Internet izdanje broj 140 od 30. novembra 2005.
|
Internet izdanje broj 140 od 30. novembra 2005. |
|
|
|
|
Kultura
PETI FESTIVAL MALIH TAMBURAŠKIH SASTAVA Najbolje muzicirali Novosađani Festival i ove godine internacionalnog karaktera uz učesnike iz svih republika bivše SFRJ. Po žiriju, prva dva mesta novosadskim orkestrima, po publici, najbolje su Hrvatice - ”Garavuše”
Peti po redu internacionalni Festival malih tamburaških sastava pod nazivom “Starčevačka tamburica 2005“ održan je u četvrtak 4. novembra u Velikoj sali Doma kulture. Starčevački festival je uspešna međunarodna smotra koja godinama okuplja najbolje orkestre iz svih bivših jugoslovenskih republika. Tako je, na primer, tamburaški orkestar iz Banjaluke već četvrti put na Festivalu, i to u malom i velikom sastavu. Iz Slovenije su ove godine došla čak dva ansambla, iz Makedonije i Crne Gore po jedan, ukupno je na ovogodišnjem festivalu učestvovalo 12 orkestara. Festival je otvorio predsednik opštine Srđan Miković, koji je bio u društvu opštinskih većnika i čelnika Mesne zajednice. Program je nadahnuto vodio dramski umetnik Miroslav Žužić Žule. Program je pratio petočlani žiri u sastavu: etnomuzikolog Mirjana Drobac, muzički urednik na RTS-u, Radomir Grujičić, dugogodišnji primaš u orkestru Radio-televizije Novi Sad, Dubravko Isakov, šef tamburaškog orekstra RTV Novi Sad, Slobodan Vukadinović, glavni i odgovorni urednik Radio Pančeva i Petar Pavlov. Kao i do sada, žiri je dodelio četiri nagrade. Po mišljenju žirija prvo mesto je osvojilo Društvo ljubitelja tambure “Zorule“ iz Novog Sada, drugo mesto je pripalo sastavu “Panonija“ takođe iz Novog Sada, a solisti ovog orkestra Branimiru Jovanoviću je pripala titula najboljeg soliste primaša, dok je treća nagrada pripala tamburaškom orkestru “Kumanovski tamburaši“ iz Kumanova (BJR Makedonija). Nagrada publike je pripala sastavu “Garavuše“ koji dolazi iz Kutjeva (Hrvatska), a ovo je ujedno i jedini ženski tamburaški sastav na svetu. NJihov kvalitet je nagradila publika koja nije mogla da ostane ravnodušna posle vatrenog nastupa, čak i poznatih pop hitova sa prostora bivše Jugoslavije. Inače, specifičnost ovog festivala je u tome što publika sedi za stolovima, ali u sali ipak nije kafanska atmosfera. Za ovogodišnji festival se tražila ”karta više”, a generalni sponzor manifestacije "Starčevačka tamburica 2005" je, kao i do sada, bila Mesna zajednica Starčevo, a događaj su potpomogli brojni sponzori. Naš list je bio medijski sponzor ove manifestacije.
Izjave učesnika: Ivana Ketović (begešar) - Tamburaški sastav “Garavuše“ - Kutjevo, Hrvatska, dobitnici nagrade publike: - Prvi put smo ovde i mnogo nam se dopada. Svakako da ćemo doći sledeće godine ponovo. Publika nas je sjajno prihvatila, a o tome govori i upravo nagrada publike koju smo osvojile. Nikome nije smetalo što dolazimo iz Hrvatske, i to je dobro. Branimir Jovanović (primaš) - Tamburaško društvo “Panonija“ - Novi Sad, dobitnici druge nagrade žirija i dobitnik nagrade za najboljeg solistu: - Sa obzirom da smo poslednji nastupali, nisam imao prilike da slušam druge orkestre, pa nisam u situaciji da procenim kvalitete ostalih izvođača. Znam da je orkestar “Zorule“, odličan, što su pokazali i na Festivalu “Janika Balaš“, tako da su apsolutno zaslužili prvu nagradu. Što se tiče nagrade za najboljeg solistu, znam mnogo bolje od sebe, a da li je ovde bilo boljih - ne znam, jer kao što rekoh, nisam slušao program. Bojan Trenkić - Društvo ljubitelja tambure “Zorule“ - Novi Sad, dobitnici prve nagrade žirija: - Zadovoljni smo što smo osvojili prvo mesto na jednom ovakvom festivalu gde je konkurencija bila velika. Svakako da nam ova pobeda puno znači, jer je ovo festival za koji znaju svi iz naše branše. I atmosfera u Starčevu je odlična, tako da se vidimo i dogodine! Nino Veličkovski - Orkestar “Kumanovski tamburaši“ - Kumanovo, BJR Makedonija, dobitnici treće nagrade žirija: - Zadovoljni smo i presrećni osvojenom nagradom. Svaka nagrada mnogo znači i ima svoju težinu, naročito na ovim prostorima gde je tambura ikona. Ovo je prva zvanična nagrada koju smo dobili na ovim prostorima, do sada smo uglavnom učestvovali u revijalnim programima. Nagrada za nas predstavlja izazov kao i motiv da radimo još više i još bolje. Marijan Dreo - Tamburaški orkestar “Kavkler“, KUD “Janko Živko“ - Poljčane, Slovenija: - Treba čovek da navikne na ovakvu atmosferu, ali je super. Kod nas publika samo sluša muziku i uživa. Ovde se razgovara dok muzičari sviraju. Verujem da je i ovde publika uživala, ali ovde ljudi drugačije uživaju i na to se treba navići. Lepo je ovo iskustvo, upoznali smo kolege odavde i to je svakako dragoceno. Reporteri SN : G. Milošević, D. Birak, P. Andrejić Učesnici festivala: - Tamburaški orkestar “Panuka“ - Pančevo - Tamburaška skupina “Kašarji“ - Gorenjska, Slovenija - Tamburaški orkestar GKUD “Kosta Abrašević“ - Bačka Palanka - Tamburaški orkestar “Limski biseri“ - Bijelo Polje, Crna Gora - Tamburaški orkestar “Banja Luka“, Banja Luka, Bosna i Hercegovina (Republika Srpska) - Tamburaški sastav “Garavuše“ - Kutjevo, Hrvatska - Orkestar “Kumanovski tamburaši“ - Kumanovo, BJR Makedonija - Tamburaški orkestar AKUD “Lola“ - Beograd - Tamburaški orkestar “Kavkler“, KUD “Janko Živko“, Poljčane, Slovenija - Tamburaški ansambl “Sledbenici Tumbas Pere Haje“ - Subotica - Društvo ljubitelja tambure “Zorule“ - Novi Sad - Tamburaško društvo “Panonija“ - Novi Sad
Dešavanja u Kreativnom kulturnom klubu
27. oktobar – predavanje: Sport i doping
Dr Sergej Ostojić je publici, mahom iz sveta sporta, prezentovao veoma iscrpno sve anomalije modernog sporta iz oblasti medicini s posebnim akcentom na doping.
27. oktobar – predstavljanje: Planinarsko društvo ”Soko”
Predstavljanje Planinarskog društva "Soko" - čiji je rad prezentovao predsednik Branislav Rovčanin, veoma je zanimljiva storija o tome kako svaki građanin Južne zone i okoline može na lak i jeftin način pobeći iz tužne svakodnevice i uraditi nešto vredno za svoje zdravlje. Kada to vremenski uslovi dozvoljavaju ovo društvo priređuje redovne ture svakog vikenda, a uslovi su više nego prihvatljivi. Isto tako, prelazi se ne više od dvadesetak km po danu, tako da i oni koji nisu fizički najspremniji mogu to da priušte. Rovčanin je potom na bimu emitovao slajdove sa do sada posećenih destinacija, a svi zainteresovani mogu se javiti na kontakt telefon 064/276-05-39
28. oktobar – performans: ”Kako je propao rokenrol”
Jedno od najspontanijih muzičkih večeri u dosadašnjem radu Kluba, odigralo se 28. oktobra kada je gostovao Aleksandar Žikić, beogradski novinar, publicista, muzičar... i šta još ne! U nekoj vrsti nenadanog performansa, sa svojim nekadašnjim bendom "Baš čelik" (između ostalog, za bubnjevima je bio član Opštinskog veća - profesor Mića Ilić), za ovu priliku okupljenom posle dvadesetak i više godina, bavio se temom "Kako je propao rokenrol". Između svake pesme Žikić je komentarišući odsvirano, proširivao priču na razne zanimljivosti, što se oduševljenoj publici veoma dopalo. Na kraju, posle nekoliko biseva, uz komentar da se ovako nešto dešava možda još u NJujorku, došlo se do nedvosmislenog zaključka da rokenrol kultura, kao jedna od najsuptilnijih ljudskih pojava, u inat zlobnicima, nikada neće propasti!
10. novembar - izložba fotografije ”Starčevom kroz objektiv”
Postavljena je i izložba fotografija pod nazivom - "Starčevom kroz objektiv", gde su radove izložili starčevački fotografi - amateri, koji su bili učesnici istoimenog takmičenja u okviru manifestacije Dani druženja 2005. Pobednici: prva - Tijana Mladenović, drugi - Jasna, Vanja i Maja i treći - Goran Milošević, dobili su posebno mesto na pijedestalu izložbe.
11. novembar – predavanje: Pupinovi dani
Uz priču mr Dragoljuba Cucića, pančevačkog istoričara nauke, slika o našem velikom naučniku Mihajlu Pupinu, postala mnogo dostupnija našima sugrađanima, koji su ovog puta pokazali skromnu zainteresovanost. Prosto je nepojmljivo da velikan kojim se diči cela planeta, nije zanimljiv njegovim zemljacima, jer poznato je da je Pupin dete banatske ravnice.
24. novembar - književno veče: ”Gravitacija”
U organizaciji Literarne sekcije KKK, njen predsednik Darko Ješić predstavio mladog pančevačkog pisca Dejana Čančarevića, njegovim debijem "Gravitacija". Knjiga je predstavljena filmom , a pisac se bavi urbanom tematikom oko sebe, prepunom ličnog naboja i ekspresije. Iako je nominalno reč o poeziji, ovo je ustvari jedna priča rokenrolu, alkoholu, stimulativaima, žurkama, ljubavi...
* 21. oktobra ponovo su momci iz JSR klana napravili jednu od svojih prepoznatljivih žurki. * 13. novembra održano je veče muzike Milana Mladenovića (EKV) koje je priredio DJ Dacko. * Svakog četvrtka svirao je popularni KKK bend.
NAREDNI PROGRAMI u KKK (decembar) četvrtak 1.12. 20 sati: prenos utakmice “Crvena zvezda“ - “Roma“ petak 2.12. 21.30 sati: koncert: “KKK bend“ (Starčevo) subota 3.12. 21.30 sati: koncert: Pančevački demo-bendovi “Pandemonijum 05“ - “Nite eyes“ i “Flish endorphin“ i obeležavanje svetskog dana borbe protiv SIDE. četvrtak 8.12. 20 sati: predstavljanje Ženske mirovne grupe ŽMIG Pančevo petak 9.12. 21.30 sati: koncert: “KKK bend“ (Starčevo) subota 10.12. 21 sat: koncert: pančevački demo-bendovi “Pandemonijum 05“ - “Hangar 18“ i “All my sins“ četvrtak 15.12. 20 sati: književno veče - Stevan Vasić petak 16.12. 21.30 sati: koncert: “KKK bend“ (Starčevo) subota 17.12. 21.30 sati: koncert: pančevački demo-bendovi “Pandemonijum 05“ - “Nešto najgore“ - punk band/promocija albuma četvrtak 22.12. 20 sati: predavanje - Odbojka na dlanu - Goran Nešić, profesor na DIF-u i trener OK “Poštar” petak 23.12. 21.30 sati: koncert: “KKK bend“ (Starčevo) subota 24.12. 21.30 sati: koncert: Rap night - JSR live i “BITCHARKE NA TRAVI“ utorak 27.12. 19 sati: predavanje - Sve o skautizmu, Odred izviđača ”Nadel” - Starčevo četvrtak 29.12. 20 sati: književno veče - Miloš Simijonović, Starčevo - zbirka pesama ”Moja istina” petak 30.12. 22 sata: Trance night, DJ Simon (Pariz) subota 31.12. 21 sat: KREATIVNI DOČEK 2006. GODINE (info: 064/176-39-28 ili u Klubu) petak 1.1.2006. 21 sat: koncert: “KKK bend“ (Starčevo)
* SVAKE NEDELJE OD 20 I 22 FILMSKO VEČE NA VIDEO-BIMU! * IZDAVANJE PROSTORA ZA ROĐENDANE PO NAJPOVOLJNIJIM USLOVIMA. (O64/1763928)
Izložba Svetozara Mirkova
U četvrtak10. novembra u starčevačkoj galeriji “Boem“, gost-izlagač crteža i skulptura bio je Svetozar Mirkov. Ovaj umetnik je rođen 1958. godine u Čurugu, Fakultet likovnih umetnosti - vajarski odsek, završio je 1979. godine u klasi profesora Nikole Jankovića. Od 1982. godine se bavi pedagoškim radom. Član je ULUS-a od 1983. godine. Član je i međunarodnog udruženja medaljera FIDEM od 1992. godine. Član ULUPUDS-a je od 1998. godine. Od 1994. godine radi na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu gde na vajarskom odseku, kao samostalni umetnički saradnik predaje umetničku obradu metala. Otvaranje izložbe ovog velikog umetnika je bilo dobro posećeno kao i mnoge izložbe do sad. Za dobro raspoloženje, uz koktel, pobrinuo se već poznati tamburaški sastav “Panuka“. Meštani postavku mogu pogledati do 7. decembra.
Vukovac - radovi učenika OŠ Vuk St. Karadžić
Voleo bih da doživim Znam da su želje i mogućnosti dva suprotna sveta i da su kod nas želje ogromne i poneki put nerealne, ali i za one normalne i ljudske stvari mogućnosti u većini slučajeva, uglavnom nemamo. Bilo bi krajnje neumesno da nagađam i pričam o tome kada ćemo našu maštu i kreativnost moći izraziti u potpunosti. Sigurno svaki moj vršnjak ima želju da vidi nešto izvan naše jednolične ravnice, ali je to vrlo komplikovano. Naše mogućnosti su samo u granicama naših suseda i zemalja bivše Jugoslavije, a i tamo su te mogućnosti smanjene zbog glupih političkih podela i predrasuda. Putovanja su moj najveći neostvareni san. Slobodno prelaženje granica Evrope i boravak u Berlinu, Parizu, Moskvi, Londonu, dugo će za nas biti pusti san. Učenje i školovanje za sve, bilo gde u Evropi neće biti dostupno omladini sve dok se neki veliki mozak i navodni naš “uvoditelj“ u Evropu ne seti da u stvari na nama leži budućnost i da samo mi - mladi, imamo dovoljno elana da nastavimo borbu za bolji život na ovim prostorima. Međutim, ja se još uvek držim svog životnog optimizma i gajim nadu da će prestati mržnja, podele, stalna razmimoilaženja i da će naša žalosna, ratna generacija prosperirati i steći sve mogućnosti da ostvari svoje snove i želje koji su za sve ostale napredne narode čista realnost i normalna stvar. “Biće bolje“ - to svi uvek kažemo i to nas svagda prati sa nadom u bolje sutra i bolju budućnost za nas, roditelje, pa i za našu decu, koja tek treba da upoznaju surovi život. Dalibor Mergel 8/1
Jesenje boje oplamenjuju moj kraj Stajala sam pored prozora u sobi i posmatrala orahovo lišće koje je neumorno padalo i prekrivalo staze moje ulice. Ova divna jesen i smeđi tonovi probudili su radost u meni. Tada sam i ja poželela da izađem napolje i uživam u čarima tako divnog godišnjeg doba. Obukla sam kaput i žurno izašla napolje. Dok sam šetala ulicama, blagi vetrić se igrao sa mojom kosom, nosić mi je pocrveneo a ruke su tražile džepove kaputa. Gledala sam u odžake na kućama iz kojih se viorio dim iz zapaljenih kamina. Pogled mi je privukao glasan cvrkut ptica selica koje su žurile ka toplijim krajevima. I drveće se spremalo za zimu, polako je skidalo zelene majice i oblačilo žute kaputiće. Iz komšijinog dvorišta, koji je punio svoje ambare kukuruzom, čula se buka elevatora. Preko puta u voćnjaku žudi su brali zrele jabuke. Ulicom se širio miris kuvanog paradajza, barene paprike i zrelih šljiva. Deda Ranko je u svom dvorištu brao zrele grozdove. Pogled mi je odlutao do njiva koje se vide iz moje ulice. Bile su pune traktora koji su kao vredni mravi išli sa jednog kraja njive na drugi. Počelo je polako da pada veče, a ja sam se zadovoljna vratila kući. Prišla sam prozoru i dok su mi se zvezde smešile, pomislila sam: “baš je lepa jesen u mom kraju“. Tijana Smiljić 5/1
Naša stara porodična kuća Tiho zimsko veče. Čuje se huk vetra koji valja bele pahulje snega. Vidi se gusti dim koji prlja belinu noći. Moja prabaka je u kući i plete čarape kraj vrele peći. Moja prabaka živi u Bosni. To je malo selo, svega nekoliko kuća. Sada je do kuće asfalt, a mama kaže da je tu nekada bila kaldrma. Okolo kućice je šuma i velika livada. Tu je i izvor ledene vode, koji je sada obrastao šibljem i lešnikom.. Nedaleko od kuće je štala, koja je sada prazna. U kokošarniku se čuju kokoši i petao koji su otišli na počinak. Preko kaldrme je nekada bila ograđena livada, gde smo čuvali ovce i jagnjad. Sada je sve tiho i mirno. Kućica je ostala ista. Drvena, prefarbana crnom bojom prekrivenom snegom. Drveni mali prozori koji su išarani mrazom, nekoliko stepenika od kamena i ulazna drvena vrata. Sva je od dasaka. U maloj sobici dole je još uvek zemlja, dobro pometena. Kraj malog prozora, drveni sto, stolice bez naslona. Dve male skamlije i stari veliki šporet. Tavanice su opšivene daskom i sa lampe se spušta blaga svetlost. Kraj peći sedi baka i plete čarapre. Oseća se i miris pečenog kestena. Kada nas je ugledala, radost joj je ozarila lice, starački osmeh joj se oteo, suze su joj pokvasile lice. Ostarila je moja prabaka. Spremila nam je pogaču pečenu u starom šporetu, pržena jaja i šolju mleka. Iz ove sobice ulazi se sa desne strane u jednu veću sobu sa dva ogromna drvena kreveta, čiji su dušeci veliki i mekani. Jastuci su ogromni, perjani, ap osteljina bela i uštirkana. Između dva kreveta je drveni orman i veliki sto sa lepim stolicama. Ovo je gostinjska soba i koristi se kada dođu gosti. Sa leve strane ulazi se u bakinu sobu. To je mala soba sa jednim ogromnim krevetom i drvenim ormanom. Tu je i veliki limeni lavor i korito. Od pre nekoliko godina selo je dobilo vodu i struju, tako da je mojoj prabaki mnogo lakše. Često nam je mama pričala o baki i njenoj kući koja je okružena brdima, livadama, šumama. Obećala nam je da ćemo sledeće godine otići da je posetimo. Ovo su moja sećanja dok sam bila mala, dopunjena pričom koju mi je mama često pričala. Jelena Jovanović 7/3
Da sam nastavnica... Ja bih jako volela da budem nastavnica. Mislim da je jako lep posao raditi sa decom. Nije to ni malo lak posao. Znaju deca da budu vrlo nestašna, ponekad, čak i bezobrazni, ali treba umeti sa njima. Sa decom treba puno pričati, ali ih i saslušati, i mi deca imamo loših dana, a i problema. Ono što nikada ne bih radila, kao nastavnica, a što mnogi nastavnici rade, ne bih decu razdvajala. Ne može dete koje slabije uči, da kad ne zna dobije slabu ocenu, a dobrom učeniku se svaki put progleda kroz prste. Mislim da to nije fer, i to nikada ne bih radila. Volela bih da me deca cene i poštuju, a ne da me se boje. Učila bih ih ne samo gradivo, nego i lepom ponašanju, drugarstvu i pomaganju drugom u nevolji. Učila bih i jednom mesečno čas gde bi deca ocenjivala nastavnike, njihov rad i način rada sa decom. Đaci bi tada dali predloge kako da nastava bude bolja i interesantnija. Decu ne bih kažnjavala ukorima i slabim ocenama za ponašanje, već nekim korisnim radom u školi. Tada bi škole bile lepše, a ocene merilo znanja, a ne ponašanja. Milana Đurišić 6/2
|
||||||||
E-mail: [email protected] © 2005. Webmaster
|
