Društvo

Ni 11 godina kasnije ne znaju se posledice bombardovanja na zdravlje Pančevaca!

            Kraj marta i april 1999. godine bili su kobni meseci za građane Pančeva.  Prva bomba NATO-a pala je na radarsko postrojenje u Kačarevu. U samom Pančevu je prvo gađana Fabrika aviona “Utva“, a sledeća bomba pala je na kasarnu Specijalne brigade. Potom je u zoru 4. aprila gađana Rafinerija kada su poginula tri radnika: Dejan Bojković, Dušan Bogosavljev i Mirko Dmitrović. Velika magla u gradu bila je u večernjim satima 11. aprila kada je bombardovan pogon vinilhlorid monomera (VCM) u Patrohemiji i amonijaka u Azotari.

            Koncentacije kancerogenog VCM-a u vazduhu bile su izuzetno visoke i niko do danas nije izmerio posledice po zdravlje ljudi. Sreća je bila što je zahvaljujući prisebnosti i požrtvovanosti rukovodstva i zaposlenih u Azotari sav amonijak prerađen, pa je izbegnuta opasnost da i ta materija otruje i usmrti ogroman broj ljudi.

            Više od decenije kasnije, tadašnji Republički inspektor za ekologiju Šimon Bančov priseća se tih dana. U noći kada se gust dim VCM-a nadvio nad gradom i južnom zonom Bančov je bio u Petrohemiji. Kaže da su svi nemoćno čekali da opasno jedinjenje sagori. - Samo gašenje tog požara je bilo nemoguće jer se VCM ne može ugasiti. Čekali smo da to sagori, što je trajalo do sledećeg dana. Bili su pogođeni rezervoari sa tečnim etilen-dihloridom i gasom VCM-a, tako da je i gorelo i curelo na sve strane. To su najopasniji događaji koje nismo očekivali. - seća se Bančov.

            Nikad nije utvrđeno koliku je štetu zdravlju Pančevaca nanelo zagađenje VCM-om čija je koncentracija te noći bila 11.000 puta veća od dozvoljene. Bančov je objasnio i zašto. - Imali smo problem sa dobijanjem informacija od Zavoda za zaštitu zdravlja, koji je po tradiciji uvek zatezao sa informacija koje su malo oštrije. Nikada nisu navikli da daju podatke da je VCM č vrednost. Bili su dosta škrti u davanju podataka. Po nekoliko sati smo čekali, da bi na kraju dobili šture informacije u nekim jedinicama. Kada smo to kasnije pretvorili utvrdili smo da su to 11.000 puta više od propisanih vrednosti. Kada smo to objavili Zavod je odmah poslao svoje ljude da demantuju te informacije ali nisu mogli jer smo već imali zvanične rezultate. Posle toga, bilo je problema i kada smo tražili uticaj na zdravlje. Očekivali smo da će nakon rata te analize neko finansirati iz republičkog budžeta ili neke međunarodne institucije, ali koliko ja znam i koliko vi znate, to niko nije hteo. Ovde smo imali čak i veliki otpor u Pančevu. I dan danas imamo informacije okolo-naokolo da je povećan broj umrlih od karcinoma, ali to niko ne sme da kaže. - kaže tadašnji Republički inspektor za ekologiju.

            Opasnosti su bile velike. Snaga eksplozije etilena, recimo, bila bi ravna efektu eksplozije 5.000 tona trinitrotroluena (TNT-a). Bančov kaže da je tadašnji Štab civilne zaštite, svestan posledica gađanja ovih fabrika, tražio od Petrohemije da isprazni rezervoare, ali, uzalud. - Najnezgodniji je bio stav rukovodstva Petrohemije, opirali su se dosta da se prazne rezervoari. Tadašnji direktor Petrohemije Slobodan Tresač mi je pokazivao naredbu koju je imao od Vlade gde je njemu strogo zabranjeno da prekida proizvodnju. Lično sam smatrao da je to izuzetno veliki rizik. Mi smo u Štabu molili Boga da niko u toku proizvodnje ne gađa to opet. I sve tako dok jednog dana nisam sreo Petra Jojića, tadašnjeg člana savezne Vlade. Resorni ministar je bio njegov partijski drug i odjednom stiže promena stava Vlade i naređenje da se mora isprazniti pogon. - priča Bančov.

U Azotari su, međutim, znajući da bi direktan pogodak 9,5 hiljada tona amonijaka uskladištenih u njihovoj fabrici usmrtio veliki broj ljudi, rešili da ga što pre pretvore u veštačko đubrivo. Svi do poslednjeg su u fabrici bili predani tom poslu, priča tadašnji generalni direktor Miralem Džindo. - U trenutku kada je Rafinerija bombradovana mi smo shvatili da je opasnost velika. Da se rasulo 9,5 hiljada tona amonijaka, katastrofa bi bila jako velika. Ja se jako dobro sećam, strah je bio ogroman među svima. Krenuli smo sa preradom amonijaka u kan. Radili smo 14 dana i preradili do poslednjeg grama. Odahnuli smo i nadali se da nećemo biti bombardovani. I onda je u noći 11. aprila bombardovan baš živi deo amonijaka. Ne daj Bože da je bilo amonijaka unutra.- kaže Džindo.

On kaže da je i Azotara imala naredbu od Vlade da radi bez obzira na bombe, ali da su je, uz nešto sreće i veštine, izbegli. - Sticajem, ja moram da kažem srećnih okolnosti, što je u tom trenutku počeo da nam posustaje katalizator, pa smo morali da ga menjamo. Ideja Vlade je bila da nastavimo sa radoma, ali su nas bombe preduhitrile. Ja mislim da su oni imali tačne infoamcije i da su bombe otišle onda kada više nije bilo amonijaka.

Ostala je do danas zagonetka zašto je naređeno da se radi sa tako opasnim materijama uprkos NATO bombama?  Džindo misli da je to junačenje koje nije trebalo da bude.

            U javnosti su postojale dve ekstrenmno suprotstavljene škole mišljenja oko toga. Jedna je ličila na kasnije izgovore za napad na Irak i zastupala tezu da su Miloševićevom režimu trebali bojni otrovi za masovna uništenja Albanaca na Kosovu. Druga je tvrdila da je Beograd žrtvovao Pančevo u nameri da NATO bombe izazovu masovne žrtve kako bi se javno mnjenje u zapadnim zemljama okrenulo protiv bombardovanja. Zagovornici te teze potvrdu su našli u pogibiji 16 radnika RTS-a.

            Kako god bilo, deceniju kasnije Pančevci ne samo da imaju pravo da znaju zašto je bilo tako već pre svega koliko je to koštalo zdravlja njih i njihove dece...

Ivana Vojnović 

ANKETA SN: PRATITE LI SPORT U STARČEVU?

Ponuda je raznovrsna i zadovoljavajuća

Starčevci smatraju da sporta u našem mestu ima dovoljno. Fudbal je u ekspanziji, ali je i odbojka tu negde. Poruka Starčevaca je - klince na sportske terene!

Dragan Rankić	Petar Ivošević	Zoran Orešković	Bojan Stanić
Lazar Veselinović	Miljan Lalović	Milenko Smiljanić	Ivana Simić

Dragan Rankić:

- Drago mi je da u našem selu ima toliko različitih sportova i što se deca sve više uključuju u njih. Ja redovno idem na fudbalski stadion i gledam sve mečeve naših fudbalera dok i ostale sportove pratim kad god sam u mogućnosti.

Petar Ivošević:

- Povremeno pratim mesna sportska dešavanja i smatram da je izbor sporta u Starčevu raznovrstan. Što naravno ne znači da nebi moglo biti i bolje. Fudbal i odbojka su trenutno najzastupljeniji i najkvalitetniji.

Zoran Orešković:

- Pošto se i sam bavim sportom, jer sam fudbalski sudija, pratim ga redovno. U Starčevu su najaktivniji sportovi fudbal i odbojka. Fudbal je u ekspanziji i meni je najinteresantniji.

Bojan Stanić:

- U poslednje vreme slabo imam vremena da pratim sportska dešavanja ali ga povremeno pratim. Mislim da bi sport trebao malo više da se reklamira da bi deca mogla da se u što većem broju uključe u njega.

Lazar Veselinović:

- Pratim starčevački sport a naročito fudbal. Redovno idem na sve fudbalske utakmice u Starčevu. U selu ima dosta sportskih dećavanja  i mnogo dece se bavi sportom što je sigurno veoma dobro.

Miljan Lalović:

- Pratim redovno starčevačke sportove a naročito košarku i fudbal. Često odlazim na stadion “Borca“ a pošto sam košarkaški sudija redovan sam i na svim košarkaškim utakmicama. 

Milenko Smiljanić:

- Dovoljno je zastupljen fudbal i njime sam u potpunosti zadovoljan. Pored fudbala pratim i odbojku i ne razumem baš zašto je odbojka trenutno u ovakvoj situaciji.

Ivana Simić:

- Pratim sport i aktivno se bavim odbojkom. Mislim da je sport dovoljno zastupljen i da ima mnogo dece koja se bave njime. Problem je u tome što ima malo sponzora pa je svaki sport individualno veoma skup.

Predrag Stanković

PREDSTAVLJAMO STARČEVAČKA MESTA ZA IZLASKE:

“Đeram” s dobrim ukusom

            Jedno od omiljenih mesta gde mladi vole da provode svoje vreme ali u društvu starijih osoba je kafana “Đeram“ koja se nalazi na ulazu u Starčevo iz pravca Pančeva na obodu šumice. Ovaj lokal je otvoren početkom septembra 2002. godine, a na samom početku imali su saradnju sa odbojkaškim klubom “Borac“ koristeći njihov invertar, nakon godinu dana “Đeram“ postaje čisto porodičan posao koji lagano godinama unazad stiče reputaciju. Koncepcija rada je restorankog tipa gde se u svako doba dana mogu poslužiti razne vrste jela, muzika koja se ovde može čuti u toku celog dana je u tradicionalnom vojvođanskom stilu, bez muzike na struju osim kada su u pitanju organizovane proslave rođendana, venčanja, krštenja kada sam organizator proslave odabere svoj muzički stil.

            Veliki akcenat se stavlja na rad kuhinje tako da se četvrtkom služi jagnjetina sa ražnja a u letnjoj bašti se spremaju jela u kazanu, ispod sača i drugo. Sam izgled letnje bašte je takođe mešavina vojvođanskog tradicionalnog stila i detalja moderne arhitekture, pred ulaskom u letnju baštu nalazi se stari đeram po kome lokal nosi ime. Ljubitelji tamburaške romske muzike četvrtkom i petkom mogu uživati uz orkestar uživo sa svojim prijateljima u svom omiljenom kafana restoranu “Đeram“.

            Evo šta kažu neki posetioci:

            Nenad Stanković:

            - Često svraćam u “Đeram“ u bilo koje doba dana i kad imam vremena. Odgovara mi prijatna atmosfera i ne preglasna muzika tako da bez vikanja mogu da popričam sa prijateljima uživajući u piću. Opušta me atmosfera u bašti i žubor vode u fontani, čovek ovde stvarno može da zaboravi na probleme.

            Slobodan Milinković:

            - Ljubitelj sam ovakvih i sličnih mesta, bitno mi je da bez preterane buke sa prijateljima mogu da popijem piće ili pojedem neku pikantnu hranu. Sam ambijent i kvalitet usluge mi odgovaraju a to je jako bitno da bi svaki lokal zadržao mušteriju.

            Krsto Cetinski:

            - Nisam čest gost u “Đermu“ ali volim ponekad da svratim sa prijateljima na piće u povratku sa posla. Odličan je ambijent i sve mi je nekako tiho što odudara od kafana sličnog tipa. Puno zelenila u letnjoj bašti je pun pogodak, samo da se ne vide fabrike južne industrijske zone.

G. Milošević

IZVIĐAŠTVO

Skupština Odreda ”Nadel”

            Dana 27. marta u popodnevnim časovima održana je skupština O.I. “Nadel“ Starčevo. Pored radnog predsedništva u kome su bili Miša Sokolović, Daniela Jajić i Joca Pejčev prisustvovali su i izviđači svih uzrasta i taman napunili prostoriju Odreda koja je sad odlično opremljena neophodnim nameštajem i kavezom koji služi kao ekonomat za opremu. Tu su i neizbezni pehari i fotografije koje podsećaju na takmičenja, izlete, letovanja..

            Dnevni red na skupštini bio je: finanskijski izveštaj, izveštaj o radu, plan rada za tekuću godinu i izbor predsedništva i uprave odreda. Pored finansiranja nekih akcija i takmičenja izviđači su u predhodnoj godini obnovili svoju opremu za kampovanje, a i za Jocinu kuhinju. Načelnik odreda Peca Stanković sastavio je izveštaj o radu o takmičenjima, izletima, letovanju - “Jadranski višeboj“, gde su članovi odreda bili veoma uspešni, a takođe je napravio i plan rada za tekuću godinu gde će se formirati ekipe po vodovima a takođe učestvovati svi članovi Odreda na izletima koji će biti jednodneni i višednevni.

            Članovi Odreda su glasanjem doneli odluku da u narednom mandatu starešina odreda bude dr. Miša Sokolović, zamenik starešine Daniela Jajić i načelnik Predrag Stanković. Izabrana je i Uprava odreda od sedam članova, a takođe i Nadzorni odbor od dva člana.

            Jedna od tema bila je preregistracija Odreda koja treba da se obavi, pa će novo naziv biti “Udruženje građana O.I. Nadel“. Takođe je spomenuta i obaveza plaćanja članarine koja za ovu godinu iznosi 900 dinara, a štampaju se i nove izviđačke knjižice sa kojima će izviđači ući u Evropu.

            Prva akcija koja predstoji u ovoj godini je Dan planete zemlje 22. aprila koji će biti obeležen ekološkom akcijom, a planiran je i Prvomajski uranak kao višednevni bivak u Krupnju.

            Nakon oficijalnog dela skupštine izviđači su uz posluženje giricama, grickalicama i sokovima proveli prijatno popodne u ćaskanju, prepričavanju doživljaja sa akcija i planiranju novih pohoda u prirodu.

Daniela Jajić

Vredni skauti	Niče nova šuma, smeće je staro

Dan planete Zemlje

            Kao i svake godine do sada starčevački izviđači su radno obeležili Dan planete Zemlje. U subotnje jutro okupili su se u svojoj prostoriji u Domu kulture i krenuli u uređenje svojih prostorija, da bi nastavili sa čišćenjem dvorišta i sakupljanjem otpadaka u mesnom parku. Prvobitna ideja o čišćenju reke Nadele nije mogla biti realizovana zbog nestabilnih vremenskih uslova (prognozirana je kiša koja ipak nije pala) pa se pristupilo uređenju najbližeg okruženja. Čišćenje dela korita Nadele je odloženo za neko lepše vreme.

            Bliži se kraj školske godine i veliki broj akcija koje treba realizovati pa će kalendar aktivnosti Odreda biti prebukiran ali je u tome i draž ove organizacije. Nedostatak novca i izuzetno visoka cena prevoza biće ove godine veliki problem ali će izviđači i to uspeti prebroditi. U Odredu se planira odlazak u Krupanj za prvomajske praznike i učešće na beogradskoj smotri izviđača na Adi ciganliji.

P. Stanković

EKOLOGIJA

Zagađivanje i tretman otpadnih voda

            Poznato je da vodotoci imaju sposobnost samoprečišćavanja. Od kada postoji živi svet na Zemlji voda se koristila i pomalo zagađivala biljnim, životinjskim i ljudskim otpacima, tkz. organsko zagađenje. U početku je to malo uticalo na zagađivanje voda, jer se organski otpad razgrađivao pomoću vazduha, uglavnom na korisne materije. Dakle, priroda je tad bila sposobna da sama prečisti te količine vode.

            Međutim, razvojem ljudske zajednice, porastom broja stanovnika i njihovom koncentracijom u velikim gradovima, količina organskih otpadnih voda se znatno povećala. Njihovim ubrzanim ispuštanjem u reke, onemogućavan je proces samoprečišćavanja i prirodnog biološkog prečišćavanja. Osim toga, razvojem industrije krajem 19. i početkom 20. veka, čovek sve više koristi vodu, a kao rezultat industrijske proizvodnje, nastaje ne samo organsko, već i hemijsko zagađenje vode. Zagađenje voda od poljoprivrede, takođe postaje sve značajnije, zbog sve veće primene pesticida i herbicida. Pored površinskih voda i kvalitet podzemnih voda ugrožen je poslednjih godina razvojem industrije i intezivne poljoprivrede.

            Sve otpadne vode bi se po pravilu trebale tretirati u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, međutim u praksi to nije slučaj. Dok u razvijenim zemljama postoji čitav niz različitih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, u našoj zemlji se većina otpadnih voda ispušta u vodotoke bez prethodnog prečišćavanja. Otpadne vode se od mesta nastajanja do postrojenja za prečišćavanje, odnosno do ispuštanja u vodotoke, odvode kanalizacijom koju čini sistem cevi, kanala i uređaja. Pored površinskih voda i kvalitet podzemnih voda ugrožen je poslednjih godina razvojem industrije i intezivne poljoprivrede.

            Kanalizacije nisu izum novijeg doba. Još u staroj Indiji za vrijeme tkz. Indus kulture bila su u upotrebi moderna postrojenja (3000 p.n.e.). Kao pravi majstori za kanalizacije dokazali su se Rimljani. Tek u novije vreme čovek je primetio da odvod otpadnih voda u reke ili njihovo poniranje u tlo može imati štetne posledice za pitku vodu. Nehigijenska, zagađena voda često je bila uzrok velikih tragedija i epidemija u srednjem veku, ali i kasnije sve do kraja DžIDž  veka.

            Izgradnja vodovoda je uticala na količinu otpadne vode, koja se naglo povećala, i koja je putem kanalizacije odvodena u reke, tako da je nivo samoprečišćavanja vodotoka bio brzo dosegnut, usled čega je proistekla nužnost izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

            Kada se govori o odvođenju i tretiranju otpadnih voda u Starčevu, stanje je više nego alarmantno. Poslednjih godina učestale su poplave u pojedinim delovima Starčeva kako podzemnim, tako i površinskim vodama, bez obzira na sanacije i izgradnju kanalizacionih mreža. Naravno, spas svi mi očekujemo puštajući u funkciju savremenu kanalizaciju i savremeni vid kontrole izliva i ispuštanja otpadnih voda.

Dip. ing. Vlado Savić

Starčevačke brazde

Piše: Darko Ješić, dipl. ing. poljoprivrede

Predstavljamo

Starčevački poljoprivrednici - Jova Bajer

            U razgovoru sa dipl. ing. Jovom Bajerom, uspešnim starčevačkim poljoprivrednikom, pokušali smo da saznamo nešto više o stalno aktuelnim temama.

            Kako komentarišete vremenske uslove u aprilu mesecu?

            - April je bio kišovit i prohladan. Seme je dobilo dovoljno vlage za inicijalne faze razvoja, a ove kratkotrajne kiše, sa pet do 6 litara dnevno,  pogodovale su pšenici. Kiša nam više nije potrebna, sada je usevima potrebno više sunca i toplije vreme.

            Kako izgleda setvena struktura na Vašem imanju?

            - Ove godine posejao sam pšenicu, kukuruz, suncokret i detelinu. Težište je bilo na kukuruzu, polovinu ukupnih površina zasejao sam ovom kulturom, a drugu polovinu ostalim nabrojanim vrstama.

            Koje hibride ste sejali?

            - Od mnogobrojnih hibrida koji su bili u ponudi, ja sam se opredelio za hibride iz KNjS-a, Sindžente, Asa i Pionira. U suštini, svi hibridi odgovaraju ako se pravilno primenjuju agrotehničke mere i ako su vremenski uslovi zadovoljavajući.

            Kakvi su vam planovi za predstojeću zaštitu useva?

            - Danas u ponudi ima mnogo hemijskih sredstava za zaštitu, ali ja neću menjati planove i zaštita će biti slična kao i prethodnih godina. Takođe, hemija ove godine nije tako skupa, ima mnogo zamena za originalne preparate, koji su dosta jeftiniji. Međutim, ako takvi preparati reaguju dobro ove godine, nema garancije da će sledeće godine ponoviti uspeh.

            Očekujete li povoljnije otkupne cene poljoprivrednih proizvoda ove godine?

            - Pretprošle godine smo imali cenu pšenice od 16 din./kg, a prošle samo 9 din./kg, tako da je teško prognozirati, ali troškovi stalno rastu. Iako su cene đubriva i semena na nivou iz prošle godine, cena nafte stalno raste i to poskupljuje proizvodnju.

            Može li od poljprivrede da se živi?

            Od poljoprivrede može da se živi, samo treba voditi računa o pravilnoj primeni agrotehnike i treba pratiti kretanje cena. Suština poljoprivrede nije samo u setvi pšenice i kukuruza. To je mnogo kompleksnija delatnost, a svakako, najbitnije je da možeš da naplatiš svoj rad.

Aktuelno

            Vremenski uslovi tokom aprila meseca bili su vrlo nestabilni. Smenjivali su se kišni i sunčani, vetroviti i uglavnom svežiji dani. Očekujemo topliji i sunčan maj jer to je potrebno za dalji razvoj poniklih useva. Setva u starčevačkom ataru je pri kraju i sada nastupa vreme zaštite od korova i uzročnika biljnih bolesti.  Suvo ratarenje trebalo bi da postane prošlost na našim oranicama. Navodnjavanjem može da se poveća prinos i do 50%. Međutim, stručnjaci ukazuju na probleme u nedostatku vode i sistema za navodnjavanje. Voda, kao prirodni resurs od suštinske je važnosti za život biljaka, pa bi morala da se iskorišćava racionalnije. S tim u vezi, država sprema strategiju koja bi rešila ovaj, krupan problem. U Vojvodini se već više od dvadeset godina iz sistema DTD navodnjava samo 2% obradivih površina. S obzirom na potencijal, to je apsurdno malo.

Savet

            Herbicidi su različita hemijska jedinjenja organskog i neorganskog porekla koja služe za uništavanje korovskih biljaka. Postoje originalni preparati i njihovi generici. Generici su do dva puta jeftiniji od originala.

            U zaštiti kukuruza posle setve, a pre nicanja uslov je da zemljište bude dobro pripremljeno. Potrebne su padavine za delovanje, ali ne previše jer to može da izazove fitotoksičnost.  Stručnjaci preporučuju originalne preparate: Trophy, Dual gold, Afalon i njihove generike: Agroacetohlor, Acetogal plus, Acetomark, Feribot, Hemazin, Terazor i druge. Preporuka je da se ovi preparati koriste u količini oko 130 lit/lancu.

            Herbicidi koje bi trebalo primeniti do četvrtog lista kukuruza su: Monosan herbi, Lentemul D i Esteron. Generici koji ih mogu zameniti su: Herbizor, Agrosan, Dikocid, Herbocid, Moto i Herbiton. Od originalnih preparata koje bi trebalo primeniti u fazi posle nicanja useva do petog lista, preporučuju se: Banvel, Cambio, Basagran i Grid. Uslov je da temperatura tokom noći ne padne ispod 8°C niti preko 20°C kad se radi sa monosanskim preparatima.

            Za suzbijanje korova u suncokretu posle setve a pre nicanja, odlični preparati su: Frontier, Racer (najskuplji ali i najkvalitetniji), Linuron, Afalon, Goal (Galigan), kojeg stručnjaci smatraju najprihvatljivijim i Raft, koji može i posle nicanja pri dva do tri lista, ali ako korovi nisu veliki. Suzbijanje korova u suncokretu posle nicanja podrazumeva korišćenje sledecih preparata: Pulsar i to 1,2 lit/ha ili 0,7 lit/ha prvi put i 0,5 lit/ha drugi put. Ovaj herbicid ima isključivu primenu kod hibrida Rimi i Meldimi. Originalni i veoma dobri preparati za suzbijanje sirka u suncokretu su: Fusilade forte, Leopard, Focus ultra, Furore super i Galant super, a generici: Neptune, Bevalade edžtra i drugi.

Zanimljivost

            Kompanija Sindženta nudi insekticide: Force 0,5 G i Force 1,5 G. Prvi uništava insekte i njihove larve u svim povrtarskim usevima, a drugi u povrtarskim i ratarskim usevima (u šećernoj repi, krompiru i dr.). Aktivna materija je telfutrin. Force 0,5 G  suzbija larve šičara (18-20kg/ha), podgrizajuće sovice, larve gundelja, lukovu muvu, buvače (20-25 kg/ha) i rovca (20-30 kg/ha), kao i sve druge zemljišne štetočine. Preporuka za primenu je u periodu posle setve ili rasađivanja, u vreme kad su biljke najosetljivije. Pakovanje je od 20 kg. Force 1,5 G  se primenjuje u količini od 5-7 kg/ha zajedno sa setvom, a split aplikacijom se produžava dejstvo preparata. Za suzbijanje rovca doza je 10 kg/ha, a za suzbijanje kukuruzne zlatice 12-14 kg/ha. Pakovanje je od 1 kg i 20 kg.

            Ovi insekticidi imaju produženo dejstvo na 90 dana. Nisu fitotoksicni i mogu se primenjivati u svim povrtarskim usevima koji se gaje na otvorenom. Pri upotrebi nema ostataka u gajenim biljkama i hrani.

Tržište

            Naziv “pomorandža“ potiče iz italijanskog jezika, a “šargarepa“ iz mađarskog. Nemci su karfiolu dali ime pozajmivši naziv za kupus iz latinskog jezika, a njihove, i cene ostalog povrća i voća na starčevačkoj pijaci ovog meseca, kretale su se u sledećim intervalima:

            Cena kukuruza (u zrnu), u individualnim domaćinstvima  iznosi 12 din./kg, cena pšenice je 14 din./kg, a suncokreta i do 30 din./kg.

            Pijačni dani u Starčevu su svakog četvrtka i nedelje.

Vrh strane