Društvo

Uspeh mlade Starčevke

Jelena “naj-misliša“ 

            Na ovogodišnjem takmičenju mladih matematičara pod nazivom “Misliša“, u kategoriji drugih razreda srednjih škola pančevačke opštine, pobedila je Starčevka Jelena Stojanov, učenica Tehničke škole “23. maj“. Jelena je iza sebe ostavila sve konkurente, pa i gimnazijalce, koji su do ove godine bili nepobedivi. Da nije slučajno pobedila, potvrđuje i tabela sa prijemnog ispita iz matematike, na kojem je Jelena osvojila najviše poena-bodova.

            Pobednici “Misliše“ nastaviće takmičenje 17. maja u Beogradu, na kome Jelena neće učestvovati jer će tog dana predstavljati svoju školu na takmičenju iz građevinskih konstrukcija u Nišu.

ANKETA SN: Da li slušate radio program?

Radio izgubio bitku pred televizijom

Starčevci radio slušaju neredovno i nemaju favorite ni što se tiče programa a ni stanice. Pred naletom mnogobrojnih televizijskih programa, radio se sve manje sluša

Mišel Nečuv	Bojan Stanković	Mara Venjac	Milena Radonjić
Đorđe Matović	Marija Ćosić	Marijana Stamenković	Nikola Stana

 

Mišel Nečuv:

- Ne slušam radio stanice jer nemam tu naviku. Slušam odabranu muziku na diskovima, a o svim ostalim zbivanjima koja me interesuju, informišem se putem televizije.

- Slušam radio “Safir“, po malo i radio “Ritam“", ali oni preteruju sa reklamama. Volim da slušam staru domaću muziku na radiju i kod kuće, ali i kad sam na putu jer često putujem. Najviše volim da slušam narodnu muziku.

- Slabo slušam radio, čak ga više i ne uključujem. Ranije sam slušala neke radio stanice koje su nekad bile aktuelne, a danas su zaboravljene. Kao i većina, sve slušam i pratim preko televizije.

- Ne slušam radio, informišem se putem pisanih medija, a i nemam radio na poslu. Posao mi je takav, da sam svakodnevno u kontaktu sa novinama i njih najradije čitam. Što se muzike tiče, slušam samo odabranu, tako da mi radio ni zbog nje nije neophodan. Ranije sam slušala radio Rusiju.

- Slušam radio uglavnom kad putujem jer nemam običaj da ga slušam kod kuće. Najčešće slušam “TDI“ i radio “B - 92“. Slušam ga prvenstveno zbog dobre muzike, a vesti i druge informacije pratim putem novina i televizije.

- Slušam radio i to uglavnom na poslu. Nemam običaj da ga slušam kod kuće. Nemam neku posebnu radio stanicu koju favorizujem, slušam dobar rokerol, a na poslu pretežno balade. Ne interesuje me narodna muzika i neke radio stanice poput “Ritma“, na primer. Pratim i ostale aktuelne informacije putem radija jer nemam vremena za televiziju.

- Ne slušam radio jer imam neku svoju muziku koju slušam kad god poželim. Sve aktuelne informacije pratim preko televizije, uglavnom.

- Slušam radio, ali ne puno. Nemam neku stanicu koju posebno volim da slušam. Najviše vremena provodim uz televiziju.

Tijana Petrović; Tamara Radu; Dejan Škrtić; Marko Zojkić; Milana Ljubišić; Una Pejić; Luka Milakara; Danilo Stojković; Ivana Ivanović; Helena Matović ; Jelena Preradović; Andrea Kovačević; Ognjen Dobrić; Andrija Mitrevski; Katarina Terzić; Dušan Milanović; Jovana Milaković; Jiale Njang; Aleksandra Stana; Aleksandra Mitrović; Dušan Minić; Stefan Penkov; Novak Joković; Jana Stamenković; Nina Slavković; Saša Tanasijević; Miloš Krstić; Goran Brkić; Maša Milenković.

Ivana Šuta i Jovo Milaković; Branka Ramadanović i Dušan Marinković; Hajrudin Memešahović i Valerija Đerfi; Tanja Milanović i Vladan Ćirković; Ivana Gvozdenović i Igor Trajković; Željana Venturini i Milenko Mladenović; Ljiljana Poljak i Bogoslav Vidojević; Zoran Nedeljkov i Milka Nikolić; Hana Bogdanović i Boris Kostić; Goran Filipović i Marijana Vulović; Žaklina Mihajlović i Slađan Jovanović.

Jordan Stanković 1934.; Milica Perić      1923.; Momir Neđić 1970.; Kata Stojanović1928.; Milodar Popović 1934.; Olga Gogić 1924.; Paja Bekić1926.; Jovan Aća 1938.; Milka Gerdić 1932.; Vukomir Miletić 1935.; Radojka Marić 1928.; Jula Rajković 1922.; Života Jevtić 1940.; Zlata Aća 1941.; Simo Božić  1924.; Đurđija Petković 1943.; Kata Stojanov 1930.

            Sva južnobanatska sela pomalo liče jedna na druge, a ono što ih im daje specifičnost jesu svakako njihove crkve. Tornjeve tih velelepnih građevina, kada prilazimo selu, vidimo pre nego i samo selo. Za crkve su vezani najbitniji događaji iz života meštana, kao i sela u celini.

            Starčevo je u odnosu na okolna mesta, prilično kasno dobilo pravoslavnu crkvu. Glavni razlog za to bila je blizina manastira Vojlovica. Svi crkveni obredi: krštenja, venčanja i sahrane, obavljani su u njemu, a kaluđeri su držali starčevačku parohiju. Tamo je postojalo i pravoslavno groblje, koje je u procesu gradnje rafinerije nafte porušeno. Samo je nekoliko spomenika premešteno oko manastirske crkve. Pre izgradnje crkve, u Lenjinovoj ulici kod “donje škole“, na samoj raskrsnici sa ulicom JNA, postojao je veliki drveni krst, gde su se ljudi okupljali za litije (drugi dan Uskrsa, drugi dan Duhova za Vrbicu, za hramovnu slavu). Taj krst je porušen kada je rađen asfalt, a sličan se danas nalazi u porti iza crkve. Godine 1905. osniva se Srpska pravoslavna parohija Starčevo i postavlja se prvi sveštenik Aleksa Topoljanin rodom iz Sremskih Karlovaca. Otprilike u to vreme došlo je ideje da se gradi pravoslavna crkva. Kada se birala lokacija postojale su dve struje: prva je predlagala da se crkva gradi u Lenjinovoj ulici (između ulica JNA i  Vuka Kardžića), a druga se zalagala za mesto gde je crkva sada. Sadašnja lokacija crkve je bila pogodnija jer je teren suv, nalazi se na  sredini ulice JNA i tako predstavlja centar “donjeg kraja“. Nekada je u Ulici 7. jula (koja se i danas naziva “crkvenom“ ulicom) postojao korzo (pored korzoa u centru). Pronađen je arhitekta iz Sremske Mitrovice koji je uradio u to vreme jedan od poznatijih projekata. A sam projekat je bio jedinstven, jer je urađeno ono što ne postoji nigde u okolini: crkva sa četiri kubeta i centralnim petim, iznad ikonostasa. Projektant je bio Milivoje Matić, koji je kasnije bio i nadzorni organ. Način na koji je njegov projekat urađen je i dalje neshvatljiv. Sačuvan je originalni projekat, kao i komletni zapisi o tome kako je on sprovoden u delo. Ono što bi danas bio građevinski dnevnik, građevinska knjiga, projekat izvedenih radova,  nalazi se objedinjeno u jednom opširnom i detaljnom delu.

            Gradnja crkve je počela 1907. godine. Urađen je veoma dubok temelj, izuzetno kvalitetan za to vreme. U taj temelj je ugrađen verovatno prvi beton u Starčevu (u dnevniku radova piše: “U temelj crkve ugrađen portland beton“). Kada je temelj ozidan, da bi se sprečilo da kapilarna vlaga ide u zidove, urađena je izolacija od tečnog katrana i sejanca, što je predstavljalo još jednu od naprednijih stvari za to vreme. Zidare je doveo projektant, a selo je finansiralo i dobrovoljnim radovima (npr. pečenjem cigle) doprinosilo napredovanju gradnje. Zidano je  ciglom i krečnim malterom, a svod je rađen od drveta. Interesantno je da je krov povezan sa zvonikom čeličnom konstrukcijom, što takođe predstavlja napredniji poduhvat tog vremena. Radovi na krovu su više nego dobro izvedeni s' obzirom na tadašnju tehniku, da su se čak mnogo kasnije arhitekte koje su radile na opravci krova, čudili kako je sve izvedeno.

            Moleri su bili iz Pančeva. Za izradu ikona na ikonostasu i na plafonu (Četiri jevanđelista i golub, simbol svetog duha), angažovan je Ljubivoje Nastasijević, slikar iz Pančeva. Majstor iz Pančeva, je radio svu drvenariju, ili kako se to tada zvalo, drvodeljarske radove. Pozlatarski radovi na ikonostasu su bili povereni pančevačkom majstoru pozlataru. Još jedna stvar koja je jedinstvena u vezi ovog projekta, jeste da je crkva bila pokrivena olovom, koje je u Prvom svetskom ratu skinuto za potrebe austro-ugarske vojske. Posle toga je crkva pokrivena limom. Livnica “Jeremić“ iz Beograda lila je zvona koja su težila ukupno 2950 kg, i bila postavljena na čeličnoj konstrukciji. Ta zvona su takođe skinuta za vreme rata. Sada, dva nova zvona teže malo više od  500 kg. Jedino što je ostalo nedirnuto jeste veliki metalni sat, koji na žalost stoji već nekoliko decenija, a koji je nekada označavao četvrtinu časa, polovinu i pun sat. Veći radovi na crkvi nisu rađeni do 60-tih godina, kada je krpljena fasada i kada je krečeno. Ponegde se menjao lim kada pocuri. Unutrašnji radovi niu rađeni do sada, sem u slučaju kada je došlo do većeg prokišnjavanja.

            Godine 1997. započeti su radovi koji još uvek traju. Te godine je rađen krov, fasada je obnavljana od 2001. do 2005., a radovi na zvoniku su se odvijali  2001. godine. Radovi i dalje traju i nadajmo se da će se renoviranje upešno okončati i da će crkva već do sledećeg Uskrsa zablistati u svoj svojoj velinčanstvenosti i slavi.

Maja Vulović

 

 

IZVIĐAŠTVO

U susret proleću - Zeleni dvor

 

Detalj Zelenog doma

            Nadomak Kajstasova, sela u Deliblatskoj peščari, na salašu gde vreme kao da stoji, u miru i tišini, saživeli su se s prirodom Sneža i Sava, naši “robinzoni“ modernog doba.

            Njihov Zeleni dvor je sav od prirodnih materijala. Unutrašnjost je obložena drvetom i trskom, a sa puno predmeta koji pripadaju prošlim vremenimazadržan je “primitivni“ način života koji odiše mirom i gostoljubivošću.

            Njihov mir u nedelju 13. aprila veselo je narušilo 25 izviđača svih kategorija. Dečija graja je bila kao cvrkut ptica i pridružila se olistalom drveću jer su i oni krenuli u susret proleću, da ga osete i dožive.

            Logor sa četiri šatora podignut je na odližnjoj livadi jer je tamo bio najpogodniji teren. Izviđači su podeljeni u ekipe “Vuk“ i “Maslačak“. Njihovi zadaci su bili takmičarskog karaktera, kako bi razvili timski rad. Za početak - izrada timske zastavice i mablema za članove tima, kao i pesme koja govori o članovima. Na raspolaganju im je bio i tekst o istorijatu Deliblatske peščare, njenoj flori i fauni, karakterističnoj klnjki sa bockavim iglicama... Najveća brda su Zagajačka i Dumača, a od životinja ovde živi čak i vuk, kojeg, srećom, skauti nisu sreli.

            Zadatak je bio i postavljanje kesa za smeće u logoru, petent je od suvih grana a cilj - ne narušavati prirodu i ostaviti je u stanju u kojem je i zatečena ili još čistiju, ako je moguće. Svaka ekipa je dobila da uči izviđačku pesmu, a tu su i sportske aktivnosti kao i streličarstvo. Grupni ekipni rad je crtež Zelenog dvora na velikom hameru, i on će ostati u Domu izviđača kao uspomena na ovaj izlet.

            I brđani su dobrovoljno prionuli na posao popravljajući veliku ljuljašku koja nije izdržala sneg i kiše tokom hladnog perioda. čeleli su da ostave i svoje graditeljsko delo, pa je Boki sa svojom ekipom napravio klackalicu, maštovito i uspešno...

            Kuvar Joca i domaćin Sava su za to vreme pekli roštilj, ostali su nagažovani kao pomoć u kuhinji i serviranju dugačkih stolova u dvorištu. Ukusna Snežina čorbica bila je predjelo gladnim izviđačima, a odličan roštilj i pomfrit pojedeni su u slast.

            Takmičarske discipline su privedene kraju, i mada su se obe ekipe trudile za samo jedan bod više pobedio je “Maslačak“. Prilično ujednačena borba i rad i trud obe ekipe. Peca Stanković ih je vodio i na najk-šetnju po okolini, kako bi upoznali teren gde su se nalazili.

            Slobodno popodne neki su proveli uz mirnu reku Karaš i pecanje, a neki uz odbojku i bagminton ili odmor i uživanje u prirodi.

            Sunce, koje je lagano zalazilo, svojom modrocrvenom bojom na horizontu opominjalo da se danu bliži kraj.  Sklapanje šatora i sakupljanje opreme, pakovanje, podela diploma ekipama i brđanima - svakom prema zasluži. Joci kao najboljem kuvaru, Jasi - najuspešnijem ribolovcu, Miši - organizatoru streličarstva, Peci za sportske aktivnosti, Bokiju i njegovoj ekipi za graditeljstvo, Sneži i Savi - za gostoljubivost i gostorpimstvo.

            Uz dobro raspoloženje i malo preplanuli od prolećnog sunca, sa plućima punim čistog vazduha, a očima punim zelenila prostrane peščare, skauti kreću kući, a dogovor sa Snežom i Savom, domaćinima je - videćemo se ponovo!

            Skauti su bili ugošćeni kao na dvoru, i to zelenom, makar jedan dan...

Daniela Jajić

 

 

MALO SKITAM, MALO PIŠEM

Formula 1 je opet u gradu!

 

Masa sa pobedničkim peharom u rukama

            “Brazilac Felipe Masa je sigurnom vožnjom od samog početka, došao do pobedničkog postolja i upisao još jednu pobedu u karijeri. Finac Raikonen je zauzeo drugo, a Poljak Kubica treće mesto. Ferari tim je stvarno dominirao, dok je Kubica branio boje BMW-a. Britanac Hamilton, zbog problema na startu, ovde u Bahreinu nije uspeo da osvoji koji poen više...“

            Ukratko, to eto tako izgleda u novinskim napisima. Međutim...

            Ljubitelji trka Formule 1 su još jednom proslavili trodnevnu svečanost, kako kažu na jednoj od najboljih staza na svetu. Bahrein se opet pokazao u pravom svetlu i svojim je gostoprimstvom doprineo da se ovaj spektakl duže vreme pamti.

            Ja sam pratio samu trku koja je bila u nedelju 6. aprila, dok sam ostale dane gledao na televiziji. Prvih dana su bile test-vožnje i borba za startnu poziciju, što takođe može biti zanimljivo.

            Kao i proteklih godina, dosta zanimljivih stvari se odigravalo, kako na stazi, tako i na promenadi iza glavne tribine. Program se odvijao od ranog jutra. Trke Lumine i revijalne trke starih kola Formule 1... Posle je bila parada nekih lepotica sa svim zastavama zemalja koje učestvuju. Avio - kompanija “Gulf Air“ je jedan putnički avion ofarbala u boje adekvatne za ove trke, i taj avion je tako povremeno kružio iznad staze. Na samim tribinama je bilo oko 45 hiljada ljudi! Mnogi misle da su trke osnovni razlog dolaska, međutim to je samo deo priče. Ljudi dođu zbog divne atmosfere, kupovine garderobe sa znakom tima za koji navijaju ili čisto da bi se družili i sklopili neka nova poznanstva. A bilo je tu za svakog ponešto... Veliki cirkus! Nešto kasnije su ljudi iz Bahreina u tradicionalnim nošnjama i sabljama izveli kraći šou, propraćen decom koja su nosila ogromnu zastavu Bahreina velicine 15x60 metra! Lepo!

            Bilo je i poznatog sveta. Mario Andreti, vozač koga se oni stariji dobro sećaju, a isto tako i legenda Formule 1, Škotlanđanin Džeki Stjuart. Meni je drago da sam video Erika Kleptona, jednog od najvećih gitarista na svetu, koji je takođe bio među zvanicama. Pojavile su se i neke zvezde koje ja ne poznajem, ali sam video da su dobro znane mlađem delu publike.

            U isto vreme se na promenadi šetalo, igralo, jelo, pilo, kupovalo... Akrobate, žongleri, ljudi na štulama, plesači i posmatrači u jarkim bojama. Lepog li sveta! Kako iz okolnih zemalja, tako i iz drugih delova zemaljske kugle. Šareni i sa zastavama. Svi se namame jer se ovako nešto ne događa svaki dan.

            Na prostoru ispred glavne tribine se svirala himna, vodio uvodni govor i zvanično najavila trka Formule 1. Izašli su vozači da se pozdrave sa publikom, propraćeni ovacijama i škljocanjem fotoaparata. Nestrpljenje je polako počelo da raste. Onog trenutka kada su timovi postrojavali bolide i kada su se počele zagrevati mašine, kao da se nebo otvorilo. Nesnošljiva buka i miris vrelih guma na ovim trkama je nešto što se ne može opisati! Koji je to osećaj...

            A trka? Na samom početku, Masa je odličnim manevrom zaobisao Kubicu, zauzeo čelnu poziciju i vremenom samo povećavao prednost nad ostalim vozačima. Uskoro mu se i Raikonen pridružio i u stopu ga pratio. Pošto je svima bilo jasno da Ferari ima najbolje bolide i iskusne vozače, mnogo je više bila zanimljiva borba za poene koja se vodila u središnjem delu. Hamilton je imao jako loš dan. Nije startovao na vreme tako da ga je desetak vozača obišlo, a da zlo bude veće, još je imao blaži sudar sa Alonsom u kome je oštetio bolid i morao ići ranije u garažu da se to popravi. Nepravilan start i izgubljeno vreme, su ga stavili na začelje trke. Međutim, pokazao je pravi sportski duh, nije odustao od borbe i na kraju, doduše bez osvojenog poena, završio na 13. mestu. Desio se i sudar, na svu sreću bez posledica, u kome je Britanac Buton izvukao deblji kraj i zbog kvara na bolidu, istog trenutka završio sa takmičenjem. Staza u Bahreinu je duga nekih 5,4 km i na nekim delovima se razvije brzina i do 300 km/h! Možete zamisliti kada je ovi vozači pređu za minut i četrdeset sekundi! Moje najbolje vreme da ustanem iz kreveta je otprilike takvo!

            Trka je trajala jedan sat i trideset minuta, i prolazak Ferarijevih vozača kroz cilj je prpraćen uzvicima oduševljenja. Crvene zastave su se viorile a Masa je iz bolida mahao i odpozdravljao publici. Na pobedničkom postolju se popio i šampanjac, i krenulo je veliko slavlje. Doduše, tih dana se svuda slavilo, ali najveća žurka je bila po završetku trke.

Sve do kasno u noć!

            Dan posle trke sam video jednu lepu reklamu. Na slici su crvena kola Ferarija i kraći tekst koji kaže: “Pitali smo, ali nam nisu dozvolili da u trku stavimo i treći bolid. Izvinjavamo se našim navijačima, jer smo eto uzeli samo prvo i drugo mesto“. Ha!

Želeo bih da sa vama podelim utisak kako se “vodi računa“ o nama u dijaspori, konkretno o nama u Australiji. Kao prvo, da bi upisali besplatne akcije, mi iz Melburna moramo da idemo u konzulat u Sidnej, jer ovde nema  konzulata! Pitao sam konzulat u Sidneju zašto to ne rade kada dolaze u Melburn na “konzulrni dan“, a oni su mi odgovorili da to ne može da rade na taj dan zbog elektronske povezanosti sa Srbijom!? Kao drugo, da bih sada glasali na izborima koji se odrzavaju 11. maja, isto moramo da idemo u  Sidnej jer je jedino tamo otvoreno biračko mesto. Između Melburna i Sidneja ima 800 km! Kao treće, ne znam zašto konzulat iz Sidneja, kada dolazi u Melburn da održi konzularni dan, održava ga u hotelu a predpostavljam da je taj hotel veoma skup, a to sigurno plaća Srbija, a u Melburnu ima toliko lepih i velikih srpskih sala pri svakoj crkvi i verujem da bih tu bilo mnogo jeftinije ili čak možda i ne bi naplaćivali za taj konzularni dan.

Možda ovo nisam trebao vama da tebi pišem, ali verujte mi da nisam u mogućnosti drugom da pišem jer nemam adrese, a “Starčevačkim novinama“ pišem zato što vas redovno čitam i želim da kažem da me nervira takvo ponašanje i to da mi ne možemo da obavimo svoju građansku dužnost.

Veliki pozdrav svim Starčevcima i samo tako nastavite sa izgradnjom Starčeva!

Moje ime je Zorica. Živim i radim u Njujorku. Želim da nekako pozdravim, ako je moguće preko vašeg časopisa, bivšu drugaricu iz medicinske škole u Pančevu. Njeno ime je Ljiljana, tada je bila Nikolić, imala je prelepu dugu kosu. Takođe, i njenog rođaka sa nadimkom Moljac. Želim sve najlepše njima, kao i vama u redakciji, a takođe svim Starčevcima u vašem prelepom selu.

            Korišćenjem biotehnologije u poljoprivredi, odnosno biljke proizvedene u laboratorijama tako što se genetski materijal neke vrste ubacuje u DNK (dezoksinuklearna kiselina) poznatih biljaka, nastaje genetski modifikovana hrana. Uobičajen termin “geneticki modifikovana hrana“ nije pravilan. Pravilno je reći; hrana proizvedena od genetički modifikovanih organizama. Za sada nema dokaza da genetski modifikovani organizmi nepovoljno deluju na životnu sredinu ili ispravnost namirnica u odnosu na njihove konvencionalno uzgajane kopije. Ipak rizik po zdravlje koji nastaje upotrebom genetski modifikovanih biljaka je neizvestan. Akutni i hronični uticaji na zdravlje i životnu sredinu ne mogu se isključiti, a pre svega se sumnja na alergogenost i toksičnost, kao i posledice izazvane promenama sastava hrane. Veoma su interesantne razlike između zagovornika i protivnika genetički modifikovanih biljaka. Oni koji su protiv genetički modifikovanih biljaka, organizama i hrane poreklom od njih zastupaju koncept da je to protivprirodna stvar, da se naučnici preterano “igraju Boga“ i da to nije dozvoljeno. Ljudi najčešće zamišljaju da će biti genetički modifikovani ako unose genetički modifikovanu hranu. S druge strane, zagovornici ove nove tehnologije smatraju da je to jedina tehnologija koja će moći da nahrani svet. Naučno zasnovan stav prema biotehnologiji mora da uzme u obzir aspekt biološke sigurnosti, sa jasno definisanim argumentima u vezi sa štetnim efektima po zdravlje čoveka ili po životnu sredinu. Pitanje je, šta to ugrožava čoveka i životnu sredinu od strane biotehnologije, a šta ne ugrožava od strane klasičnih tehnologija, koje su uveliko među nama? Sve što se upotrevljava, gomila antibiotika, pesticida, aditiva u hrani, sve je to mnogo štetnije od genetički modifikovanih biljaka. Kod nas nije dozvoljeno gajenje genetički modifikovanih biljaka. Ono što je veoma bitno je da potrošač treba i mora da zna šta jede. Stoga sva hrana koja je poreklom od genetički modifikovane biljke mora da bude jasno obeležena. Kod nas obeležavanje ne postoji, i to je veoma loše jer dovodi do zabune. Cilj proizvodnje genetski modifikovane hrane je bio da se eliminiše korišćenje pesticida i postigne produktivnija i jeftinija proizvodnja. Do sada je utvrđeno da genetski modifikovana hrana ima direktno negativan efekat na ljudsko zdravlje. Može da izazove toksičnu reakciju, alergijsku reakciju, da izazove negativne efekte vezane za nestabilnost gena unetog u biljku. Dok neki eksperti smatraju da bi genetski modifikovana hrana mogla jednoga dana da služi u prevenciji nekih bolesti kao što je kancer ili osteoporoza. Strahujući od neizvesnosti koju nosi nova hrana, potrošači genetski preinaćenu i pod uticajem medija “obeleženu“ hranu bi mogli da odbacuju, a da mnogi još nisu ni upoznati s najvažnijim “pro“ i “kontra“. Nedovoljno je poznato da li i koliko genetski modifikovani usevi mogu zagaditi okolinu. Sveobuhvatrnom analizom i finansijskom studijom genetski modifikovana hrana je nekoliko puta jeftinija od ekološke, modifikovano seme daje znatno više prinosa, a takvo povrće ili voće znatno je trajnije. U slučaju izričite zabrane korišćenja GMO-a, smatra se da bi naša zemlja izgubila mnogo jer bi time još više zaostala za biotehnologijama zapadnih zemalja. Proizvodnja hrane u našoj zemlji bi imala još veću cenu.

            U Evropi se sve više povećavaju površine pod ekološkim (organskim) uzgojem., bez korišćenja hemijskih sredstava. Ipak zamena konvencionalne poljoprivredne proizvodnje organskom, svakako nije alternativna za sva područja regiona. Definitivno je da bi naša hrana ušla u Evropu, potrebno je pre svega doneti odgovarajuće propise iz ove oblasti što bi omogućilo da proizvodi dobiju sertifikat kao proizvod iz organske poljoprivrede.