Internet izdanje broj 155 od 28. februara 2007.

Društvo

SEOSKE IZBORNE SLIKE I (NE)PRILIKE

Godinama unazad - različito glasanje

Najviše glasova na parlamentarnim izborima osvajaju radikali, a u selu na vlasti demokrate. Mnogi “radikalno opredeljeni“ Starčevci u lokalu podržavaju dobar program demokrata koji su pokazali da umeju da rade

            Prošli su parlmanetarni izbori i uveliko se analiziraju izborni rezultati. U našem selu, ponovo je najviše glasova osvojila Srpska radikalna stranka. Trend da na parlamentarnim izborima radikali osvajaju najviše glasova, nastavljen je (radikali su pobedili i 2003. godine). Pre njih, Starčevci su većinom glasali za Socijalističku partiju Srbije, a izuzetak su septembarski izbori 2000. godine, kada je po prvi put opozicija (DOS) u selu osvojila više glasova od SPS-a. Takvi rezultati glasanja za srpski parlament nisu izuzetak - isti trend je zabeležen u većini pančevačkih sela, pa i u ruralnim sredinama sve od Beograda do Novog Sada.

            Ono što je zanimljivo jesu rezultati lokalnih izbora koji uopšte ne odgovaraju “stanju stvari“ nakon glasanja za parlement ili za predsednika države. Na primeru Starčeva to je očigledno: od 1996. godine pa do poslednjih lokalnih izbora održanih 2004. godine, vlast u selu drži Demokratska stranka,  najpre uz pomoć SPO-a (u mandatu 1996.-2000. godine), a potom i nestranačkih kandidata sa kojima je DS zajedno izašla na izbore (period 2000.-2004. godina i u sadašnjem mandatu, nakon izbora 2004. godine). U sva tri mandata - od 1996. godine pa do sada, Srpska radikalna stranka imala je samo jednom, i to od 2000.-2004. godine, jednog (od ukupno 15 članova Saveta MZ) predstavnika u mesnoj vlasti!

            Isti slučaj je i sa odbornicima u SO Pančevo: od 1996. godine, pa do sada, SRS je samo u ovom mandatu zastupljena sa jednim odbornikom iz sela (Andrija Pavlović). DS je imala odbornika u sva tri mandata (Petar Andrejić), a u ovom sada - čak dva (pored Andrejića odbornik je i Aca Dimitrić). Odbornike je imala i SPS (Saša Vlahović i Nedeljko Nedić), koja je nakon 2004. godine ostala bez odbornika iz Starčeva, a u dva mandata odbornik je bio i nestranački kandidat Zoran Nedić.

            Zaista vrlo neuobičajeno: za više organe vlasti Starčevci glasaju za radikale, a u lokalu za demokrate! Analize ovakvog “stanja svesti starčevačkog birača“ mogu se tumačiti na više načina: Starčevci su nezadovoljni tranzicionim procesima u državi i svime  što prati takvo stanje (otkazi, nezaposlenost, kriminal, korupcija...). To pripisuju vlastima (od petooktobarskih promena, to su tzv. demokratske stranke DS, DSS, G17 Plus...) i glasaju za opozicionu SRS (bez obzira na čest demagoški pristup ove partije koja “lakim obećanjima“ želi da reši probleme građana Srbije). Zatim, demografska i nacionalna struktura Starčeva u potpunosti odgovaraju profilu “radikalskog“ biračkog tela: 95% stanovništva čine Srbi, a veliki broj su naseljenici iz svih krajeva bivše države, a izbori za više organe vlasti su proporcijalni (glasa se za stranku i za lidera, a ne za konkretnog kandidata sa imenom i prezimenom).

            Nasuprot tome, na lokalnim izborima (za mesnu zajednicu i opštinu) glasa se za ličnost a ne za stranku (izuzetak su prošli izbori za opštinu kada se glasalo za stranačke liste). Tu se pokazalo da radikali nemaju adekvatne ličnosti koje bi “valorizovale“ snažnu podršku SRS-u. Na poslednjim izborima 2004. godine, radikali čak nisu umeli ni da se kandiduju (njihove kandidature su vraćene zbog nedovoljnog broja ispravnih potpisa građana), dok su demokrate, koji su na svoju stranu privukli i ugledne Starčevce koji  nisu članovi stranke, glatko pobedili i osvojili treći uzastopni mandat!

            Matematika kaže da su mnogi Starčevci koji su na parlamentarnim izborima zaokružili Srpsku radikalnu stranku, u lokalu dali glas kandidatu Demokratske stranke.

            Demokratska vlast je umela da iskoristi pruženu priliku, pa su oni koji su je podržali, mogli čista srca da to učine ponovo, bez obzira šta misle o stanju u državi i odnosu partija na najvišem nivou. I tako iz mandata u mandat, demokrate su radili na razvoju sela i u tome imali podršku građana Starčeva. Retko koje selo se može pohvaliti ovako snažnim razvojem u svim sferama komunalnog i društvenog života.

            Međutim, pošto je ovakvo “dvostruko“ glasanje paradoks, dešavaju se različite nus-pojave: prva je ta da se sa jedne strane otvoreno postavlja pitanje - zašto ulagati više sredstava  u pančevačka sela koja uporno glasaju za radikale? Drugo pitanje se postavlja među samim radikalima - zašto ni u jednom selu na vlasti nije SRS, kada ima toliku podršku!? Da li će ovakvo stanje proizvesti neke konkretne posledice, ostaje da se vidi.

            Bilo kako bilo, starčevačkim demokratama, uprkos tome što imaju jedan od boljih rezultata u Opštini Pančevo (24%) neće biti lako da objasne zašto su, uprkos velikim ulaganjima u selo (asfalt, telefoni, crkve, vrtić, kanalizacija...), Starčevci podržali listu Vojislava Šešelja (40%), ili pak treba sačekati lokalne izbore na kojima će, kao i pre tri godine, uprkos radikalskoj pobedi na parlamentarnim izborima u selu trijumfovati DS.

            Radikalima ostaje da ponude bolji program za selo od DS-a, što će biti izuzetno teško jer su demokrate uradile - gotovo sve.

Vidoje Olić

ANKETA SN: Hoće li se formirati vlada do 31. marta?

Nepopravljivi pesimizam

Kao i u mnogo čemu u Srbiji,  i u ovom pitanju preovladava - pesimizam. Tako i u našem mestu - mišljenja su podeljena, ali preovladava stav da ipak neće biti nove vlade. A šta će biti posle toga ... niko ne zna

Đura Mirčetić	Goran Teofilović	Jova Škulić	Ljubomir Anđelković
Nenad Jovanović	Slobodan Marković	Vesna Kosović	Vladimir Stavrov

Đura Mirčetić:

- Ne verujem da će se formirati vlada. Mi za Evropom kasnimo mnogo godina, tako da ne verujem da će i u ovom slučaju biti drugačcije. Ni sam ne znam šta je bolje, da se formira ovakva vlada ili ne. Do sada nisam video nikakav boljitak.

Goran Teofilović:

- Teško da će se vlada formirati. Mislim da je na delu loša ekipa i pre svega loša saradnja, tako da čisto sumnjam.

Jova Škulić:

- Mislim da će se vlada formirati jer je čovek koji je izašao za premijera pravi čovek, koji ima iskustva u svemu tome. Trebalo bi da se vlada formira za dobrobit svih naših građana.

Ljubomir Anđelković:

- Stvarno nisam u toku jer nisam dugo bio ovde. Iskreno, ni ne interesuje me. Upravo sam došao iz Italije i tamo je mnogo bolje u svakom smislu.

Nenad Jovanović:

- Čisto sumnjam i sve manje  verujem da će se vlada formirati. Koliko čujem iz jedne stranke pričaju jedno, iz druge nešto sasvim drugo. Ne interesuje me politika jer vidim da su to sve prazne priče.

Slobodan Marković:

- Formiraće se vlada sigurno. Dogovoriće se oni nekako jer je to njima u interesu a ne narodu. Ko je o narodu razmišljao u poslednjih 100 godina u Srbiji?

Vesna Kosović:

- Do 31. marta? Čisto sumnjam... Što se tiče politike, nisam naročito upućena, ali sam optimista i mislim da bi trebalo da se formira da bi se što pre svi problemi rešili, ali kako stvari stoje, ne verujem da će tako i biti.

Vladimir Stavrov:

- Ja mislim da hoće i voleo bih, jer kako bilo šta može da funkcioniše bez toga. Naći će valjda neko rešenje oko koga ce se svi složiti i koje će biti kako treba.

Maja Vulović
Foto:Goran Milošević

DONACIJA INSTITUTA “TAMIŠ“

Kompjuter za pčelare

U petak 16. februara Društvo pčelara “Starčevo“ je potpisalo ugovor sa Institutom “Tamiš“ o preuzimanju kompjuterske opreme na trajno korišćenje u cilju poboljšanja i uspešnije proizvodnje pčelinjih proizvoda. Osim kompjutera koji sadrži sve savremene performanse poslednje reči tehnologije, pčelari su dobili i štampač i digitalni fotoaparat. Predsednik starčevačkih pčelara Paja Orešković se zahvalio na donaciji, a članovima Društva je predočio prednosti korišćenja interneta i unošenja podataka bez kojih je buduća proizvodnja i evidencija proizvoda nezamisliva. Takokođe je obećao još čvršću saradnju između Instituta “Tamiš“ i Društva pčelara “Starčevo“. G.M.

Potpisivanje ugovora

MALO SKITAM, MALO PIŠEM

Odlazak u Maleziju

Prelepi predeli Malezije

            U vreme mojih priprema za put, neko mi je rekao kako postoje dva načina ako želiš da osetiš pravu sliku Dalekog Istoka. Prvi je: napraviti kružno putovanje i posetiti nekoliko zemalja; a drugi je doći u Maleziju i sve naći na jednom mestu.

            Malezija  je visenacionalna sredina u kojoj većinom zive Maležani, Kinezi, Indijci, kao i neke druge etničke grupe. Zemlja sa različitim kulturama i religijama, prirodnim lepotama i nacionalnim parkovima, svetskim čudima i atrakcijama. Geografski, sa severa se graniči sa Tajlandom, dok su na jugu Singapur i Indonezija. Kroz istoriju je bila pod okupacijom Holanđana, Portugalaca i Britanaca od kojih je 1957. godine i dobila nezavisnost. To je jedan od razloga zašto i dan danas u Maleziji ima puno jezika koji se upotrebljavaju. Zemlja ima populaciju od 23 miliona stanovnika a državna valuta je ringit i vrednosti od 3,7 ringita u odnosu na dolar.

            Glavni grad Malezije je Kuala Lumpur koji je od sela prerastao u megapolis sa 1,5 miliona stanovnika i postao velika atrakcija kako u regionu tako i u svetu. Grad je mešavina starog i novog i u suštini jako egzotičan. Ovde se moderni deo grada sav u staklu lepo spojio sa ranijom arhitekturom i zadržao već poznati azijski imidž. Kuala Lumpur je kao stvoren za trgovinu. Tu su kineska i indijska četvrt i još puno pijaca i bazara prepunih elektronike, tekstila, kozmetike i parfema ali i modernih radnji i velikih modnih kuća.

            U kineskoj četvrti su prelepi krovovi hramova, sa dekoracijama rađenim u drvetu. Šarene aždaje i zmajevi. U ovom delu grada jedno od prevoznih sredstava je - trishav, prikolica na dva točka koju obično vuče neko od lokalnog življa. To je ovde kao tradicionalni taksi. Indijsku četvrt nazivaju ”malom Indijom”, i svašta se može naći ali se izdvajaju prodavnice sa svilom, začinima i svežim sokovima. Ovi sokovi se služe u malim plastičnim kesicama sa drškom, što pomalo smešno izgleda... U poređenju sa Bangkokom i Singapurom, ovde su cene malo niže tako da se može jeftinije kupovati. Centar grada je prepun klubova i restorana  sa tradicionalnom  kuhinjom ali isto tako i kuhinjama iz drugih krajeva sveta. Njihova kuhinja je zasnovana na plodovima mora, i u obilatim količinama se jedu rezanci ili pirinač, koji su prilog  svim mogućim jelima. Zbog klimatskog područja, tokom cele godine postoji veliki izbor voća i povrća. Nacionalno jelo je laksa, ljuta riblja čorba sa povrćem i rezancima.

            Kuala Lumpur ima puno zabavnih parkova, botaničkih bašti, parkova u centru grada sa pticama koje slobodno šetaju, bašta sa egzotičnim cvećem a posebno orhidejama, ali isto tako i modernih građevina, šoping centara, muzeja i hramova. Izdvaja se Petronas oblakoderi (Petronas Tnjin Towers), atrakcija koju sigurno treba videti, jer je to jedno od najviših zdanja na svetu. Ljudi stoje u redovima oko sat vremena da bi ušli, a takođe se karta plaća i za sam ulazak u oblakodere. Zamislite samo kako oni noću izgledaju, jer su visoki oko 500 metara!

            Svako putovanje u Maleziju sigurno počinje u Kuala Lumpuru, ali sama zemlja ima još dosta toga zanimljivog. Nalazi se u tropskom području, ima umerenu klimu tokom cele godine i jako bujnu vegetaciju. Na samo sat vremena od gradske vreve, pojavljuju se krajolici koji očaravaju svojom lepotom. Zbog obilnih kiša tokom godine, mogu se videti zelena brda i doline, planine i jezera, pa i prave džungle. Na takvim mestima se nalaze odmarališta i centri za masažu, rehabilitacioni centri, tereni za golf, vodeni parkovi i sl. Jedno od takvih mesta je Genting i ono je na pola sata vožnje od Kuala Lumpura, gde  se osim luksuznih  hotela i restorana , nalaze čak i kockarnice.

            Malezija osim kopnenog dela ima i oko hiljadu ostrva i većina od njih su izgledom kao skinuti sa reklama na televiziji. Prelepe peščane plaže, palme i kokosovi orasi, koralna ostrva i sprudovi i kristalno plavo, toplo more. Neka od njih su već turističke atrakcije, dok ima i onih ostrva koja su potpuno nedirnute prirode. Ako ste odseli negde u unutrašnjosti, lokalni živalj uvek pravi neke izlete u prirodu, planinarenje, safari, ili obilazak predela sa jezerima i vodopadima, nacionalnih parkova sa divljim životinjama, pa čak i u lov, ako ste raspoloženi. Ako ste na nekom ostrvu, onda su to odlasci na ronjenje  i otkrivanje čarobnog morskog sveta - riba i korala jarkih boja, ili jednostavno pronalaženje kutaka i plaža kao stvorenih za sunčanje i odmor.

Za ljubitelje sporta ovde ima puno internacionalnih takmičenja, relija, biciklističkih trka i maratona, skakanja padobranom, konjičkih trka, a takođe se održavaju i trke  motornih čamaca i Formule  1. Prirodno bogata, Malezija izvozi kokos, kakao za pravljenje čokolade, palmino ulje (za koje kažu da je po kvalitetu jako blizu maslinovom ulju), pamuk i svilu, morske proizvode...

            Moj odmor se sveo na par dana u Kuala Lumpuru i par dana na ostrvu Lankgavi, tako da nisam bio u mogučnosti da posetim provincije Sabah i Saravak, koje su meta za one prave ljubitelje prirode, eko- turizma, kampovanja u divljini... Možda nekom drugom prilikom.

            Za kraj, istina to što kažu, da je Malezija zemlja koja svojom mešavinom i raznovrsnošću pruža pravu sliku Azije u celini i sigurno jedna od boljih destinacija Dalekog Istoka.

            Selamat jelan! - što na njihovom jeziku znači - doviđenja !

Ivica Fajht
Bahrein

IZ MATIČNIH KNjIGA (januar i februar 2007.)

Rođeni:

Jovan Stanković; Filip Simić; Miša Mamojka; Matija Kozačenko; Tamara Vuković; Milica Krstić; Aleksa Đurović; Sonja Zdravković; Jovana Đurišić; Luka Ilić; Pavle Keljević; Jelena Vulović, Ana Lapić.

Venčani:

Marijana Pal i Saša Veličković; Ivana Mišković i Ivan Ložajić; Milka Blagojević i Predrag Đorđević; Silvija Mihajlić i Ivan Nikolić.

Umrli:   

Milan Korica 1930.; Danilo Marinković 1937.; Radoslav Nedeljković 1954.; Dušan Cvijić 1928.; Nikola Filipović 1925,; Živan Kalenderac 1933.; Aleksandar Stokić 1930.; Marija Bajus 1929.; Desanka Kurtić    1920.; Milan Čikara 1957.; Milan Pejović 1923.

IZVIĐAŠTVO

Grudvanje u južnom Banatu

Pošto smo ove godine, nažalost, uskraćeni za zimske  snežne čari u ravničarskoj Vojvodini, čudno deluje pomisao da je moguće bilo sankati se, skijati i grudvati u južnom Banatu. Naime, prvog vikenda u februaru u planinarskom domu na Vršačkom Bregu održana je sednica starešinstva (predsedništva) Saveza izviđača Vojvodine. I ako je Vršac kao i naše mesto bilo toga vikenda desetak stepeni u plusu, na Vršačkim planinama ima snega i to desetak santimetara! U toku dva dana u ovom delu Banata promenila su se sva četiri godišnja doba, kao da je priroda htela da skautskom rukovodstvu pokaže da planove o budućim aktivnostima mora prilagoditi njoj.

Prioritet u ovoj godini je dat Svetskom skautskom džemboriju u Londonu, gde će se proslaviti jubilarna stota godina od osnivanja ove organizacije. Pripreme već uveliko teku i vojvođanski kontigent će brojati četrdesetak članova, uglavnom od izviđača iz Sremske Mitrovice, Bačke Topole, Rume i Subotice. Zbog, za naše prilike izuzetno visoke cene kotizacije i prevoza, Starčevci ni ove godine neće prisustvovati ovom skupu na kome će učestvovati stotinak hiljada izviđača iz preko dve stotine svetskih država. Izviđački višeboj “Dani druženja“, je kao jedna od pet odredskih aktivnosti uvrštena u Pokrajinski kalendar izviđačkih akcija. Uz veliki posao koji je rukovodstvo obavilo bilo je vremena za druženje i šetnju po jedinoj banatskoj planini.

Hranilište za grabljivice

Fond za zaštitu ptica grabljivica je uz pomoć Evropske unije, Opštine Pančevo, Rafinerije nafte Pančevo i nekolicine starčevačkih entuzijasta realizovala postavljanje platforme za prehranu ptica grabljivica. Hranilište je postavljeno između Petrohemije i Dunava i do njega se može doći asfaltnim putem kroz Rafinerijski koridor pored Petrohemije. Svečanom puštanju u rad 17. februara pored ornitologa, predstavnika MZ Vojlovica i Rafinerije prisustvovali su starčevački ljubitelji prirode, izviđači. Glavni cilj ovog projekta je očuvanje retkih ptica grabljivica koje su pomalo stidljivo počele da se vraćaju na ove naše prostore. Ovde se posebno misli na orla belorepana koji se već doselio, kao i na orla klokotaša i mrku lunju koje tek trebaju da se nasele. Platforma za prehranu je visoka 8 metara i na nju se otpad iz mesoprerađivačke industrije podiže uz pomoć čekrka da bi pticama bio pristupacniji. Ostalim divljim životinjama je na ovaj način onemogućen pristup i ovo je prvo hranilište u Srbiji na ovom principu. Ukoliko se ovaj projekat pokaže kao uspešan, biće postravljeno još ovakvih hranilišta u našem okruženju. Predrag Stanković

Izviđački eurosong

U subotu 3. februara dok je kišica polako ali uporno padala ceo dan, grupa od sedmoro izviđača iz našeg mesta krenula je na još jednu akciju u nizu.

Konačno odredište ovog puta bio je Beograd. Takmičenje pod nazivom “Izviđači pevaju“ se već dugi niz godina održava u sklopu Svetosavskog sabora, pa je shodno tome ova akcija počela obilaskom hrama Svetog Save. Tamo su sve ekipe čule kratko predavanje i istorijat hrama. Saznali su da je ovo najveći pravoslavni hram u Evropi (a smatra se i u svetu) sa visinom od 81 metra. Nakon predavanja obiđen je  ogroman podrum Hrama gde se planira galerija, muzej i prostor za održavanje manifestacija.

Posle obilaska izviđači su se odvezli u Dom za decu i omladinu “Jovan Jovanović  Zmaj“, pa je takmičenje moglo da počne. Takmičilo se 11 ekipa izviđača i 6 u kategoriji poletaraca.  Žiri je ocenjivao kvalitet pevanja pesme i muzičke pratnje, scenski nastup i aranžman. Pošto su skoro sve ekipe ispunile zahteve, žiri je imao vrlo težak posao. Svrha ovog takmičenja je pre svega razvijanje vedrog duha, ali je pritom dodat i blagi takmičarski karakter. Posle jednog časa žiri je proglasio pobednike, a Odred izviđača “Nadel“ je ponovo bio zapažen i osvojio je 3. mesto. Ekipi “Termiti“ koju vodi Ivana Simić ovo je bilo prvo takmičenje pa su se zadovoljni vratili kući. Dan nakon takmičenja organizovana je mala proslava pehara.

Marko Ivošević

Vrh strane

E-mail: [email protected]

© 2007. Webmaster