Društvo

Starčevci slave crkvene praznike po oba kalendara - i julijanskom, i gregorijanskom. Kažu da bi bilo praktičnije da se praznici obeležavaju istog dana, a možda je i vreme da se priđe reformi kalendara...

- Ne bih volela da se kalendari usaglase jer bi tada imali samo jedan Božić i samo jedan Uskrs. Bolje je kad imamo dva razloga za slavlje, ali pošto smo svi hrišćani, trebalo bi da se dogovorimo.

- Ja mislim da bi pravoslavni i katolički kalendar trebali da se spoje u jedan tako da svi veliki praznici budu istoga dana. To bi bilo mnogo lepše i korisnije.

- Ja sam pravoslavka a udata sam za katolika i meni ovo svakako odgovara pošto slavim samo jednom. Ovde ima puno mešanih brakova pa bi za njih bilo dobro da ujedno slave oba praznika.

- Uskrs je najlepši praznik i dobro je kada i pravoslavni i katolički padaju u isti dan. Ceo dan se slavi i svima je lepo a naročito deci. Po meni bi bilo bolje kada bi uvek bilo tako.

- Ja bih više voleo da ostane kao i do sada jer je interesantnije kada se praznici slave dva puta. Jednom ja odem kod mojih prijatelja na Uskrs i Božić a posle toga oni dođu kod mene.

- Mi slavimo sve praznike po oba hrišćanska kalendara. Meni bi više odgovaralo kada bi praznici padali u isti dan jer bi mi tada bilo mnogo lakše. Jedno spremanje, kuvanje, pranje i ostalo.

- Ove godine se datum poklopio ali mislim da je nemoguće da se zauvek spoje. Trebamo da se više poštujemo i posećujemo a manje da gledamo u tv i kompjutere.

- Ja sam kao dete sa mojim roditeljima slavila katolički Uskrs i Božić dok sada sa svojom porodicom obeležavam oba. Naravno da bih volela da se kalendari spoje jer bi mi tada bilo mnogo lakše.

Jedno od omiljenih mesta gde mladi Starčevci vikendom traže zabavu je klub "Pečurka". Prvobitan naziv ovog lokala je bio "Tomato" a funkcionisao je kao kafe-picerija. Nakon nekoliko godina postojanja, picerija menja vlasnika i naziv koji nije menjan do današnjeg dana. Dugi niz godina "Pečurka" funkcioniše kao kafe-bar u kome su u letnjim danima vikendom nastupali rok bendovi. U prvo vreme je bilo tako, a kasnije iz poslovnih razloga, muzički žanr je promenjen u narodnu muziku. U zimskom periodu muzički nastupi bi se preselili u zatvoreni deo lokala. Nedeljom su bile popularne karaoke večeri kada bi pred mikrofonom odmeravali snage a onim sa najboljim glasovnim mogućnostima sledovale su vredne nagrade. Kako su vremena odmicala tako se i "Pečurka" menjala što fizičkim izgledom tako i muzičkom koncepcijom. Danas ovaj objekat ima montažno-demontažnu baštu zatvorenog tipa koja funkcioniše i u zimskim danima a pritom može da primi veliki broj gostiju. Nekada kafe, dobija status kluba i danas je mesto gde se subotom dešavaju nastupi popularnog turbofolk tipa. Klub "Pečurka" je mesto u kome su nastupe imale skoro sve zvezde granda iz svih dosadašnjih sezona. Istim tempom idu i sadašnji planovi tako da od aprila meseca počinju ponovna gostovanja popularnih imena zvezda "Granda". Na mestima ovakvog tipa gde cirkuliše puno ljudi dešavaju se sitne čarke za koje je uglavnom razlog poveća konzumacija alkohola. U klubu uspešno funkcioniše bodi-gard obezbeđenje kome je posao da se svi gosti osećaju sigurno, a na vratima ulaza vrši se pregled ličnih stvari kako u lokal nebi dospeo neki predmet koji bi mogao naneti fizičku i ostalu štetu. Ukoliko ste ljubitelj ovakvog tipa provoda onda je klub "Pečurka" pravo mesto za vas.

Danijela Milinković: - Volim da izlazim u "Pečurku" subotom zato što većina mog društva tamo izlazi. Sviđa mi se muzika i pozitivna atmosfera, super je što u Starčevu imamo priliku da vidimo poznata lica sa televizije a zbog toga ne moramo ići u gard.

Srđan Živković: - Posle radne nedelje dobro dođe dan za opuštanje. U mom slučaju je to subota provedena u "Pečurci", na svom sam terenu i osećam se maksimalno opušteno uz muziku uz koju mogu da se proveselim. Nadam se nastupima zvezda "Granda" kao i prošlog leta.

Đorđe Kocić: - Većina mojih drugara subotu veče provodi u "Pečurci". Jedan od razloga zbog kojih sam ja tu je - društvo, a drugi je taj što praktikujem da subotu veče posvetim sebi. Sviđa mi se žensko društvo koje subotu provodi na istom mestu kao i ja, verovatno delimo isto mišljenje da nam odgovara muzika i atmosfera

Grubač Ružica; Tomašević Bojana; Kozačenko Nađa; Jovanović Dejana; Perak David; Đorđević Darko; Ložajić Neda; Dostanić Bogdan; Stankov Nemanja; Nikolić Luka; Đuranović Marko i Savić Bojana.

Eva Tot 1933.; Jelivorka Jankov 1935.; Dobrunka Perovanović 1946.; Anka Ognjenović 1952.

Posleratne generacije Starčevaca sećaju se da se nekada s leve strane glavnog ulaza u MZ Starčevo nalazila spomen ploča palim borcima i žrtvama fašističkog terora. Položaj ploče i izgled zgrade starčevačke Opštine pedesetih godina prošlog veka, može se videti na fotografiji koju objavljujemo u ovom broju. Naime, ideju za postavljanje ove ploče je dao Savez boraca, a obezbedio je i finansijska sredstva uz pomoć privrednih i društvenih subjekata tog vremena. Za njenu izradu je korišćen beli mermer, a na spomen ploči se nalazi i bakrorez na kome se simbolički prikazuje žena - Pobeda, s uzdignutim rukama, a ispod nje su četiri roba. Na bakrorezu je, u duhu tadašnje političke ideologije, urezan natpis; "Živeo Tito i CK KPJ!". Autori ploče i bakroreza su nažalost nepoznati. Tekst se nalazi i na spomen ploči, a on glasi; "Iz ovog mesta u N.O. Ratu i NR. dadoše svoje živote za slobodu i nezavisnost naše domovine, drugovi streljani 1941. i 1942." Ispod 1941. godine se nalaze pet imena; Škulić Ilinka - Seja, Ristić Mita, Lemajić Lazar, Jarkovački Đorđe i Škulic Ljubica, a za 1942. su navedena šest imena; Kućan Blaž, Stojadinović Ivanka, Barašević Josa, Milaškov Vasa, Dimitrić Mirko i Stojadinović Smilja. Spomen ploča je svečano otkrivena 30. jula 1953, u prisustvu lokalnog partijskog rukovodstva i članova Saveza boraca. O održavanju ploče se brinuo Savez boraca, sve do početka devedesetih godina, kada je zbog tadašnjih novih političkih prilika u zemlji uklonjena i sada se nalazi u hodniku MZ Starčevo.

Pored gore nabrojanih žrtava rata i palih boraca, na spiskovima stradalih Jugoslovena tokom Drugog svetskog rata u logorima širom zemlje, nalazi se još Starčevaca; Azuc Joca, Blaženić Mauric, Debelić Bora, Dragojerac Dušan, Đurišić Lazar, Đurišić Živan, Grgić Nikola, Kragelj Lenka, Karakov Stevan, Milutinov Ilija, Pavlić Nikola, Pitman Štefan, Praljica Nenad, Ristić Lazar, Srbin Bogdan, Žalac Ivan i Živanović Stevan.

Lako se da shvatiti da je uklanjanje spomen ploče bio izraz revolta i tadašnjeg političkog revizionizma, a da su tim gestom oštećene žrtve rata i članovi njihovih porodica. Istorija će dati svoj dalji sud o ispravnosti ovakvih poteza kojih je bilo širom bivše Jugoslavije, a građanima ostaje da se sećaju svih svojih žrtava, kako se iste istorijske greške ne bi ponovile.

- Sve što želiš uradi danas, jer sutra možda ne budeš više imao prilike za to!

Buka je nepoželjan zvuk koji prelazi prosečnu vrednost od 90 dB (decibela) u toku osam sati dnevno. Buka se ubraja medu fizičke agense štetne po zdravlje, za čije se nepovoljno dejstvo zna odavno. Nivoi buke prisutni u komunalnoj sredini nisu dovoljno visoki da bi doveli do oštećenja sluha, ali izazivaju čitav niz efekata. Naročito su osetljiva na buku deca mlađa od šest godina i osobe starije od 65 godina. Žene su nešto osetljivije od muškaraca u srednjoj životnoj dobi. Buka se ubraja u stresogene faktore i utiče na poremećaj psihosomatskog zdravlja. Buka produžava vreme uspavljivanja, čini spavanje površnim i dovodi do čestih buđenja, i zato se njeni efekti ispoljavaju u vidu umora, promena u raspoloženju, smanjenju radne sposobnosti i dugoročnim psiho-socijalnim i zdravstvenim efektima. Takođe, ona se smatra značajnim faktorom rizika za nastanak povišenog arterijskog krvnog pritiska, kao i značajnim faktorom uticaja na mentalno zdravlje. Buka izaziva stres, koji kasnije dovodi do ozbiljnih bolesti. Neke studije je ukazalo na određene psihološke smetnje kod ljudi nastanjenih u oblastima sa visokim nivoom komunalne buke: česte glavobolje, osećanje napetosti i nemira, razdražljivost, depresivno raspoloženje, umor, povećana potrošnja sedativa i analgetika.

Buka izaziva agresiju i umor, onemogućava koncentrisanje na posao koji se obavlja. Ona je uzrok nervnog rastrojstva, preranog starenja, a u 30 odsto slučajeva skraćuje život stanovnika velikih gradova. Uporedo sa zagađenjem vazduha i lošim kvalitetom vode za piće, akustičko zagađenje dovodi do slabljenja imuniteta čoveka i otvara put ka bolesti. Ljudi koji zbog svoje profesije moraju osam sati dnevno da se nalaze u uslovima stalne buke pate od srčanih oboljenja, problema sa varenjem, pa čak i čira na želucu, oštećenja sluha i nervoze. Buka nije opasna samo za ljude. Ako se saksije sa cvećem nalaze u bučnoj prostoriji, ono će početi da vene. Zbog buke, kokama nosiljama se smanjuje nosivost, pticama opada perje, a lisice koji se uzgajaju na farmama radi krzna toliko pomahnitaju da ubijaju svoje tek rođene mladunce. Ako hoćete da ubijete pacova, dovoljno je da uključite zvučnike do maksimuma. Najstrašnija posledica buke jeste nesanica. Kod ljudi koji ne spavaju tri-četiri dana dolazi do poremećaja aktivnosti centralnog nervnog sistema. Naučnici su dokazali da je uslov za dobar san pre svega tišina dok čovek spava. Još u srednjem veku ljudi su se sudili s komšijama zbog buke. Na buku reaguju baš svi, zaključno sa još uvek nerođenim bebama. Budućim mamama se preporučuje da od 25 nedelje, odnosno šestog meseca trudnoće, na svaki način izbegavaju bučna mesta, da buka ne bi ostavila posledice na ponašanje bebe po rođenju. Potvrđeno je da plod čuje sve već od šestog meseca. Od majčinih otkucaja srca, do spoljašnjih tonova. Kod dece, buka može negativno uticati na sposobnosti čitanja i učenja. U odeljenjima koja su izložena buci, učenici pokazuju veoma niske učinke za razliku od učenika u drugim odeljenjima u okviru iste škole gde ne postoji buka. Kada buka dostigne 140 dB (decibela) ljudsko uho je ne čuje kao zvuk, već je doživljava kao bol.

Posle pet godina redovnog odlaska u diskoteku, svaki četvrti posetilac gubi sluh.

Najbolja akustička sredina za čoveka je normalan razgovor od 40 do 50 decibela, a sve što je glasnije za organizam je opterećenje.

Svetski dan voda obeležava se svake godine 22. marta. Taj dan je usvojen rezolucijom UN u decembru 1992., a već od 1993. godine ovaj dan je počeo da se obeležava i vremenom značaj ovog dana raste.

Ove godine Svetski dan voda obeležava se pod nazivom: Zajednička voda - zajedničke mogućnosti, sa fokusom na prekogranične vodotoke. Obeležavanjem Svetskog dana voda, UN podsećaju na važnost zaštite voda i na nedostatak vode za piće u mnogim krajevima sveta. Prema analizama UN mnoge zemlje su već suočene sa nestašicom vode, a do 2015. godine 180 miliona ljudi će živeti u zemljama ili regionima sa apsolutnim nedostatkom vode, dok će dve trećine svetske populacije biti u stresnim uslovima. Milioni ljudi umiru od bolesti izazvanih zagađenom vodom što čini 3, 7% svih smrtnih slučajeva i to je više nego što strada od svih oblika nasilja uključujući i rat.

Danas u svetu postoje 263 međunarodna rečna sliva, a čak 145 država na svojoj teritoriji ima rečni sliv koji deli sa drugom državom. Kada je reč o očuvanju i zaštiti voda neki podaci ukazuju na to da svakog dana dva miliona tona otpada završi u vodenim tokovima. U razvijenim zemljama 70% neprerađenog industrijskog otpada se ispušta u vode, a moto ovogodišnjeg Svetskog dana voda je “Voda nas povezuje“ - sa jedinstvenom porukom: bilo da živimo uzvodno ili nizvodno svi smo u istom čamcu. Analiza voda u Srbiji pokazala je da je kvalitet površinskih voda dobar u 84 % uzoraka, međutim kvalitet voda nije ujednačen, a najkritičnija situacija je u Vojvodini.

Izviđači su organizacija koja brine o očuvanju prirode i priključila ovoj svetskoj akciji. Prvi prelep prolećni dan, uglavnom brđani, iskoristili su kako bi pripremili teren za prvomajski bivak, a u cilju očuvanja i zaštite voda, očistili su deo desne obale kanala Karaš nadomak Kajtasova. Otpad su uglavnom bile plastične flaše i kese koje se veoma dugo i teško razlazu. Pošto su često boravili na ovim terenima, čak uživali i u ribarenju kada su bili višednevni izleti, ovo je bio njihov doprinos očuvanju čistih voda.

Šta možemo i moramo da učinimo s vodom? Da je štitimo i štedimo. Svaki dan na svakom mestu i u svakoj prilioci. Posebno decu treba vaspitavatio da uče da štede vodu od najmlađeg uzrasta, da uče da vole prirodu, da budu osetljivi na pitanja zaštite životne sredine, a sve to im pruža organizacija izviđača. Značaj buđenja svesti o ekologiji od malena je veliki jer upravo ti mladi ljudi će u budućnosti donositi odluke o razvoju društva.

U subotu 20. marta u Novom Sadu je održana redovna sednica starešinstva Saveza izviđača Vojvodine na kojoj je bilo reči o preregistraciji svih odreda i saveza na teritoriji Vojvodine. Novi Zakon o udruženjima građana naime predviđa da se sva udruženja građana na teritoriji Republike Srbije do kraja ove godine preregistruju u nadležnom ministarstvu. Pošto su u izviđačkoj organizaciji odredi i samostalne čete najmanje samostalne jedinice, one moraju prve obaviti ove formalnosti da bi u zakonskim rokovima i Savezi uspeli da se registruju. Izviđači su do sada bili “razbacani“ u razna ministarstva (Starčevci su bili u Ministarstvu unutrašnjih poslova), dok će od sada biti svrstani u Ministarstvo za omladinu i sport u koje će morati da podnesu prijave. Savez izviđača Srbije je uz pomoć Saveza izviđača Vojvodine izdao nove izviđačke knjižice koje će uskoro dobiti i naši članovi.

Uskoro se planira i izdavanje savremene identifikacione kartice sa čipom u kojoj će biti pohranjeni svi podaci o izviđaču i sa kojom će, nadamo se, biti mnogo pogodnosti (jeftiniji prevoz, popust pri kupovini raznih ulaznica i slično). Na sednici je doneta odluka o održavanju Skupštine Saveza izviđača Vojvodine u 29. maja ove godine u Bečeju. Izabran je Statutarni odbor koji će krajem aprila staviti na javnu raspravu nacrt novog Statuta Saveza izviđača Vojvodine. Odlučeno je i da Savez izviđača Vojvodine finansira tečaj za vođe poletaraca i pčelica koji će se krajem aprila održati takođe u Bečeju i na kome će svaki odred moći da pošalje po dva predstavnika.

P. Stanković

Radna atmosfera

Razgovarali smo sa Miroslavom Paunovićem, diplomiranim inženjerom za zaštitu bilja i vlasnikom poljoprivredne apoteke “Medikago“. Miroslav je diplomirao na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu 1987. godine i ubrzo se zaposlio u starčevačkom preduzeću DPP “Vojvodina“, gde je radio do 2007. godine na poslovima tehnologa u poljoprivrednoj proizvodnji.

Vaša poljoprivredna apoteka najmlađa je u Starčevu, ali je vrlo brzo stekla dobar ugled. Kada ste počeli sa radom i kakva je bila vaša početna ideja?

- Poljoprivrednu apoteku sam otvorio 2007. godine. Zaključio sam da u selu ne postoji organizovaniji oblik poljoprivredne proizvodnje, pa sam smatrao da poljoprivrednici treba da dobiju kompletan servis koji im je potreban. To znači da se naprave ugovori o proizvodnji, mogućnost kupovine na odloženo plaćanje, otkupa po uslovima kakvi su u “Graneksportu“, obezbeđivanje repromaterijala kroz vraćanja u robi ili njenoj dinarskoj vrednosti. Nameru da to omogućim poljoprivrednim proizvođačima, pokušaću da realizujem kroz proširenje radne delatnosti.

Koliko na vas utiče konkurencija ostalih poljoprivrednih apoteka u Starčevu?

- Konkurencija postoji, ali ja se trudim da svojim radom, servisom i uslužnošću pronađem svoje mesto u ovom poslu. Neke poljoprivredne apoteke nedavno su zatvorene, pa očekujem da ću steći poverenje dela mušterija i proširiti tržište. Inače, vlasnici ostalih poljoprivrednih apoteka dobro rade svoj posao.

- Sarađujem sa većim brojem dobavljača i ističem korektnu saradnju. Sva roba koja pristiže regularna je, ispravna; dobavljači poštuju ugovore, dostavljaju mi robu na licu mesta i tim segmentom poslovanja sam zadovoljan.

Da li imate stalne mušterije i da li oni kod vas uvek pronađu ono što traže?

- Ljudi su zadovoljni, imamo grupu stalnih kupaca koji su navikli da nas posećuju. Dajemo im razne pogodnosti, ali ih, naglašavam, nismo privukli pukim marketinškim sredstvima.

U kom periodu je vaša apoteka najposećenija i šta je trenutno najtraženije?

- Udarni meseci su april i maj. Tada su aktuelna potraživanja prema sredstvima za prskanje, zatim to je vreme setvenih radova. Potom, sledi period primene totalnih herbicida, a to je tokom avgusta meseca, pa onda jesenji meseci, kada se potražuju đubriva i semenska pšenica. Tokom marta meseca i početkom aprila, vlada interesovanje prema đubrivima.

Duga i jaka zima, konačno je iza nas. Što se prolećne setve tiče, prognoze su da će uslovi biti zadovoljavajući početkom aprila, što znači da ne bi trebalo da bude kašnjenja uslovljenih vremenskim prilikama. U zemljištu sada ima dovoljno akumulirane vlage koja je potrebna semenu za klijanje. Očekivanja su da se setveni sloj na vreme zagreje na potrebni temperaturni interval: za setvu suncokreta 6-8 stepeni, što je u našim uslovima najčešće početkom aprila meseca; za soju oko 10 stepeni, što je karakteristično za prvu polovinu aprila; za kukuruz 10-12 st., u nas karakteristično za sredinu aprila, itd.

U Srbiji će setvena struktura i ove godine biti slična ranijim. Dominiraće površine pod kukuruzom (oko 1.300.000 ha). Površine pod suncokretom zauzeće 140.000 - 180.000 ha, a pod sojom oko 160.000ha. Prošle godine prosečan prinos kukuruza na teritoriji Vojvodine bio je 5,9 t/ha, što je malo, ako se zna da u uslovima dobrog navodnjavanja može da se ostvari znatno veći prinos.

Poljoprivredni proizvođači koji imaju nameru da seju kukuruz, suncokret i druge ratarske i povrtarske biljke, trebalo bi da kupuju deklarisano seme, tretirano odgovarajućim preparatima protiv raznih prouzrokovalaca biljnih bolesti i štetočina. Zbog učestalih suša sa kojima sve teže izlazimo na kraj, čemu je razlog nerazvijenost sistema za navodnjavanje, stručnjaci preporučuju setvu ranih i srednje ranih hibrida kukuruza. Ove godine na tržištu će u ponudi biti ravno 200 hibrida, od FAO 300 do FAO 800.

Institut za kukuruz u Zemunu, preporučuje svoje rane hibride: ZP-341 i ZP-343, a za vršidbu srednje rane: ZP-505 i ZP-544; od novosadskih hibrida dobar je NS 444 I NS 640. U ovim krajevima decenijama već vladaju ZP-677 i ZP-704, koji su prozvani “kraljevima prinosa“. Ipak, oni polako ustupaju mesto novijim hibridima. Za silažu se preporučuje ZP-735.

U širokoj paleti “pionirovih“ hibrida, Starčevcima su poznati: PR36B08, PR34B23, PR35F38, PR36R10, PR35Y54, PR38A24, PR35P12, PR36K67, PR34F02, PR35T36, PR32D12, PR33D11, PR37N01, PR34N43, PR34P88, PR37F73 i drugi. Među hibridima iz drugih kompanija, prošle godine na raznim lokacijama sejani su: KNjS 3381, AS 72, AS 73, AGS 83, AGS 730, AGS 500, Sykora, Galaktik, Paloma, Luce, Kermes, Cisko, KDžA 6472, KDžA 6485, KDžA 6563, KDžA 7461, KDžA 7551.

Standardno dobri novosadski hibridi suncokreta su: NS-H-15, NS-H-17, NS-H-43, NS-H-45, Helios, Olivko, Dukat, Gricko, Delija, Neoplanta 1, Neoplanta 2, Proteinac-94, a od novijih: NS Gigant i NS Dijamant. Od ZP-ovih hibrida suncokreta, najprinosniji bili su: ZP Alium, ZP Albatre i ZP Altese; od “pionirovih“: PR63A04, PR64A30, PR64A15, PR64F50 i PR46W14. Od KWS-ovih hibrida suncokreta najprinosniji u 2009. godini bili su: KWS Beluga, KWS Sweet i KWS Barolo RM.

Među hibridima soje, prošle godine dobre prinose su ostvarili NS hibridi: Becejka, Valjevka, Sava, Balkan i NS-1-210306, a iz kompanije Selsem: BG-132 189 i Gorštak.

Ovo su samo neki od mnogobrojnih hibrida različitih kompanija. Pažljivo ih birajte, poštujete plodored i primenjujte odgovarajuću agrotehniku.

Ratari smatraju da bi poljoprivrednici mogli biti energetski nezavisni, ako bi država liberalizovala proizvodnju goriva, pre svega biodizela. Pojedini proizvođači iz okoline Smedereva su ovo shvatili ozbiljno, pa su počeli sa proizvodnjom koja se zasniva na jednostavnim principima. Cena proizvodnje biodizela na domaćinstvu iznosi oko 55 dinara, a zaostala uljana pogača odlična je hrana u stočarstvu.

Pri destilaciji nema neželjenih sporednih proizvoda. Uljana repica se već nekoliko godina ne proizvodi u Starčevu, a soja se uzgaja na manjim površinama. Određenih površina pod uljanom repicom ima u Banatskom Brestovcu.