Internet izdanje broj 151 od 31. oktobra 2006.

Komentari

KKK vs “KKK“!

U jeku konsolidacije otadžbine nam, donošenja najviših akata, sveopćeg jedinstva (a, bogami, i bratstva!) državno-političkih subjekata, stabilizacije finansijskih tokova, što ne reći - i blagom poboljšanju standarda i drugim parametrima preporoda koje nas nagone na pomisao da hrabro jezdimo napred ka Obećanoj zemlji, dešavaju nam se i napreci i po nekim kud-i-kamo neafirmativnijim tekovinama, koje nam nipošto ne mogu služiti na čast!

Iako se u prvi mah da pomisliti da je reč o nervolomnom igranju žmurki države na relaciji: Nestašni Mladići - Nadrndane baba-Karle, fokus mi je na igranju nekih drugih utakmica. Kao na primer nekih, poput one fudbalske, onomad u Čačku! Za neupućene - u pitanju demonstracija superironosti bele rase navijača lokalnog Borca u odnosu na tamnoputog igrača njihovog(!) kluba! Prisutni su, ostavši bez daha, imali priliku da na delu vide scenografiju američkih rasista od pre više od sto godina sa sve belim kapuljačama, zastavama konfederalnog (i robovlasničkog!) Juga i najuvredljivijim parolama na račun nesrećnika iz Zimbabvea! Za još manje upućene - razulareni tobož-navijači imitirali su zloglasnu američku organizaciju pod nazivom KKK (Kju Kluks Klan).

Taj KKK, u svetu poznat kao sinonim prezira prema svemu što nije belo, izgleda da se debelo odomaćuje i na ovim prostorima! Posle svih razaranja, potrošenih ratova, stvarnih neprijatelja, došlo je i do toga da se i jedan deo (za sada mizeran - u svakom pogledu!) priklanja savremenim trendovima (misli se na neonacizam!), sa bogatog zapada kome toliko očajnički težimo. Dakle, došlo je dotle da se taj ljudski talog, ti beskorisno-destruktivni jadnici, sada više ne bave ni ustašama, ni balijama, ni mudžahedinima (što, čak, zbog svih prethodnih viđenih sukoba, bar, ima logično objašnjenje!), već se, pošto im je ponestalo onih prethodnih, sada okreću nekakvim izmišljenim neprijateljima!

Pa, tako imamo pregršt nacinalnih strojeva, zborova, obraza, junajtedforsova, delija, grobara... natpisa sa neizbežnom svastikom (kukastim krstom), diskvalifikacionom odnosu prema Kinezima, Romima, crncima, pa čak, i što je posebno nepojmljivo, prema Jevrejima! Za neverovati je da, s obzirom da su Srbi i Jevreji podjednako postradali od te iste kukaste svastike u Drugom svetskom ratu, bilo kome na ovom podneblju padne na pamet da preferira jedan takav animozitet. Još kada se uzme da je ovde Jevreja svega nekoliko hiljada, stvar dodatno dobija na apstraktnoj umobolnosti!

E sada, svakom normalnom biću jasno je da se tim avetinjama prošlosti treba žestoko suprotstaviti, čak i onda kada je to naivna dečja igrarija (poput one u Čačku ili na nekim drugim stadionima)! Naravno, na prvom mestu - rigidnim zakonima i drastičnim sankcijama! Ali, tzv, KKK i njima slični moraju se pobediti u glavi, odnosno svesti svakog pojedinca, što je, priznaćete, mnogo teže. Ali to je i najvažnije, jer samo tako nećemo rizikovati da se te mračne sile jednog dana povampire, razbuktaju i uzmu maha kao mnogo puta u prošlosti!

Možda je za primer i delanje jednog drugog KKK (Kreativni kulturni klub), ovog našeg starčevačkog, koji osim toga što sasvim slučajno nosi istu skraćenicu kao onaj američki, nema apsolutno nikakvu drugu sličnost. Naprotiv, ovo udruženje se već nebrojeno puta iskazalo kao nosilac drugačijeg - kosmopolitskog načina razmišljanja, na šta ukazuje i saradnja na mnogim aktivnostima tog tipa i sa mnogim istomislećim organizacijama - pacifističkim, antifašističkim, ometenih u razvoju, romskim, a između ostalih i - jevrejskim!

 * * *

            Umalo da zaboravim, u Republici ništa novo, osim što leto nikako ne jenjava, kukuruzi se nesmatano beru, svakog dana se se očekuje prva kanalizacijska lopata, sve je spremno za 6. međunarodni tamburaški festival, Petrohemija je darovala jedno košarkaško igralište selu, a konačno je raspisan  konkurs za novog(!) direktora Škole! Biće uzbudljivo!

 Jordan Filipović

Pijaca

Davnih godina, još nisam išao u školu, čelni ljudi naše mesne zajednice uvideli su potrebu da se i u Starčevu otvori pijaca.

Do tada na pijac se išlo, naročito subotom, u Pančevo, a ne mogu da se setim koji je bio pijačni dan u Omoljici...

Inače su višak proizvoda ljudi znali prodavati kod kuće, jer se znalo tko se u selu čime bavi, pa se tako znalo kod koga se može kupiti prva salata, prvi paradajz, mladi krompir i slično.

Kad se donela odluka o otvaranju pijace određeni su i pijačni dani a i mesto za pijacu.

Pijačni dani su četvrtak i nedelja a mesto je početak Grobljanske ulice, ispred Rosetove kuće.

U početku su klupe za prodaju bile samo u jednom redu, bile su betonske i postavljene su na zaravnatu zemljanu površinu. Ostali prodavaci, ako ih je bilo puno više, poređali bi se uz zid starog Rozetovog ambara.

Kasnije, kako se ne bi stvaralo blato kad pada kiša, cela površina od ambara pa skoro do parka je izbetonirana, a donesene su i nove betonske klupe (tezge).

Ponuda na starčevačkoj pijaci je po mom sudu bila uvek dobra. Svo povrće i voće bilo je sigurno uvek friško (sveže) jer je na pijac dolazilo direktno iz bašta.

Kako sam na početku rekao iako još nisam ni u školu išao i mene je moja majka (baka) Liza znala poslati s cegerom jaja da ih prodam. Podučila me koliko košta jedno jaje a dalje sam se sam snalazio.

Voleo sam da iden na pijac da prodajem. Ipak sam, da tako kažem, trgovačko dete.

Osim jaja prodavao sam jabuke ili već čega je bilo u bašti, a najčešće sam prodavao golupčice (mlade golubove), jer ih je na tavanu kod deda Miše Brajca uvek bilo puno. Golupčice su kupovali oni koji su morali biti na raznim dijetama radi zdravlja.

Vremenom su se profilirali i prodavaci na starčevačkoj pijaci i bili su neizostavni svakog četvrtka i nedelje.

Na prvoj klupi (tezgi) gledajući od početka ulice obično su se prodavali mlečni proizvodi, sir, mileram, kajmak, jaja i slično.Nekih prodavačica sira se sećam pa ću ih i spomenuti. Marica Radočaj, Lenka Turkalj, Marica Barašević... Ostale klupe bile su za sve ostale proizvode, a živina se prodavala na kraju redova i bila je poslagana na zemlji.

Dugmad je prodavala baba Špelić, a neizostavna je bila i baba Marica Flanjak koja je prodavala sve što joj je naraslo u bašti.

Med je prodavala Reza Zoljarova (Radočaj), a kasnije Kaja Oreškovićeva. Rano povrće obično su prodavali Grgićevi i tako redom.

Za pijacu da bude uvek uredna, kao i za park brinuo se deda Marko Mesert koji je naplaćivao pijačarinu i vodio računa da sva roba koja se prodaje bude na za to predvidenom mestu.

Na pijaci je bilo uvek živo i veselo. Zbijale su se šale na nečiji račun, uz prodaju su se prepričavali događaji, dogovarali neki poslovi, a po običaju se i hvalila roba koja se prodaje. Tako je Čerčil, bez obzira što je prodavao uvek vikao “Ajte žene sve kod mene, samo jedna po jedna u red“.

Na pijac se nije dolazilo samo radi kupovinee ili prodaje nego i radi onoga “viditi i biti viđen“.

 Vinko Rukavina

Vrh strane

E-mail: [email protected]

© 2006. Webmaster