Internet izdanje broj 122 od 15. juna 2004.
|
Internet izdanje broj 122 od 15. juna 2004. |
|
|
|
|
Društvo ANKETA SN: Čitate li “Starčevačke novine“? Najbolje su, štampajte u više primeraka! Starčevci vole svoje novine. Sadržaj zadovoljava, ali treba više obratiti pažnju na teme koje se tiču mladih, i interesovanje je za više sportskih tema. Jedino čega manjka jeste - tiraž Saša Morar-Harli:
Dejan Brkić:
Stojan Savić:
Marija Sinđić:
Dušan Ćuća:
Blagoje Cvetković:
Olivera Marsenić:
Aleksandra Bojović:
Vidoje Neđić:
Predrag Tomić:
Pripremila: Daniela Birak Foto: Jovica Tasić IZVIĐAŠTVO Majski bivak U cilju usavršavanja izviđačkih veština vodovi “Divlje jagode“ i “Eukaliptus“, starčevačkog odreda izviđača, u organizaciji njihovih vodnika Marka Šajića i Marka Ristića izveli su dvodnevni majski bivak u okolnoj šumi par stotina metara van sela. I pored izuzetno nepovoljnih vremenskih uslova (kiša je padala skoro sve vreme) logorovanje je u potpunosti uspelo. U subotu 22. maja postavljeni su šatori pod nadzorom starešine, kuvan ručak u kotliću i pripremana drva za logorsku vatru. Svi učesnici su bili učenici osnovne škole i sve su poslove obavljali sami, naravno uz nadzor starijih brđana i ponekih roditelja koji su ih sa vremena na vreme obilazili. Sutradan u nedelju pridružili su im se poletarci sa svojim predvodnicima koji su uz pomoć sponzorstva dobijenog od nekih starčevačkih firmi pripremili roštilj za sve učesnike ovog lepog druženja. Igru, pesmu i razdraganost dece oko podne je prekinula kiša, pa se tada akcija i završila.
Istraživanje potreba mladih U okviru projekta istraživanja potreba mladih, u prostorijama starčevačkih izviđača organizovana je anketa. Ovaj projekat je organizovao UNICEF i izvodi se u svim evropskim zemljama u tranziciji. Jedan broj država, među kojima je i Makedonija, već je okončao ovaj posao, nakon koga će se najbolje videti koji su problemi koji u ovom teškom vremenu tište mlade kao i način na koji se ovi problemi mogu rešiti. Nakon ovih istraživanja biće objavljena knjiga o rezultatima i na osnovu nje uradiće se projekat potreba mladih koji će se podneti skupštini na razmatranje.
Kvalifikacioni izviđački višeboj U okviru memorijalne akcije “Batini dani“ koja se već dugi niz godina održava u Beloj Crkvi u organizaciji Odreda izviđača “Žarko Zrenjanin - Uča“, ove godine je održan kvalifikacioni izviđački višeboj. Od 14. do 16. maja na predivnim terenima belocrkvanskih jezera takmičile su se ekipe iz devet mesta u Srbiji, a učestvovali su i starčevački izvidnici. Ekipa “Nadel“ je u jednoj od konkurencija osvojila prvo mesto. Kao nagradu, pored diplome i pehara od Saveza izviđača Vojvodine, Starčevci su dobili i dve vreće za spavanje. Starešina odreda Predrag Stanković, na ovom višeboju je bio delegat Saveza izviđača Vojvodine, što dokazuje vrednost starčevačkog odreda. Sledeća “stanica“ je međunarodna manifestacija koja će se održati u našem mestu u okviru “Dana druženja“ kada će gosti doći iz velikog broja mesta u SiCG kao i iz Bosne i Hercegovine, Makedonije i Hrvatske. Predrag Stanković
“Teško je biti žena, Pol i rod (1) “Pol“ se odnosi na biološke razlike između žena i muškaraca. One su uglavnom trajne i univerzalne. “Rod“ se odnosi na društveno konstruisane uloge žena i muškaraca. Na koji način jedno društvo vidi ulogu žene i muškarca i šta od svakog od njih očekuje, zavisi od niza faktora: kulturnih, političkih, ekonomskih, društvenih i religioznih. Na njih utiču i običaji, pravo, klasna i etnička pripadnost, kao i predrasude. Društvena uloga muškarca je biti glava porodice i onaj koji zarađuje; a žena je hraniteljica i negovateljica. - U političkom smislu, velike su razlike u načinima na koje žene i muškarci stiču moć i autoritet. Muškarci su više prisutni u nacionalnoj i visokoj politici, a žene više na lokalnom nivou i u lokalnoj politici povezanoj sa njihovim ulogama u domaćinstvu. - Razlike u mogućnostima sticanja obrazovanja dečaka i devojčica. Porodica usmerava obrazovanje dečaka pre nego devojčica; devojčice uglavnom odlaze na manje prestižne smerove. - U ekonomskom kontekstu velike su razlike u mogućnosti sticanja karijere, kontrole finansija i drugih produktivnih vrednosti: krediti i zajmovi, vlasništvo nad zemljom. Rodne uloge su aktivnosti koje se dodeljuju muškarcima i ženama na osnovu pretpostavljenih razlika. U najrazvijenijim zemljama sve je manje poslova koji se prepoznaju kao tipično muški ili tipično ženski. Dok u manje razvijenim društvima muškarci imaju daleko priznatije uloge od žena. One su, po pravilu daleko više vrednovane, uglavnom zato što su muškarci plaćeni za svoj produktivni rad, a žene ne. U takvim društvima, uloge muškaraca uglavnom uključuju poslove koji su društveno značajni i ekonomski produktivni. Muškarci obično ne rade domaće i kućne poslove. Ženske uloge u mnogim društvima spadaju u tri kategorije: 1. produktivne - koje se odnose na proizvodnju dobara za potrošnju i zarade kroz posao van kuće. 2. reproduktivne - odnose se na domaće i poslove u kući povezane sa rađanjem i negovanjem i vaspitanjem dece i porodice 3. javni poslovi - zadaci i odgovornosti za dobrobit čitave zajednice, poslovi organizacije i podrške, dok odlučivanje nije gotovo nikada u njihovom delokrugu. Poslovi na kojima su žene obično angažovane su sve tri kategorije, u najvećem broju slučajeva ne donose zaradu. Univerzalni koncept ljudskih prava često ne obuhvata prava žena. Poštovanje ljudskih prava u odnosu na žene često samim ženama ostaje nedostupno, uskraćeno ili potpuno negirano. Tako, na primer, zabrana abortusa predstavlja kršenje prava na slobodno roditeljstvo, kao što je zabrana da ženska deca idu u škole kršenje prava na obrazovanje. Identifikacija ženskih ljudskih prava je neophodna da bi se oblici diskriminacije žena učinili vidljivim i, samim tim, lakšim za sprečavanje i eliminaciju. Reč je o specifičnom kršenju prava žena zato šo su žene. NJihov položaj u društvu i porodici određen je društveno očekivanim ulogama i stereotipima. Stereotipi vezani za pol zanemaruju specifične interese i potrebe žena. Zastupanjem koncepcije ženskih ljudskih prava ističemo naše pravo na jednakost pred zakonom i u društvu. Na taj način zahtevam da ne budemo razlikovane, izuzimane ili ograničavane na osnovu pripadnosti ženskom polu, i da imamo pravo na zaštitu kada su nam prava povređena ili uskraćena. Promocija ženskih ljudskih prava nije moguća bez širenja mreže ženskih grupa i podrške ženama. Pripremila: Daniela Birak Izvor: “Žene to mogu“ Zbirka
REPORTAŽA “STARČEVAČKIH NOVINA“: TRANSILVANIJA, RUMUNIJA (Prvi deo) Drakulina tura po Rumuniji - Rumunija ?! - Molim?? - Ma... zdravo bre! Kad ono - međutim!? Rumunija em što je lepa, em ima šta i da se vidi i čuje. Ostavite sve predrasude kod kuće i uputite se na prelepo putovanje ovom susednom zemljom. Nekoliko naših agencija organizuje za Dan žena, kao i mesec dana kasnije (ako ste propustili), za Uskrs, “Drakula turu“ popularno nazvano putovanje, posetu Bukureštu, Brašovu, Sinaji i Branu. Ako ste se bar malo zainteresovali, znači da ste se oslobodili predrasuda i zaista ćete uživati. A ako ne, nemojte ni nastavljati sa čitanjem jer nemam ambicija da preobraćam nevernike. Za njih samo činjenica da Rumunija ima dve auto industrije - “Dačia“, koja posluje u okviru grupe Renault i Daenjoo, koji je posle preuzimanja od strane Chevrolet-a deo pogona preselio u Rumuniju (zašto ne kod nas ? - verovatno će se pitati gore spomenuti “nevernici“). Naš put do Evropske unije moraće proći kroz predvorje Drakulinog zamka. Zato upoznajmo bolje Rumuniju, izbliza, kroz lepo putovanje!
Bukurešt Posle noćne vožnje, rano ujutru se stiže u Bukurešt, glavni grad Rumunije, poznat kao “mali Pariz“. U zavisnosti od sklonosti grupe može se posetiti “Metro“ ili posle kraće pauze krenuti u panoramsko razgledanje grada. Najjači utisak ostavljaju veliki, široki bulevari i zgrade. Proći ćete nekoliko trgova, između ostalih i trgove Romana i Viktorija, dok se ne zaustavite pred zgradom parlamenta - bivšeg jer je napušten. U njemu su sada predstavništva stranih kompanija. Rumuni ne vole zgradu bivšeg parlamenta, grandiozno zdanje koje je izgrađeno u rekordno kratkom roku, tokom čije gradnje je poginulo mnogo njihovih sugrađana. Rumuni kažu da su u temelje uzidani životi nekoliko stotina ljudi. Gradnja je završena neposredno pred revoluciju '89 tako da nikad nije ni bilo u funkciji za koju je namenjeno, a kasnije je iznajmljeno strancima... Po izlasku iz autobusa nudiće vam prospekte i knjižice o Bukureštu i Rumuniji, međutim bolje da malo sačekate i kupite ih kasnije u knjižari jer je veći izbor i bolji su. U zavisnosti od vodiča pružiće vam se prilika da posetite njihovu patrijaršiju, još nekoliko trgova, od kojih ćete upamtiti trg na kome su podignuti nadgrobni spomenici studentima - žrtvama revolucije. Jedno podsećanje - Temišvar je prvi “slobodni grad“ u Rumuniji 1989. godine. Videćete koliko je Bukurešt lep grad i da potpuno zaslužuje svoj nadimak (još nekoliko gradova pored Praga i Bukurešta u istočnoj Evropi je građeno po ugledu na Pariz). Sledeća stanica je Trijumfalna kapija sagrađena 1919. god. u čast poginulim vojnicima u Prvom svetskom ratu. Prvo je bila sagrađena od drveta, da bi kasnije bila iznova podignuta od kamena. Gledajući predivnu Trijumfalnu kapiju, jedan istorijski spomenik, ali i prepoznatljiv simbol grada, sigurno ćete se zapitati zašto i mi nismo izgradili sličan spomenik? Zašto ? Veoma blizu je etno-selo koje je jedinstven etno-park u kome ćete upoznati istoriju gradnje kuća u svim regionima Rumunije, jer je sve lepo obeleženo i nacrtano. Svaka kuća predstavlja originalan način gradnje i života u određenom vremenskom periodu nekog dela Rumunije. Videćete zemunice, vetrenjače, kućice planinskog načina gradnje, kao i poznate “vojvođanske“ kuće. U svakoj kući “živi“ žena - domaćin te kuće koja je održava. Obavezno kupite prospekte i razglednice, kao i suvenire (čobanske torbice) koje možete naći samo ovde. Cene su vrlo pristupačne i ne morate da se brinete, a sve što propustite da uzmete nećete moći nadoknaditi kasnije. Ulaznice se kreću od pola do dva evra (1 evro je oko 40.000 leja), dok su prospekti od 3 evra pa naviše (zavisi da li uz prospekt dobijate CD). Popodne se kreće za Sinaju, zimski centar nekih 200 km severno od Bukurešta. Putuje se prema Brašovu, važnom saobraćajnicom - auto-putem koji povezuje sever i jug zemlje. Prolazi se pred Ploeštija, jednog centra rumunske industrije poznatog po postrojenjima za vađenje i preradu nafte. Smeštaj je u prelepom dvorcu koji je preuređen u hotel. To se vidi po mnogo čemu, ali verovatno umorni od puta to ćete primetiti tek u sobama koje odlikuje visoka tavanica. Grad je osnovao rumunski kralj posle posete svetoj zemlji, kada je bio na Sinajskoj gori i oduševljen onim što je video po povratku osniva manastir i školu u mestu koje je nazvao Sinaja (Sinaia). Narednog dana posećujete Brašov, rudarski grad koji su osnovali Sasi. Tačno se prepoznaje da su grad osnovali Nemci, jer centrom dominira velika katolička crkva tzv. “Crna crkva“. Nekoliko puta je stradala u zemljotresima i na kraju je izgorela. Unutrašnjost crkve su obnovili, ali ne i spolja kako bi zauvek podsećala na požar. Predlažem da u crkvi kupite CD koji je jako lepo urađen i putem kratkih filmova opisuje istoriju crkve i mesta. Zabranjeno je nošenje aparata, pa možete kupiti lepe razglednice (za odvažne neka probaju da unesu fotoaparat da naprave snimak unutrašnjosti crkve - ako uspeju biće im to najdraži snimci!). Nakon obilaska crkve imate slobodno vreme za šetnju po Brašovu do odlaska za Bran. Na putu do Brana, koji se nalazi zapadno od Brašova, ispričaće vam manje poznatiji deo istorije Rumunije koji će vam zvučati vrlo poznato (izdaje, ubistva i slično). U Branu posećujete zamak grofa Drakule. Nažalost to je zamak u kome je on proveo poslednje dane zatočen, izdan od familije. Vlad Cepeš je kao mali bio odveden u Tursku, da bi bio janičar, međutim kasnije beži i vraća se u Rumuniju da brani svoj narod i bori se protiv Turaka, vrlo uspešno, njihovim metodama. Bio je bio nemilosrdan i ulivao je strah svojim neprijateljima, kao i svom narodu koji je stvorio legendu poznatu i dan danas i od koje će Rumuni uskoro profitirati, jer planiraju izgradnju zabavnog parka “Drakula-lend“. Dvorac je neobičan, prolazićete kroz uzane tajne prolaze, tiskajući se sa ostalima, diveći se odajama koje su vrlo pažljivo nameštene. Obilazeći odaje primetićete da stalno idete po krugu penjući se i spuštajući stepenicama, tako da ćete brzo odustati od orijentacije i prepustiti se uživanju u detaljima enterijera. Tu su medveđe glave i krzno, teški ormari i nameštaj sav u duborezu. Na kraju obilaska sići ćete u dvorište gde se nalazi bunar “želja“ - isti se pojavljuje u igri iz serije avantura o Drakuli na PC-u. Dušan Žutinić Nastavak u sledećem broju
|
E-mail: [email protected] © 2004. Webmaster
|
-
Da, da, čitam 
-
Čitam novine i mogu reći da su dobre. Čestitam jubilej i želim da budu sve
bolje i bolje, naravno puno uspeha svim novinarima u redakciji. Nemam
zamerke na sadržaj, ne bih ništa menjao. Jedino bih predložio da pišete više
o nekim temama za mlade. Stvarno bi trebalo da neka stranica više bude
posvećena mladima, da se vidi šta mi mislimo i kakve su naše potrebe. 
-
Novine čitam kada dođem do njih. Trebalo bi da bude veći tiraž, jer ne mogu
da dođem do svakog broja. Sadržaj u novinama je dobar, ali uvek može bolje.
Volim da čitam sportsku rubriku i voleo bih da se proširi, jer to je ono što
me najviše interesuje. Želim da novine nastave da izlaze redovno još mnogo
godina sa sve boljim i kvalitetnijim sadržajem.
-
Obavezno ih pročitam. Svaki broj nam stiže u prodavnicu. Reklamiramo se u
novinama, tako da dobijamo svaki broj. Postoje neke stvari koje bi mogle da
se dodaju, na primer da se piše o starim Starčevcima ili o onim koji su
napravili lepu karijeru, o onima koji su otišli iz Starčeva, a ne samo o
boemima. Inače, poželela bih svako dobro i da nastave da izlaze i
obaveštavaju nas o aktuelnom.
-
Uvek mi je drago kada dobijem novine. Prija mi da ih pročitam i obavestim se
o raznim temama. Ne bih ništa menjao, mislim da imaju sve što treba. Želeo
bih da nastave da izlaze, jer je Starčevu potrebno da ima novine. 
-
Novine redovno dobijam, čitam ih i dopadaju mi se. Sve teme su interesantne
i zanimljive bar za nas Starčevce. Nikada nije na odmet ubaciti nešto novo,
ali mislim da 
-
-
Retko čitam 
-
U principu mi se dopadaju, zašto da ne. Ne dobijem svaki broj, ne stignu do
nas. Mislim da pružaju odlične informacije Starčevcima, a to je vrlo dobro.
Ima mnogo ozbiljnih tema, a ja bih voleo da ima više sporta. Zadovoljan sam
sadržajem i treba tako i da nastavite. Lepo je što imamo novine i treba tako
da ostane.
-
Novine čitam redovno i sviđaju mi se. U prodavnici uvek dobiju pa ih odatle
uzmem. Zaista ništa ne bih menjao, sviđaju mi se ovakve kakve su sada. Svima
u redakciji čestitam desetogodišnjicu i nastavite da radite kao do
sada-odlično je.
