''Starčevačke novine'' na svetskom prvenstvu

Ovako su navijači sada već nepostojeće selekcije Srbije i Crne Gore prepevali neoficijelnu himnu “plavih“ pred utakmicu protiv Obale Slonovače u Minhenu 21. juna. I kao što su naši fudbaleri i počeli svoju turneju po nemačkim gradovima, tako su je neslavno i završili - još jednom blamažom pred prepunom “Alians arenom“.

A Minhen je u vreme Mundijala, kao uostalom i cela Nemačka, u znaku fudbala. Duh “najvažnije sporedne stvari na svetu“ osećao se već na granici, gde je ljubitelje ove popularne igre dočekivala tabla dobrodošlice, napisana na jeziku koji razumete (za nas iz Srbije, reči dobrodošlice su napisane na srpskom jeziku). Ta nemačka preciznost učinila je da se i mi odavde osećamo ravnopravno poput Holanđana, Francuza, Italijana... A koliko je sve bilo organizovano na vrhunskom nivou, ne treba ni pričati, jer su Nemci poznati po tome. Sve je funkcionisalo besprekorno.

Sreda 21. jun, Minhen, Marijenplac. Glavni minhenski trg je mesto gde se okupljaju navijači, i gde nekoliko sati pre utakmice treba doći da se u potpunosti oseti atmosfera i “napune baterije“ pred odlazak u Frotmaning, predgrađe glavnog grada Bavarske gde se nalazi najlepši stadion na svetu, izgrađen upravo za ovogodišnji Svetski kup.

PODRŠKA: Nemačka je imala veliku podršku svojih navijača

Kao i po celom gradu, na Marijenplacu sve vrvi od navijača. Pored naših, tu su i navijači Obale Slonovače (Cote D’ Ivoire), ali ne samo oni koji su poreklom iz ove afričke zemlje, već i mnogobrojni meštani Minhena koji su se opredelili da, između dve ponuđene selekcije, podrže ovu drugu. Hm, zašto li je to tako... Na ulicama su i hiljade Australijanaca i Brazilaca jer nekoliko dana pre utakmice naše reprezentacije, upravo su ove dve države odmerile svoje fudbalske snage. Pobedili su Brazilci, ali je Australija pokazala fudbalsku umešnost, uostalom, plasirali su se u drugi krug takmičenja... Tu su i neizbežni Japanci koji su “preplavili“ Nemačku! Na sve strane ih možete videti kako “klikću“ najmodernijim fotoparatima i snimaju kamerama. I njima, kao uostalom i Australijancima, ovo je bio jednomesečni godišnji odmor, pa su iskoristili Mundijal da obiđu celu zapadnu Evropu. Raznobojni dresovi navijača Portugala, Argentine, Italije, Hrvatske, Meksika, slivali su se ka centralnom minhenskom trgu iz svih okolnih ulica i stanica metroa. Policija, ne mnogobrojna, sve je posmatrala sa pristojne udaljenosti, ne remeteći navijače u njihovim ritualima. “Antikonflikt“ timovi (ekipe za razdvajanje navijača) nisu imali posla, jer jednostavno, svi su bili u “fazonu zezanja“ i druženja, zajedničkog fotografisanja... Svi su ovde došli da se zabave, osim pojedinih naših, uglavnom gasterbajtera, koji su došli da prošetaju svoju majcu sa natpisom “Ratko Mladić“ ili slično... Niko ih nije “kontao“, jer su njihove frustracije tih dana zaista bile suvišne.

Srpska vlada je u Nemačku poslala specijalnu ekspediciju sastavljenu od glumca Bode Ninkovića, pevača Luisa i grupe trubača iz Guče. Boda je nemušto tih dana pokušavao da animira navijače, najpre na “Olimpik placu“ (gde je postavljen veliki veideo-bim i gde su navijači svih boja mogli da prate utakmice koje su se igrale u drugim gradovima) i gde je instaliran štand “Srbija navija“ na kome su se smenjivali trubači i Luis. Bilo je u najmanju ruku smešno kada su oznojani trubači svirali na preko 30 stepeni svega nekolicini naših navijača. Prolazivši pored našeg štanda, Nemci i ostali navijači su uglavnom začuđeno pratili podskakivanje momaka i devojaka iz KUD-a “Jugos“ iz Minhena, dok su ovi u punoj opremi (jelek, anterija i opanci) vili kolo. Jedino je bilo zanimljivo kada je naišla grupa navijača Hrvatske reprezentacije koja se, sa sve “kockastim“ dresovima uhvatila u kolo! Balkanski. Ta “brigada“ trubača predvodila je kolonu naših navijača, koji su potom na sred Marijenplaca odigrali kolo. “Slonovi“ su se okupili u dvorištu Rathausa na istom trgu, gde su postavili štand sa svojom nacionalnom kuhinjom, i gde se moglo popiti jako i hladno pivo.


HOMBRE, QUE PASA?: Navijači Meksičke reprezentacije su posmatrali utakmice na video bimu na Olimpikparku u Minhenu	Ne da dres

Potom sledi odlazak na stadion. Ništa od najavljene kontrole pasoša na ulazu u stadion - skeniranje karata, i to je to, ulaziš na neverovatnu “Alians arenu“. A unutra - kao u svemirskom brodu. Sve na dugme, sve “pod kontrolom“. Čak je dozvoljena prodaja piva, ali se na stadionu nije mogao videti niko ko je “preterao“ sa pićem.

Srpski navijači su uglavnom bili koncentrisani na jugoistoku. Utisak je da su većinu činili naši gasterbajteri, ali se po zastavama moglo videti i prisustvo navijača OFK “Beograda“ i “Zemuna“. Oni su uspeli da unesu i jednu baklju (pored naših, to je jedino uspelo Hrvatima) koja je gorela posle 1:0 za nas. Pa onda Saša Ilić i 2:0, a posle toga ... “Istok, srami se ...“.

Bilo je smešno u tom momentu, toliko da je poznati “meksički talas“ navijača, koji ide preko čitavog stadiona, kada stigne do jugoistoka, jednostavno preskoči taj deo stadiona i naše navijače i nastavi se tamo gde prestaju da se vide plave majice... Čitav stadion je navijao za Obalu Slonovače! Još smešnije je bilo nakon utakmice kada niko od navijača u narandžastim dresovima Cote D’ Ivoire nije hteo da razmeni dres! “- Serbia? No thank u“!?

Naša posla su se videla posle utakmice. Naime, čaša piva na stadionu koštala je 4 eura, plus euro kao kaucija za čašu. Kada vratiš čašu, dobiješ euro. Bilo je onih koji su vraćali po trideset čaša. Samo što nisu sišli na teren, da pokupe čaše koje su poletele ka treneru Iliji Petkoviću (Šestkoviću, posle Argentine)...

U savršenom redu, nezamislivom za beogradske susrete “večitih rivala“, više od 65.000 navijača rasulo se po Minhenu. Navijači Obale Slonovače uputili su se u centar da proslave pobedu. Zasluženo. A mi smo ostali sa utiskom da smo poslednji put, u zvaničnom izvođenju, čuli himnu “Hej Sloveni“.

Petar Andrejić

Sajt je optimizovan za MSIE 6 i rezoluciju 800x600.