisana struktura gostiju. Uglavnom, to je ozbiljnija omladina, pa je ovo i jedan od najjačih argumenata koji govori da u “Platou“ nikada nije bilo nereda niti bilo kakvih problema. Marijan je, uz svesrdnu podršku svog brata Dejana pokušao da osmisli i programski repertoar, pa smo prošle godine mogli da čujemo prijatne zvuke bluz grupe, kao i prenos utakmica sa svetskog prvenstva u fudbalu. No, ako pođemo od toga da je ovaj lokal vrlo mlad, onda možemo da se nadamo i da poželimo da vrlo brzo postane institucija za zabavu starčevačke omladine. Darko Ješić
VUKOVAC – RADOVI UČENIKA OŠ VUK ST. KARADŽIĆ
Ličnost koju volim i poštujem
Nekog volimo manje, a nekog više. Braću i sestre volimo najviše, zatim roditelje, pa babe i dede. Mog dedu volim....Pa skoro kao tatu. Moj deka se zove Josip, ali svi ga zovu Joza. Rodio se u Daruvaru. I pošto mu je majka radila u Zagrebu, odrastao je kod ujaka. To mu nije mnogo smetalo, šta više bio je veoma nestašno i nemirno dete. Slobodno mogu da kažem da je proputovao celu Jugoslaviju, kako on to kaže. Živeo je u Skoplju, Podgorici, Pančevu i još na mnogim drugim mestima. Deda je moja omiljena igračka. Ima prosedu i proređenu kosu. Plave oči. Bio je visok kao moj tata, ali teret godina, sedamdeset druge ga je pogrbio. Ruke umorne, a noge pune vena. Radio je od malih nogu. Deda je majstor limar. Radio je u fabrici aviona “Utva“ i tamo stekao penziju. Kad sam se ja rodila deda-penzioner bio mi je dadilja, igračka i sve što je bilo potrebno. On i mama su me najviše čuvali. Deda slabo vidi, ali zna da priča sjajne priče. Ume da ti napravi šta želiš, čak i da nosi šnale na glavi. I ono malo kose što mu je ostalo davao mi je da češljam, pravim repiće, kačim šta stignem, čak i da malo šišam, što je mamu izluđivalo. Deda je jaka ličnost, karakteran je. Što obeća to ispuni, što kaže to i uradi. Sa njim sam naučila slova, brojeve, da igram karte. Ni sada mu nije teško da dođe do škole da me sačeka. To je moj deka. Volela bih da mogu bolje da ga opišem rečima, ali ne mogu. Ono što mi je u srcu on zna, ne moram mu reći. Malo je papira i premalo olovaka da bi to napisala. Jelena Zdešić 5/3
Jesen u parku
Jesen u parku je pusta i tužna, sa tamno-žutim bojama, kao što je boja lista. Jesen je hladna i pusta, niko na nju ne misli. Kad jedan list padne, jesen odmah počne da plače, a mi tada raširimo kišobran. Jeseni nije lako kad je niko ne podnosi. Ona mora da misli na sve, a najmanje na sebe. Eto, takva je jesen-hladna i pusta pa nju malo ljudi voli. Jasmina Grozdić 3/3
Kako se ponašam prema osobama koje me kritikuju
Svi mi imamo vrline i mane, nema nas savršenih. Naravno, tu su osobe koje vole da zavuku svoj nos svuda. To su kritičari. Ipak mi nemamo veće kritičare od sebe samih. Niko nije lep sebi, uvek brine o tome šta drugi misle i kažu. Ja imam dosta kritičara. Poštujem njihove kritike, ali u suštini te osobe me uopšte ne zanimaju. Poštujem otvorenost i iskrenost jer sam i ja takva, ali opet kažem, ne volim kad mi se nako meša u život... Ma, mnogo me briga što se nekom ne sviđa boja moje kose, važno je da je meni lepo i da se osećam prijatno. Nakoliko puta mi se već dešavalo da mi “drugarica“ kaže: “E, ružna ti je tako kosa, ne stoje ti te pantalone, žgoljava si, simpatija te mrzi“, a ja sam joj samo odgovorila: “Prvo pogledaj sebe, pa tek onda ostale, a i uostalom, ko te je pitao za mišljenje, nisi ti toliko važna u mom životu da bi mi tvoji saveti značili“. Volim da čujem šta drugi misle o meni, ali iskreno mislim da su te osobe isfrustrirane i da se plaše da otkriju svoje pravo lice, pa zato drugima nalaze mane. Svi mi kažu da sam tvrdoglavi egoista, ali verujte da samo takvi opstaju u ovom novom i surovom svetu. Još manje me zanimaju ulizice što mi govore sve najlepše. Kako sam najzgodnija, najpametnija i te gluposti. Svi oni koji misle da će imati neku korist od mene, da će moći da me vodaju i kontrolišu kako oni žele, veoma se varaju. Oni brzo završe kod mene jer nisam nimalo naivna, kako se čini. Poštujem iskrene kritike, ali za sve oko mene i za ceo svet mnogo me briga. Uostalom ko je koga koristio? Oni su mi lepo poslužili da upoznam svoj karakter i mane. A oni... ostaće sami bez ikoga, neće uopšte poznavati sebe jer su previše mislili o drugima. Uostalom: “Ako mislite da sam glupa , da ne vidim stvari onakve kakve jesu, znajte da nisam. Moje pravo lice poznaju osobe koje su vredne toga. Ako nismo u dobrim odnosima, znajte da mi uopšte ne značite u životu, dok nasuprot, ja vama značim, čim toliko razmišljate o meni“. Merima Malidžan 7/1
|
E-mail: [email protected] © 2006. Webmaster
|
U samom centru Starčeva, na
najelitnijem mestu, u okviru kompleksa Doma kulture, nalazi se vrlo
atraktivan lokal - “Plato“.
