INTERVJU SA DRAGOLJUBOM DABIĆEM, POMOĆNIKOM DIREKTORA NIS-RNP
NASLOVNA STRANA
U svetlu kampanje za popravljanje ekološke situacije u našoj životnoj sredini Kreativni kulturni klub ugostio je Direktorski kolegijum Rafinerije nafte Pančevo. Tom prilikom predstavljen je Akcioni plan NIS-RNP-a, a jedan od prisutnih bio je i diplomirani inženjer tehnologije Dragoljub S. Dabić, pomoćnik direktora NIS-RNP za tehničku zaštitu i akcidente.
Dabić je tom prilikom dao i intervju Starčevačkim novinama, u kome u kratkim crtama opisuje namere Rafinerije za rešavanje problema zagađenja.
Koji su glavni problemi do ostvarenja zdrave životne sredine?
- Prvo, mi ne smatramo da smo jedini problem, kako to mnogi žele da prikažu. U to su uključene još i mnoge druge fabrike u Pančevu, kao i velika koncentracija izduvnih gasova u okruženju i ostali činioci. Ipak, mi smo svesni da Rafinerija ima udela u sveukupnom zagađenju i, bez obzira što direktno zavisimo od same države, mi smo se dali na posao i izradom Akcionog plana, pokazali da smo vitalno zainteresovani za pronalaženje izlaza iz ove situacije. Mislimo da je to i potpuno logično, jer smo najugroženiji upravo mi koji radimo u Rafineriji, pogotovo oni u pogonima. U stvari, naš osnovni cilj i jeste da zaštitimo radnike, jer su Maksimalne dozvoljene koncentracije za radnu sredinu neuporedivo veće, nego za životnu sredinu. U toku godine imamo veliki broj dana tzv. tišine, kada je vetar ispod 1.5 m/s i tada su sva zagađenja u krugu fabrike. Primera radi vetar ka gradu duva 24% dana u godini, a ka Starčevu manje od 20%, a od toga najviše zavisi količina zagađenja.
Što se samih uzročnika zagađenja u Rafineriji tiče, mi smo predvideli kratkoročne mere, koje ćemo finansirati i sprovesti sami, a odnose se na sledeće: bazen uljnih voda – antiseparator, autopunilišta, rezervoari za regeneraciju pirobenzena i svi rezervoari sa fiksnim krovom gde je napon pare veći od 0.2 kP/Sm2.
Akcioni plan podrazumeva dugoročne mere i to najviše na izgradnji postrojenja čija će struktura biti bitno drugačija od aktuelnih JU standarda donešenih 1985. Evropa je još 1993. godine drastično smanjila koncentracije, to još pooštrila 2000. godine, pa tekuće 2005, a u planu su novi standardi, koji se planiraju 2009. godine. Primera radi, dozvoljena koncentracija sumpora u benzinu kod nas je 1800, a u Evropi je 93-e spuštena na 500, 2000. godine na 150, a ove na 50, dok će 2009. godine biti 10. To znači da mi mislimo na postrojenja koji će se bazirati na ovakvim standardima, kada obrazlažemo Akcioni plan. Vrednost celokupnog projekta se kreće oko 300 miliona evra i za to je potrebna sinhronizovana akcija države, opštine i svih ostalih subjekata.
Koje su to kratkoročne mere?
One se odnose na regulaciju antiseparatora (bazena od 350 m2) u koji dolaze sve otpadne vode iz Rafinerije, koje imaju promenljivu pH sa različitim sadržajem ugljovodonika. Oni mogu biti teži i lakši. Ukoliko su lakši onda imamo isparavanja, što je ustanovio izveštaj Instituta za hemijska i tehnička merenja i Studija fakulteta tehnologije iz Novog Sada.Taj problem rešavamo instalacijama za vodenu maglu, koja pri temperaturi od 200S, ne dozvoljava isparenjima da idu u atmosferu. Tako se koncentracija ugljovodonika od zabrinjavajućih 1000 ppm, spušta na 50 u samom antiseparatoru. Takođe, rešava se i problem vodonik-sulfida i merkaptana, koji najviše prave problem svojim neprijatnim mirisom. Otpadne vode dobijaju na težini što je veća površina. To se, pogotovo, dešava kada pređu u Petrohemiju. Sa vodenom maglom i doziranjem hemikalija rešava se problem neprijatnih mirisa.
Druga mera se odnosi na benzen, koji isparavanjem iz rezervoara postaje problematičan, pa ga mnogi vezuju za pojavu leukemije. Međutim, po podacima zdravstvene službe, u Rafineriji nemamo ni jednog obolelog radnika od ove opake bolesti.
Namera Rafinerijskog štaba je da preduzme sve da ne dolazi do isparavanja iz rezrvoara benzena, tako što će ih zaštiti od spoljnih visokih temperatura. U saradnji sa Institutom opšte fizičke hemije, izrađujemo projekat koji treba do avgusta da prođe još neke analize, kada bi se pristupilo realizaciji od mesec dana. Tada bi temperature rezervoara benzena uspeli da snizimo na 200S, čime bi znatno popravili situaciju vezanu za ovaj opasni gas. Planiramo da ga dovedemo u nivo svetskih standarda od 13%.
Postoji dosta kontradiktornosti u monitoringu u gradu gde se beleže nedozvoljene koncentracije benzena u januaru, a poznato je da je on ispod 50S čvrst. Što znači da pri ekstremno niskim temperaturama on ne može stići do grada. Uzgred, predložili smo i da se uporede merenja sa različitih aparata, ali do danas odgovora nismo dobili.
I treći izvor zagađenja na koji ćemo uticati hitnim merama je kod punjenja autocisterni i tankera. JU standardi priznaju kod punjenja gubitak na isparenje od 0.05% i zbog toga smo rekonstruisali sve naše rezervoare sa fiksnim krovom i rekonstruisaćemo ih i dalje tako što ćemo ugraditi plivajuće membrane, koje smanjuju isparenja iz rezervoara za 98%. Takođe, sve auto-cisterne moraju biti rekonstruisane kada NIS-RNP realizuje svoj projekat 2006. godine.
Govori se da je veliki problem zastarela oprema?
-To nikako nije istina! Naša rafinerija spada u relativno mlade, a opremu redovno održavamo i obnavljamo. Svi znaju za godišnje remonte. Isto tako, sva razaranja bombardovanja smo sanirali i obnovili, u šta mnogi ne žele da poveruju.
Pominje se kao rešenje ugradnja filtera?
- To važi samo za dimnjake koji imaju veze sa regeneracijom katalizatora gde se postavlja elktrofilter, a takođe i za čađ i pepeo.
Šta je sa bakljom?
- Baklja je takva-kakva je! Na njoj se oslobodi 5 MW toplotne energije mesečno, koja zagađuje eko-sistem. Tehnološkim postupcima moguće je ublažiti ove posledice.
Kad pominjemo toplotnu energiju, šta je sa mogućnošću iskorišćenja iste?
- Statistika kaže da godišnje prilikom hlađenja derivata 1800 GW nepovratno odlazi u atmosferu. Projekat racionalnog gazdovanja energijom, doveo bi do mogućnosti klimatizacije celog gradskog jezgra. Ako bi se to dogodilo ukinule bi se sve kotlarnice na lož-ulje, mazut, ugalj, što bi znatno popravilo ekološku situaciju. Trenutno grejemo samo oko 30% stanova.
Starčevo nije konkretno analizirano, ali gde god postoji dovoljna gustina moguće je primeniti ovaj vid grejanja.
I otpad može biti veoma interesantan, kao izvor besplatne toplotne energije. Izrađen je projekat pod nazivom Korišćenje kanalizacionog i biootpada za potrebe grada Pančeva, za koji se, na žalost, nije imalo sluha u kompetentnim državnim organima. Skoro da nema smisla ići u proširenje sistema kanalizacije, ako ne postoji adekvatni vid prerade. Valja spomenuti da Dunavska voda spada u treću kategoriju (200.000 klica po litri). Evro-standardi su takvi da se Dunav mora dovesti do prve kategorije (2.000 klica po litri). To bi se postiglo obradom fekalija.
Na kraju, kako ste zadovoljeni prezentacijom u Kreativnom kulturnom klubu?
Najbitnije da smo se razumeli, da su građani Starčeva shvatili da želimo da uradimo sve što je u našoj moći. Oni su svojim mnogobrojnim pitanjima pokazali interesovanje i zabrinutost, a smatram da smo ih mi našim odgovorima, bar malo, uspokojili.
Lično, meni ovo nije prvi put da gostujem u KKK i veoma uvažavam napore koje čini ova organizacija na animiranju kreativnih građana, pogotovo omladine i to će Rafinerija biti uvek spremna da podrži. Da li kroz podršku tekućim projektima ili kroz neke usluge ili na neki treći način. Važno je da Rafinerija ima svest o brizi prema građanima Starčeva, pa smo tako, između ostalog veoma zainteresovani za izgradnju neolitskog naselja, što je kulturna baština interesantna na svetskom nivou!
©2005 Webmaster
Sajt je optimizovan za MSIE 6 i rezoluciju 800x600.