ПРВЕ СЕОСКЕ НОВИНЕ, ОСНОВАНЕ 1994.

Broj 191 • 31.12.2009.

  Redakcija Starčevačke novine na kućnu adresu Glavna strana
Aktuelno
Intervju
Komentari
Kultura
Sport
Naslovna strana

 

 

Društvo

 

 

Na Svetog Nikolu – u Evropu

Bilo je minus 10 stepeni, tri stotine ljudi i nedovoljno paketića. Ali, kuvano vino, čaj i vruća rakija, zagrejali su sve one koji su došli u subotu na Trg neolita da obeleže dan Svetog Nikole i ukidanje viza

 

               U Starčevu je u subotu 19. decembra obeleženo istovremeno i ukidanje viza i Sveti Nikola. Proslava je upriličena, uz prisustvo oko 300 građana na centralnom seoskom trgu koji nosi naziv Trg neolita. - Ovo je veoma važan događaj jer su to bile poslednje sankcije prema Srbiji. Sada možemo da se osećamo ravnorpavnim sa drugim građanima iz Evrope - moglo se čuti na Trgu neolita.

               Posetioci su dobili brošure u obliku pasoša u kojima se nalazi uputstvo kako do Evrope bez viza, dok je Deda mraz deci delio poklone za Svetog Nikolu. Zbog velikog odziva građana, nije bilo dovoljno paketića, iako je spremljeno 150 komada.

               Organizatori skupa zahvaljuju svima koji su pomogli ovu manifestraciju.

Najmlađi čekaju Deda Mraza Gužva pod jelkom

 

Gde za doček?

 

               Ovogodišnji provod u najluđoj noći dočeka “bezvizne“ 2010. godine građani Starčeva mogu potražiti u više lokala sa raznoraznom muzikom i drugom ponudom.

               Tomislav Đurišić, vlasnik internet kafea “Dijavolo“, kaže da će ove kao i predhodnih godina u vreme novogodišnjih praznika lokal normalno raditi i biće otvoren za sve goste. Kafe “Volejbol“ će takođe u noći dočeka 2010. godine raditi kao i obično, a dobrodošli su svi koji navrate. Kafe picerija “Mehh“ organizuje doček Nove godine uz muziku uživo. Rezervacija mesta je ograničena, a uz plaćenu rezervaciju od 10 evra gosti dobijaju meze, pice. Informacije  možete dobiti na telefon 064/350-12-28.

               Kafe klub  “Pečurka“ organizuje doček Nove godine uz “Dražen bend“ i Di-džeja Dekija. Ulaz se naplaćuje 600 dinara. Broj mesta je ograničen a zainteresovani se dodatno mogu informisati na telefone: 065/663-30-39 i 064/969-02-35. Kafe “Plato“ i ove godine organizuje doček sa reprizom uz muziku uživo i didžejeve. Ulaz se plaća 300 dinara, a info-kontakt 065/369-36-30. Kafana “Đeram“ organizuje doček kalendarske i pravoslavne Nove godine. Za uplatu od 3300 dinara gosti mogu uživati u bogatoj novogodišnjoj trpezi, neograničenom piću i veseliti se uz orkestar Saleta Miloševa. Zaiteresovani se mogu informisati na telefone: 013/631-872 i 063/378-394.

               Želimo vam najlepši provod i sve najlepše u novoj 2010. godini!

G. Milošević

 

 

IZVIĐAŠTVO

Memorijal ”Ivica Pranjić”

 

               Izviđači iz Odreda izviđača “Nadel“ su se po osmi put setili svog starog dobrog druga i prijatelja, nekadašnjeg oficira vojske Jugoslavije, izvanrednog izviđača Ivice Pranjića. Po izuzetno hladnom vremenu, u jutarnjim časovima, u nedelju 29. novembra, koji je nekada svima nama puno značio, starešina, zamenica i načelnik Odreda su položili cveće na njegov grob sa čvrstim uverenjem da ga nikada neće zaboraviti i sa dokazom da on još uvek živi u srcima njegovih najboljih prijatelja iz detinjstva. Nakon toga tridesetak izviđača okupilo se u kafiću “Dijavolo“ gde su se okrepili ljubaznošću vlasnika, da bi kasnije krenuli na kraći hajk ulicama Starčeva. Obilazeći hipodrom, izviđači su se prisetili priče da će na tom mestu nići veliki sportsko-rekreacioni kompleks u kome će i oni imati svoj kutak. Prolazeći ulicom Žarka  Zrenjanina, Jovana Ložajić, koja je u jednom od predhodnih brojeva SN puno nahvalila izviđače, dočekala ih je sokićima i kolačima. Za to vreme Miša i Goca su pripremili ukusnu užinu koja je nakon dužeg pešačenja svima prijala.

P. Stanković

Peca i Daca

 

IZVIĐAČKE KROKI VESTI

 

                Odred izviđača “Nadel“ Starčevo prisustvovao je svečanoj skupštini Streličarskog kluba Pančevo, koja je održana u pančevačkoj Hali sportova.

               U subotu 26. decembra Odred će imati svoju prezentaciju i proslavu Nove 2010. godine u Kreativnom kulturnom klubu.

               Za zimovanje u Boru se prijavio mali broj članova,  tako da ove zime izviđači, posle dugo godina, neće imati organizovan odlazak u prirodu za novogodišnje praznike.

               Povodom pedesetog rođendana Sportsko-planinarskog društva “Jelenak“ iz Pančeva, predstavnici starčevačkih izviđača uzeli su aktivno učešće uz obećanje o još većoj saradnji ove dve veoma slične organizacije.

 

 

PREDSTAVLJAMO STARČEVAČKA MESTA ZA IZLASKE

“Volejbol”, kao kod kuće

 

               Kafe “Volejbol“ uskoro puni 20 godina postojanja i jedan je od najstarijih lokala tog tipa u Starčevu. Sa radom je započeo kao kafe koji je u vlasništvu Odbojkaškog kluba “Borac“ u kome su zabavu nalazili mladi koji su u sportskom duhu, a naravno i simpatizeri sporta kao i svi ljudi dobre volje. U letnjim danima u bašti kafea može se čuti muzika uživo, a lokal se nalazi u samom centru Starčeva, tako da slučajni prolaznici i oni koji su sa namerom krenuli u provod, imaju uvid u trenutno stanje u lokalu. Muzička koncepcija je uglavnom posvećena rok zvuku. Subotom se mogu slušati rok bendovi iz okoline i šire, a u cilju da se izbegne monotonija neretko se organizuju di-džej večeri sa dens ili pop muzikom. Jako su retki slučajevi kada se u ovom lokalu može čuti narodna, novokomponovana ili turbo folk muzika. Kada su u pitanju tematske večeri, uz di džeja ili rok bend česte su promocije pića po sniženim cenama. U jesenjim i zimskim danima koncepcija rada se bitnije ne menja, svi događaji se sele u zatvoreni prostor. Uglavnom se ne odstupa od sistema koji funkcioniše 20 godina, a razlika je samo u broju osvojenih pehara Odbojkaškog kluba koji se godinama uvećavao. Pehari krase veliku površinu šanka i na uvid su svim gostima kada se nađu u svom omiljenom mestu za zabavu i opuštanje.

               Evo šta o “Volejbolu“ kažu neki od gostiju:

               Marija Tanev: - Smatram da je ovo odlično mesto gde mladi mogu da provode slobodno vreme. Atmosfera, kao i ljudi koji ga posećuju meni odgovara, tako da sam spojila lepo i korisno, pošto i radim ovde. Odgovara mi osećaj sigurnosti, gosti nikada neprave ozbiljnije probleme da bi bila potrebna intervencija policije.

               G. Vukobratović: - Ovde se osećam i ponašam kao kod svoje kuće. Prija mi sve! Od muzike do ponašanja ljudi koji ovde dolaze. Pošto sam ljubitelj rok zvuka posebno mi odgovara to što subotom mogu poslušati neki od bendova koji uživo gostuju što meni deluje opuštajuće posle naporne radne nedelje.

               Aleksandar Stefanov: - Redovan sam gost jer mi najpre odgovara sam izgled lokala, a i muzički izbor. Većina mojih drugara deli sa mnom isto mišljenje i što zajedno doprinosimo pozitivnoj atmosferi. Svaki slobodni trenutak provodim u omiljenom lokalu ispijajući kafu, a subotom obavezno sa drugarima uživamo u živoj svirci.

G. Milošević

 

 

ISTORIJA

Stari običaji

 

               Nešto što najbolje oslikava duh starih vremena i način življenja naših predaka, jesu običaji i tradicija. Ranije se vodilo dosta računa o stvarima koji se tiču nacionalnog i religijskog nasleđa, pa se tako bez odstupanja pridržavalo mnogobrojnih kulturnih i verskih običaja. Svako mesto u okolini Pančeva, pa i Starčevo, imalo je svoje tradicionalne običaje.

               Na fotografiji koju objavljujemo u ovom broju "Starčevačkih", prikazan je tradicionalni običaj karakterističan za rimokatoličko življe u južnom Banatu.

               Devojka sa slike, Starčevka, Milka Tonković, je kao i njene vršnjakinje, od "devojčenja", pa sve do udaje, za praznike u crkvi držala počasnu stražu kod kipa Majke Božije.

               U tu svrhu, devojke su se morale posebno i obući. Devojačka odeća za tu priliku, podrazumevala je belu haljinu, bele cipele i specijalnu belu krunu na glavi. Preko ramena im je bila povezana svetloplava lenta, a s koje će strane lenta biti postavljena, zavisilo je od toga sa koje strane devojka stražari. Nakon udaje, devojke su svoju svetu dužnost predavale svojoj naslednici.

               Današnji način i tempo života diktiraju odnos ljudi i omladine prema tradiciji, pa je tako i ovaj običaj, poput mnogih drugih, nažalost potpuno iščezao.

D. Mergel

 

Upoznajmo se...

 

Kako se zoveš?

- Vladimir Perić.

Kako te zovu?

- Vlada.

Kad si rođen?

- 19. septembra 1991. godine.

Kako bi sebe opisao u jednoj rečenici?

- Ja sam čovek kojeg je u jednoj rečenici teško opisati...

Škola?

- Gimnazija "Uroš Predić".

Šta radiš u slobodno vreme?

- Spavam.

Koju muziku slušaš?

- Narodnu i haus.

Omiljjeni pevač?

- Zvonko Bogdan.

Omiljena pesma?

- "Ciganine, ti što sviraš".

Šta ti je važno u muzici?

- Uglavnom ritam...

Šta te opušta?

- Dobra knjiga.

Šta gledaš na TV-u?

- "Belu lađu".

Šta ne gledaš na TV-u?

- "Farmu" i "Velikog brata".

Omiljeni film?

- "Posetioci".

Omiljena glumica?

- Darija Nešić.

Omiljeni glumac?

- Milan Gutović.

Gde izlaziš?

- Trenutno u Inđiji.

Za koga navijaš?

- Za "PARTIZAN"!

Šta si kao mali hteo da budeš kad odrasteš?

- Inspektor.

Šta je za tebe ljubav?

- Nešto sveto.

Šta ti smeta?

- Loše gorivo na našoj pumpi...

Čega se plašiš?

- Nikog se ne plašim!

Tvoje vrline?

- Ostavio bih drugima da kažu.

Tvoje mane?

- Brzopletost.

Najbolji drugovi i drugarice?

- Braća Apostolovići, Jovana Ložajić, Milica Mitić.

Šta bi poručio mladima u Starčevu?

- Samo opušteno, rudarski!

 

 

Starčevačke brazde

 

Predstavljamo:

Majstorije starčevačkih domaćica - Bosiljka Lapić

 

               Starčevačke domaćice odavno su se pripremile za predstojeće praznične dane. Sada je vreme da se na trpezu iznese ono što je jesenas pripremljeno. U razgovoru sa Bosiljkom Lapić, saznali smo kako se nekada pripremala zimnica i šta se u ovom periodu najčešće koristi u ishrani.

               Kako jedna iskusna domaćica priprema zimnicu?

               - To je posao koji obavljam sa pažnjom, nije mi teško i zaista uživam. Bilo bi dobro kada bi mlade domaćice naučile da pripremaju zimnicu, ali mnoge to ne interesuje vec kupuju gotovu hranu u marketima. Počnimo od kupusa. Kupus je nezaobilazan u mojoj ishrani. Najpre ga očistim, izvrtim koren i tako pripremljenog ređam u bure. Zatim, sipam so u koren, takođe sve glavice posolim, pa to ostavim jedan dan, a onda sipam hladnu vodu.

               Šta koristite od začina?

               - Pored soli, koristim biber i nekoliko zrna običnog kukuruza. Inače, češćce upotrebljavam esenciju nego sirće. Drugi deo kupusa mi služi za spravljanje ribanca.

               Šta je to “šarena salata“?

               - To je još jedan specijalitet koji su domaćice nekada pripremale. Pored kupusa, koristi se šargarepa, zeleni paradajz i krastavac. Ovo povrće isečem i posolim, dodam konzervans i šećer. Tako odstoji nekoliko sati. Tu smesu često mešam u vangli ili nekoj većoj posudi. Mešanje je važno. Nakon toga, dolazi na red pakovanje u tegle. Pritiskam i istovremeno sipam sirće i konzervans. Ponekad rendanim kupusom punim paprike, pa i njih ređam u tegle, kao šarenu salatu.

               Kako pripremate hren?

               - Kad izvadim i operem koren, oljuštim ga i izrendam. Tako izrendanog pakujem ga u pripremljene tegle u koje dodajem sirće i malo šećera. Sve to može da se začini po ukusu. Nedavno sam na našoj pijaci videla domaćice koje ga tako pripremljenog prodaju.

               Kakvu ulogu igra paprika među povrćem koje koristite za zimnicu?

               - Papriku ređam u bure, ali kombinujem i drugo povrće. Tako rećam redove paprike, krastavca, šargarepe, karfiola, u obzir dolazi i brokoli kao i zeleni paradajz. Danas domaćice češće koriste i crni luk, nekada ranije nisu. Tako je povrće spremno za turšiju.

               Kako pripremate paradajz?

               - Pripremam kuvani paradajz i zelenu paradajz salatu. Najpre ga iscedim, sečem i kuvam u loncu dok se kožica sa njega ne raspadne. Onda uzmem presu, pa ga ispresujem i ponovo vratim da se kuva. Kad prokuva, ostavim ga oko 90 minuta da prokisne. Nakon toga dodajem šećer, konzervans, pa napunim flaše i stavim u kotaricu. Zatim, sve uvijem krpama, pa ređam u ostavi. Naravno, najpre mora da prokuva i ohladi se. Paradajz salata se priprema jednostavno. Potreban je jedan lonac, dovoljno vode u vangli, malo začina i ljutih papričica. Kada ovo pripremim, napunim flaše i ostavim ih da stoje pet dana. Za to vreme često menjam vodu u vangli, a flaše ne zatvaram. Kada predviđeno vreme protekne, flaše zatvorim i tako je salata spremna.

               Bosiljka nam, pored načina za pripremu dobre zimnice, otkriva da za spravljanje raznih salata nikad nije kasno. Uslov je da imate dovoljno potrebnog povrća i začina, malo vremena i dobre volje. Ostalo je stvar mašte.

 

Aktuelno

 

               Ove jeseni u Srbiji je zasejano oko 400.000 hektara hlebnog žita ili oko 14% od ukupnih obradivih površina. U pančevačkom ataru, setvom pšenice je obuhvaćeno oko 5.000 ha. Kapaciteti za proizvodnju pšenice su nam više nego dvostruko veći, međutim zbog niske cene otkupa i visokih troškova proizvodnje, ratari su odlučili da zaseju manje površine. Stručnjaci upućuju sitne individualne poljoprivredne proizvođače na udruživanje, što bi donekle trebalo da reši aktuelne probleme. Ovde se, pre svega, misli na izgradnju zajedničkih silosa za prijem žita, u kojima bi lagerovanjem mogli da sačekaju povoljnije cene ili čak da ih u određenoj meri diktiraju i kontrolišu. Setva pšenice je završena u Starčevu. Lepo vreme je produžilo ovaj posao i omogućilo ratarima da ga dovrše izvan optimalnog roka. Starčevci povremeno obilaze svoje njive i prate razvoj ozimih useva. Temperature su do polovine decembra bile nešto više od proseka za ovo doba godine, pa su uslovi za razvoj posejanih useva i dalje odlični. Očekuje se zahlađenje, a meteorolozi najavljuju i sneg, a to će biti od koristi da mladu, tek izniklu pšenicu zaštiti od golomrazice.

              

Savet

 

               Pred nama su praznični dani a to je vreme kada se konzumira hrana visoke kalorične vrednosti. Naravno, u najvećem broju slučajeva zaboravlja se na meru, pa su zdravstvene tegobe česta pojava. Da bismo u danima obilnije ishrane sačuvali zdravlje, među raznim povrtarskim vrstama, u ishrani je naročito korisno  upotrebljavati hren (ren), Armoracia lapatifolia (rusticana).

               Hren je višegodišnja vrsta. U našim uslovima cveta, ali ne formira seme. Razmnožava se korenovim reznicama. Ova biljka u listu i korenu sadrži trigliceride sinigrin i alil izotiocianat koji imaju izražena antibiotska i antikancerogena svojstva. Štiti od malignih oboljenja u različitim tkivima: jednjak, jetra, tanko i debelo crevo, mokraćni mehur i dr. Podiže prirodnu otpornost organizma, olakšava i stabilizuje probavu, podstiče cirkulaciju i rad srca, zaustavlja rast bakterija, odličan je diuretik, ublažava respiratorne probleme, pomaže kod reumatizma. Hren sadrži kompleks vitamina B: (B1, B2, B6), gvožđe i kalcijum, a osrednje je snabdeven magnezijumom i fosforom. Bogat je prirodnim šećerima i etričnim uljima. U starčevačkim baštama  uzgaja se na nešto manjim površinama, a domaćice ga, između ostalog, čuvaju za spravljanje zimnice. Potrebno je samo da ga se setimo u danima kada nam je sofra puna raznih đakonija, a poznato je da najbolje ide uz pečenje. Može se pronaći na starčevačkoj pijaci i u trgovinama, u teglicama, po ceni od 95 - 120 dinara.

 

Zanimljivost

 

               Kukuruz je jedino žito koje vodi poreklo iz Amerike. Pronađena polenova zrna stara preko 60.000 godina, imaju sličnosti sa polenovim zrnima današnjeg kukuruza. O ovoj poštovanoj i nekim narodima svetoj biljci, ispričane su brojne legende. “Majka kukuruza je promenivši svoj božanski lik u ljudski predstavila jednom mladom čoveku svojih pet kćeri koje su simbolizovale pet svetih boja kukuruza: belu, crvenu, žutu, šarenu i plavu. Kako je mladić bio jako gladan, Majka kukuruza dala mu je pun kotao tortilje i lonac napunjen kukuruznom bozom (atolom). On nije verovao da to može zadovoljiti njegovu glad, ali tortilje i boza behu magično obnavljane tako da on nije mogao sve pojesti. Najzad mu je Majka kukuruza ponudila da izabere jednu od njenih kćeri i on je uzeo Devojku plavog kukuruza, najlepšu i najsvetiju od svih“.

Odlomak iz legende naroda Maja o poreklu kukuruza

 

Tržište

 

               Starčevci se brižno i na vreme pripremaju za predstojeće praznike, pa su gužve na pijaci uobičajena pojava. Cene agruma nešto su niže u odnosu na novembar, a cene povrća, uglavnom su zadržale istu visinu kao prošlog meseca.

               Pijačni dani u Starčevu su svakog četvrtka i nedelje.

 

Paprika 20 - 50 din/kg   Orasi 200 din/kg
Kupus 20 din/kg   Suve šljive 150 din/kg
Mrkva 50 din/kg   Jabuke 15-35 din/kg
Krompir 20 din/kg   Banane 70 - 75 din/kg
Crni luk 45 din/kg   Limun 90 din/kg
Beli luk 20 din/kg   Pomorandže 55 - 80 din/kg
Ren (u tegli) 100 din   Kivi 100 din/kg
Jaja 8-10 din/kom   Mandarine 70 din/kg
Sir 200 din/kg      

 

Vrh strane

 

 

Glavni i odgovorni urednik Petar Andrejić, izdavač Kreativni kulturni klubE-mail: [email protected]

© 2009. Webmaster

Sajt je optimizovan za IE 7 i rezoluciju 1024 x 768