ZAVRŠEN PROJEKAT FEKALNE KANALIZACIJE
NASLOVNA STRANA
Razgovor sa projektantom buduće starčevačke kanalizacije
Radislav Jahura - projektant preduzeća “Srbijaprojekt“ a. d. Beograd zadužen za izradu idejnog i glavnog projekta za izgradnju kišne i fekalne kanalizacije u Starčevu
- Radite na projektu izgradnje kanalizacione mreže u Starčevu, koliko ste poznavali teren i problematiku pre no što ste počeli sa izradom projekta?
- Sa ekološkog aspekta, moram reći, da se bavim i snabdevanjem naselja čistom vodom. Evo ovde radim na izradi kanalizacionog projekta. Moj profesionalni život je oduvek bio vezan za ekološki aspekt. Svoju službu sam započeo u Pančevu, u Vodovodu. Tu sam živeo, radio i mnoge stvari naučio. Za vreme svoje službe u Pančevu radio sam Kibernetski centar u Azotari, tamo sam doživeo i neprijatnu situaciju trovanja na radu. Na svojoj sam koži osetio da živimo u vrlo zagađenoj sredini. To je verovatno jedan od razloga zbog kojih sam odlučio da se preselim. S obzirom da sam dosta radio u industrijskoj zoni, znam šta je Starčevo. Starčevo je praktično u industrijskoj zoni, znači u zagađenoj sredini.
- Sa ekološkog aspekta, koliko je važno da Starčevo dobije kanalizacionu mrežu, koliko zapravo nepostojanje kanalizacije ugrožava nas i životnu sredinu?
- Postoje dve komponente zagađenja čoveka, jedna je činjenica da udišemo razna isparenja i štetne materije koje ispuštaju firme. Druga komponenta je činjenica da kada padne kiša, sve te otrovne materije padnu na tlo, mi posejemo baštu, a biljke popiju svu tu vodu sa otrovnim materijama koje su padavine unele u zemlju. U Starčevu postoji još jedan vid zagađenja. S obzirom da je Starčevo priključeno na gradski vodovod, potrošnja vode je podjednaka kao u gradu. Starčevo napravi veliku količinu otpadne vode, a nju ne odvede tamo gde ne smeta. Septička jama je imala smisla dok su postojali bunari, jer se tada nije trošila velika količina vode i samim tim se nije stvaralo mnogo otpadnih voda. Sada je situacija drugačija. Otpadnih voda je mnogo, a septičke jame ne predstavljaju rešenje. Imamo velike padavine, sada kada počne da se topi sneg, nivo vode će se podići i zagadićemo tlo.
- Kada ste započeli rad na projektu?
- Vaše rukovodstvo je pre tri godine donelo odluku da radi projekat za kanalizacioni sistem. Smatram da je to bila odlična ideja u cilju obezbeđivanja normalnog života za stanovništvo. Tada smo napravili idejne projekte, ekonomske elaborate kako bi se dokazalo da je to ekonomski isplativo, zatim smo napravili ekološke elaborate da bi dokazali koliko je korisno i sa tog aspekta. Sad smo došli do te faze da na osnovu glavnih projekata možemo da počnemo da izvodimo radove.
- Tri godine, čini se kao dosta dug period, da li je postojalo nekih problema ili izrada takvog projekta traje toliko dugo?
- U izradi dokumentacije nailazili smo na niz problema. Po novom zakonu ne može se ništa raditi dok se ne dobiju urbanističko-tehnički uslovi. Tu smo potrošili mnogo vremena dok smo tu dokumentaciju obezbedili, i to samo za izgradnju kanalizacione mreže. Više od godinu dana smo čekali da se ti uslovi dobiju. Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda još uvek nemamo urbanističko-tehničke uslove. Za to postoji nekoliko razloga; još nismo obezbedili imovinsko-pravne odnose za parcele, gde računamo da će biti postrojenje. Optimalno mesto za postrojenje je u industrijskoj zoni, tačnije preko puta Rafinerije nafte. Tu se nalaze parcele na kojima bi moglo da bude ovakvo postrojenje, koje bi se radilo u fazama.
- Pojasnite šta podrazumeva izgradnja postrojenja po fazama. Znači li to da ćemo čekati da se sve faze završe da bi se prva kuća u Starčevu povezala na kanalizacioni sistem?
- Vidite, ako računamo da Starčevo ima 8000 stanovnika, ili će imati oko 10000 za nekih deset godina, mi ne bismo radili sada postrojenje za 10000 stanovnika, već bismo uradili u prvoj fazi za 2000 stanovnika. Onda bismo videli kako se razvija kanalizacioni sistem, pa bismo za neku godinu dodali još jednu jedinicu. Ukoliko u međuvremenu dođe do toga da se formira centralno gradsko postrojenje, onda bi otpadne vode usmerili ka tom postrojenju. Projektom je planirano da se, ukoliko dođe do izgradnje takvog postrojenja, otpadne vode usmere tamo. Do tog momenta, mi bismo prečišćenu otpadnu vodu iz lokalnog postrojenja transportovali u Dunav. Imamo rešenje potisnog cevovoda. Izrada postrojenja po fazama podrazumeva proširenje postrojenja u skladu sa širenjem kanalizacione mreže. Da budem jasan, potisni cevovod se radi sa kapacitetom za celo naselje. Samo će se pumpe dodavati u skladu sa širenjem mreže.
- Da li je projektom predviđen stepen čistoće vode koja će ići u Dunav?
- Postrojenje za prečišćavanje sa pumpnom stanicom će davati kvalitet prečišćene vode druge kategorije, što po vodoprivrednim uslovima zadovoljava i može ići direktno u Dunav. Imajte u vidu da Pančevo i Beograd otpadne vode ne prečišćavaju, već je direktno ispuštaju u reke. A našim projektom je predvićeno postrojenje koje obezbeđuje drugu kategoriju vode.
- Izgradnjom takvog postrojenja, predviđeno je i otvaranje novih radnih mesta?
- Naravno, to je sasvim sigurno. To je veliki posao i moraće da postoji stručna služba koja će voditi računa o procesu.
- Mi još uvek nismo dobili urbanističko-tehničke uslove za izgradnju postrojenja?
- Da, mi još nemamo urbanističko-tehničke uslove za postrojenje. Prvo treba nadležni u Opštini da nam izdaju odobrenje za lokaciju, a zatim bi nam u Urbanističkom zavodu napravili urbanističke uslove. Tamo bih kao projektant pomogao urbanistima da se to što pre uradi. Po dobijanju dokumentacije bismo uradili glavni projekat za postrojenje koje bi se radilo u fazama, na način koji sam objasnio.
- Kada se budu obezbedili svi uslovi, na koji način će se krenuti u realizaciju? Koji je redosled izgradnje?
- Kada dođe do realizacije projekta, prvo se mora izgraditi potisni sistem, u cilju sticanja uslova da se blagovremeno svaka ulica priključi na kanalizacionu mrežu. Zatim će se raditi postrojenje. I najzad kičma kanalizacione mreže-glavni kolektor sa liv stanicama, koja će ići od početka Starčeva, ulicom Pančevački put, do izlaza iz sela prema Omoljici. Kada se to uradi, stvoreni su uslovi da se svaki pojedinac priključi na sistem, pogotovu domaćinstva uz glavni kolektor, a zatim i sve ostale ulice, po etapama u zavisnosti od finansijskih sredstava.
Sve zavisi od modela finansiranja. Nešto će morati da plati svako domaćinstvo, nešto lokalna zajednica, Opština, nešto će donacije.
- Jasno je da će se delovi Starčeva po etapama priključivati na sistem, da li možete reći koji deo je prioritetan?
- Da bi se sistem mogao graditi u fazama, jasno je da se kanalizacija ne može izgraditi za godinu dana, to će biti posao od nekoliko godina, kao što sam rekao mora se uraditi glavni kolektor, koji će ići ulicom Pančevački put, pa Matije Gupca do izlaska iz sela. Kada se to bude izgradilo stiču se uslovi da se sve ulice priključe. Jasno je da će se domaćinstva uz glavni kolektor najpre priključiti. Što se otpadnih voda tiče, u celom naselju je veliki problem, naročito su ugrožene Šumice i južni deo naselja. Za svako domaćinstvo je prioritet da dobije kanalizaciju, kako ne bi bilo problema sa septičkim jamama i kako bi se obezbedilo normalno funkcionisanje bez zagađivanja životne sredine.
- Kada cevi prođu kroz ulicu, na koji način će pojedinac ostvarivati svoje pravo da se priključi?
- Projektom je predviđeno priključivanje na šahtove, sa svake strane po dva-tri domaćinstva. Svaki pojedinac će morati da dobije uslove priključivanja. Svako će morati da ima svoj projekat-od kuće do kolektora. Neće biti moguća priključivanja na divlje, već će se svako priključivati planski po projektu.
- Imate li podatak da li u Srbiji postoji mesto, tipa Starčeva, koje ima rešen kanalizacioni sistem?
- Dobro pitanje ste postavili. Ima mnogo mesta koja kreću sa projektima, primer je i Kačarevo. Malo je mesta koja su uradila kanalizacioni sistem. Međutim, u većini mesta ne postoji takav problem kao u Starčevu, mislim na zagađenje životne sredine. Vi niste u situaciji da kažete, nisu ni druga sela to uradila, pa ne treba ni nama. Vama treba, jer je situacija sa zagađenjem kritična. Žrtve ste i aerozagađenja i zagađenja tla. Mislim da nema vremena za čekanje.
- Pretpostavljam da je želja većine stanovništva da se što pre priključi na kanalizacioni sistem, ali jedno su želje drugo mogućnosti. Kako obezbediti sredstva za tako veliki i skup projekat?
- Mišljenja sam da se sredstva mogu obezbeditda kako bi se u fazama uradio kanalizacioni sistem. Treba da uloži i Opština i pojedinci, a verujem da će biti i donacija. Strane države, članice Evropske unije, daju donacije za ekološke projekte. Ne može se ući u Evropsku uniju, za svako naselje, koje broji više od 5000 stanovnika, propisano je da mora imati kanalizaciju. Ekološki elaborat koji je rađen za ovaj projekat se može iskoristiti za prezentaciju problema u cilju dobijanja donacije. Prezentacija kroz elaborate je jedna mogućnost. Na osnovu projekta se može uraditi tender kako za donatore, tako i za investitore.
- Imate li neki savet za građane Starčeva, sada kada idemo u susret početku realizacije projekta?
- Kada se bude krenulo sa realizacijom, građani će morati da imaju strpljenja. Na žalost ne mogu se svi odjednom priključiti. Tako je bilo i kada se vodovod radio, nisu svi odmah bili priključeni. Građani moraju biti strpljivi, svi će dobiti priključak, ali ne mogu istovremeno svi. Niko ne sme da se ljuti što je neko priključak dobio ranije, jer to zavisi od tehničkih uslova.
- Na kraju, da li ste zadovoljni saradnjom sa Mesnom zajednicom?
- Kao projektant, svakako da sam podneo najveći teret. Nisam želeo mnogo da dosađujem investitoru. Biću tu sve dok ne vidim da se krene sa radom i dok ne vidim da su ti radovi krenuli dobrim putem. Imam veliko iskustvo i moja pomoć je na raspolaganju.
©2005 Webmaster
Sajt je optimizovan za MSIE 6 i rezoluciju 800x600.