ПРВЕ СЕОСКЕ НОВИНЕ, ОСНОВАНЕ 1994.

Broj 19131.12.2009.

  Redakcija Starčevačke novine na kućnu adresu Glavna strana
Aktuelno
Društvo
Intervju
Komentari
Sport
Naslovna strana

 

 

 

Kultura

 

 

 

Izložba Nikole Poljaka

 

               U prostorijama pančevačkog sindikata “Nezavisnost“, 10. decembra, izložbu slika pod nazivom: “Tambure mi zavejao sneg“, priredio je istaknuti starčevački umetnik Nikola Poljak. Uvodno slovo o umetniku i njegovom delu izrekao je akademski slikar Vlastimir Madić. Zatim se i autor obratio publici rečima: - “Moje slike, to sam ja. U životu najviše volim tri stvari, to su: muzika, poezija i slikarstvo. To se u mojim delima stalno prepliće“. Na ovoj vrlo uspeloj i posećenoj izložbi, uz zvuke tambure, upriličen je i već tradicionalni “umetnički šešir“. Izložbu su propratili pančevački štampani mediji i televizija. Postavku slika Nikole Poljaka možete da posetite do 21. decembra, u Karađorđevoj ulici 21.

D. Ješić

  

 

Dešavanja u Kreativnom kulturnom klubu

 

26. novembar - predavanje

Pčele i zdravlje

              

               Društvo pčelara Starčevo je svojim sugrađanima po običaju posvetilo veče edukacije, gde su o značaju meda za ljudsko zdravlje govorili Pera Šic i Zlatko Radočaj.

 

26. novembar - putopis

Priče o Kini

 

Vujačić i Šic

              

               Dragan Vujačić, novinar TV Pančevo, inače česti posetilac najdrevnije kulture i nadolazećeg ekonomskog džina, u jednočasovnoj storiji zasnovanoj na ličnim iskustvima približio posetiocima sve lepote i zanimljivosti najmnogoljudnije države nna svetu - Narodne Republike Kine.

 

10. decembar - promocija

“Avon“ u KKK

 

              

               Predstavnice kompanije “Avon“ predstavile su svoje, reprezentativne kozmetičke i zdravstvene proizvode.

 

10. decembar - Kreativci u akciji

Predrag Peca Stanković

 

Stanković i Mrčković

              

               Jedan od, slobodno se može reći, najagilnijih Starčevaca predstavio se svojom životnom pričom, kojom dominiraju sklonosti prema matematici, izviđaštvu, novinarstvu... A, da je odličan kulinar dokazao je vanserijskim izviđačkim pasuljem i od strane prisutnih oglancanim kotlićem.

 

13. decembar - SFKKK i turnir u NS

Put u Novi Sad

              

               Mala, sli odabrana četa starčevačkih stonofudbalera obrela se na velikom novosadskom turniru, gde je imala priliku da na delu vidi istinske asove fudbala na stolu i stiče nova iskustva.

 

17. decembar - tribina

Patrijarh Pavle i SPC

 

Đorđević i Tucić

              

               Možda i najbolji poznavaci pravoslavlja i religije uopšte Mirko Đorđević - sociolog religije i Živica Tucić - verski analitičar, stručno i iscrpno su govorili o liku i delu blaženopočivšeg patirjarha Pavla, njegovoj skromnosti i humanosti, težini pozicije u kojoj se nalazio, kao i mnogobrojnim anegdotama koje su obeležavale njegovu veličinu, poput toga da je putovao tramvajem i bio u stalnom neposrednom kontaktu sa vernicima. Takođe, govornici su se dotakli i ostalih gorućih tema - situacijom u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, izborima za novog patrijarha, ekstremističkim organizacija i sveopštem padu morala i drugih pravih vrednosti. Program je izvanredno vodio Momčilo Mrčković.

 

Decembar -  eKKKskurzisti - planinari

Još samo Gudurički vrh

 

Vrh "Lisičja glava"

 

               Tradicionalnim usklikom “Vrh brate!“, eksurzisti KKK-a nastavljaju svoje aktivnosti osvajanjem vrhova Vršačkih planina. Iako ne u punom sastavu, ne manjka volje ni energije, pa se tako svakog vikenda neko od kreativaca popne na neki od vršačkih vrhova. Osvojeni su Đakov (490 m) i vrh Lisičja glava (590 m), a još je preostalo da se popne na Gudurički vrh koji je i najviši u Vojvodini sa svojih 639 metara.

              

NAREDNI PROGRAMI u KKK (januar 2010.)

 

petak 25. decembar 2009. god. - 22 sata:

koncert: “Meda, Vuk, Sandokan“ (Petrovac na Mlavi) - autorske, Brejkersi, Šarlo, Clash...;

subota 26. 12. - 19 sati:

Izviđačko veče: Odred izviđača “Nadel“;

nedelja 27. 12.  - 19 sati:

FilmsKKKo veče: KOMEDIJA;

ponedeljak 28. 12. - 21 sat:

“Happy acoustic monday“ -  PINDO&MLADEN;

četvrtak 31. 12. - 21 sat:

Kreativni doček 2010. - Western MASKENBAL: Kauboji(ke) i Indijanke(ci) - 1200/1000 din. Nagrade za naj maske, neograničeno piće i hrana. Info: 064/5140494;

petak 1. 1. 2010. god. - 22 sata:

Veliki “Bijelo dugme“ show story i video;

utorak 5. 1. - 21 sat:

svirka: Veče akustične gitare TOĐA I PRIJATELJI;

nedelja 10. 1. - 17 sati:

Novogodišnji KKK TURNIR U STONOM FUDBALU (prijave na licu mesta);

sreda 13. 1. -22 sata:

doček srpske Nove godine - “BIG OPEN ORTODOX PARTY“;

petak 15. 1. - 22 sata:

Apsint/Tequila Ska party;

subota 16. 1. - 18 sati:

promo + svirka - Klub ekstremnih sportova TIFRAN;

petak 22. 1. - 22 sata:

koncert - “Incomplete“, pank, Beograd;

četvrtak 28. 1. - 19 sati:

Kreativci u akciji - Dalmatinsko veče (muzika i degustacija!) - Dušan Korolija.

 

POSETITE NAS  - SVI PROGRAMI SU BESPLATNI

Dom kulture, na spratu

 

 

VUKOVAC – radovi učenika OŠ “Vuk St. Karadžić”

 

Da sam naučnik, izmislila bih...

              

               Od malena sam želela da postanem naučnik. Jedan od mojih izuma bi bio lek koji bi pomogao nepokretnim ljudima i deci da premene život i da ponovo hodaju.

               U svetu ima mnogo ljudi i dece koji su postali nepokretni i zato bih želela da im mojim izumom ulepšam život. Ne bi više bili u invalidskim kolicima, sve bi radili normalno. Pomogla bih i starim ljudima koji se teško kreću, da žive bolje i lagodnije. Ovaj lek bi bio dostupan svim ljudima, jer bih ga delila besplatno. Posebno bih pomogla siromašnim ljudima koji nemaju uslova i sredstava da se leče. Volela bih da i oni žive srećno. Lek bih pravila u svojoj bolnici i laboratoriji. Leka bi bilo uvek, stalno bi se proizvodio. Želela bih da moj izum pomogne svetu, ali mi nije potrebno bogatstvo, popularnost i slava. Ljudi ne treba da zaborave koliko je život važan i težak i koliko je težak ovim ljudima.

               Kao naučnik bih izmislila još mnogo stvari koje bi pomogle ljudima, a bila bih srećna zato što mogu da im pomognem. To saznanje bi mi bila najveća nagrada.

Milica Reljić 5/1

Stari gramofon  - tatina uspomena

 

               Ja mislim da svako u nekom kutku svoje kuće ima neku čudesni spravu. Spravu koju ja imam u mojoj kući, moj tata čuva kao uspomenu, a to je stari gramofom. Gramofon je pripadao mom pradedi i star je preko osamdeset godina. Ja nisam znala čemu ta sprava služi, ali mi je, nedavno, tata ispričao kako su je koristili, jer ne radi već odavno. Ispričao mi je da se muzika slušala baš na ovakvim spravama. Postojale su ploče raznih pevača i puštale su se na gramofonu. Meni je sprava jako čudna, liči na braon kutiju, a u nastavku se širi u neki veliki fišek. Kroz taj fišek se u stvari nekad čuo zvuk muzike. Kad god prođem pored sprave ja se uvek zagledam u nju i volela bih da ponovo radi i čujem zvuk muzike.

               Mene mnogo zanimaju stare čudesne sprave i volela bih da imam još puno takvih stvari kao što je ovaj, zanimljivi gramofon.

Sara Jelenković 6/1

 

Bakina preslica

 

               Uvek su me privlačile čudesne sprave i uvek sam voleo da vidim nešto novo. Moje slobodno vreme ja provodim na svom tavanu. Tamo je uvek zanimiljivo. Ima mnogo zanimljivih stvari. Tako sam jednom otvorio neki stari sanduk i našao preslicu. Mama mi je rekla da je to od njene bake. Da ja nisam našao preslicu, ona bi propala. Bila je rastavljena, dugo nam je trebalo da je sklopimo. Mama je preslicu lakirala svake druge godine. Nismo znali da namestimo vunu i konac, pa nam je pomogla jedna baka iz komšiluka. Sada i ja znam da predem vunu. Kompletna preslica je izgledala super. Imala je jedan veoma veliki točak koji je služio za namotavanje konca. Na njoj se nalazi nožica čijim pomeranjem gore dole pokreće se i točak. Cela sprava je ručno rađena od drveta. U kući mi stoji kao ukras u jednom ćošku. Svi koji dođu kod mene dive se toj čudesnoj spravi, preslici. Sada sam naučio šta je i kako ona funkcioniše. Taj deo u kući gde stoji preslica liči na muzej.

               I dan danas ja slobodno vreme provodim na tavanu, tražeći neku novu čudesnu spravu.

Zvezdan Janićijević

 

Jedan član moje porodice

 

               Ja ću vam pričati o članu moje porodice koji najviše brine o meni. Taj član moje porodice je moja mama. Moja mama se zove Danijela. Ona voli brata i mene i uživa kada provodi vreme sa nama. Brine da sve bude čisto i na svom mestu. Ona radi na pumpi “Rafaelo petrol“. Iako tu radi ona se brine o bašti i kamenjarniku.

               Moja mama ima crnu kosu i braon oči. Obožava kad je lepa i ima vitku liniju. Mnogo radi oko kuće i zato nam je kuća najlepša u  ulici. Veoma mi je draga i volim što mi je ona mama. Iako ima 33 godine, ona izgleda mnogo mlađe. Stalno nas podržava u svemu. Voli da se odmara u mojoj sobi, gleda televiziju i gricka keks sa mnom. Njen hobi je da igra odbojku i tenis. Vrlo je simpatična i dobra osoba.

               Najviše je volim na svetu. Ona je najlepše biće na planeti po mom mišljenju. Za mene je ona Sunce koje neprestano sija na mene. smirena je osoba, lepo nas uči kako da budemo dobri ljudi. Podržava nas u školi i zato je volim.

                              Mihajlo Gavrančić 5/1

              

Prijatelji zauvek

 

Te večeri smo bili za istim stolom,

te večeri smo plakali za istim bolom.

Te večeri smo znali šta će sutra nastati,

te večeri smo znali da ćemo se rastati...

 

Život surov je,

prvo spojio pa razdvojio nas je!

Ne patite ljudi, još smo živi,

zbog ovoga ne treba niko da se krivi!

 

Ako nas je kamp spojio,

nije nas zauvek ni razdvojio!

Pa ljudi tu su: govornice, internet, telefoni..!

Uvek misliću da je poziv od vas kad telefon zazvoni.

 

Videćemo se još, verujte u čuda!

Prijateljstvo nije, prijateljstvo iz zaluda.

 

Kad trube zatrube

uvek setiću se Ljube,

A, i kad svratim do birtije

u mislima biće mi Dimitrije,

Nemanja uvek izvodi šale

kod njega šale uvek pale....

 

Ako neko u pesmi nije

rećiću vam, nema šta da se krije!

Pesma je pisana svima vama

u veselim stihovima i prozama!

 

                                    Tamara Vasiljković 6/4

 

 

SLOVO O VERI

Sveti apostol Stefan

 

               Treći dan Božića slavimo Svetog Stefana koji je bio srodnik Apostola Pavla i Jevrejin koji je živeo u oblastima jelinskim. Bio je prvi od sedam đakona koje su apostoli rukopoložili i postavili da služe i pomažu sirotinji u Jerusalimu. Zato je prozvan arhiđakonom (prvi đakon). Zlobni Jevreji često se prepirahu s njim i bivahu uvek pobeđivani njegovom mudrošću i silom Duha koji je dejstvovao kroz njega. Zbog toga Jevreji pobuniše narod protiv nevinog Stefana klevetajući ga da huli na Boga i Mojsija. Brzo nađoše i lažne svedoke koji to potvrdiše. Dok je Sveti Stefan stajao pred mnoštvom naroda lice mu je bilo kao lice anđela. Tom prilikom Arhiđakon otvori usta svoja i izređa mnoga dobročinstva i čudesa Božija koja Bog učini u prošlosti narodu Izrailjskom i nabroji i mnoge zločine i mnoga protivljenja Bogu od strane toga naroda. Naročito izobliči taj narod za ubistvo Gospoda Isusa Hrista. Dok su ga optuživali, Stefan pogleda u vis i vide nebo otvoreno i slavu Božiju. I to što vide, objavi Jevrejima: “Evo vidim nebesa otvorena i sina čovečijega gde stoji sa desne strane Boga“. Razjareni pakosnici ga izvedoše van grada i ubiše kamenjem. među mučiteljima njegovim beše i njegov srodnik Savle (docnije Apostol Pavle). U to vreme na jeleonskoj gori stajahu Presvete Bogorodica i Jovan Bogoslov i gledahu mučeništvo prvog mučenika za istinu Sina Njenog i Boga moleći mu se za Stefana. To se desilo godinu dana posle silaska Duha Svetog na Apostole. Telo Sv. Stefana tajno uze i sahrani na svome imanju Gamalil-Knez jevrejski koji je i sam posle bio Hrišćanin.

Protonamesnik

Zoran Maletić

 

 Vrh strane

 

 

Glavni i odgovorni urednik Petar Andrejić, izdavač Kreativni kulturni klubE-mail: [email protected]

© 2009. Webmaster

Sajt je optimizovan za IE 7 i rezoluciju 1024 x 768