|
Kultura
Skulpture u ”Boemu”
 |
| Sa
otvaranja izložbe u ''Boemu'' |
Aktivnosti starčevačke
galirije “Boem“ nastavljene su 8. aprila kada je poznati srpski umetnik
Dragan Nikolić otvorio postavku svojih skulptura. Ovaj umetnik rođen je
1948. godine u selu Sokolovo kod Lazarevca. Akademiju likovnih umetnosti
završio je u Beogradu, i to vajarski odsek u klasi Nikole Jankovića.
Radi u Centru za likovno obrazovanje “Šumatovačka škola“ u Beogradu, kao
profesor crtanja i vajanja. Neki od njegovih najpoznatijih radova su
spomenik Zmaj-Jovi Jovanoviću u Novom Sadu 1984. godine. Po narudžbini
izveo spomenik đeneralu Draži Mihajloviću na Ravnoj gori 1992. godine.
Izveo je spomenik srpskom vojniku povodom osamdesetogodišnjice
Kolubarske bitke u Lazarevcu. Na pozivnom konkursu za spomenik Nikoli
Pašiću 1995. godine dobio prvu nagradu, spomenik je postavljen u
Zaječaru. Dobio je prvu nagradu Fakulteta likovnih umetnosti za najbolji
akt 1979. godine. Dobitnik je više otkupnih nagrada za spomenike srpskih
velikana.
G. Milošević
DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU
29.
mart - eKKKskurzija
Vratiće se rode!
Pred Tozinom kućom
Ekskurzistička
sekcija Kreativnog kulturnog kluba priredila je u nedelju 29. marta prvu
ovogodišnju ekskursiju. Prva odrednica ovog putovanja bila je Baranda, a
tema - sada već kultna domaća serija “Vratiće se rode“. Tim sastavljen
od deset članova KKK-a u Barandu je stigao u prepodnevnim satima
izazvavši zainteresovanost lokalnih meštana. Ekipa se odmah uputila u
“Tozinu kuću“, odnosno sada “Noćni klub Duleta Pacova“, gde su
“kreativci“ u pratnji čuvara obišli mesto snimanja, zavirivši u sve
tajne “Tozine kuće“. Nakon toga, održan je trening na stadionu pored
crkve (“- A ti ćeš, pope, da budeš trener!“), pa se ekipa iz Starčeva,
nakon odmora, zaputila dalje.
Sledeća
destinacija bilo je Titelski breg. Lepota ove aluvijalne ravni ostavila
je snažan utisak, a roštiljanje na bregu iznad Tise bio je pravi užitak.
Nakon “hvatanja“ prvog jačeg prolećnog sunca, preplanula ekipa KKK-a, u
kasnim popodnevnim satima uputila se ka Starčevu...
3.
april - predavanje
”Moć
je u mislima”
Stanković, Vlajić i Mrčković
Dr Spasoje
Vlajić, pisac ove knjige, ali još nekoliko sličnog karaktera, umesto
predavanja izveo je neku vrstu psihoterapije, kako bi pokušao da
približi prisutnima kakvim se sve metodama postiže duhovni mir. Glavni
akcenat njegovog izlaganja odnosio se na to kako ravnomerno koristiti
mozak. S obzirom da se ljudi danas uglavnom služe levom, ili računskom
stranom mozga, što nekad dovodi i do veoma teških psiho-fizičkih
posledica, uvaženi gost je na više načina stavio do znanja kako
aktivirati i onu, u savremenom potrošačkom društvu pomalo zaboravljenu,
desnu, ili kreativističku stranu, čime se uspostavlja neophodan balans i
ispunjenje duhovnih potreba. Po tome je naročito bio prepoznatljiv
Nikola Tesla, koji je bukvalno sve izume misaono crtao. Program su
zajednički vodili Momčilo Mrčković i Predrag Stanković.
4.
april - koncert
”Džejvi sabataj”
Ovaj poznati
pančevački bend ponovo je nastupao pred ljubiteljima čvršćeg rok-zvuka.
9.
april - predavanje
Snaga
magneta
O značaju
magneta na ljudsko zdravlje govorio je dr Pero Solar, po zanimanju
hirurg. Istakao je da veoma negativna pojava da se usled zračenja
mnogobrojnih aparata neutrališe zemljino magnetno polje, čime se
narušava sklad u organizmu, pa se korišćenje magneta vulkanskog porekla
preporučuje kako bi se cirkulacija i drugi procesi doveli stanje
ravnoteže.
10.
april - promocija knjige
”Histe(o)rije”
Ješić i Bogićev
Talentovana
pančevačka spisateljica Jasmina Bogićev predstavila je svoju novu, a
treću po redu knjigu pisanu u formi romana. Okosnicu knjige čini
zanimljiv spoj likova - od Vuka Brankovića, do privatnih poznanika
autorke, smeštenih u razne priče kojima se razotkrivaju istorijske
zablude. Program je vodio Darko Ješić - predsednik literarne sekcije.
11.
april - koncert
”Ruže
i pištolji”
Još jedna
originalna kopija svetskih rok-atrakcija prodefilovala je pred
mnogobrojnom starčevačkom publikom. Posle izuzetnih imitacija poznatih
svetskih grupa kao što su “Queen“ i “Red Hot Chili Peppers“ na red su
došli i “Guns’n’roses“ oličeni u liku odličnih beogradskih muzičara.
Atmosfera do usijanja, i priprema za neki novi spektakl...
17.
april - promocija knjige
”Tajne vekovnog blaga”
Beogradski
pisac Jovan Đorđević prikazao je zainteresovanima svoje kapitalno delo,
koje je plod dugogodišnjeg rada na prikupljanju podataka o velikom broju
zanimljivih ličnosti iz celog sveta povezanih nereskidivim nitima
života. Sve to spakovano je u literarnu formu nalik putopisu. Kroz priču
defiluju velikani slikarstva, muzike, poezije, nauke, književnosti,
graditeljstva. Važni datumi, događaji, činjenice, ličnosti koje su
obeležile period od 2000. godine se prepliću, utiču jedni na druge,
povezuju periode i epohe svojim delima, uticajem, inspiracijom, a pre
svega ogromnom energijom. Program je vodio Momčilo Mrčković.
18.
april - koncert
”Lutke” i ”Ventolin”
''Lutke''
Dva izuzetna
beogradska benda upriličila su dobru žurku poštovaocima indi-rok zvuka.
“Lutke“, koje inače postoje čitavu 21 godinu, su mekšim zvukom napravile
odličan uvod za “odvaljivanje“ žestokih “ventolinaša“.
NAREDNI PROGRAMI u KKK (maj 2008.)
petak 2. 5.
20 sati: (Kafe “Plato“) -
HIT NEDELJE RADIJA “202“
23 sata: (KKK) SESSION
202;
četvrtak 8. 5. - 20 sati:
Tribina - “Ekonomski
aspekti ulaska Srbije u Evropsku uniju“, gost: MIŠA BRKIĆ (Beograd),
novinar i stručnjak za ekonomiju;
petak 9. 5 - 22 sata:
Koncert - “PERIOD“ -
Pančevo;
nedelja 11. 5. - 20.30 sati:
kino KKKlub: Evropski
film;
četvrtak 15. 5. - 20 sati:
Promocija knjige -
“Prezentacija Web 2 dizajna“, govori: Saša Lazarov (veb-dizajner);
petak 16. 5. - 22 sata:
Koncert - “FANCY FROGS“,
Pančevo;
nedelja 18. 5. - 20.30 sati:
Kino KKKlub: Velikani
svetske kinematografije;
utorak 20. 5. - 19 sati:
Predavanje - “Milutin
Milanković, srpski-svetski genije“, prof. dr Aleksandar Petrović
(Kragujevac);
četvrtak 22. 5. - 20 sati:
Predavanje - “ZDRAVIJA
ISHRANA - LEK I PREVENTIVA“, govori: Jasmina Dimitrijevski (dipl.ing) +
degustacija zdrave hrane;
petak 23. 5. - 22 sata:
Koncert - “LA FREAK“,
Pančevo;
nedelja 25. 5. - 20.30 sati:
kino KKKlub: Američki
nezavisni film;
ponedeljak 26. 5. - 20 sati:
Tribina: “PEŠČANIK“ -
promocija emisije RTV B92
Praznici
Vrbica
U subotu 19. aprila Srpska pravoslavna crkva slavila je Lazarevu subotu
- Vrbicu, uspomenu na Lazarevo vaskrsenje.
Gospod na svom
poslednjem putu u Jerusalim, vaskrsao je Lazara koji je pre tri dana bio
sahranjen. Po vaskrsenju, Gospod sa apostolima i vaskrslim Lazarom
odlazi u njegov dom da obeduju, gde Gospod bi pomazan i pripremljen za
stradanje i pogreb.
Prilikom
ulaska u Jerusalim narod ga je sa oduševljenjem dočekao i po putu
prostirao palmove grane i pevao: “Blagosloven koji ide u ime Gospodnje“.
Uspomena na
taj dan se i kod nas svečano slavi. Na Lazarevu subotu roditelji svoju
decu svečano oblače i dovode u hramove, gde dobijaju osveštane vrbove
grančice i u ophodu oko hrama zvone sa zvoncima okačenim sa trobojkom
oko vrata.
Kod nas u
Starčevu, iako se hram iznutra renovira, svečano je proslavljena Vrbica.
Odrasli, koji su doveli svoju decu, napunili su hram iako je samo sat
vremena pre Vrbice padala kiša.
Proslavili smo
Vrbicu, a sad se spremamo da slavimo Hristovo vaskrsenje. Ovom prilikom
želim da svi zajedno i u zdravlju dočekamo i proslavimo praznik
Hristovog vaskrsenja.
Protonamesnik
Zoran Maletić
SLOVO O VERI
Sveta tajna pričešća
PRIČEŠĆE (grč.
KINONIA, pričešće, zajednica, učešće; lat. Communicatio, opštenje):
jedan je od suštinskih momenta pravoslavne Liturgije.
Pričešće je
Sveta tajna u kojoj se mi pričešćujemo hlebom i vinom kao istinitim
Telom Hristovim. Pričestiti se može svaki pravoslavni hrišćanin, član
Crkve, odnosno onaj koji je kršten.
Poslednja
večera Hrista sa njegovim učenicima apostolima bila je Tajna večera. Na
Tajnoj večeri Hristos je ustanovio samu tajnu Pričešća, pa se ona smatra
prvom Liturgijom. Tada je Hristos učinio nešto posebno i uzvišeno: “Uze
Isus hleb i blagoslovivši ga, prelomi ga i davaše učenicima, govoreći:
uzmite, jedite, ovo je telo moje. I uze čašu i davši hvalu, dade im
govoreći: pijte iz nje svi; jer je ovo krv moja Novoga zaveta koja će se
proliti za mnoge radi otpuštanja greha“ (Mat. 22, 26-28).
Potom je
Gospod Isus Hristos zapovedio svojim učenicima: “Ovo činite za moj
spomen“ (Lk. 22, 19). Zato se i danas, za vreme najvažnijeg crkvenog
bogosluženja - Svete Liturgije priprema sveta tajna pričešća. U
pravoslavnoj tradiciji ne postoji Liturgija pričešća bez pričešća
služitelja i vernika. Bez pričešća, smisao Liturgije kao zajednice bio
bi opovrgnut. Pričešćivanje vernika odvija se posle pričešća
sveštenoslužitelja, na poziv sveštenika: “Sa strahom Božijim i verom (i
ljubavlju) pristupite“.
U prva tri
veka praktikovalo se češće pričešćivanje, shodno pravilu da ne postoji
učešće u Liturgiji bez pričešća. O čestom i obaveznom pričešćivanju onih
koji učestvuju na Liturgiji svedoče mnogi crkveni Oci i pisci: Kiprijan,
Origen, Kirilo Aleksandrijski, Kirilo Jerusalimski, Jovan Zlatousti,
sveti Vasilije Veliki...
O potrebi
pričešćivanja, kao uslova spasenja čovekovog, najbolje svedoče reči
Hristove: “Ko jede moje telo i pije moju krv, ima život večni, i ja ću
ga vaskrsnuti i poslednji dan“ (Jn. 6, 54)
Da bi se
kršteni član Crkve pričestio potrebno je da se pripremi postom i
molitvom, da ispovedi svoje grehe i da bude u miru sa svima, opraštajući
i onima koji nepravdu čine.
Neposredno
pred Sveto pričešće sveštenik čita molitvu pre primanja svete tajne koju
vernici koji se pričešćuju treba da ponavljaju:
Verujem
Gospodu i ispovedam da si Ti vaistinu Hristos, Sin Boga živoga, Koji si
došao u svet da grešnike spaseš, od kojih sam prvi ja. Još verujem da je
ovo samo prečisto Telo tvoje, i ovo sama časna Krv tvoja. Stoga Ti se
molim: pomiluj me, i oprosti mi sagrešenja moja, hotimična i nehotična,
učinjena rečju i delom, svesno i nesvesno, i udostoj me da se neosuđeno
prečistim Tajnama tvojim na otnuštenje grehova i na život večni.
Primi me
danas, Sine Božiji, za pričasnika Tajne večere tvoje, jer neću kazati
tajnu neprijateljima Tvojim, niti ću ti dati celiv kao Juda, već kao
razbojnik ispovedam Te: pomeni me, Gospode, u Carstvu tvome.
Neka mi
pričešćivanje svetim Tajnama tvojim, Gospode, ne bude na sud ili na
osudu, već na isceljenje duše i tela. Amin.
Pripremio Oliver Kalinović
veroučitelj i katiheta
VUKOVAC – radovi učenika OŠ “Vuk St. Karadžić”
Jedno
izmišljeno putovanje
Osvanulo je
prelepo jutro. Joca me je pozvao i rekao da odemo do Pariza na
ekskurziju. Putovali smo četiri sata avionom. Kada smo stigli, videli
smo prelepe ulice i prodavnice okićene novogodišnjim ukrasima jer je
bila Nova godina. Primetili smo Luvr, koji je bilo nemoguće ne
primetiti. Bio je okićen cvetnim vencima. Tamo nije bilo snega. Kada smo
ušli videli smo prelepu Mona Lizu. Njena slika je bila u zlatnom ramu
okićena biserima i draguljima. Zatim smo posetili Ajfelovu kulu. Lift
nije radio, zato nam je trebalo pola sata da se popnemo stepenicama do
vrha. Tamo je bila gomila ljudi. Čekali su red da pogledaju kroz srebrni
teleskop. Ja sam došao na red tek posle sat vremena. Bilo je sedam sati.
Prespavali smo u hotelu “La krema“. Zatim smo krenuli na fudbalski
teren. Upoznali smo neke Francuze koji pričaju srpski. Igrali smo fudbal
protiv njih. Izgubili smo. Jedan dečko nam je rekao da na trgu Zidan
daje autograme. Dobio je svako po jedan. zatim smo krenuli kući.
Odjednom sam se probudio i shvatio da je sve to bio samo san.
Slobodan Lazarević 5/4
Moj
kućni ljubimac
Moj kućni
ljubimac se zove Bruno. On je jedan dobar i pametan pas, koji bi ruku u
vatru stavio za svog gazdu.
Bruna sam
dobio od sestre, jer nije imala uslova da ga zadrži, zato što je živela
u stanu. Ona je to teško podnela, ali je moralo tako da bude. Kad smo
dovodili Bruna, sestra nam je rekla šta treba da mu dajemo za jelo i da
je njemu potrebno puno ljubavi. On je moje godište, što znači da ima
jedanaest godina. Ja volim da se igram sa njim, kao i on sa mnom. Kada
se igramo loptom posle dva tri bacanja on je probuši. Ja sam Bruna
naučio raznim stvarima. Recimo da pruži šapu, da mi donese prutić kad mu
bacim, ali nisam uspeo da ga naučim da govori. Bruno voli da mu čitam
priču, “Dečak i pas“ jer se tu govori o dečaku i psu koji se vole kao on
i ja. Kad sam tužan Bruno priđe i oliže mi patiku. To mi malo smeta, ali
mi i prija, jer mislim da razume i shvata moja osećanja. Bruno je lep
pas. Ima braon oči, male uši i crnu dugu dlaku. On ima dobar njuh. Kada
nanjuši mačku ili miša onda nastaje pravi haos. On počinje da ih juri, a
neke i pojede. U početku mi je smetalo njegovo lajanje, ali vremenom sam
se navikao.
Bruno je
najbolji, najpametniji i najlepši pas na svetu.
Đorđe Grubetić 5/3
DRAGA
OSOBA
Svako od nas
ima bar jednu dragu osobu, a neko možda više, meni je jedna od dragih
moj deda.
Moj deda je
visok, malo povijenih ramena, pomalo buckast. Ispod kačketa mu viri kao
srebro seda kosa. Sa lica prošaranog borama smeše se smeđe oči. Kad ga
pogledam u oči svaki put pomislim na vreme kada će biti star, ali to
mišljenje prestane kad se on nasmeši. Ruke su mu ogrubele od rada pa kad
me miluje kao da me golica. Zna da priča zanimljive priče. Često mi
priča o svom detinjstvu, detinjstvu ispunjenom teškim poslovima ratnim
stradanjima ali i igara. Imao je loptu krpenjaču. Voleo je seoske slave
jer je tad bilo dosta devojčica pa je tako na jednoj slavi upoznao moju
baku. Porastao je i zaposlio se. Bio je radan i cenjen. Ima dosta
diploma i pohvalnica i još uvek ih dobija. Penzionisao se na moj prvi
rođendan. Star ali ne i onemoćao dao je sebi zadatak da od mene načini
dobrog, poštenog i savesnog dečaka. Nikad mu nije bilo teško da se igra
samnom. Strpljivo i sa puno razumevanja bi saslušao moje probleme,
nestašluke i želje. Uvek mi pomaže i kad sam bolestan. Njegove brižne
oči, smiren glas i nežne ruke čine ono što nijedan lek nemože.
Ovo je jedna
od mojih dragih osoba koju ću večno pamtiti. On je meni pomogao, i ja mu
to sada uzvraćam. Deka sada može da bude srećan i ponosan zbog mene.
Miloš Jankov 7/1
Osoba
kojoj se divim
U ovakvim
stavovima svi opisuju ljude koji su postigli neki uspeh. Moram da
priznam da sam i ja tako nešto htela ali sam malo razmislila i shvatila
da su osobe kojima se iskreno divim moji najbolji prijatelji.
Ne moram čak
ni imena da im spomenem, jer znam da oni znaju da na njih mislim. ali
što da ne vredni su pominjanja. To su uglavnom svi moji drugovi iz
razreda: Jovana, Nevena, Tamara, Andrijana, Nikoleta, Sneža, Nela,
Miroslav, Miloš, Bane, Dalibor.... i ostali. Kada kažem najbolji
prijatelji, mislim na one prave, koji se ne pretvaraju da su ti
prijatelji, već su uvek tu za tebe i u dobru i u zlu, oni koji plaču sa
tobom, a pri tom te ne povrede. Baš zato im se divim, zato što uvek
umeju da me oraspolože i da mi ulepšaju dan. Divim im se zato što me
uopšte i trpe, jer i sama znam da me je teško trpeti kada su mi u glavi
neke bubice. U tim trenutcima sam ponekad jako nezgodna, ali kao što sam
rekla, mi smo pravi prijatelji i sve teške trenutke prebrodimo.
“Prijatelj se u nevolji poznaje“ - to je poslovica koju mogu da
upotrebim, jer su se u nekim veoma teškim trenutcima za mene stvarno
pokazali kao pravi prijatelji. Kada sam imala operaciju, često su
dolazili kod mene kući da me posete, zvali su me da pitaju kako sam, a
kada sam odlazila u bolnicu doneli su mi
poklon koji mi se nije
dopao samo kao materijalna stvar, u poklon su uložili puno truda i
ljubavi.
I ja sam ovaj
sastav napisala sa mnogo ljubavi, ali znam da se prijateljstvo nemože
dokazati rečima, nego delima. Oni su meni već dosta puta pokazali da su
mi pravi prijateljii tim svojim delima zaslužili su moje divljenje.
Tijana Smiljić 7/1
Akcija uređenja školskog dvorišta
Vrh
strane
|
