Društvo

SEOSKE SLIKE I (NE)PRILIKE

 U susret lokalnim izborima (3)

 Analiziramo da li ima novih svežih snaga koje će se uključiti u izbornu trku koja predstoji krajem ove ili početkom naredne godine

            U prošim brojevima “Starčevačkih novina“  započeli smo seriju tekstova koji građanima treba da olakšaju izbor na predstojećim lokalnim izborima. Do sada smo analizirali sve četiri izborne jedinice i aktere prethodnih izbora, a red je da se pozabavimo i pitanjem: ima li “svežih“  snaga koje će konkurisati za neko od 15 mesta u lokalnoj skupštini.

Ima li novih?

            Kao što je bilo i do sada, političke aktivnosti naglo dobiju na dinamici kada se raspišu izbori. Tada sve partije “kroje“ svoje liste za mesne izbore i trude se da osvoje što više mandata u Savetu Mesne zajednice. Pored onih koji su to više puta do sada pokušali, period između dva biranja iznedri neke nove kandidate.

            Još ranije, svoju kandidaturu, upravo preko stranica SN, najavio je Nebojša Vidić, poznati starčevački sportski radnik, košarkaš i osnivač KK “Roling hanter“. On nije član ni jedne političke partije, a po izjavama koje je dao, njegov program je u osnovi vezan za pospešivanje sportskih aktivnosti u selu. Potrebno i poželjno, jer Starčevo ima veoma jaku sportsku tradiciju i izvanredne sportske rezultate.

            Novi politički momenat u selu predstavlja osnivanje mesnog ogranka Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića. Tim okupljen oko Obrada Obradovića agilno je započeo rad ove političke organizacije kampanjom da se izgradnja sportske hale umesto u Pančevu, započne u našem mestu. Iako je Skupština opštine Pančevo odbila takvu inicijativu, a Savet Mesne zajednice poručio da je pitanje hale na dnevnom redu, ali da ne treba da bude deo “političke igranke“, ova inicijativa se može smatrati najozbiljnijem pokušajem opozicije (LDP nema ni jednog člana u Savetu MZ) u poslednjih nekoliko godina.

            Već smo konstatovali da Srpska radikalna stranka u Starčevu ima mnogo glasača, ali da nema ni jednog člana u Savetu MZ Starčevo. Razlog tome verovatno leži u lošoj kadrovskoj strukturi, pa oni radikali koji bi mogli da pobede na lokalnim izborima, lošom selekcijom ostaju po strani i nemaju priliku da se “pokažu“. Mesno rukovodstvo radikala je godinama isto, pa se čini da, ukoliko sa takvim potencijalom uđu u izbornu trku, opet će ostati bez prilike da učestvuju u donošenju odluka na nivou sela. No, partija sa brojnim članstvom (uz DS radikali imaju najveći broj članova u selu), mora da prevaziđe taj problem i, zarad realnije političke “krvne slike“, trebalo bi da ima udela u vođenju sela.

            Poseban problem imaju “autonomaške“ stranke. U Pančevu je izuzetno agilna Liga socijaldemokrata Vojvodine, ali u selu gotovo da nema njihovih političkih aktivnosti. Isto je i sa Vojvođanskom partijom i Banatskom strankom. Ni lokalne političke partije (Pančevačka partija, DPP...) u Starčevu nemaju svoje odbore.

            “Sveže krvi“ nema ni u SPS-u, iako je ova stranka godinama unazad u svim izbornim ciklusima osvajala po nekoliko mesta u Savetu Mesne zajednice. Sada socijalisti imaju tri člana Saveta (Željka Nedić, Đoka Dimitrić i Ljiljana Kostić) ali to su “provereni igrači“ koji uz sebe nisu uspeli da okupe “sveže“ snage da pokušaju veći politički “proboj“.

Stranke na vlasti

            U Savetu MZ Starčevo većinu čine članovi Demokratske stranke (Dušan Korolija, Petar Andrejić. Živa Đurišić, Aca Dimitrić, dr Miša Sokolović, Jova Bajer, Vlado Savić, Spasen Spasenovski) koja je poslednjih godina znatno uvećala broj svojih članova u Starčevu. Danas DS ima 170 članova (od javnih ličnosti članovi DS-a su i Miljojka Milakara, upravnica mesne Pošte, Bora Dodić, direktor PIK-a i Snežana Antonijević, direktorka Osnovne škole). Ova stranka je osnovala i omladinsku organizaciju koja broji tridesetak mladih demokrata, što je uz postojeći potencijal dobra osnova za predstojeće lokalne izbore.

            Grupa nestranačkih članova Saveta MZ (Mile Antonijević, Zoran Stojanov i Dragojlo Bojović) najavili su učešće na izbornoj listi zajedno sa članovima DS-a (lista “Za naše Starčevo“) koja već u nekoliko mandata uspešno vodi selo. Uz njih će biti, ukoliko koalicioni dogovor između DS-a i Nove Srbije ostane na snazi i ubuduće, i sadašnji član Saveta Goran Dramićanin (NS) kao i Anton Deninger, predsednik Mesnog odbora Nove Srbije (sada član Izvršnog odbora Saveta MZ Starčevo).

            Dakle u strankama koje sada vode selo nema nekih većih promena (iako ima još vremena do izbora!), ali u ovim strankama kažu da tim koji pobeđuje ni ne treba menjati!

Stranke na vlasti (2)

            Koalicija koja je formirala republičku Vladu, baš kao i opštinska vlast, u sebi sadrži osim DS, G17 plus i DSS. Međutim, ove dve poslednje stranke ne učestvuju u vlasti u selu. Stranka G17 plus nakon raskola u opštinskoj organizaciji ove stranke i odlaska čitavog rukovodstva i četvorice odbornika, čak nema ni odbor u Starčevu.

            Demokratska stranka Srbije je nedavno rekonstruisala svoj mesni odbor i započela oštru borbu za osvajanje vlasti u selu. DSS nikada do sada nije imala svoje odbornike u MZ Starčevo, a utisak je da starčevački DSS-ovci čak pokušavaju i na “back door“ da poprave svoj imidž i to kroz osnivanje udruženja “Republikanac“ i izdavanjem istoimenih novina u čijem su rukovodstvu starčevački čelnici DSS-a Miroslav Gogić, Davorin Leščan i Dragan Sekulović. Koliko će u tome uspeti, pitanje je, jer je poznato da je Sekulović na prošlim izborima osvojio svega 24 glasa. Ali da se DSS-ovci svuda “guraju“, govori i podatak da su Gogić i Leščan i u rukovodstvu odreda izviđača, a Sekulović predsedava Školskim odborom OŠ “Vuk Stefanović Karadžić“.

Uključi se i ti!

            Građani Starčeva će uskoro imati priliku da biraju, ali i da budu birani. Zato, ne propustite šansu, ni za jedno, ni za drugo. Moderne lokalne samouprave moraju biti oslonjene na izvornu volju glasača, dakle, potrebno je da što više ljudi izađe na izbore kako bi izborna volja bila upečatljivija. Takođe, potrebno je da svako ko ima ideju i kreaciju, da svoj lični doprinos razvoju zajednice u kojoj živi i posveti se volonterskom radu kroz institucije mesne zajednice (uskoro i opštine?). Novi zakon o lokalnoj samoupravi daće priliku južnim selima da formiraju opštinu a tada će i mogućnosti biti veće. Zato, kandidujte se na mesnim izborima.

            Po raspisivanju izbora (do kraja ove godine) dovoljno je prikupiti 15 potpisa građana koji podržavaju kandidaturu, i uz prijavu stana i potvrdu o biračkom pravu postajete kandidat za člana saveta mesne zajednice. U Šumicama, Donjem i Gornjem kraju bira se četiri člana saveta, a u Radničkom naselju tri (zbog skoro duplo manjeg broja birača u toj izbornoj jedinici). Iskoristite ovu šansu koja se pruža jednom u četiri godine i dajte svoj lični doprinos za bolje, lepše i razvijenije Starčevo.

Vidoje Olić

Reagovanja

Tu smo da pomognemo

            U poslednja dva broja “Starčevačkih novina“ detaljno su analizirani rezultati poslednjih lokalnih izbora, kao i učinak onih koji su nakon izbora dobili neke funkcije u mesnoj vlasti u Starčevu. Nakon objavljivanja ovih tekstova, usledila su neka ogovaranja, pa smatram da je, ipak, trebalo to uraditi drugačije. Na primer: pobednici su uzeli toliko i toliko vlasti, a oni koji nisu dobili mandat, zabili su glavu u pesak kao nojevi, a neki mesni odbori stranaka su se rasformirali. Niko se nije setio da ponudi pomoć novoj-staroj vlasti, iako smo u koaliciji na opštinskom novou. Pitanje je: zašto se saradnja nije spustila niže? Većina ljudi se, ipak, držala one stare poslovice, da “kad vidiš da neko nešto radi, ne smetaj mu“...

            Mesni odbor Nove Srbije uradio je logičnu stvar - primakao se Savetu MZ, odnosno DS-u koji ga vodi. Hteli smo da pomognemo koliko možemo. Zašto i druge stranke nisu to isto uradile? Sigurno bi se još više uradilo za Starčevo i Starčevce... Mesni odbor Nove Srbije je, preko “Puteva Srbije“ i uz saradnju sa čelnicima MZ Starčevo obezbedio i asfaltiranje Nadelske ulice, kao i donaciju preko Opštinskog odbora NS biblioteci Doma kulture, kojoj je uručeno 300 knjiga dobrih starih pisaca...

            Te naše akcije i saradnja sa Mesnom zajednicom nisu “otimanje vlasti“, već dokaz dobrih namera i želje za saradnjom. Poruka Savetu Mesne zajednice: radite kao i do sada, a kome smeta - ne mora da gleda.

Za Mesni odbor Nove Srbije
Anton Deninger, predsednik

Podsetnik je prava stvar!

            Lepo je to što ste se setili da podsetite građane na rezultate prošlih izbora. Pošto živim u Americi, moram da napomenem iskustva koja sam imala prilike da ovde steknem, a tiču se biranja. Prvo, ovde su ljudi odavno prestali da se u izbornu trku uključuju iz zabave ili iz dosade. Oni koji se kandiduju imaju jasan motiv i jasna opredelenja i ne mogu prevariti građane.

            Gotovo je nemoguće, na primer, da na nekim izborima vidite kandidata koji je u ranijem ciklusu ili više puta, izgubio izbore. Takvi prestaju da se bave politikom i bave se svojim poslom. Ili, na primer, da daju lažna obećanja! Ko tako nešto uradi, nikad više ne dobije priliku da ga građani izaberu. Sve se pamti, ko se za šta zalaže i ko je šta rekao ili uradio za sredinu u kojoj živi.

            Ne znam kako je sada u Starčevu, ali prateći internet stranicu sela, vidim da selo napreduje i to me raduje. Neka vaš podsetnik o prošlim izborima bude pomoć Starčevcima da dobro biraju na sledećim izborima, a svi zajedno, primite veliki pozdrav iz Ohaja, SAD.

Olga Jakovljević,
elektronskom poštom

Starčevačke novine organizuju izbor za NAJFOTOGENIČNIJU starčevačku bebu (uzrasta do tri godine)! Od ovog broja, pa sve do novembarskog izdanja "Starčevačkih novina", objavljivaćemo fotografije beba koje nam vi pošaljete. U novogodišnjem broju naših i vaših novina proglasićemo pobednika, ili pobednicu i prvu i drugu bebu-pratilju. O pobednicima će odlučivati žiri sastavljen od članova redakcije SN i uglednih Starčevaca.

Vanja Deninger	Dajana Maletić
Mateja Vurdelja	Teodora Savić
Nikola Arsić	Anđela Trajković
Mihailo Cvetković	Vuk Milojević

 

 

Priče iz davnina

            Nastavljajući  zanimljivu potragu za slikom našeg sela u prošlosti, aktivnošću njegovih stanovnika, njihovom tradicijom i stvaralaštvom, naišla sam na veliki broj podataka koji svedoče o izuzetnim kulturnim aktivnostima i kreativnosti ljudi u prošlosti u Starčevu. Stigla sam tako i do glume, odnosno pozorišne umetnosti. Zahvaljujući ljubaznosti deda Paje Poljaka, koji me je ugostio u prelepom ambijentu omiljenog starčevačkog izletišta, popularnog Milja, saznala sam mnogo zanimljivih stvari, od kojih ću vam deo predstaviti u ovom tekstu.

            Zamislite ratne godine u Starčevu, pod nemačkom okupacijom i zamislite da u to vreme imate tek oko 12-tak godina. Deda Paja, moj sagovornik, rođen je 1929. godine, tako da je u vreme Drugog svetskog rata bio baš u tom uzrastu. Po njegovim rečima, u to vreme mladi su se uglavnom okupljali po kućama, gde su sami pravili svoje igranke. Na tim igrankama su pevali, plesali, a igrali su i razne društvene igre, od kojih je spomenuo “masne fote“, čija popularnost u pubertetskim danima izgleda ne zastareva. Još jedno mesto okupljanja, po sećanjima deda Paje, bio je fudbalski teren. Tada je on doduše bio dete, pa je samo posmatrao, međutim kasnije i sam počinje da igra. Fudbalski tereni nalazili su se na uglu sadašnjih ulica Borisa Kidriča i Vuka Karadžića, u ritu iza Škole, i kod Lolinice, preko puta. Kasnije je od “Zadruge“ dobijen prostor, gde se danas nalazi fudbalski teren “Borca“". Sam klub je ozvaničen posle rata, dobivši prvo ime “Jovan Gagić“, po jednom od meštana. Svaki igrač je tada imao dres sa smo jednim slovom (ručno štampanim), tako da su postrojeni, davali ime kluba. Ubrzo zatim klub je dobio novo ime - “Borac“, koje i sada nosi. Još jedna stvar koja mu vraća uspomenu na fudbal jeste vidljiva povreda kolena, koju je u mladosti, na utakmici zadobio.

            Na kulturnom životu i kulturnom uzdizanju svojih đaka, najviše su radili učitelji, od kojih je svako morao da vodi neku sekciju. Tako je Paja Dragojerac, vodio glumačku ili dramsku sekciju. Kasnije je to nastavio i učitelj Bata Polak, koji je nije radio samo sa učenicima nego i uopšte sa omladinom. Moj sagovornik, deda Paja, počeo je kao recitator. Prvi put je recitovao na priredbi na dan Svetog Save, pesmu koja se zvala “Dokle tako“, čijih stihova se i danas seća:

“Samo što se zemlja smiri od minulog svetskog rata,
rat novi opet bukne i brat pođe na svog brata.
Strašno doba, krv i oganj, ružnu sliku svuda daju,
a divna se ljudska tela, u prah crni pretvaraju.
Dokle tako, dosta, zar ne čujete glas mira, zar vas dečiji glas ne dira..."

Ova pesma je izmamila suze većine prisutnih, s obzirom da su bili pod nemačkom okupacijom, a da stvar bude još interesantnija, ovoj priredbi su prisustvovali i sami nemački oficiri. Međutim, nisu negativno reagovali na ove patriotske stihove.

            Posle rata, deda Paja je počeo da glumi u predstavama. Starčevo je tada imalo pravu amatersku pozorišnu grupu. Mladići i devojke, od nekih dvadeset i nešto godina, svojski su se trudili da bi pozorišne komade doveli do savršenstva. Izvodili su Sterijinu “Lažu i paralažu“, gde je deda Paja bio baron Golić, Nušićevu “Ožalošćenu porodicu“, gde je bio Agaton, “Pokondirenu tikvu“, gde je tumačio ulogu Žana, komad “Ciganin“, “Zajednički stan... Ponesen uspomenama na svoje mladalačke dane u pozorištu, deda Paja mi govori deo svoje uloge iz “Laže i paralaže“, koju je igrao pre više od 40 godina:

“Oh Bože, o sudbino, kako su tvoji putevi nedosledni, odbacio sam više od 300 partija i došao u mesto gde nisam imao nit' šta dugovati osim mira i putešestvija. I kakav Angel mi se ukaza! Kako me zanese i kako mi sreću donese! Može li biti većeg častja nego takvog Angela ljubit'....“.

            Predstave su se izvodile u Domu kulture (gde je bilo 700 mesta) i u sali za igranke u centru. Glumci u ujedno pripremali scenografiju i rekvizite, dok je za islikavanje kulisa bio angažovan Pera Lapić. Jednom je čak  i koza bila deo scene! Probe su se održavale u vec pomenutoj sali za igranke, a trajale su i po tri sata, nekada čak do ponoći. Većina starijih meštana priča da je jedna od najboljih glumica bila Kata Lekčeva (igrala je između ostalog Femu iz “Pokondirene tikve“), koja je dobijala ponude iz većih pozorišta da tamo glumi, ali nikada nije otišla. Predstavu “Ciganin“, koja je bila priredba sa pevanjem, spremali su vatrogasci i desilo se da glavni glumac, zbog svadbe, nije mogao da dođe. Deda Paja je tu ulogu spremio za tri, četiri dana i dobio veliku pohvalu od svog učitelja Paje, jer mu je “osvetlao obraz“. Postoji dosta anegdota, ali izdvajam jednu sa predstave “Laža i paralaža“. Naime, deda Paja je bio baron Golić, a izesni J.B. je trebao da bude Mita, njegov pomoćnik. Pošto u predstavi njih dvojica biraju kuću u koju će ići da bi lagali i dobili hranu, glumice su spremile pitu kao rekvizit. Problem je bio što  Mita nikako da stigne. Pred sam početak predstave, J.B. dolazi, prilično pijan, zaleće se na scenu i zgrabi pitu, dok ga je “baron Golić“ pridržavao da ne padne. Predstava se prekinula da bi se kasnije učitelj Paja izvinio gledaocima i obavestio ih da ce predstava biti nastavljena, s tim što će J.B. čitati svoj tekst.

            Bilo je i nezgoda. Deda Paja se seća da je u jednoj predstavi, tako “nežno“ zagrlio partnerku, da joj je razbio nos. Postoji još jedna povreda: desilo se da je ispao iz zaprežnih kola kada su putovali u Sefkerin da igraju predstavu, i da su mu kola prešla preko stomaka, srećom po mekanom tlu, pa bez većih posledica. Morao je da ostane gde je i da prenoći, budući da je bio povređen, pa su ga kolege pri povratku odvezle u bolnicu.

            Takođe su postojale zidne novine, koje su se kačile na zid sale za igranke, gde su se izlagali literarni radovi, uglavnom pesme, omladine. I moj sagovornik kaže da je stalno pisao, u svakom broju, i da bi i danas mogao da pravi rime.

            Zahvaljujem se deda Paji na saradnji, koji je uprkos godinama pokazao svežinu svojih sećanja. Divno je da, uprkos odrastanju u vremenima u kakvim je odrastao, on ima mnogo toga da ispriča svojim unucima i, uopšte mladim generacijama. Bilo bi lepo, da za 50 godina, ja mogu da ispričam isto toliko zanimljivih stvari o kulturnim dešavanjima iz svoje mladosti. Na žalost, iako se sve modernizovalo i napredovalo za ovih pola veka, neke stvari su se vremenom izgubile, pa se čini kao da je ova sadašnjost siromašnija duhom od deda Pajine prošlosti.

Izviđaštvo

SKAUTI: Postrojavanje

            Majur je selo nadomak Šapca, približno veliko kao naše mesto, a otprilike i toliko udaljeno od sedišta matične opštine, kao što je to slučaj i sa Starčevom. Čak se i njihov izviđački višeboj naziva veoma slično našem. Na mesnom fudbalskom stadionu, u samom centru Majura, prvog vikenda jula meseca podignut je izviđački kamp. Predsednik Mesne zajednice Majur otvorio je druge “Dane drugarstva“ u petak 6. jula (dan pre godišnjice ustanka u Srbiji). Grupa od desetak brđana iz starčevačkog Odreda nije, na žalost, prisustvovala ovom događaju, jer je stigla sutradan zbog, uglavnom poslovnih obaveza. Početak raspusta, euforija oko upisa u srednje škole i priprema velikog kontigenta izviđača na Jadranski višeboj u Herceg-Novom, sprečilo  je Starčevce da učestvujuo na ovom takmičenju, pa je rukovodstvo Odreda izviđača “Nadel“ rešilo da ovaj put pošalje veću grupu starijih izviđača - brđana, kako bi skaute iz ovog mesta udostojili njihovog prisustva.

            Konkurencija na ovom višeboju je bila relativno jaka jer su učestvovali izviđači iz nekoliko beogradskih odreda, iz Kragujevca, Lazarervca, Sremske Mitrovice, Smedereva, Bjeljine i Kraljeva. U kategoriji mlađih izviđača prvo mesto je osvojila ekipa “Šanerke“ iz Lazarevca, dok su drugo i treće mesto zauzele redom ekipe “VVJMA“ iz Beograda i “Ekseri“ iz Kragujevca. Stranci, ekipa “SHIT HAPPENS“ iz Bijeljine je osvojila prvo mesto u konkurenciji starijih izviđača i u generalnom plasmanu. Drugo mesto u istoj konkurenciji je pripalo ekipi “Čeznem da te zeznem“" iz sela Lipe kod Smedereva dok su treće bile “Đavolice“ iz Sremske Mitrovice. 

            Uz čvrsta obećanja da će skoro svi prisutni doći i na “Dane druženja“ u naše mesto, nakon proglašenja pobednika i ceremonije zatvaranja akcije, grupa brđana je uz pomoć dva prijatelja organizacije, Varga Ištvana i Dušana Bijanca, krenula put Starčeva.

            Dana 1. avgusta 1907. godine u 8 časova pre podne na ostrvu Braunsi, lord Baden Pauel je osnovao organizaciju čiji je cilj bio neformalna edukacija mladih kroz igru i rad. Dvadesetak dečaka različitog staleža uspeo je da za kratko vreme obuči, poništi razlike među njima, formira kao ličnosti i razvije im prijateljstvo do kraja života. Prilikom opsade tvrđave Makefing u Burskom ratu, “mali skauti“, kako ih je nazvao, obavili su kao kuriri veliki deo posla. Baden Pauel je ovu organizaciju po njima nazvao “skauting“ (izviđaštvo) i objavio knjigu u kojoj je detaljno opisao način ovakvog obrazovanja.      

            Centralna proslava stogodišnjice skautskog pokreta biće  održana na sam dan formiranja na centralnom trgu u Londonu i na njoj će biti prisutno oko 40.000 izviđača iz celog sveta. Srpski kontigent na ovoj manifestaciji brojaće 150 članova i, na žalost, neće biti ni jednog izviđača iz Starčeva, ne zato što nisu zaslužili, već zbog relativno visoke cene od skoro 1000 eura koju starčevački Odred nije mogao da finansira.

            Odred izviđača iz Starčeva će, par dana nakon proslave veka izviđaštva, organizovati svoju već tradicionalnu akciju “Medunarodni izviđački višeboj Dani druženja“ i tako će na najbolji način proslaviti ovaj znameniti događaj.

            Starčevački izviđači se spremaju za more, jedan od načina da se pobegne od nesnosnih vrućina koje za ovo podneblje nisu uobičajene, bar ne ovakve...

            U organizaciji Odreda izviđača “Orijen“ iz Herceg-Novog u pripremi je kamp u Meljinama, malom i mirnom primorskom mestu, bar dok ne dođu izviđači. Grupa od dvadesetak starčevačkih skauta dobiće podršku i od novog starešine Odreda dr Miše Sokolovića, koji će takođe letovati sa njima u Meljinama. Tamo će biti i nastavljena akcija pripreme za izviđački višeboj koji nas očekuje u Starčevu od 3.-5. avgusta. Na ovaj višeboj se očekuje dolazak mnogobrojnih ekipa, a pored takmičarskog dela, obeležiće se i stogodišnjica skautizma, kao i druženje sa meštanima 3. avgusta uz logorsku vatru.

            Izviđački će boraviti na moru od 21. - 31. jula, kako je u šatoru na visokoj temperaturi - bolje da se ni ne pomišlja... Kada se budu vratili, preneće nam utiske. Planirani su i izleti na Žanjic i u Dubrovnik, uz toplo leto i mirno more...

ANKETA SN: Da li ćete posetiti “Dane druženja“?

Svi Starčevci koje smo anketirali imaju reči hvale za organizovanje letnjeg programa u selu. Po njihovom mišljenju, sadržaj je kvalitetan, a očekivanja uglavnom ispunjena

 

Milan Milanović	Slobodan Tekinder	Jovan Radak	Ibojka Đorđev
Nenad Jovanović	Blagoje Tasković	Vukašin Ugrinović	Bojan Mutavdžić

Milan Milanović:

- Sigurno ću posetiti “Dane druženja“, kao i prethodnih godina. Uglavnom sam zadovoljan programom koji je do sada bio zastupljen. Voleo bih da i ove godine bude dosta sportskih aktivnosti i takmičenja kao što su turnir u fudbalu i u odbojci na pesku. Takođe bih voleo da bude muzičkih koncerata.

- Svakako ću biti na “Danima druženja“. Nadam se da će biti dosta sporta, da će se održati moto-skup kao i svake godine. Što se muzike tiče, pošto nisam baš u “rok“ fazonu, više bih voleo da se organizuje neka dobra “haus“ žurka.

- Do sada smo moja porodica i ja svake godine  posećivali “Dane druženja“, pa će tako biti i ove godine. Nadam se da će program biti još bolji u odnosu na prethodnu godinu, a od ovogodišnjih sadržaja očekujem dosta sportskih aktivnosti, kulturnih programa i takmičenja, na primer, u kuvanju riblje čorbe.

- Ne znam da li ću ove godine posetiti “Dane druženja“ jer u to vreme treba da idem na godišnji odmor. Ali, smatram da je sjajno to što se u Starčevu nešto takvo organizuje. Najviše bih volela da ove godine bude što više književnih večeri i drugih kulturnih sadržaja.

- Nadam se da ću posetiti “Dane druženja“, mada još uvek nisam siguran zbog odlaska na letovanje. Uglavnom bih voleo da bude što više sporta, na primer odbojke, kao i rok svirki nekih malo poznatijih grupa. Sećam se koncerta “Zabranjenog pušenja“ u Starčevu i voleo bih da se nešto slično ponovi.

- Doći ću sigurno na “Dane druženja“, onda kada mi to posao bude dozvolio jer radim po smenama. Voleo bih da vidim i čujem dobre “rok“ i “bluz“ grupe, po uzoru na one koje su nekada postojale, da bi današnja omladina videla šta je dobra muzika.

- Posetiću letnji program sigurno. Voleo bih da vidim svašta na “Danima druženja“, samo ne znam koliko je to izvodljivo. Ono što očekujem je puno muzike i sporta, kao i svake godine.

- Biću na “Danima druženja“  obavezno, kao i do sada. Voleo bih da vidim opet puno sporta, fudbala i odbojke, turnir u ispijanju piva... Dopada mi se program koji je bio zastupljen proteklih godina i smatram da su “Dani druženja“ odlična stvar.

MALO SKITAM, MALO PIŠEM

OMAN: Ivica Fajht sa prijateljem Selimom

            Početkom juna je ciklon Gonu tri dana harao obalom Omana. Ciklon je naneo puno štete i svojim obilnim padavinama izazvao poplave i klizišta. Vetar je svojom jačinom obarao drveće, a ulice su se pretvarale u reke. Osamdeset ljudi je izgubilo živote. Žalosno.

            Pre dve godine sam bio tamo na kraćem odmoru, ali sa potpuno drugačijim doživljajima. Oman je jedna od najjužnijih zemalja na arapskom poluostrvu i klimatski je u tropskom području. Za razliku od, recimo Bahreina, gde ja živim, Oman ima i kišni period koji jedan deo ove priobalne zemlje, čini prirodno bogatijom. Glavni grad Omana je Muskat, a sama država je po uređenju monarhija, sa sultanom kao vladarem. Muskat je sličan drugim gradovima u arapskom svetu. Pun je parkova i zelen koliko može biti, jer ipak pričamo o zemlji koja pripada pustinjskoj oblasti. Oman takođe doživljava neminovne promene i svuda se mogu videti građevine, kako stare tako i nove. Tvrđave i utvrđenja iz prošlih vremena odolevaju zubu vremena, dok moderna arhitektura polako preovladava, sa hotelima, bankama, restoranima i tržnim centrima. U starom delu grada je šetalište, sa malim restoranima sa domaćom kuhinjom. Posebno su upečatljive kuće sa velikim drvenim vratima, rađenim u duborezu i prozorima sa mozaicima. Nezaobilazna atrakcija je pijaca gde se mogu naći već uobičajeni predmeti iz domaće radinosti, kožna galanterija, začini, ali isto tako i zlatare sa srebrnim ogrlicama i tokama. Ima čak i tradicionalnih sablji!

            Ovo je muslimanska zemlja sa svojim dobrim i lošim stranama, tako da se kultura i tradicije  mešaju sa modernizacijom i napretkom. Ovde ima puno džamija, najveća se baš tako i zove - Velika džamija. Mami poglede ne samo svojom veličinom, već i minaretima koji paraju nebo i svojim raskošnim dekoracijama. Na sredini džamije je veliki i prtedivan tepih, kvadratnog je oblika, otprilike sedamdeset sa sedamdeset metara veličine, prelepim dizajnom i težinom od preko 20 tona!? Kažu da je ručno rađen i da je trebalo četiri godine da se završi!

            Grad ima dosta arheoloških nalazišta i spomenika sa motivima uzetim iz svakodnevnog života, tako da se na kružnim tokovima mogu videti ogromni čajnici, statue konja i kamila ili detalji uzeti iz kurana. Država je malo “zatvorenija“ i poželjno je obući se po njihovim zakonima. Muskat ima par lepih restorana, ali noćni život je malo siromašniji jer se sve zatvara oko ponoći.

            Pošto je mene mnogo više zanimao ostali deo zemlje, već sledećeg dana sam pošao  kolima u obilazak. Moj prijatelj Selim mi je bio vodič. Što sam ja više uživao, on je bio još srećniji jer mi se sam prijateljski ponudio. Siguran sam da bez njega pola od tih stvari ne bih uspeo da ostvarim.

            Državu zapljuskuje Arapsko more i Indijski okean. Unutrašnjost zemlje je pustinja sa šturom vegetacijom, dok je priobalni deo kombinacija plaža sa oštrim kamenjem, hridina i koralnih sprudova. Magistralni put vodi uz more tako da se sve to može lepo videti. Bio je oktobar mesec i taj period od oktobra do aprila je, u suštini najbolje vreme da se putuje po ovoj zemlji. U nekom ribarskom mestu smo ručali i probali neke od specijaliteta njihove kuhinje.

            U povratku smo skrenuli sa glavnog puta i posle dva sata vožnje, stigli do mesta gde se održavaju tradicionalne trke konja i kamila. Naveliko su poznati arapski konji i ove trke su od strane meštana jako popularne. Bilo simpatično videti trke kamila, jer su one posebno birane i pripremane, dok su džokeji u većini slučajeva dečaci od šest-sedam godina starosti... Iza peščanih dina došli smo i do naselja sa šatorima, a meštani su bili Beduini - ljudi koji žive u pustinji. To se videlo po njihovom licu. Pustinja, velike vrućine i težak život, ostavljali su tragove. Beduini žive po nekim svojim pravilima i u suštini imaju manje dodira sa sponjašnjim svetom. Njihove žene na javnim mestima čak nose maske koje sakrivaju lice. U jednom od šatora smo popili čaj i kupili neke suvenire. Na kraju dana sam razmišljao o vrućinama i temperaturi koja tokom leta ide i preko 50 stepeni i ljudima otpornim na sve to. Nimalo lako. Lako je doći na dan-dva!

            Sledeće putovanje je bilo potpuno drugačije jer smo išli u južni deo Omana, koji je zbog monsuna koji donosi kišu, zeleniji nego ostali deo zemlje. Ovde smo stigli avionom iz Muskata i sam let traje nesto više od sat vremena. Odseo sam u jednom od odmarališta na obali mora. Krajolik se potpuno promenio i prava je lepota videti sva ta brda i doline, izvore i rečice, i prirodu sa bogatom florom i faunom. Mesto u koje smo se uputili se zove Salalah, jedna od lokalnih atrakcija i prava destinacija za odmor i rekreaciju. Očita je i razlika u temperaturi tako da su noći svežije čak i tokom leta. Svratili smo do kanjona ispresecanim pećinama i uživali u tim lepotama. Našli smo i ogromno baobab drveće, sa deblima u prečniku dva do tri metra!

            U ovom delu Omana  ljudi se uglavnom bave agrokulturom i stočarsvom. Mogu se videti vinogradi i plantaže sa južnim voćem, orasima... Turizam je takođe počeo da napreduje i turisti se ovde malo slobodnije oblače u odnosu na ostali deo zemlje.

            Oman ima i planine koje su do 2000 metara visine i moguće je uzeti vodiča i ići u obilazak kanjona, pećina i planinskih vrhova. Ovde ima izvora koji nikad ne presušuju tako da su sportovi na vodi i ronjenje uvek na raspolaganju. Jedan od vrhova je dobio ime po preminuloj britanskoj princezi Dajani jer je ona jednom prilikom bila ovde na odmoru! Prošle godine su čak imali i sneg koji se na vrhovima zadržao samo jedan dan ali opet za ovo podneblje to je bilo nešto nesvakidašnje.

            Za kraj samo treba dodati da Oman ima lepe peščane plaže, hridine vekovima rezbarene vetrom i talasima, peščane dine i zelene oaze, i svakako je jedna od zemalja na arapskom poluostrvu koju treba posetiti.

            Ahlan wa sahlan - Dobrodošli!

Eto nas u najtoplijem letu od kako se meri temperatura vazduha. Nezapamćeno visoke temperature zabeležene su i u našem mestu (do 44 stepena u hladu!), a kako se odvijao život tokom tih dana, pokušaćemo da ilustrujemo sa nekoliko fotografija. Najpre, treba reći da su sve službe u selu funkcionisale koliko-toliko po uobičjenom rasporedu. Mesna zajednica je radila puno radno vreme, kao i Dom kulture, Ambulanta, prodavnice, dok je Škola svoje radno vreme prilagodila letnjem raspustu. Neki su radili i više - starčevački vatrogasci su uveli stalna dežurstva kako bi spremno reagovali na moguće požare.

Meštani su se snalazili kako su znali, umeli i mogli. Oni koji su se “klimatizovali“ bez preke potrebe nisu izlazili iz kuća tokom dana, a oni koji su morali da obavljaju svakodnevne poslove, činili su to u prepodnevnim časovima na “prijatnih“ tridesetak kstepeni.

Topli “pozdrav“ iz Alžira, odakle je stigao ovaj talas vrelog saharskog vazduha, polako odlazi iz naših krajeva, a život se vraća u normalu...

A KADA PADNE NOĆ...: Bluz delivers svira!	DA GREJE ZIMI: Džanarika čika Bože Šofera
PRIPREMA ZA ZIMU: Jeste leto, ali...	LUK MANJE PEČE U DRUŠTVU: U dvorištu Šicovih je radno, kao i uvek
PONOVIĆE SE: Radovi u Jesenjoj ulici na +40

 

 Vrh strane