Kultura

U okviru Asocijacije za razvoj Starčeva osnovan je Agro-biznis klub koji je okupio zainteresovane farmere i ostale poljoprivrednike, u cilju pospešenja osvajanja tržišta, lakših kontakata sa bankama, blagovremenog dobijanja značajnih informacija i drugih aktivnosti.

Nikola Nikolić, predstavnik ADF-a i pokretač ove ideje, izneo je osnovne namere mreže agro-biznis klubova, preneo iskustva sa raznih strana i ukazao na najvažnije prednosti ovakvog udruživanja. Naglasio je da je stvar u povoju, ali da je takav način jedini, koji u perspektivi može doneti opipljivije rezultate pri plasmanu poljoprivrednih proizvoda.

Za koordinatora agro-biznis kluba Asocijacije za razvoj Starčeva izabran je Goran Dramićanin, koji će biti zadužen za dalje kontakte sa mrežom.

Zbog poznatih simpatija prema Irskoj na ovom prostorima organizovano je veče irske kulture, muzike, običaja, hrane i kao najveća atrakcija - irskog plesa. Program je vodio LJuba Grujić, profesor engleskog jezika, ali i odličan poznavaoc irskog jezika u izumiranju. Pre toga prikazan je koncert najpopularnije irske grupe The Pogues, da bi zatim Grujić u kratkim i duhovitim crticama prisutne informisao o tome šta Irci jedu, piju, kako se druže, šta vole, a šta ne, pa čak i kako psuju. Na posletku i sam otpevao nekoliko pesama na autentičnom irskom. Ipak, najburnije ovacije dobio je Marko, igrač pomenuteog riverdance-a koji je u dva navrata zadivio publiku tradicionalnim irskim plesom. U međuvremenu, prisutni su mogli da degustiraju irsku hranu na bazi krompira i zoba, uz nezaobilazno crno pivo.

Na kraju, dogovoreno je da se za veliki irski praznik St. Patrick upriliči jedno veče kvalitetnog irskog programa sa živom svirkom i plesnom grupom.

14.10. Performans: Prezentacija Alternativnog kulturnog kluba iz Banatskog Novog Sela

U okviru saradnje dva srodna udruženja Kreativnog kulturnog kluba i Alternativnog kulturnog kluba, Novoseljani su prezentovali autorske radove. Svojim književnim opusom predstavili su se Siniša Kojić - zbirkama pesama “Nešto malo nezvanično“ i “Kosovo i druge priče“, kao i Dorel Pernjak, zbirkama pesama - “Eutanazija“ i “Luccida Intervalla“.

Prikazan je i animirani film Zorana Jovića, rađen sa decom glogonjske osnovne škole, dok je Petar Andrejić iz KKK prikazao svoj rad vezan za kreativne ekskurzije.

Potom je usledila konstruktivna polemika o radu ovih klubova. Bavilo se vrednostima ovakvog organizovanja građana u manjim sredinama, ali i ukazano na mnogobrojne teškoće. Na kraju se došlo do zaključka datreba ustrajati i pojačati saradnju AKK i KKK.

četvrtak, 3.11. - 21 sat: Video projekcija: "DVA SATA KVALITETNOG PROGRAMA" - kultna TV emisija sa dočeka nove 1995. godine + film sa kreativne ekskurzije KKK-a u Vršcu

četvrtak, 10.11. - 19 sati: IZLOŽBA SKULPTURA I CRTEŽA - SVETOZAR MIRKOV (Galerija "BOEM")

petak, 25.11. - 21.30: Javno snimanje emisije Radio Pančeva "All uou need is rock&roll" i koncert grupe "BLUES DELIVERS"

U Kreativnom kulturnom klubu 13. oktobra, u okviru aktivnosti Literarne sekcije KKK-a, gostovao je velikan srpsko-crnogorskog pesništva Matija Bećković. On je tom prilikom ekskluzivno odgovorio na neka naša pitanja.

- Pišem od kad sam se opismenio. Manje sam očekivao od onoga što sam postigao. Bog me milovao.

Da li poezija kao književna forma ima perspektivu, pogotovo u ekonomskom smislu?

U Starčevu je vladalo veliko interesovanje za vaše književno veče. Kako ste zadovoljni reakcijom publike, s obzirom da se radi o malom mestu?

- Starčevo je za mene bila jedna od rima za Pančevo. Doživeo sam više od onoga čemu sam se nadao.

Šta mislite o postojanju udruženja građana poput Kreativnog kulturnog kluba, koja pokušavaju da u ovo vreme u mestu poput Starčeva ožive prave vrednosti, između ostalog i kroz literarnu sekciju i organizaciju književnih večeri?

- Kurtoazija samo oduzima uverljivost mojim rečima. Ali sam istinski bio obradovan, kao da sam stigao u neki kompjuterski centar a ne u Starčevo koje za mene nije ni postojalo. Uostalom, Starčevo je samo jedno od lepih skrovitih tajni Beograda.

- Više me je zadivila grafička strana nego sadržaj. Možda i zato što sam očekivao više tekstova o vašem mestu i njegovoj istoriji.

U četvrtak 13. oktobra, u 20 sati, gost u prepunom Kreativnom kulturnom klubu bio je Matija Bećković, jedino veliko ime domaće, tradicionalne poezije, ali i poezije uopšte u današnjim, srpsko-crnogorskim, književnim okvirima.

Ipak, iznenađujuće veliki broj naših sugrađana, prvenstveno mlađih, nije mogao da navede ime, bar jedne pesme, ako ne zbirke pesama, dok pojedinci i ne znaju ko je Matija Bećković. Drugu grupu mladih predvode ljubitelji savremenog poetskog izraza, koji imaju otpor prema ovakvoj poeziji. Obe grupe imaju pravo na svoje mišljenje, ali za sve, pa čak i one koji nisu ni znali za ovo književno veče, evo nekoliko informacija o ovom pesniku.

Matija Bećković je rođen 29. novembra 1939. u Senti. Bio je student na Filološkom fakultetu u Beogradu i predstavlja generaciju pesnika koji se pojavljuju na ondašnjoj, jugoslovenskoj sceni krajem šezdesetih godina. NJegove pesme, sa izrazitim akcentima, po mnogo čemu označavaju opoziciju nekadašnjem, hermetičnom načinu pevanja. On pokazuje zavidnu versifikatorsku veštinu, veštinu u stvaranju velikih oblika trazenih i pronađjenih u narodnom jeziku, tj. usmenoj književnosti. NJegov dijalekat je arhaičan i dogmatski, a stihovi humoristični, mada često prožeti degradacijom dobra i zla. Jezik kojim govori u svojim pesmama stvorila je plemenska zajednica kao svoj odraz, kao dokument o sebi, ali i kao zbirku svojih stavova. Opisuje viteški, patrijarhalni crnogorski svet koji silazi sa istorijske scene i njegov sukob sa novim naraštajima što je aktuelno i danas u Crnoj Gori, ali i njenim odnosima sa Srbijom. Matija Bećković je pisao i ljubavnu poeziju na početku bavljenja pesništvom, ali je mnogo poznatiji kao pesnik koji dramatizuje deseterac, ne stvara ep, ali piše epsku poeziju.

Sa njegovim gostovanjem u Starčevu poklopila se i “Politikina“ edicija najznačajnijih književnika dvadesetog veka u kojoj je ovog meseca Bećković zastupljen sa zbirkom “Reče mi jedan čoek“. U tom smislu, rekao bih i simbolički, oktobar mesec pripada Matiji Bećkoviću. Najznačajnije knjige su mu: “Vera Pavladoljska“, “Metak lutalica“, “Tako je govorio Matija“, “O međuvremenu“, “CE - tragedija koja traje“, “Reče mi jedan čoek“, “Lele i kuku“, “Međa Vuka Manitoga“.

Skoro dvočasovno književno veče, počelo je uvodnom rečju o jeziku, njegovoj evoluciji, snazi i značaju; o potrebi da se jezikom definiše duh jedne zajednice i pripadnost svakog pojedinca posmatrano kroz prizmu istorije, koju pesnik dobro poznaje. Zatim je usledilo prepoznatljivo, duhovito čitanje stihova sa naglašenim akcentima, što je izazvalo posebnu pažnju kod publike. Na kraju, dogodio se i vrhunac večeri čitanjem pesme “Ćeraćemo se još“, nakon čega su posetioci gromoglasnim aplauzom pozdravili Matiju Bećkovića. Na ovoj knjizevnoj večeri bilo je oko sto ljudi što, za sada, predstavlja najposećenije književno veče od kada se ona organizuju u Kreativnom kulturnom klubu.

Gosti Kreativnog kulturnog kluba, u petak, 14. oktobra, bili su prijatelji iz Banatskog Novog Sela, koji su predstavili svoj Klub, program i rad sekcija na obogaćivanju kulturnog života u selu ili pružanju alternative, što i u nazivu njihovog kluba stoji.

Na pitanje da li danas ima alternative kiču, duhovnom i kreativnom siromaštvu koje nas okružuje i, skoro apsolutno dominira, naši gosti su izrazili optimizam i nadu da je moguće odupreti se opštoj društvenoj degradaciji kroz jedan organizovan i sinhronizovan rad klubova, kakvi su novoseljanski i starčevački.

Naši gosti su tvorci ideje o organizovanju kluba po čijem receptu je, nešto kasnije nastao i naš, Kreativni kulturni klub. Oni imaju nekoliko sekcija sa desetak aktivnih članova, što predstavlja sličnost sa funkcionisanjem našeg kluba.

Između ostalog, iste večeri, preko video projektora, predstavljena je strip radionica Alternativnog kulturnog kluba, a nakon toga i dva pesnika: Dorrel Perneac i Siniša Kojić. Obojica su jedni od osnivača Alternativnog kulturnog kluba, pri Domu kulture u Banatskom Novom Selu, pesnici entuzijasti i saradnici u novoseljanskim “Našim novinama“. Dorrel Perneac je autor zbirke pesama “Eutanazija “i “Lucida intervalla“. Piše trilogiju i očekujemo treću zbirku koja je već gotova u rukopisu. Siniša Kojić je, takođe predstavio dve zbirke: “Nešto malo nezvanično“ i “Kosovo i druge priče“.

U skromno posećenoj, ali izuzetno prijatnoj večeri pesnici su odgovarali na pitanja zainteresovane publike, a zatim su podelili nekoliko svojih knjiga. Za veče, nakon Matijinog gostovanja, odlična alternativa.

Završavala se školska godina. Bila sam sigurna da mi se svića Goran, ali odjednom se sve promenilo. U moj život ušao je smeđi dečko sa zelenim očima. Ušunjao se u moje misli nečujno i brzo. Kao lopov mi ukrao srce i naravno otišao.

Zavolela sam ga tako jako da sam samo njega videla pred mojim očima. Drgarica mi je rekla da se i ja njemu sviđam. Bila sam sređna zbog toga. Ali posle nekoliko nedelja slomio mi je srce. Tada sam znala da je lagao. Bila sam očajna. Suze su tekle same. Drugarica mi je rekla: “Nije on vredan tvojih suza“ Mislila sam: “Lako je to reći“ Osećala sam da polako tonem, da nestajem, nisam želela da živim. Društvo me je ohrabrivalo da nastavim dalje. Pokušavala sam ali gde god da odem i koga god da upoznamsvi se zovu isto kao i on i imaju njegove oči. On je bio moja plava zvezda sa zelenim očima, bio i ostao. Nisam mogla da verujem, kao da sam bežala od istine. Pomirila sam se sa tim i sad znam da se samo jednom voli. I zato svako treba da voli i da ima svoju plavu zvezdu. Ali treba da je čuva a ne da je izgubi, kao što sam ja moju izgubila.

Pronašla sam plavu zvezdu

Noću kada Sunce zađe,

ti otvori prozor svoj,

pa poleti da pronađeš,

zvezde plave topli dom.

Traži je u morima,

traži je u brdima,

traži je u dolima

traži je u srcima.

Naći ćeš je negde,

jer ona postoji,

samo hrabro, smelo napred,

možda se i ona kao i ti nepoznatog boji.

Moja plava zvezda,

kao jarko sunce sija,

toplotom se hrabri, bodri

i novu mi snagu uliva.

Da koračam napred, hrabro, smelo,

da ne sagnem nikad čelo,

visoko da držim glavu

da pronađem zvezdu plavu-zvezdu pravu.

Sva zadrhtim, sva se tresem,

jer ne mogu da podnesem

da ta moja zvezda plava

bude drugom zvezda prava.

Milica Jankov 6-1

JESEN

Jesen je, jesen rana,

opada lišće sa svih grana

Žuti je tepih pokrio zemlju,

a oblaci sivi često se smeju.

Šuškave boje,

tamne i svetle,

često okružuju,

baš svako dete.

Suncokreti žuti,

spuštaju glave,

jer nema ni Sunca,

ni zelene trave.

Tamo na jugu kruže sad laste,

a ovde, ni jedna da prođe.

Jesen je, jesen rana,

opada lišće sa svih grana.

Tamara Nikolić 4/2

Vrelo leto prođe,

žuta jesen dođe.

Mala deca vele:

Jesen nam donosi

jabuke zrele.

Staza pored puta

postala je žuta.

Zlatna jesen dođe,

donosi nam grožđe.

Jesen je, jesen rana,

sa mnogo kišnih dana.

Ema Kostić 4/2

Jesen dođe, jesen rana

popadalo lišće sa grana.

Sunce nam je jako tužno,

napolju je vreme ružno.

Sve su laste odletele na jug, u bašti mi svraka najbolji drug.

Cveće vene, trava žuti,

sve me to pomalo ljuti.

Može kiša da pada do sutra,

čuva me dobro kabanica žuta.

I sve je tmurno i sve je jadno,

moram u kuću, mnogo je hladno

Marija Vroblevski 4/2

Kada dođe jesen,

i sunce se skriva,

svojom žutom bojom,

ulice umiva.

Donese nam kišu,

i plodove rane,

dozvoli ponekad,

da i sunce grane.

Nasmejana jesen

trči preko sela,

ulice i parkove

u žuto odeva.

Milica Žeželj 4/2