Intervju

Za “Starčevačke novine“ govori Snežana Baralić - Bošnjak, borac za ženska prava i direktor RTV Pančevo

- U procesu demokratizacije našeg društva i stvaranja uslova za integraciju u evropske tokove, jedan od važnih elemenata održive demokratije jeste uspostavljanje rodne ravnopravnosti, što podrazumeva stvaranje jednakih uslova i mogućnosti za sve. Pitanje rodne ravopravnosti nije novijeh datuma, u poslednjih desetak godina u zapadnoj demokratiji su mnoge zemlje ustanovile određene mehanizme i institucije, koje se bave sprovođenjem rodne ravnopravnosti u različitim oblastima. Čak i zemlje u našem okruženju imaju mehanizme za sprovođenje rodne ravnopravnosti. U Srbiji od institucija koje se bave ovom problematikom, postoji samo Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Zatim pri Vladi republike Srbije postoji odrđeno telo koje se bavi tim pitanjima i u 15 opština Srbije postoje kancelarije za rodnu ravnopravnost. Ukoliko pitanje rodne ravnopravnosti nije zakonom regulisano, onda će se različito primenjivati i ostvarivati.Rodna ravnopravnost je važna, jer žene treba da iz privatne sfere izađu u javnu, znači tamo gde se odlučuje. Na narednim izborima moraće da se ispoštuju kvote. Predviđeno je da bude zastupljenost od 30% žena na svim nivoima odlučivanja. To je samo jedan segment, a neophodno je doneti niz zakona koji će omogućiti ostvarivanje rodne jednakosti i pružiti jednake mogućnosti za sve.

Mnogima, pa i ženama, se ne dopada to uslovljavnje i procenti, da li je to pravi način?

- Znam da se mnogima ne dopada takav način, ali dobro je da za početak bar to ispoštujemo. Između ostalog to je praksa u svim razvijenim državama. Znamo da je zastupljenost žena u švedskom parlamentu preko 45%. Sada imamo situaciju da se broj žena u našem parlamentu smanjio u odnosu na prethodni saziv. Žene treba da budu prisutne, jer pri donošenju važnih akata, one mogu da sagledaju iz ženskog ugla i vide da li to šteti ili pogoduje položaju žena. Žene ne žele da budu dominantnija grupacija ili socijalni sloj, već žele da se stvore jednake mogućnosti i šanse u društvu za sve. Imamo situaciju da je predsednica suda Crne Gore naložila da u slučajevima zlostavljnja žena sudi žena sudija. To su te novine, ta senzibilizacija društva gde se određena problematika mora sagledavati iz drugog ugla. Naše društvo se polako prilagođava evropskim standardima. Konačno imamo da se nasilje u porodici smatra zločinom.

Pomenuli ste nasilje nad ženama i u porodici, to je kod nas tema o kojoj je ne razgovara mnogo, zašto je to tako?

- U našem društvu je sramota obelodaniti seksualno uznemiravanje, bolje je to prikriti i ćutati o tome. A na taj način se samo prikriva agresivac i počinilac. Ukoliko žena obelodani silovanje, šta mi prvo pomislimo? Da li je ona mrdala repom, da li je davala povod, kolika joj je bila suknja i kakav karmin je imala na usnama. Skloni smo osuđivanju žrtve i o njima govorimo sa negativnom konotacijom, što je apsurdno. Mi pričamo o ubicama, zločincima i gotovo da nalazimo opravdanje za njih. Ovakve devijacije treba sprečavati najpre porodičnim vaspitanjem. Potomci imaju najpre uzore u roditeljima, sledeća faza je obrazovanje.

- Rekla bih da to nije mnogo vezano za našu sredinu. Možemo reći da je Pančevo pozitivan primer prisutnosti žena u javnoj sferi. Međutim, kao pripadnica Ženske mirovne grupe, ne vidim da žene mnogo rade u svom interesu. One nisu dovoljno profilisale i senzibilisale svoju aktivnost da se problemi žena aktuelizuju. Taj problem treba da se učini vidljivim, da bi se u određenim segmentima pomoglo ženama u našoj opštini, naročito u naseljenim mestima. Pretpostavljam da se niko ije bavio time kakav je položaj žena u naseljenim mestima, gde je još uvek dobrim delom prisutan patrijahalni obrazac, po kojem je ženi, pre svega, mesto u kući. Što se profesionalnog angažmana žena tiče tu je veliki problem. Tu se najviše vidi koliko su žene ponižene, podređene i devalvirane. Statistike govore da ima mnogo više nezaposlenih žena, kao i da su žene češće otpuštane od muškaraca. Uopšte ne potcenjujem domaćice. Naprotiv to je ne vidljiv ženski rad. Žao mi je što ne postoje neka udruženja domaćica, koje bi trebalo da na taj način štite svoje interese,jer je njihov rad nemerljiv i nevidljiv.

- Možda sam malo drugačija od svoje generacije, jer sam uvek znala šta hoću i uvek sam bila iskrena, prvo prema seba, pa i prema drugima. Verovatno da sam nekima neprijatna u komunikaciji, jer sam otvorena i direktna. Moja matrica je uvek bila da živim u skladu sa svojim potrebama i interesima. Nikada nisam potiskivala svoje sukobe i dileme. Svaki čovek treba da pronađe sebe u profesionalnom angažmanu i da bude odlučan i da prati formalne i neformalne oblike permanentnog obrazovanja i sticanja novog znanja, da bi bili u trendu. To daje sigurnost i samopouzdanje, i komunikacija sa ljudima je potpunija. Važno je biti podjednako uspešan u privatnoj i javnoj sferi. Spajanjem te dve sfere dobijamo kompletnu ličnost.

- Ovo je delikatna situacija u kojoj se nalazim, ja sam VD direktorka RTV Pančevo i, da budem iskrena, moje ambicije nisu da konkurišem za direktorku ove medijske kuće. Ali ja jesam prihvatila ovu vrstu izazova. Problem televizije nije od juče i neje od pre dve godine, već od onog trenutka kada je srušen jedan sistem, u kojem je naša medijska kuća bila prepoznatljiva i uspešna, dobijala i međunarodna priznanja. Naša medijska kuća je morala da postane lokalna, i da formira program u interesu lokalne zajednice, tada je počela da posutaje. Sada je RTV Pa svedena na pomoć osnivača i nedovoljno razrađenu marketinšku službu. U poslednjih nekoliko godina se menjao i direktor, a menjali su se i urednici kako radija, tako i televizije. Ja sam došla i ne smatram sebe vilom. Mora da se uvede restriktivna finansijska politika. To će se sigurno odraziti, ako se već ne odražava, na program i dinamiku rada. Zaposleni obe kuće, maksimalnim naporom rade na tome da se ne izgubi na dinamici i da se slušanost i gledanost ne smanji. Nemoguće je funkcionisati kao dva razdvojena medija, a oni to čine. Osnivač njih tako ne gleda. Uskoro ćemo dostaviti programska dokumenta osnivaču. Ona će prvo biti razmatrana na Izvršnom odboru, a i odbornici će imati prilike da o tome raspravljaju i odlučuju.

Hoće li RTV Pančevo uzeti udela u rešavanju problematike rodne ravnopravnosti?

- To zavisi i od glavnih i odgovornih urednika, oni su prve ličnosti u kreiranju televizijskog i radijskog programa. Oni imaju razumevanja i sluha za ovakve profile emisija. I radio i televizija prate međunarodne aktivnosti i akcije u organizaciji ženskih pokreta u svetu. Možda ne analitički, ali informativno svakako.

- Još jedan u nizu stereotipa, samo vikendom se može videti šta se zbivalo u naseljenim mestima u emisiji "Selo nedeljom". LJudi u selima mnogo vremena provode u svojim poslovima, pa eto, nedeljom mogu da sednu pred male ekrane. To je jedan od nasleđenih stereotipa u prikazivanju onoga što se dešava na selima. Smatram da su sela, naročito vojvođanska, postala urbana. Ne postoje više velike razlike u načinu življenja i pojimanja stanovništva u gradu i naseljenim mestima. Nedostaje pogled na urbanizaciju naseljenih mesta.

Za sve vreme izlaženja ove rubrike, nije se dogodio lepši vizuelni momenat. S obzirom da je u pitanju veliki jubilej “Starčevačkih novina“, potpuno je prirodno da, kao pravi šlag na slavljeničkoj torti, “izložimo“ najlepše što imamo.

U pitanju je, mnogi već pretpostavljaju, jedna od najnaočitijih mladih pripadnica lepšeg pola našeg mesta ikada, a od skoro i krunisana kraljica (umalo!) lepote. Naravno, reč je o Snežani Tanev, drugoplasiranoj na “Trofeju Beograd“, eminentom takmičenju u disciplini Body fitness, kao i nosiocu laskave titule Mis figura (slika dovoljno govori koliko su bili u pravu).

Snežana Tanev, rođena je 10. avgusta 1981. godine, od majke LJilje i oca Bore. Ima stariju sestru Marinu, vrhunskog matematičara. Završila je gimnaziju, na drugoj je godini ekonomije i mašta da jednog dana postane uspešna poslovna žena. “Bračni“ status joj momentalno takav, da uživa punim plućima u životu, koji je prema njoj bio više nego izdašan!

- Iako mislim da sam jedna normalna devojka, po svim parametrima, pa i po pitanju fizičkog izgleda, smatram za lepotu i vitku liniju najviše mogu da zahvalim roditeljima, pogotovo svojoj majci, na koju, po mišljenju mnogih, neodoljivo podsećam. Od malena sam obožavala sport, trenirala karate, kasnije i plivanje, sve do današnjih dana, kada upražnjavam sve ozbiljnije bodi-fitnes.

Kako je Sneža stasavala, sve je bivalo izvesnije da će je prefinjene genetske predispozicije učiniti vanserijskom lepoticom!

- Moram da priznam da nisam bila imuna na poglede i komplimente kojima sam obasipana. Ipak, neretko mi je bivalo nelagodno, do te mere, da sam čak doživela i takvu neprijatnost, da mi se i pojedini profesori udvaraju na sred časa! S druge strane, verujem da fizički izgled, bez duhovne lepote, gubi svaki smisao i jako mi je stalo da posedujem izgrađenu ličnost i da me ljudi prvenstveno po tome prepoznaju!

Kada je reč o uspesima koji je nedavno postigla, sve je počelo od neobavezne rekreacije!

- To je krenulo sasvim spontano. Imala sam sreću da, pre tri godine, za rekreaciju odaberem, po mom mišljenju, najopremljeniju teretanu - Fledž fitness center, koji se nalazi u Pančevu u ulici Žarka Zrenjanina. Ne samo što poseduje najkvalitetnije sprave, već se pri treningu primenjuju i veoma ozbiljni programi zasnovani na medicinskim tretmanima, vrše procene fizičkih mogućnosti svakog zainteresovanog.

- Pre, otprilike, godinu dana, počelo je moje aktivnije bavljenje bodi-fitnesom. Pošto je Fledž fitness registrovan i kao klub, njemu mogu i da zavalim za ideju da nastupim i na nekom zvaničnom takmičenju.

- To je ujedno bio i moj prvi nastup i on se zbio 26. maja. Manifestacija podrazumeva takmičenje u nekoliko disciplina, kao što su bodi-bilding, fitnes, bodi-fitnes. Sve je organizovano na najvišem nivou. Bilo je puno takmičara i gostiju iz inostranstva - Bugarske, Hrvatske, Rumunije... Moram da priznam, da mi se dosta kokurentkinja učinilo previše nabildovano, što u bodi-fitnesu nije poželjno, jer se tu prvenstveno ocenjuje izgled figure, koji ne bi trebalo da prelazi granice ženske forme. O svemu je odlučivao žiri, sastavljen od bivših bodibildera, a ishod je bio takav da sam osvojila drugo mesto i srebrnu medalju. Ispred mene je bila samo prekaljena takmičarka iz Beograda, za moj ukus, prenaglašene muskulature. Takoće, dobila sam i titulu van konkurencije - Mis figura.

Nedugo zatim 5. juna, Snežana je pozvana i u Bečej na slično takmičenje - Kup Vojvodine i tu osvaja drugo mesto. Pričalo se (a i pisalo) da je sledeći izazov - izbor za Mis Srbije i Crne Gore!

- Priznajem, titule gode. Moja želja je i bila da se bavim poslom foto-modela, što je dosta slično. Ali to da želim na izbor za mis, to je potpuna neistina. Moguće je da ću se i ubuduće ozbiljno baviti bodi-fitnesom, međutim, primarna ambicija je da se ozbiljnije posvetim učenju, koje sam u poslednje vreme malo zapostavila nauštrb takmičenja.

Eto, tako misli naša gracija i želimo joj berbu medalja u budućnosti, da nas predstavlja u najlepšem svetlu (što i čini na svakom koraku!), a pre svega da u potpunosti zaokruži svoju šarmantnu ličnost diplomom ekonomiste!

SN i tamo gde je retko ko stigao: Bunker, negde u Albaniji, između sela Murićan i Skadra

- Bavljenje reportažnim novinarstvom je pre svega izazov. Ko sebe prepozna kao radoznalca, znatiželjnika, avanturistu i kao nekoga ko bi sve to sa drugima podelio, može da se lati pera i foto-aparata. Mislim da je taj segment novinarstva ono što mene interesuje. Analize, špekulacije i trač-partija, to je za neke druge duše. Kada sam sada već daleke 1994. godine ušao u novinarstvo, sarađujući sa ”Novim Pančevcem” na projektu seoskih novina, znao sam šta želim. Posle pune decenije, mogu reći da sam želju i - ispunio. ”Starčevačke novine” su postale deo svakodnevice sela, deo potrebe njegovih meštana i praktično - institucija oko koje se okupljaju misleći Starčevci. Hronologija života sela u poslednjoj deceniji jeste hronologija ”Starčevačkih novina”. Neki sretnik, koji bude pisao istoriju sela, tamo negde 2354. godine, imaće obilje materijala, i do detalja opisan život sela u godinama koje će se pamtiti kao teške, turbulentne i sa te strane, za istoričare, interesantne. Sve to ja nisam imao kada sam pripremao ”Knjigu o Starčevu - Prozor u prošlost”...


Zašto se neki ljudi plaše odlaska u Zagreb? Urednik SN na Trgu Bana Jelačića	Zvezda je, ipak, zvezda... Andrejić u društvu sa Cecom pred koncert na beogradskoj "Marakani"

Gde god sam poslednjih godina putovao, pisala se reportaža za SN. Čitaoci su tako imali priliku da čitaju o životu sa druge strane “gvozdene zavese” - u Albaniji, o Dubrovniku u koji se moglo ući samo uz vizu ”preko veze”, o ratu na jugu Srbije, gde smo kolega Jordan Filipović i ja ”zaglavili” na prvoj liniji razmene vatre, o ”četovanju” na Ravnoj gori, ali i o Kući cveća kada su svi počeli da se odriču ”najvećeg sina naših naroda”. I narodnosti. Fotografije sa koncerata velikih domaćih i inostranih zvezda sa svih velikih muzičkih dešavanja, krasile su stranice ”Starčevačkih novina”, kao i one, sa sportskih spektakla ali i zanimljivih političkih skupova. To je čak ovekovečeno i u zbirci fotografija, koja je dva puta i izlagana...


"Ravna gora puna mitraljeza..." "Stavrčevačke novine" su pohodile Ravnu Goru mnogo pre nego što je postala svima dostupna	Maršala se sada svi odriču: urednik SN u kabinetu Josipa Broza Tita

Izveštavali smo i sa koncerata: Daniela sa Tončijem Huljićem iz "Magazina"

- Nema lepšeg poziva nego biti oduševljen, osvedočen i vešt novinar. Pišući za “Starčevačke novine“ sam se zaista u to uverila. Moje angažovanje u Novinama je počelo sasvim naivno, a sada prerasta u poslovno opredeljenje. Znači da su “Starčevačke novine“ odigrale veliku ulogu u odluci šta ću da budem kada porastem. Sa druge strane, Novine slave desetogodišnjicu i meni je naročito drago što sam doprinela njihovom sazrevanjeu. Danas su “Starčevačke novine“ ozbiljan medij, a samim tim se i ja osećam ozbiljnim novinarem. Kao takav novinar bila sam svedok bitnih dešavanja kako u opštini tako i šire, to je doprinelo širenju iskustva i sticanju priznanja samim novinama. Broj rubrika se neprestano uvećava, što za posledicu ima sve veću čitanost. A čitanost potkrepljuje entuzijazam kolega novinara i tako iz broja u broj imamo kvaliteniji sadržaj. Verujem da će “Starčevačke novine“ nastaviti uzlaznom putanjom i ostaviti trajan pečat u svetu novinarstva.

Prva noć bombardovanja 1999. godine. Mesto: pančevačka fabrika aviona Utva. Vrme: oko 20 sati, odmah po bombardovanju. Na delu - ekipa SN i kapetan Dragan

- U poslednjih nekoliko godina aktivan sam učesnik u kreiranju, verovatno, najnaprednijeg seoskog lista u zemlji. Razlog mog angažmana u “Starčevačkim novinama“ nije ni materijalne prirode, kao što nije reč niokakvom sticanju slave, već je po sredi šansa da svojim stavovima (koliko je to moguće!) utičem na sredinu koja me okružuje, na moje rodno mesto. Želja mi je da, tim svojim skromnim mišljenjem, pozitivno utičem na na moje sugrađane, kako bi došlo do povraćaja poljuljanih ili, čak, izgubljenih vrednosti. Možda je to subjektivno i pretenciozno, ali moje je pravo da verujem da bi celokupna naša misija na ovoj planeti bila naprednija ako bi se svi skupa okrenuli suptilnijem, kultivisanijem i širokoumnijem pogledu na život. Nije mi, ni u najcrnjim slutnjama, bila namera da nekog ugrozim, vređam ili ponižavam. S druge strana, nisam propuštao šansu da oštro protestvujem kada su na delu bivale destruktivne i mračne sile. I nikad u svojim tekstovima neću imati pardona prema onima, koji svojim postupcima ugrožavaju svoje bližnje, nedužne životinje ili prekopotrebne šume ili drugo bilje. Naravno, nemam iluziju da će svet biti ikada iskrojen baš po mojoj meri, ali divan je osećaj, makar, i pokušavati ga učiniti lepšim. Zbog toga i pišem za ove novine. Drugi razlog je moj avanturistički duh. Trudim se da ga utkam u svaki zapis. Nekada je to samo malo bunta zbog različitih nezadovoljstava svakodnevicom, a nekad su to bile prave, pravcate pustolovine, koje su se odigravale na “užarenim“ prostorima. Sećam se dogodovština sa Kosmeta, sa prve borbene linije u Lučanu kod Bujanovca, uzburkane izborne noći u Podgorici ili toga, da se naša ekipa zatekla pre svih “belosvetskih“ redakcija, u porušenoj Utvi, prve noći bombardovanja... Neko će možda primetiti da je to nepotreban, dečački adrenalin, ali ja sam ubeđen da je jedina suština u motivu da se upozna svet sa prave strane, izbliza, pa bila ona lepa ili ružna... Za to je katkad neophodno malo kuraža, ali poznato je da hrabre sreća prati! Takve su i ove novine!

- Zovem se Najdan Rančić. U Starčevu sam živeo od 1956. pa sve do 1993. godine. Živeo sam u svom delu kuće u ulici 7. jula broj 13. U Starčevu imam brata i sestru sa familijom, ostale rođake, kumove, prijatelje i nekadašnje komšije.

- Sada živim u Melburnu u Australiji i to već 11 godina. Melburn je velik i lep grad i ne vredi o njemu pisati, jer je sve najbolje kada se uživo vidi.

- Žena i ja smo u penziji i preko leta se bavimo pomalo bašticom i cvećem. Sada, pošto je u Australiji zimsko vreme, najviše gledam satelitski program i to “Pink plus“, “BK“, “RTS“, “TV Bijeljinu“ i makedonski TV program.

- Sa Starčevom kontaktiram preko interneta i preko telefona. Dolazio sam 2000. godine i sviđalo mi se što sam se video sa svojim rođacima, drugovima i prijateljima, kumovima i sa drugovima i drugaricama iz radne organizacije “Utva vozila“ gde sam radio 30 godina. Nije mi se svidelo kada sam video zapuštene ulice i zarasle u korov i napravljene bašte po sred ulica. Većina ljudi su mi delovali neraspoloženo i tada mi se činilo da se nije ništa promenilo od kako sam otišao. Sada, čitajući “Starčevačke novine“ preko interneta, vidim da se u selu sada dosta radi i napreduje.

- Ako da bog zdravlja i sreće normalno je da planiram da se vratim. Zato pravim tamo sada kuću, u ulici Letnjoj br.14.

- Najviše bih poželeo Starčevcima da imaju dosta posla i dobre i redovne isplate, a i da savesno i na vreme obavljaju svoje poslove a ne kao Opština Pančevo i njeno odelenje za građevinske dozvole... Za kuću sam čekao skoro godinu dana! Želim da se FK “Borac“ plasira sledeće sezone u viši rang i da se OK “Borac“ vrati što pre u prvu ligu! Da se u Starčevu napravi što pre kanalizacija i da Starčevcima ide sve po planu kako je isplanirala Mesna zajednica. Pozdrav svim stanovnicima Starčeva od Najdana Rančića iz Melburna - Australija.

SN: Dobra saradnja “Starčevačkih novina“ i DDOR-a “Novi Sad“ potvrđena je zajedničkom kampanjom ponude osiguranja Starčevcima.

- Zahvaljujemo se što u ovom, jubilarnom broju lista, DDOR “Novi Sad“ a.d. dobija prostor i priliku da se obrati i predstavi Starcevcima i da ih upozna sa svojim programom osiguranja stanova i domaćinstava. Tim programom DDOR “Novi Sad“ želi da obuhvati čitavu opštinu Pančevo.

- Naime, ovo osiguravajuće društvo je početkom ove godine u saradnji sa JKP-om “Hlgijena“ iz Pančeva ponudilo stanovnicima Pančeva osiguranje izvedeno iz različitih uslova osiguranja, te kojim se pokrivaju različiiti rizici. Lica koja zaključe ovo osiguranje biće obezbeđena za slučaj raznih vrsta šteta koje mogu zadesiti stan odnosno kuću čiji je osiguranik vlasnik ili zakupac, kao i za slučaj raznih vrsta šteta na stvarima domaćinstva, instalacijama, šteta nastalih zbog izliva vode ili pare iz vodovodnih, kanalizacionih ili toplovodnih instalacija, krađe, loma stakala i sl. U slambenim zgradama pokriće se i štete na zajedničkim prostorijama odnosno instalacijama. Najzad, osiguranjem je obuhvaćena i odgovornost vlasnika odnosno zakupca stana i članova njegovog porodičnog domaćinstva za štete koje oni pričine trećim licima.

- Cena osiguranja je jedinstvena i iznosi svega 1,50 dinara po kvadratnom metru stambenog prostora za jedan mesec trajanja osiguranja.

- Već prvih meseci trajanja ove akcije zapaženo je znatno interesovanje stanovnika Pančeva. Naime, već je pristupilo gotovo 3000 osiguranika, Ocenjuje se da je to rezultat jasne potrebe za zaključenjem ovakvog osiguranja. Zbog toga je DDOR odlučio da ovu akciju proširi i na sela u opštini Pančevo. Pored toga, odlučeno je da se ovome pristupi takođe posredstvom lokalnih javnih komunalnih preduzeća.

- Dana 25. maja 2004. godine DDOR “Novi Sad“ i Javno komunalno preduzeće “Starčevac“ zaključili su Ugovor o dugoročnom osiguranju kuća - stanova u Starčevu pa će se posredstvom ovog preduzeća najpre stanovnicima Starčeva proslediti letak sa pozivom i pristupnicom za osiguranje, kao i sa svim potrebnim obaveštenjima. Isti letak zateći ćete i u ovom, jubilarnom, broju “Starčevačkih novina“.

- Koristimo i ovu priliku da Starčevce pozovemo da pristupe osiguranju koje nudimo. Ovaj poziv potkrepljujemo i činjenicom da je DDOR u prva tri meseca trajanja ovog osiguranja u Pančevu evidentirao, odradio, odnosno isplatio štetu u više od trideset štetnih događaja, kao i da su sada već učestale i gotovo svakodnevne prijave šteta, koje se izviđaju, procenjuju i isplaćuju u hitnom postupku. Otuda osiguranici već sada mogu da vide da su ugovore o osiguranju zaključili u svom sopstvenom, najboljem, interesu kao i da na drugoj strani imaju pouzdanog partnera.

- Želim da naglasim još nešto. Naime, u pitanju je osiguranje koje se odnosi isključivo na stambeni prostor, odnosno u vezi je sa korišćenjem stanova odnosno

kuća u svrhu stanovanja. Zato je stan u ovom osiguranju opredeljen kao jedinstvena celina u funkciji stanovanja. Izvan osiguranja su objekti koji ne služe stanovanju: ambari, štale, radionice, garaže i slično, kao i instalacije, oprema odnosno mašine koje ovima pripadaju ili se u ove objekte smeštaju - dakle objekti i stvari koji se tretiraju kao gazdinstvo. Međutim, svaki stanovnik Starčeva koji želi da potpuno zaštiti svoju imovinu, dakle da osiguranjem obuhvata i ostale delove svoje imovine, može ovo da ostvari zaključujući sa DDOR-om pojedinačni ugovor - polisu tzv. paušalnog osiguranja poljoprivrednog gazdinstva. Ovim osiguranjem, od svih požarnih rizika - osnovnih i dopunskih - po izboru osiguranika, zaštitiće se sve zgrade, sve stvari domaćinstva, sve poljoprivredne pokretne stvari (oprema i materijal), sve životinje i svi proizvodi na vrednosti koje odredi ugovaralac osiguranja. Cena za tako zaključeno osiguranje iznosi 2,04 o/oo (promila) od vrednosti osiguranih stvari. Činjenica je da ogromne materijalne posledice koje mogu nastati na imovini o kojoj je ovde reč mogu da budu predupređene ugovaranjem osiguranja i uplatom premije koja je, u suštini, nemerljivo manja od štete koja može da nastane.

- Sve dodatne informacije u vezi sa ovim osiguranjima, ali i sa ostalim osiguranjima koja DDOR “Novi Sad“ nudi, mogu se dobiti pozivom na telefonski broj 013/344-989, odnosno posećujući nas u našem sedištu u Pančevu - Glavna filijala “Pančevo“ u ulici Mučeničkoj broj 18, kod tamiškog keja.