INTERVJU: BOGOLJUB MITIĆ ĐOŠA, GLUMAC
NASLOVNA STRANA
Na selu se najlepše osećam
Popularni glumac kaže da je seoska publika iskrenija i da se lepše oseća dok glumi među seljanima. Đoša nam otkriva projekte koji će tek razgaliti TV publiku i najavljuje ”Kafanicu kod SIS”
U okviru programskih dešavanja, povodom tronedeljne manifestacije “Dani
druženja“, 8. avgusta na prepunom platou Doma kulture glumačko veče priredio
je naš poznati glumac i zabavljač Bogoljub Mitić Đoša. Njegov nastup bio je
najposećeniji, a uz salve smeha i pregršt aplauza, jednočasovna izvedba
nastavljena je neformalnim druženjem sa ovim glumcem do kasnih večernjih
sati. Iskoristili smo ovu priliku da popularnom Đoši postavimo nekoliko
pitanja...
Kakva su tvoja iskustva sa gostovanja poput ovog u Starčevu?
- Pa, ja sam gostovao skoro po svim selima u Srbiji još od 1999. godine, čak i na Kosovu, pre, za vreme i posle rata. U principu, ovo su možda najlepša gostovanja jer su ljudi po selima mnogo otvoreniji i pristupačniji nego publika u urbanim sredinama koja očekuje nešto više od “bata Đoše“.
Koliko te publika različito prihvata?
- U suštini, svuda me dobro prihvataju jer, bez obzira na to što sam u međuvremenu snimio još nekoliko serija i filmova, ljudi me i dalje prepoznaju po liku Đoše iz “Porodičnog blaga“. Inače, svaki glumac se pamti po nekoj ulozi u glumačkoj karijeri, pa tako i mene pamte i prihvataju me kao Đošu iako je sada vrlo popularna serija “Agencija za SIS“, koja se emituje na “Pinku“ i u toj seriji ja igram Mulju. Ljudi me prihvataju kao identičnog srpskog nesnalažljivog seljaka, “bačenog“ u urbanu sredinu, u čemu se mnogi prepoznaju. Zdravo seljačko razmišljanje i logika takvog seljaka dolazi do izražaja i iako je naizgled nesnalažljiv, on se vrlo dobro uklapa u novu sredinu.
Da li južnjački dijalekat ima većeg udela u profilisanju takvog seljaka ili centar porekla, u tom slučaju nije bitan?
- Ne, to nema veze. Odlično prolazi i šumadijski dijalekt, primer za to je televizijska drama Slobodana Šurića: “Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo“. Hteli mi da priznamo ili ne, Srbija je zemlja seljaka, ali u najlepšem smislu reči jer i Švajcarska je zemlja seljaka, a znamo kako Švajcarska izgleda. Moj odnos prema seljacima je krajnje pozitivan, ja ne podnosim one “urbane seljačine“ koji žive u Beogradu, a nisu pobegli iz opanaka. Tu spadaju svi oni, koji nemaju osnovno, domaće vaspitanje.
Upućenijima je poznato da tvoj muzički ukus ide u pravcu domaćeg i stranog rok-a. Da li si takvog opredeljenja i danas?
- Da, skoro sam čuo da je ta muzika, koju sviraju Deep Purple, Led Zeppelin, Njhitesnake, Rainbonj, The Cult, pa i “Bijelo dugme“ i “Divlje jagode“, zapravo “seljačka“ muzika. Međutim, seljaci su mnogo više vezani za rok nego urbani momci, zato što je taj bunt mnogo veći i jači kod seljaka. Njihov otpor je mnogo jači i izraženiji i ja sam privatno buntovnik i nastavio sam da slušam tu muziku. Od svih koncerata ove godine, ja sam jedino bio na koncertu Njhitesnake, na Taš - u. Inače, imao sam sreću da odem na koncert grupe Pink Floyd u Sidneju i posle tog koncerta, bilo mi je glupo da odem na bilo koji dalje. Nisam bio ni na koncertu Rolling Stones-a jer i njih puno ne slušam.
Koja je tvoja omiljena glumačka ekipa sa kojom si radio?
- Glumci koje ja volim su: Bata Živojinović, na prvom mestu, zatim Aleksandar Berček, Nikola Simić, Vlasta Velisavljević, Božidar Stošić... To su ljudi koji su neopterećeni sobom, a velike su zvezde i sa njima mi je najlepše. Od glumaca srednje generacije, tu su Nikola Kojo, Dragan Bjelogrlić, Zoran Cvijanović, koji su zapravo mojih godina, a ja sam ih od malena gledao i voleo jer oni glume dosta dugo. U filmu “Crni Gruja“ imao sam sreću da glumim sa svim mojim velikim ljubavima sa filma i to iskustvo je fenomenalno.
Kakav je tvoj glumački život izvan “Pinka“ i šta novo snimaš?
- Nemam ga, uzeo sam godinu dana neplaćeno u matičnom pozorištu u Leskovcu. Inače, posle serijala “Agencija za SIS“, od oktobra će ići nastavak pod nazivom “Kafanica kod SIS“ od 120 epizoda koje treba da budu snimljene do kraja ove godine. Snimili smo već 15 epizoda i ova serija će biti dugometražna, od 35 minuta.
Kako komentarišete fenomelalno glumačko fuzionisanje između Milenka Pavlova i Vas u seriji “Agencija za SIS“?
- Milenko Pavlov ima određeni senzibilitet i ja sam insistirao na tome da on ne pokušava da glumi Leskovčanina, kao što ni meni ne bi uspelo da uspešno glumim Lalu i rezultat toga je da on i ja odlično funkcionišemo na toj kontri za razliku od Tike Špica, gde smo istog izgovora, a razlika je bila u tome što je jedan bio pametan, a drugi manje pametan. Milenko Pavlov je mnogo uspeo u glumačkom poslu i on iza sebe ima mnogo uloga na filmu i u pozorištu, a kao i ja, dolazi iz provincije.
Zašto su Tika Špic i Đoša razdvojeni? Koji je razlog što se ne pojavljujete zajedno?
- Ima tu dosta sujete, ali mi i dalje održavamo korektne odnose. Mi smo mnogo duže u glumi nego što smo poznati, do duše ja malo duže od njega. Problem je u različitom pristupu popularnosti koju smo preko noći doživeli. Mislim da je par serija izgubilo na kvalitetu zato što nismo zajedno, tu mislim i na “Agenciju za SIS“ i na “Belu lađu“, a tome su najviše kumovali Siniša Pavić i producentske kuće koje su stajale iza nas i pokušavale da nas imaju za sebe.
Darko Ješić
©2007 Webmaster
Sajt je optimizovan za MSIE 6 i rezoluciju 800x600.