NENAD ŽIVKOVIĆ, NOVINAR LISTA “PANČEVAC“ I AKTIVISTA U NVO SEKTORU
NASLOVNA STRANA
Stari borac za emancipovano društvo
Poznati pančevački novinar govori bez dlake na jeziku o prilikama u našoj opštini. Zašto je nevladin sektor u krizi? Koliko je važno “seosko“ informisanje?
Prošlo je više od dve godine kako ste smenjeni sa mesta urednika “Pančevca“,
kako Vam je pao povratak sa uredničkog na mesto novinara?
- Ne mogu da kažem da sam srećan zato što se to dogodilo, ne samo iz sujetnih razloga, već smatram da je učinjena nepravda, ne samo meni - mojom smenom nanet je jak udarac profesionalnom novinarstvu u Pančevu. Ne kažem to zato što mislim da sam, Bog zna kako, unapredio novinarstvo. Samo sam primenio elementarna pravila iz novinarstva i nastojao sam da se više prati sam život u Pančevu, i ono što su zaista pojave u lokalnoj zajednici, a da sve one stvari koje se tiču akademija, foruma, konferencija za štampu, izveštaja sa sastanka i sve one suvoparne stvari, budu propraćene u vidu informacija. Bitnije je da za sobom ostavimo tragove kako smo zaista živeli u ovo vreme, na ovom mestu, za sto godina će to biti nekome vrlo interesantno, a to neće moći da sazna čitajući izveštaje sa sastanaka. Imao sam sreće da me izabere onaj Upravni odbor sastavljen od uglednih građana Pančeva, a smenjen sam od Upravnog odbora sastavljenog od partijskih poverenika,
Zašto su Vas smenili?
- Dok sam bio urednik imao sam sukob sa novinarima i pojedinim članovima Upravnog odbora oko doživljaja novinarstva, zbog distance prema takozvanim “političkim uticajnim faktorima“, i treći problem bih mogao nazvati jednostavno - sudarom svetova. Tako da je moja smena isključivo političkog karaktera. Osim što je politički motivisana u moju smenu su se umešali i obaveštajni faktori, za šta imam osnovanu sumnju. O tome sam kasnije i pisao, što niko nije demantovao.
Nakon smene ostali ste u “Pančevcu“, kako je u prirodi čoveka da radi i u poslu napreduje, znači li to da biste opet prihvatili mesto glavnog i odgovornog urednika?
- Ostao sam u “Pančevcu“ samo zato što je još onda bila najavljena privatizacija lista. Trenutno ulazimo u sam fotofiniš procesa privatizacije, za 7. decembar je zakazana aukcija, nadam se da će se održati. Samtrao sam da bi napuštanje “Pančevca“ pre privatizacije bio slab potez, potez povlačenja. Tako da ću ostati do kraja privatizadije da vidim kako će se stvari razvijati. Ukoliko budući vlasnik, vlasnica ili više njih budu prepoznali, u onome što radim, svoj interes, i ponude mi takvo radno mesto, pod uslovima koji mi odgovaraju, što da ne, ali ništa po svaku cenu.
Novinarski i urednički rad nije jedino po čemu ste prepoznatljivi, mnogi Vas prepoznaju kroz vaš aktivizam u nevladinim organizacijama, da li je to uticalo na Vašu smenu sa mesta urednika “Pančevca“?
- Pa, moguće je. Od kada sam postao svesno biće imam problem sa tim što svakome uvek saspem u lice, ne diplomatski, već iskreno, ono šta mislim. Tako da sam od kraja osamdesetih vrlo javno iznosio svoje stavove po pitanju ekološkog terora. Kada je 1991. godine počeo rat angažovao sam se u Mirovnom pokretu, opet vrlo jasno se suprotstavljajući toj Miloševićevoj ratnoj mašineriji. Rad u nevladinom sektoru tih godina mi je mnogo pomogao, jer sam tada mnogo doživeo i mnogo toga naučio. Moguće da je političkim strukturama u gradu zasmetala moja vrsta neukrotivosti. Dok sam bio urednik nikome nije palo na pamet da utiče na uređivačku politiku “Pančevca“ nekim otvorenim ili prikrivenim ucenama ili pretnjama. Ni sa jednim “uticajnim“ čovekom nisam napravio principijalni ili neprincipijalni pakt, dogovor, koaliciju, alijansu ili slično. Upravo me je ta solo igra kasnije koštala uredničkog mesta.
Kakav je odnos u redakciji sada?
- Isto neslaganje imamo i danas. Karte su se malo obrnule, nisam taj koji trpi pritiske i kritike, sada sa pozicije opozicije mogu ja da postavljam pitanja.
Čini se da je nevladin aktivizam danas manje zastupljen ili se varam?
- Ukoliko me pitate da uporedim periode nevladinog aktivizma, moram da priznam da je ranije građansko organizovanje bilo živopisnije. Nakon 5. oktobra mnogi su iz “trećeg sektora“ prešli u prvi, odnosno iz građanskog u politički, mislivši da su se stvari promenile i da će država očas posla da se obnovi, što se nije dogodilo. Danas je još gora situacije jer je građanski aktivizam zamro, ne samo u Pančevu, već širom države. Autodestruktivna energija koju emituje Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom Koštunicom, kao da građanima navlači mrenu na oči i dovodi nas u stanje zombija. Ne čudi me što građanski otpor izostaje, mnogi su digli ruke i posvetili se privatnim poslovima, otišli u inostranstvo, promenili posao, promenili sredinu ili prerasli fazu angažovanja u nevladinim organizacijama.
Da li ste još uvek aktivni u nevladinom sektoru?
- I ja sam se u mnogome povukao iz neposrednog aktivizma. Pomažem akcije, jedine preostale građanske inicijative u Pančevu, “Građanske akcije“. Pratim šta se dešava u ostacima nevladinog sektora u Pančevu i zemlji. Dobro rade “Velikimali“, upravo se na osobama sa posebnim potrebama ili invaliditetom pokazuje nivo demokratije postignute u jednom društvu. Žalosno je što u gradu ove veličine ne postoji nijedan ozbiljan ekološki pokret.
Kao osoba koja učestvuje i prati građanski aktivizam, kako gledate na feminizam?
- Malo su tu pobrkani pojmovi. Apsolutno pozitivno gledam, uz punu podršku, na sve emancipatorske pokrete. Potrebno je promeniti mesto i ulogu žene u savremenom srpskom društvu, koje je i dalje opterećeno patrijarhatom. Nisam pobornik ekstremnog ili radikalnog feminizma koji bi da preokrene situaciju, pa da žene nadredi muškarcima. Dokle god je jedna grupacija, po bilo kom osnovu, tako drastično i dramatično superiorna, nema sreće za društvo.
Kao novinaru jezik ti je sredstvo, kako gledate na senzibilizaciju jezika, odnosno uvođenje ženskog roda za profesije, titule i zvanja?
- Dok sam bio urednik insistirao sam da se poštuju oni autori koji poženstvene zanimanja. Jezik prati ono što se trenutno dešava, ukoliko nestaju neki zanati, nestaje i reč kojom se taj zanat nazivao, isto tako nastaju nove reči. Međutim, naš jezik je isuviše tvrd da bi lako prihvatio promene, i ljudi ne mogu odmah biti spremni da koriste reči poput psihološkinja ili politikološkinja, stomatološkinja, advokatica i slično. Izgovor je da te reči rogobatno zvuče, ali zamisli kako je zvučala reč učiteljica kada je prva žena, kao prosvetna radnica, ušla u učionicu. Ta reč je tada, verovatno, zvučala totalno nakaradno, dok nama danas zvuči sasvim normalno, tako će za 50 godina ono što je sada rogobatno biti obično. To je proces evolucije kroz koji moramo da prođemo. Otpor tom procesu pružaju oni koji ne žele nikakve promene, nikakvo približavanje Evropi, nikakvu senzibilizciju javnog mnjenja za emancipaciju žena.
Može li kratka analiza političke situacije u Pančevu sa gledišta novinara Nenada Živkovića?
- To je teško reći kratko. Rećiću da je po mom mišljenju, kao građanina i poreskog obveznika, ne kao novinara, politička situacija u gradu trenutno katastrofalna. Celu opštinu trenutno vode ljudi koji nemaju trunčicu predstave o tome kako naš grad treba da izgleda sutra, za dve godine, tri, pet... Apsolutno nema vizije, plana, projekta, ideje šta bi sa našom lokalnom zajednicom moglo da se učini, kako da se podigne nivo kvaliteta života, kako da se reši gomila nastalih problema. Ujedno se naši opštinoupravitelji hvale da Pančevo ima najveći budžet od svih opština u državi. Ja kao građanin, od tog budžeta, ne osećam nikakvo poboljšanje mog položaja, niti rešenje bilo kog ozbiljnog problema. Pravo je čudo da naš narod, još uvek podleže toj jeftinoj demagogiji socijalizma, u kojoj su komunalni, građevinski radovi veliki uspeh garniture na vlasti. Sasvim je normalno da živimo u 21. veku u normalnom gradu koji zadovoljava normalne komunalne funkcije. Stvaranje komunalnih infrastrukture nije nešto zbog čega bismo osećali ogromnu zahvalnost političkoj partiji ili koaliciji na vlasti. U normalnom svetu to su funkcije koje se dešavaju nezavisno od toga koja je struktura na vlasti. Samo u Srbiji možete čuti da je afaltiranje puteva uspeh Nove Srbije, a ne “Direkcije za puteve“, samo u Pančevu možete čuti da gospodin Mihaljčić na konferencijama za štampu Demokratske stranke priča o uspesima “Direkcije“, a da gospodin Šandor Ambruš priča o uspesima “Petrohemije“ na konferencijama Demokratske stranke Srbije. Ima direktora koji svoje radno mesto nisu koristili za promociju svoje političke partije, ali sve u svemu jedva čekam sledeće izbore.
Kakve rezultate će doneti predstojeći izbori?
- Krug ljudi u kojem se krećem je apsolutno ogorčen, razočaran i besan zbog onog šta nam se dešava. U tom krugu promene se sa nestrpljenjem iščekuju. One neće doći same od sebe i neće pasti sa Marsa. Na tim promenama moramo svakodnevno da radimo, da ne kažem da “od nas zavisi“.
Da li ste zadovoljni razvojem novinarstva u naseljenim mestima?
- Moram da izrazim veliko zadovoljstvo što se “fras“ novinarstva širi po okolnim selima naše opštine. Neka mesta imaju i dva glasila. Pojavile su se novine i u Ivanovu, čiji je koncept fantastičan, obzirom da je višejezična publikacija. Dobro je što se i u tim sredinama ostvaruje skup energije i novca kako bi se novine pokrenule i održavale. Važno je da te novine, ne samo informišu, već i obrazuju, da afirmišu vrednosti. Mi smo i dalje, kao društvo, suočeni sa poremećajem vrednosti. Važno je da novine u manjim sredinama što bliže pišu o realnom i svakodnevnom životu, a manje o konferencijama, sastancima, koordinacijama i slično. Bitno je da ti listovi doprinesu afirmaciji građanskog društva, u kojem je pojedinac kreator sopstvene sudbine, što znači sudbine celog društva. Novine treba da obave ulogu “prosvetiteljske misije“, da ljudi u manjim sredinama ne čitaju samo “velike“ novine, “politike“, “eksprese“, “danase“, “bliceve“, u kojima se vesti iz njihove sredine pojave jednom godišnje, ako i toliko, i to povodom “slaninijada“, “štrudlijada“ i slično, već da se unutar tih zajednica stvara jedna atmosfera u kojoj će svi meštani i svi ljudi koji donose odluke važne za živote tih zajednica, imati glasilo u kojem će moći da testiraju raspoloženje javnog mnjenja po nekim pitanjima, a sa druge strane da imaju kontrolora njihovog javnog ponašanja.
Daniela Maksimović
©2007 Webmaster
Sajt je optimizovan za MSIE 6 i rezoluciju 1024x768.