DANI TUGE I SAMOĆE
NASLOVNA STRANA
Naša sugrađanka Marija Vlahović je više od dve decenije u postelji. Marijine, i muke njene porodice, samo oni znaju, zabrinjava odsustvo solidarnosti, do sada je retko ko pomogao Vlahovićima
 |
| Marija Vlahović |
Naš list je posetio sugrađanku Mariju Vlahović, dvadesettrogodišnju devojku sa dijagnozom hidrocefalusa (vodena glava). Marija je od pre pet godina u krevetu u zgrčenom položaju, gde može minimalno da pomera samo jednu ruku. Pet godina je u istom položaju, ne pokreće se, ne izlazi napolje. Bez obzira na stanje u kojem se nalazi, Marija je vedrog duha, nikada se ne žali na bolove ili na teškoću situacije u kojoj je. Marijina majka Veselinka kaže: - Marijin život je muzika. U to smo se i uverili jer je Marija pevala dok smo bili u gostima. Marija voli da joj neko dođe, željna je društva i priče sa nekim.
Tokom posete majka nam je ispričala sa kakvim se sve problemima borila tokom dugotrajne ćerkine bolesti, Mariji je dijagnostifikovan hidrocefalus u prvoj godini života. Od tada je za roditelje započela prava borba. U prvoj godini Marija je imala jednu operaciju glave, u drugoj drugu.
Sa bolom majka kaže da je najviše boli to što, Marija kao Starčevka, za 23 godine života, nije dobila nikakvu pomoć i podršku zajednice, iako su od rođenja svi znali za problem sa kojim porodica živi. Porodica se snalazila, oskudevala u mnogo čemu, ali je veoma često bila potrebnija podrška druge vrste. Izostala je pažnja i briga zajednice za potrebe jednog deteta, a došli su dani tuge, samoće, izostali su vršnjaci i nastupila je Marijina izolovanost.
Veselinka je mišljenja da su zakoni koji regulišu prava invalida jako loši. Tako je, po zakonu, nedavno morala da vodi Mariju kod specijaliste da bi ostvarila pravo na pelene za odrasle. S obzirom da je Marija pet godina u istom položaju, teško je podnela pomeranje i transport kolima hitne pomoći, da bi za povratak morala da čeka četiri sata da bi kola bila slobodna da je vrate kući.
|
Svetske statistike pokazuju da je broj hendikepiranih stanovnika od 3% i kreće se do 10% i više. Po toj računici u Starčevu živi između 240 i 750 hendikepiranih osoba. Da li znamo ko su ti naši sugrađani? Da li znamo gde žive i šta im treba? Da li pomažemo onima koje smo upoznali? O ovim i sličnim pitanjima treba razmišljati i na njih naći najhumaniji odgovor. |
Porodica Vlahović istakla je profesionalan odnos zaposlenih u starčevačkoj ambulanti i uputila reči zahvalnosti za sve što su učinili za njeno dete. Isto se odnosi i na bliže okruženje, za koje je rekla da su bili puni pažnje i razumevanja i nesebično pružali pomoć. Ti ljudi i danas dolaze, obilaze Mariju, prave joj društvo, što upravo nedostaje ovoj mladoj osobi.
Daniela Birak
©2006 Webmaster
Sajt je optimizovan za MSIE 6 i rezoluciju 800x600.