INTERVJU: DRAGAN KILIBARDA, IZVRŠNI DIREKTOR SEKTORA ZA MREŽE U A.D. “TELEFONIJA“
NASLOVNA STRANA
Gasifikacija počinje na jesen?
Naš sagovornik kaže da “Telefonija“ želi da što pre krene u gasifikaciju Starčeva, ali da sve zavisi od dobijanja “papira“. Početak radova moguć u septembru, a priključci sledeće godine
Za početak nam recite nešto o firmi “Telefonija“?
- “Telefonija“ je osnovana 1954. godine, znači ovo joj je 53. godina postojanja. Danas je “Telefonija“ akcionarsko društvo, potpuno, bez učešća države. Preduzeće broji nešto manje od 300 zaposlenih, raspoređenih u tri sektora. Ranije se firma prvenstveno bavila telekomunikacijama, a gasom se bavimo poslednje dve godine, kada smo rešili da se pripremimo i uđemo u taj deo posla. Naravno, bila je potrebna materijalno-tehnička opremljenost. Primili smo stručan kadar, što sa iskustvom (“Srbijagas“), što bez radnog iskustva, znači mlade stručnjake.
S obzirom da se izgradnjom gasovoda bavite samo dve godine, kakve su vam reference?
- Radimo na izgradnji gasovodne mreže u opštini Subotica. U pitanju je projekat koji obuhvata 12 mesnih zajednica. Jedna mreža je već kompletno gotova, po sistemu “ključ u ruke“. Prošle godine smo započeli sa projektovanjem, od izrade akta o urbanističko-tehničkim uslovima, pribavljanja potrebne dokumentacije, izrade idejnog projekta, izrade glavnog projekta, pribavljanje energetske dozvole do odobrenja za gradnju i prijave radova. Počeli smo sa drugom mrežom, planiramo da od 12 mreža ove godine završimo pet. Radimo gasifikaciju opštine Zvezdara u Beogradu, u saradnji sa “Srbijagasom“; u pitanju je mreža od 7 km i 1000 potencijalnih korisnika. Dobili smo na tenderu i da u Obrenovcu radimo gasifikaciju Mesne zajednice Barič.
Kada ste potpisali ugovor sa Mesnom zajednicom Starčevo?
- Ugovor sa južnim mesnim zajednicama opštine Pančevo: Ivanovom, Omoljicom i Starčevom, potpisali pre nekih mesec ipo dana. Odmah smo krenuli u izradu akta o urbanističko-tehničkim uslovima i pribavljanje saglasnosti od svih komunalnih i javnih preduzeća koja na trasi imaju svoje instalacije. Neophodno je dobiti sve te saglasnosti da bi se dobio akt o urbanističko-tehničkim uslovima. Naravno, radi se idejni projekat, nakon toga ide dobijanje energetske dozvole i krećemo sa radovima.
Koje su ugovorne obaveze Mesnih zajednica?
- Mesne zajednice nemaju nikakvu obavezu sem da nam pomognu u informisanju građana. Mesna zajednica bi trebalo da nam osposobi jednu prostoriju u kojoj će boraviti lice koje će pružiti zainteresovanim građanima sve potrebne informacije.
A koje su “Telefonijine“ obaveze po ugovoru?
- Da odradimo kompletnu projektnu dokumentaciju, do odobrenja izgradnje i prijave radova, da nabavimo sav potreban materijal i da izgradimo mrežu.
Postoji li u ugovoru rok kojim ste se obavezali?
- Naravno da postoji rok u ugovoru koji predviđa 120 dana za izgradnju. Ovom prilikom moram da napomenem da očekujemo pomoć Mesne zajednice kada je u pitanju pritisak na opštinske službe, pošto svuda u Srbiji, službe koje izdaju odobrenja i saglasnosti umeju da budu malo inertne. Tako da očekujemo da predstavnici mesnih zajednica izvrše blagi pritisak, kako bi papirologija bila što pre gotova. Što se tiče same izgradnje, nama je u interesu da to bude što pre, jer su tako manji troškovi.
Kada očekujete da će se krenuti sa izgradnjom?
- Ono što smo mi obećali prilikom potpisivanja ugovora jeste da ćemo učiniti sve što možemo da se krene sa radovima već ove godine. Očekujem da bismo mogli septembra ili oktobra da započnemo sa izgradnjom, što bi svakako bio veliki uspeh. U ovakvim poslovima prosek za nabavku kompletne dokumentacije 6 meseci, mi ćemo pokušati taj prosek da smanjimo. Nismo se obavezali da ćemo početi ove godine, niti da ćemo završiti ove godine, ali daćemo sve od sebe, jer nam je u interesu da se što pre počne, odnosno što pre mreža završi i da se građani priključe kako bismo počeli sa naplatom.
Kakve su pogodnosti predviđene za građane, buduće korisnike mreže?
- Nema uzimanja sredstava od građana unaped. Ono što bih zamolio ljude jeste da, kada vide da se ispred njihove kuće radi, da se odmah prijave da dovedemo priključak, jer svako naknadno uključivanje koje podrazumeva ponovno kopanje, podiže cenu.
Kolika je cena za dovođenje priključka?
- Cena priključka je precizirana ugovorom koji smo potpisali sa mesnim zajednicama južnih sela i ona iznosi 1000 evra u dinarskoj protivvrednosti, uključujući PDV. Ponavljam da će cena naknadnog priključivanja biti veća.
Ono što mi nudimo građanima jeste pomoć koja bi se realizovala preko banaka sa kojima sarađujemo. U pitanju su petogodišnji krediti za gasifikaciju koje daju “Kulska banka“, “Prokredit banka“, “Banka Inteza“, “Rajfhajzen banka“ i “HVB banka“. Oni će građanima ponuditi svoje uslove, a oni će moći da se sami opredele za najpogodniji kredit.
Postoji li okvirni proračun koliko će koštati dovođenje priključka sa ugradnjom gasne instalacije, postavljanjem grejnih tela (ukoliko ih nema u kući) i kupovinom kotla za prosečnu porodičnu kuću od, recimo, 100 m2?
- Postoji proračun, ali to zavisi od mnogih parametara. Neki prosek za dovoćenje priključka, ugradnju instalacije i kupovinu kotla potrebno je negde oko 2000 evra. Taj iznos može da varira u zavisnosti da li se odlučite za kvalitetniji ili manje kvlaitetan kotao, da li ćete gas koristiti za grejanje sanitarne vode, za kuvanje i slično. Ukoliko kuća nema razvedena grejana tela taj iznos može da se popne i do 3000-3500 evra.
Da li je predviđena neka olakšica za plaćanje u kešu ili plaćanje u napred?
- Nije. To se ispostavilo kao vrlo nepopularan metod, jer ukoliko bi dali neki popust za gotovinu pojavile bi se sumnje da hoćemo samo da pokupimo pare i da “nestanemo“, kao što se dešavalo u velikom broju opština u Srbiji. Nama bi bilo lakše da unapred prikupimo novac, ali to izaziva sumnju kod građana, tako da smo se opredelili da naplatu vršimo po završetku posla, kako bi građani bili sigurni da će dobiti gotovu uslugu za svoj novac. U interesu nam je da tu mrežu završimo i da ljudi dobiju gas.
Možete li nam vi dati i informacije o distribuciji gasa?
- “Telefonija“ ima preduzeće za trgovinu i prodaju prirodnog gasa. Ta firma se zove “Gastel“. Po završetku mreže, “Telefonija“ će mrežu preneti na “Gastel“, koji će se prijavaiti Agenciji za energetiku za dobijanje licence za distribuciju gasa na tim mrežama. “Gastel“ ispunjava sve zakonske mere potrebne za dobijanje energetske licence. Nakon dokaza o zakupu ili posedovanju mreže inspektor izlazi da pregleda mrežu, nakon čega obaveštava Ministarstvo energetike da li na toj mreži može da se vrši distribucija gasa ili ne. Ukoliko ne može, daju se rokovi za uklanjanje nedostataka, ukoliko može, podnosilac zahteva dobija licencu za distribuciju gasa.
Dajte nam procenu visine računa za gas, četvoročlane porodice u 100 m2 za najhladniji mesec?
- To je nešto što takođe zavisi od nekoliko parametara. Prvi parametar je izolacija kuće, zatim kotao koji ste izabrali (jeftiniji koji troši više, ili skuplji koji je štedljiviji), da li se samo grejete na gas ili kuvate i grejete sanitarnu vodu. Ali ukoliko zanemarimo sve te parametre koji izuzetno utičnu na potrošnju, prosečna potrošnja domaćinstva je 300-400 kubika. Cena kubika je preko 20 dinara, dolazimo do mesečnog iznosa od oko 6-8 hiljada dinara. To je cena koja vam omugućava konfor u smislu da ne morate da sedite u kući u džemperima, da možete preko noći da održavate temperaturu, da možete da ugrejete stan za pola sata, da ne morate da se prljate i izlazite na hladnoću.
Za kraj, da li je ugovormo predviđeno i postavljanje optičke kablovske mreže?
- Da, svuda gde “Telefonija“ gradi svoju gasnu mrežu, gradimo i optičku kablovsku mrežu koja će omogućiti da se domaćinstva ne samo priključe na kablovsku televiziju i internet, već ćemo postaviti sistem daljinskog očitavanja brojila za potrošnju gasa i sistem za nadzor mreža.
Daniela Maksimović
©2007 Webmaster
Sajt je optimizovan za MSIE 6 i rezoluciju 800x600.