RAZGOVOR SA POVODOM: PETAR ANDREJIĆ, ODBORNIK I POSLANIK
NASLOVNA STRANA
Na dobrom smo putu
SO Pančevo je konačno shvatila da su sela deo opštine. Kada se usvoji budžet za 2006. Starčevo će raspolagati sa duplo više budžetskih sredstava nego ove godine. Novi ustav bi trebalo da decentralizuje vlast i da Pančevu da status grada, a nama opštinu - smatra Petar Andrejić, odbornik u SO Pančevo
Ovo je Vaš treći mandat kao člana Saveta MZ Starčevo, odbornika u SO Pančevo
i drugi kao poslanika u Skupštini AP Vojvodine. Iza vas je veliko iskustvo?
- Da, od 1996. godine pa do poslednjih izbora prošle godine, meštani su mi uvek pružali podršku na izborima. Želim da istaknem da se radilo o većinskim izborima i da sam svoj mandat dobijao na ime i prezime, na osnovu dotadašnjeg rada i angažovanja, a ne ni na kakvim partijskim listama.
Ipak, član ste Demokratske stranke?
- Tačno, iako to često nije bila prednost, jer je sredina u kojoj živim i radim generalno opredeljena drugačije. Na predsedničkim ili parlamentarnim izborima, Starčevci su do sada, kada se u obzir uzmu rezultati iz celog sela, malo više poverenja imali ranije u SPS, a sada u Srpsku radikalnu stranku. Osim na izborima 2000. godine. Ali su poverenje u lokalu uvek davali kandidatima Demokratske stranke, i mi smo u prilici da, sa kolegama koji su se kandidovali zajedno sa nama kao nestranački kandidati, vodimo selo, evo skoro punih 10 godina.
Selo često ne glasa isto?
- Neka naselja su glasala za radikale, neka za DS ili druge demokratske opcije. Na primer, Šumice je više naklonjeno takvima, dok je Radničko naselje naklonjenije SRS-u. Ali to nije uticalo da se, kao mesna uprava, podjednako odnosimo prema čitavom selu.
A primedbe da se u Radničkom naselju manje investiralo?
- Takve primedbe ne stoje. Na primer, kad je asfaltiranje u pitanju, podjednako se ulagalo u sva naselja. Ulice Partizanska, Oslobođenja i Višnjička, koje su asfaltirane, pripadaju tom delu sela. U planu za sledeću godinu je asfaltiranje Sremske ulice, a ako sve bude kako treba - asfaltiraće se i Omladinska ulica. U Radničkom naselju je saniran i veliki odvodni kanal prema Belom bregu, kao i deo kišne kanalizacije.
Kad smo već kod ulica, kada će sve biti pod asfaltom. A kanalizacija?
|
USPEŠNO REALIZOVANJE PROJEKATA Neki poslovi se završavaju i kroz projekte koji se pišu različitim organima vlasti. Petar Andrejić je do sada više puta obezbedio realizovanje projekata vezanih za Ambulantu. Tokom poslednjih nekoliko godina, od pokrajinskih vlasti stigla je pomoć najpre za nove kotlove za grejanje ambulante, zatim je ambulanta kompletno klimatizovana a potom je nabavljena kompletna oprema za zubnu ordinaciju. Vrednost ovih poslova je oko milion dinara. Upravo ovih dana stigla je i donacija za opremanje vrtića “Pčelica“ od 147.000 dinara, a vrtić je otvoren upravo njegovim zalaganjem, kao donacija Američke fondacije za razvoj ADF. Andrejić je pomogao i nabavku opreme za Kreativni kulturni klub koji danas okuplja mnoge meštane svojim programima koji se uređuju u saradnji sa Domom kulture. Polovinom prošle godine, stigla je i pomoć Pokrajinskog sekreatrijata za sport i omladinu za asfaltiranje košarkaškog terena u dvorištu Škole. |
- Sve ulice će sve biti pod asfaltom. Naredne godine ćemo asfaltirati još 4-5 ulica, 2007. isto toliko. Što se kanalizacije tiče, očekujem da će nakon dobijanja dozvole, na proleće početi radovi na postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda. Sredstva postoje, a očekujem podršku od pokrajinskih i republičkih organa. Kod ovih prvih, već sam se obratio za podršku i upućen sam na konkurse koje pokrajinska vlada raspisuje nekoliko puta godišnje, sa obećanjem da će naš projekat biti prihvaćen. To je objektivan stav, kao i onaj da se nakon privatizacije rekonstruisanog NIS-a sredina u kojoj rade fabrike donira sredstvima za neki komunalni ili infrastrukturni objekat. Ja sam zagovarao kanalizaciju, a stav je da polažemo pravo na to. Nakon privatizacije Rafinerije, očekujem da će država imati obzira prema selu u čijem je dvorištu ta fabrika i da će nam biti odobrena sredstva za izgradnju kanalizacione mreže.
Šta je sa gasifikacijom?
- Verujem da su Starčevci zainteresovani i za gasifikciju. Upravo ovih dana počeće anketiranje meštana o zainteresovanosti za uvođenje gasa. Ako se pokaže da postoji interesovanje, mi ćemo te rezultate predočiti javnosti i zainteresovanim investitorima. Jer, u pitanju je komercijalni posao - gas ne uvodi opština ili mesna zajednica, već onaj ko se tim poslom bavi i ko želi da investira i izvuče profit prodajom priključaka i distribucijom gasa. Naš posao, kao mesne uprave, jeste da uočimo i ukažemo na potrebe koje iskazuju meštani, a posao lokalne samouprave, odnosno opštine, je da stvori uslove da investitori mogu brzo i nesmetano da dođu do dozvola. Poslednjim odlukama Skupštine opštine, takvi uslovi su stvoreni, i ja se nadam da će uskoro početi i konkretizacija poslova oko gasifikacije.
A put prema Omoljici, dugo se priča, a od radova ništa?
- Put prema Omoljici sa mostom na Nadelu biće urađen 2006. godine ili će neko imati velikih problema ako to ne bude tako. To je moj stav i stav kolega iz Omoljice, i dosta nam je više praznih priča i odlaganja tog posla. U budžetu za sledeću godinu planira se 15 miliona a još toliko treba da da Republička direkcija za puteve.
Vi ste vrlo aktivni u Skupštini opštine?
- To je moj posao. Svaki odbornik treba tako da radi. Ja želim da opravdam poverenje koje su mi sugrađani više puta do sada ukazali i želim da Starčevo napreduje. Na prvom mestu mi je selo, a sa takvim mojim stavom slažu se i u Demokratskoj stranci, pa i tu imam podršku. Ja sam zagovornik “seoskog lobija“ koji okuplja odbornike iz svih devet sela pančevačke opštine i mi, zajedno, snaga smo koja se respektuje.
Naročito kada je u pitanju usvajanje budžeta?
- Najvažnija sednica svake skupštine opštine jeste ona na kojoj se usvaja budžet, odnosno vrši raspodela novca za narednu godinu. Tada nema kompromisa - mi iz sela zauzimamo stavove koji su zasnovani na realnim potrebama sela, i ne odstupamo.
Koliki je seoski deo u budžetu za 2006. godinu?
- Više od 163 miliona dinara. Moram da naglasim da je ovaj predlog budžeta za narednu godinu prava mala revolucija u odnosima iameđu Opštine i sela. U odnosu na izdvajanje za 2005. godinu - 92 miliona zajedno sa rebalansima, ove godine imaćemo uvećanje od oko 90% što je zaista veliki uspeh. Selima je uvažen argument da ove i naredne godine ističu samodoprinosi i da novac koji se na taj način gubi, mora negde da se nadoknadi. Izašli su nam u susret, i mogu da kažem da će dinamika razvoja sela biti nastavljena nesmanjenom žestinom.
Koliko će Starčevo dobiti sredstava?
- Prema predlogu budžeta, koji će biti usvajan 27. decembra, Mesna zajednica treba da dobije oko 27 miliona dinara. Ove godine smo dobili oko 14 miliona, a sa osam miliona iz samodoprinosa, to je iznosilo oko 22 miliona. Dakle, ne samo da smo nadoknadili “manjak“ nastao istekom samodoprinosa, već smo ostvarili i uvećanje prihoda za oko 5 miliona. Sredstva će dobiti i Dom kulture, ukupno oko milion dinara, kao i Osnovna škola i to 13,5 miliona za radove na rekonstrukciji i sredstva za predškolske grupe.
Kako će biti raspoređen taj novac?
- Dvadeset miliona ide u investicije, najviše za asfalt, a potom i za radove na kapeli, za tribine na stadionu Borca, za sređivanje sale za venčavanje kao i za očekivane poslove na postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda. Šest miliona će biti raspoređeno za finansiranje svih sportskih klubova, za podršku kulturnim delatnostima i pomoć svim udruženjima građana koji deluju u selu. Značajnu pomoć će dobiti i JKP “Starčevac“, pa će tako i sledeće godine biti novih trotoara, dečijih igrališta i komunalnog uređenja sela. Nastavićemo da pomažemo i rad Ambulante. Tu su i preostala sredstva od samodoprinosa, oko 3 miliona dinara.
Kad ste već pomenuli samodoprinos, neće se pokušati sa uvođenjem novog?
- Ne, to je stav Mesne zajednice. Upravo zato smo i tražili više sredstava iz opštinskog budžeta, da ne bi opterećivali građane dodatnim izdvajanjima.
Zašto ste onda uvodili samodoprinos 2000. godine?
- Tada su okolnosti bile drugačije. Tadašnja republička vlast SPS-a je opštine, koje su uglavnom bile opozicione, ostavljala sa malim povrađajem iz republičkog budžeta. To malo para nije bilo dovoljno ni za rad lokalne samouprave, pa ni mi u selima nismo mogli da dobijemo onoliko koliko nam je zaista potrebno. Jedino rešenje je bilo, ukoliko smo hteli da se selo razvija, da sami ostvarujemo potrebna sredstva. Drugi razlog je bio taj što je nakon isteka petogodišnjeg opštinskog samodoprinosa (1995-2000. godina) od kojeg Starčevo nije imalo ama baš nikakve koristi, tadašnja opštinska vlast planirala da uvede novi samodoprinos gde bi mi verovatno opet ostali “kratkih rukava“, pa smo predupredili takvu mogućnost raspisujući naš mesni samodoprinos još pre isteka postojećeg opštinskog! Na taj način smo “razbili“ takvu koncepciju, a naš primer su ubrzo sledila i ostala sela. Uostalom, samodoprinos je imao smisla, jer je uz pomoć budžetskih i novaca iz samodoprinosa, u selu asfaltirano 13 ulica i urađno još mnogo toga.
Da li ste uvek na raspolaganju svojim biračima?
- Uvek! Pošto sam na profesionalnom radu u Skupštini Vojvodine, ja sam profesionalni političar i za to primam platu. Moja vrata su uvek otvorena, i moj telefon je uvek dostupan. Građani me kontaktiraju i sami pokreću neke inicijative koje ja posle institucionalizujem. Vrlo često, sa nekim od saradnika, obilazim selo, pa uočavamo probleme počev od sijalica koje ne rade u mreži javne rasvete, pa do divljih deponija ili mesta na kojima treba izgraditi trotoar.
Šta smatrate za svoj najveći uspeh?
- Kada sam 1996. godine došao u mesnu zajednicu, ona je raspolagala za oko 20.000 tadašnjih nemačkih maraka godišnje. Sledeće godine, na raspolaganju će biti 302.000 eura. To je uspeh koji se meri u brojkama. Drugo, smatram uspehom to što su građani više puta potvrđivali moj mandat na neposrednim izborima. Znate, građane samo jednom možete prevariti. A ako steknete njihovo poverenje, i ponovo vas izaberu, znači da ste radili dobro.
Koja je, u stvari, Vaša politička vizija?
- Da bih odgovorio na to pitanje, moram najpre da istaknem neke lične stavove. Smatram da su otvorenost i pragmatičnost veoma važne karakteristike za postizanje svih ciljeva, od privatnih do društvenih. Za mene ne postoji “nema“ i “ne može“, i od onih sam koji će problemu pristupiti sa tačke “da vidimo kako može“ a ne “ovako ne može“. Vrlo često sam se u svom političkom delovanju susretao sa problemima tipa da “nešto ne može“, iz kojekakvih razloga. Nakon što smo “pretresli“ te razloge, pokazalo se da je ipak moguće. Zato verujem da je moguće da naše selo, da sva naselja poput našeg, postanu ono što su naselja sa ovim brojem stanovnika i u razvijenim zemljama - gradići, opštine... Vidite, kad ste mesna zajednica u nekom selu, onda imate ovlašćenja koliko i jedan kućni savet u nekoj zgradi na Novom Beogradu. Nemate gotovo nikakva ovlašćenja niti dovoljno sredstava, a meštani očekuju da im rešite sve probleme. Istovremeno, udaljeni ste od administrativnog centra koji opslužuje uglavnom potrebe onih koji su mu bliži. Mi raspolažemo samo sredstvima koje nam “udeli“ opština. To je uglavnom jedan “maćehinski“ odnos. Zato je moja politička vizija da Starčevo postane opština, i da na taj način stekne izvorna ovlašćenja i sopstvena sredstva i mehanizme da samo rešava svoje probleme. Nadam se da će novi ustav, koji se dugo najavljuje, decentralizovati vlast i omogućiti nam da to i postanemo. Neka Pančevo bude grad, a neka južna sela čine jednu opštinu u tom gradu, i bićemo svoj na svome.
Jordan Filipović
©2005 Webmaster
Sajt je optimizovan za MSIE 6 i rezoluciju 800x600.