Internet izdanje broj 122 od 15. juna 2004.

Komentari

 Deset godina SN

          Malo po malo i - eto pune decenije od kako se družimo sa vama. Tačno pre deset godina, jednog letnjeg popodneva, Starčevom je poput munje “prošišala“ vest da je selo dobilo svoje novine! U to teško ratno i poratno, inflatorno i kriminalno, huškačko i netolerantno vreme, to je bio poduhvat vredan pažnje. Skromnu redakciju tada su činili reporter i fotograf, i ispomoć iz “Novog Pančevca“, tada izdavača “Starčevačkih novina“. Izlazili smo na malom broju stranica, od 4 do osam, u početku kao podlistak već pomenutog pančevačkog lista. Vremenom smo rasli, kao i broj onih koji su nas redovno i sa pažnjom čitali. Sada nas je u redakciji desetak, i izlazimo u proseku na 28-32 stranice. Sticali smo čitalačku publiku, koja je faktor koji presuđuje da li će novine to postati i ostati.

         Koncepcija našeg lista definisana je kao “list za lokalne teme sa globalnim vidicima“. Stranice SN punjene su vestima iz sela, onim koje nisu bile interesantne za “veće“ medije, ali često smo se bavili i “globalnim“ dešavanjima, onim koje su punile stranice dnevnih i nedeljnih srbijanskih listova, ali na naš način. Tako smo pratili kontramiting 1996. godine, dešavanja oko inauguracije Slobodana Miloševića za predsednika SRJ, bili smo prvi kada je bombardovana “Utva“, prvi smo javno rekli ko je bombardovao-srušio kuću Vukovića u Starčevu,  bili na prvoj liniji fronta 5. oktobra, ali i u Lučanima, Bujanovac 2001. godine.  Naš reporter svedočio je i o životu srpske enklave u Gnjilanu, a naši novinari posetili su i dva puta - Zagreb. Naša reportaža iz Albanije prenesena je u još nekoliko listova, a posetili smo i Dubrovnik kada je u taj grad bilo teško ući ako dolazite “s ovu stranu“ granice. Naravno, propratili smo, opet na naš način i one manje “opasne“ događaje poput  zaječarske Gitarijade, sabora trubača u Guči, Cecinog koncerta na Marakani, mnogo koncerata domaćih i svetskih muzičara a posetili smo i Ravnu goru i Kuću cveća. “Starčevačke novine“ uvek, i svuda.

         Uglavnom smo lepo bili primljeni, gde god smo se pojavili. Saradnja sa lokalnim organima vlasti, i mesnim i opštinskim, pa i pokrajinskim, odlična je, kao i sa drugim medijima. Uostalom, svojim radom i akcijama koje smo pokretali i produkcijom iza koje stojimo, SN su to i zaslužile. One ružne trenutke, kada smo bili napadani od raznoraznih budala (bilo je i toga!), već smo zaboravili.

         Idemo napred. Pred nama je nova decenija.

Petar Andrejić

ČESTITKE POVODOM DESETOGODIŠNJICE “STARČEVAČKIH“

 Želimo, pre svega, da uredniku, redakciji i svim čitaocima čestitamo jubilej - desetogodišnjicu “Starčevačkih novina“. Verujemo da će Novine i u narednom penodu nastaviti da, na način kako to sada čine, vredno izveštavaju i slikom i tekstom obeležavaju događaje bitne za stanovnike Starčeva kao i cele naše opštine.

DDOR “Novi Sad“ a.d. Filijala Pančevo

“ Starčevačke novine” su bile i ostale pijemont seoskog novinarstva i informisanja i to ne samo u opštini Pančevo već i mnogo šire. Iz tog razloga, želimo da se pridružimo mnogim čestitkama na ovom značajnom jubileju, te vam želimo još puno takvih rođendana!

Siniša Kojić, gl.  i odg. urednik lista

“Naše novine“

I u sledećoj deceniji budite vidari za slepe, glas za neme i hrabrost za kukavice!

Sreten Mihajlović, odbornik u Skupštini opštine Pančevo

Vaš doprinos razvoju lokalne zajednice je nemerljiv. Samo nastavite tako!

Aca Dimitrić, pr. IO SMZ Starčevo

Povodom velikog jubileja u seoskom novinarstvu, kolegama iz “Starčevačkih novina“ čestitamo 10 godina od izlaska prvog broja. Krenuli smo sa izdavanjem seoskih novina u okrilju “Novog Pančevca“ tog davnog leta 1994. godine. Mi u Omoljici smo do sada promenili tri lista (“Omoljičke novine“, “Život sela“ i “Omoljčanin“) dok  ste vi u Starčevu na čelu sa Petrom Andrejićem ostali dosledni i beskompromisno se borili za jedne i jedine - “Starčevačke“. Bilo je potrebno puno truda i odricanja da bi u seoskoj sredini sazrela svest o neophodnosti postojanja seoskog glasila. Sada vam čitaoci ne bi dozvolili da nestanete sa novinarske mape. Zato vam “Omoljčanin“ iskreno čestita jubilej uz poruku da ćemo se truditi da dostignemo vaš kvalitet i kvantitet, mada to neće biti ni lako ni jednostavno.

Iskreno Vaš,

Goran Lupinka, gl. i odgovorni urednik “Omoljčanina“

 “Starčevačke novine“ su ponos našeg mesta. Imate svu moju podršku.

Živa Đurišić, predsednik Saveta  MZ Starčevo

“ Drage “Starčevačke“ povodom desetogodišnjice od izlaska vašeg prvog broja, prilika je da vam otvoreno i transparentno kažem šta mislim o vama. Vi ste odlične novine, hrabre, profi odrađene, kritične i edukativne. Pri susretu sa predstavnicima drugih opština sa ponosom vas pokazujem (kao da sam ja za to zaslužna) i uživam kada im vidim zbunjenost i nevericu u očima. Evo sada, za ovaj jubilej, želim vam još mnogo uspešnih godina, i kreativnih izdanja, još puno novih čitalaca i prijatelja, dobrih tema, novih akcija i naravno podršku lokalne samouprave.

Vaš poštovalac

Nada Berkuljan, član IO SO Pančevo, zadužena za oblast informisanja

Starčevo ima novine kakve nema ni jedno drugo selo! Vaš sam redovan čitalac, želim vam još mnogo uspeha u daljem radu, samo nastavite tako!

Zlatko Šic

Starčevo

Jubilej kakvim malo koja seoska sredina može da se pohvali. Svaka čast!

Mirjana Štutgart

Uhvatite lopove - pilićare

 Ovih dana se u našem malom (i slatkom) mestu pojavila tajanstvena ekipa “neustrašivih“ kradljivaca, koji “smelo“ čine “velike podvige“. Ova smešna družina se, inače, specijalizovala za oblast pelješenja hladnjaka, frižidera, pušnica... Ne libe se ni teških fizičkih radova, kao što su noćno iskopavanje krompirskih dragocenosti ili isisavanje crnog zlata iz rezervoara automobila. U kuloarima su već i dobili radni naziv - “pilićarski lobi!“

Međutim, pošto ne postoji savršeni zločin i ovi dugoprsti ljubitelji dobrog zalogaja prave greške. Jedna slična grupica je već dolijala tako što su veseljaci ispraznili skoro ceo inventar diskonta u Šumicama. Povrh svega su i ožedneli i na licu mesta “zveknuli“ po jedno ladno. Flaše su, naravno, zaboravili (a sa njom i otiske), te policija nije imala težak zadatak.

Kada je reč o “pilićarima“, oni već  izveli nekoliko radova, a poslednji se dogodio u ul. Ž. Zrenjanina. Potpomognuti informacijama od “jataka“ koji ima uvid u dnevna događanja, izabrali su momenat kada je kod kuće bila samo stara baka i to u ponedeljak, gluvo doba noći, kada je najmanje sveta na ulicama. S obzirom da nije bilo teško ući u slabo obezbeđenu kuću, a pošto su imali (skoro) idealne podatke, očas posla su opraznili zalihe pečenja, kobasica, šunki i drugih krtina (jedino su poštedeli nogice). Srećni, uputili su se na podelu plena, ali jednu stvar, ipak, nisu mogli da doznaju od špijuna. Na njihovu žalost među svim tim đakonijama, nalazila se i izvesna količina pilećeg mesa, specijalnog mamca za trovanje pacova. Sreća u nesreći je da to nije smrtonosno za ljude, ali može da izazove nesagledive posledice organa za varenje. Da zlo bude veće, neki na koje se sumnja, su i roditelji, pa bi tako i nedužna deca nastradala. Ovo je još jedan dokaz da se zločin ne isplati, ali, iz humanih razloga, pokradeni apeluju na lopove da, ipak, ne konzumiraju tu hranu.

A  za sve ostale građane važi, dok policija ne odradi svoje, da pojačaju mere opreza, spremno dočekaju nezvane goste i budu odlučni u odbrani svoga ognjišta(!), jer nije svejedno kad se nekakve senke motaju u okolini. I komšinica-kontraobaveštajac sprema iznenađenje “pilićarima“, ovoga puta, po ugledu na Divlji zapad - katran i perje, pa nek se posle “kupadu u sonoj kiselini ili idedu na neku tamo, denpilnaciju!“

* * *

Umalo da zaboravim, u Republici ništa novo, osim što je FK “Borac“ sveo šanse za ulazak u viši rang na minimum, kiše neprestano zasipaju naše napaćene duše, KKK još uvek obavlja pripremne radove, a rođendanska pesma ovim novinama upućena od strane (propale) rok-zvezde Tonija Montana, glasi: “Deset godina je prošlo kao tren, la-la-la...“

Jordan Filipović

         Još jedno matursko veče. Moje drugo u ovoj školi. Lepi, mladi ljudi koji sa puno optimizma kreću u život sa razdraganošću i osmehom na ozarenim licima. Želim im da tu sreću i osmeh sačuvaju do kraja, da uspeju da mimoiđu sve prepreke, da pobede sve protivnike, da zagrle svu lepotu i svu sreću ovog sveta i da pri tome, ostanu čestiti, pravedni, iskreni i svoji.

         Uživala sam gledajući devojke koje vešto balansiraju na svojim tek kupljenim cipelicama i mladiće dignutih kragni i frizura. Posle nekoliko sati, sa bolnih nožica spadaju “Pepeljugine“ cipelice, a kragnice i frizura i dalje zure u nebo. Setila sam se svoje mature (male, kako bi se reklo). Bili smo u fiskulturnoj sali škole “Jovan jovanović Zmaj“. Podelile su se Vukove diplome, nešto malo malo muzike i - fajront. Kada sam izašla, bio je sunčani subotnji dan. Pored mene moj “dečko“ sa Vukovom i svim ostalim diplomama ovog sveta, a ja bez njih. Ja sam otišla u “običnu“ gimnaziju a on u matematičku. Bio je divan mladić ali ga je život iskvario. To nikada nemojte sebi da dozvolite.

         Sada, posle toliko godina i pored svih nesreća koje sam imala u životu, mogu da kažem da sam mnogo srećenija od njega. On juri za parama, a ja samo želim sreću svoj deci, svima koje volim i sebi samoj.

         Zbog toga, dragi moji maturanti, mogu vam poručiti isto što i profesor Nil: “Mnogo je bolje biti srećan čistač ulica nego nesrećan i nezadovoljan doktor nauka“. To ne znači da vam savetujem da svi budete čistači ulica, ja imam samo jedan savet: POTRUDITE SE DA BUDETE SREĆNI I DA SVOJU SREĆU ŠIRITE OKO SEBE KAO ZARAZU!

         Želim vam da uspešno položite prijemni ispit i da svako od vas upiše i završi ono što želi, zbog toga što jedino tako može lako da završi školu i sa uspehom i ljubavlju da se bavi poslom koji je odabrao i koji voli.

Uz vas sam, bodrim vas i volim vas.

Vaša

Mirela Abramović-Đorđievski

direktor OŠ “Vuk St. Karadžić“

Vrh strane

E-mail: [email protected]

© 2004. Webmaster