Internet izdanje broj 147 od 15.juna 2006.

Redakcija

Kultura

DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU

26. maj - tribina

Košarka u Srbiji

Đurović

U organizaciji košarkaškog kluba “Roling hanter“ priređeno je predavanje o košarci, a gostovo je legendarni trener Vlade Đurović. Pred prepunim KKK, program je vodio trener pomenutog kluba Nebojša Vidić, a Đurović je na sebi prepoznatljiv način, bez dlake na jeziku dotakao niz tema, ne samo iz oblasti košarke, već i sporta uopšte. Govorio je o harizmi jednog Murinja, bezličnosti Rajkarda, pobedničkom mentalitetu Danilovića, slabostima Stojakovića, limitiranosti Milojevića, danima u Zadru, Vilerbanu, Viljnusu, materijalizmu u NBA. Naravno, dotakao se i stručne strane, motivacijom, treninzima... Odgovorio je i na izuzetno veliki broj pitanja publike

26. maj - performans

“Stonsi” u Srbiji? Aha :)

Ivačković

Povodom planiranog koncerta kultne rok grupe u Beogradu upriličen je performans koji je bio sastavljen od prezentacije knjige o Stonsima “Umetnost pobune“ uz gostovanje autora Ivana Ivačkovića i koncerta popularne starčevačko-pančevačke grupe “Blues Delivers“.

30. maj - predavanje

O Milutinu Milankoviću

Predavanje

Profesor dr Aleksandar Petrović, sa kragujevačkog univerziteta, održao prezentaciju lika i dela jednog od najvećih svetskih umova, koji, iako naše gore list, veoma zapostavljen u našem javnom mnjenju. Bilo je reči o njegovima danima u provedenim u prvom svetskom ratu, naučnim dostignićima do kojih je došao boraveći u zarbljeništvu, o klimatskim mapama koje su ga proslavile u svetskim razmerama, o neverovatno preciznim metodama za izračunavanje temprature na planetama Sunčevog sistema... Na kraju je predloženo da jedna starčevačka ulica treba da nosi ime genija ovakvog kalibra!

Jun-jul - Mundijal

Prenos na video bimu

Pomno praćenje Mundijala

Od početka pa do kraja, zainteresovani Starčevci moći će da prate Svetsko prvenstvo u fudbalu koje se odigrava u Nemačkoj. Sve utakmice će biti prenošene preko video bima, a ulaz je, naravno, slobodan.

NAREDNI PROGRAMI U KKK

TOKOM  JUNA I JULA KLUB ĆE BITI POSVEĆEN SAMO FUDBALSKIM DEŠAVANJIMA. SVE UTAKMICE ĆE BITI PRENOŠENE PREKO VIDEO BIMA. ULAZ JE SLOBODAN, “PONESITE“ SAMO DOBRU VOLJU I NAVIJAČKI DUH! KREATIVNI KULTURNI KLUB PRIPREMA SPECIJALNI PROGRAM ZA “DANE DRUŽENJA“ O ČEMU ĆETE BITI INFORMISANI U SLEDEĆEM BROJU SN. OČEKUJU SE: “ELVIS DŽI KURTOVIĆ“, “AJRIŠ STJU“, “SO SABI“, ANABELA BASALO...

Studenti FLU u ”Boemu”

U četvrtak 25. maja galerija “Boem“ je bila domaćin izložbe studenata Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Izloženi su radovi po izboru docenta Branka Rakovića. Otvaranju izložbe je prisustvovalo svih trinaest autora radova, a sve je proteklo kao po običaju uz prijatnu atmosferu  i koktel. Za dobar štimung pobrinuo se tamburaški orkestar “Panuka“.

Pozorišna predstava u Domu kulture

Pozorište u Starčevu

ž“Falična pogodba“ je komičan prikaz realnosti banatske svakodnevice sa, do tančina oslikanim naravima banatskog paorskog mentaliteta snimljenog na razdelnoj liniji starog i novog vremena. Stevan Vasić, autor ovog, komičnog dramskog teksta, prošle godine, održao je književno veče u Kreativnom kulturnom klubu, a 7. juna ove godine, u Velikoj sali Doma kulture, starčevačka publika mogla je videli ovu dramu u pozorišnoj varijanti..

Bila je ovo uspešna izvedba komada od strane glumaca Miroslava Žužića i Zorana Rotara, koji su uz gitarsku pratnju, ostavili sjajan utisak. Sam autor je, posle predstave izrazio zadovoljstvo posećenošću i kvalitetom odigranih uloga. Publika je smehom i aplauzima nagradivala glumce i sa oduševljenjem ispratila ovu Vasićevu priču.

Čekajući neku novu pozorišnu trupu u Starčevu, možemo sa zadovoljstvom da konstatujemo da je trend održavanja predstava postao aktuelan, a svest o unapređenju kulturnog života u selu, razvijena. U svakom slučaju, do neke nove predstave...

D. Ješić

Razgovor sa POVODOM: Ivan Ivačković,  autor knjige “Umetnost pobune“.

Recite nam nešto više o knjizi.

- “Umetnost pobune“ je knjiga o “Rolingstonsima“ ima koja je iz štampe izašla 1997. godine, a objavio je “B92“. Drugo izdanje, 2002. godine objavio je novosadski “Prometej“. Nadamo se trećem izdanju jer su oba brzo rasprodata. Inače, knjiga sadrži sve važno o “Stonesima“ počev od datuma i hitova, do koncerata i skandala za koje je Kit Ričards bio “najzaduženiji“. Prva dva izdanja obiluju fotografijama koje su samo u ovoj knjizi objavljene, ali treće izdanje biće bez mnogo slika.

Na vrhuncu karijere “Led cepelin“ snima album u studiju koji pripada “Stonesima“. Zašto među našim grupama vladaju predrasude i rivalitet na, ne retkoj osnovi neprijateljstva?

- Ne verujem da postoje velike razlike između njih i nas. Zapad razvija takmičarski duh i samim tim rivalitet medu ljudima. Toga ima i kod njih. S druge strane, iako je utakmica između “Dugmeta“ i “Smaka“, a onda “Smaka“ i grupe “Leb i sol“ bila žestoka, ti ljudi su se ipak međusobno družili. Točak nije mogao da podnese da bude drugi gitarista, iza Bregovića.

Hitovi “Bitlsa“, i kasnije, hard rok pravca su nam dobro poznati. “Stonsi“ se nisu mnogo trudili da pesme marketinški plasiraju bolje ili je nešto drugo u pitanju?

- Vidim to drugačije. Naime, “Smoke On The Water“ nije veći hit od “Satisfaction“, istini za volju, nije ni manji. Ono što jeste tačno je da ljudi znaju više pesama “Bitlsa“ od “Stonsa“. Sa “Bitlsima“ niko ne može da se poredi u tom smislu. Oni su klasična muzika.

Ima li ovakav rok šansu za povratak na velika vrata ili će ga metal - treš - blek - tehno varijante konačno ubiti?

- Mislim da je to gotova priča. Muzika hvata duh vremena. Mislim da ćemo živeti u vremenu gde će biti sve više kompjutera i u kojem će tehnologija sve više napredovati. Tako će se razvijati i muzika. Biće sve više semplova, sintisajzera, a sve manje bubnjeva i električnih gitara. Može da se desi da muzika “Dip Parpla“ i “Roling Stonsa“  izumre biološkom smrću ljudi koji su uz tu muziku odrasli. To nas čeka za nekoliko decenija.

D. J.

NAŠI LOKALI - “Rim“/ ”Delfin”

"Rim"

”Rim” se nalazio u Grobljanskoj ulici i bio je veoma interesantan omladini koja ga je često posećivala, a vlasnik je bio Živko Cvetković. Nekada je na ovom mestu postojala prodavnica igračaka, zatim je, jedno vreme Đura Đoković tu stanovao jer mu je tako odgovaralo, obzirom da je bio vlasnik ”Delfina” koji se nalazio preko puta, a onda je Živko Cvetković otvorio lokal kojem je dao ime ”Rim”.

”Rim” je kafić koji je nastao bukvalno u garaži. Površina ovog mesta, gledajući spolja, nije davala utisak da se radi o velikom lokalu, naprotiv. Međutim, ukoliko ste imali priliku da uđete, vrlo brzo bi vas demantovala dužina ovog mesta. ”Rim” je, u poređenju sa svim lokalima u Starčevu imao najlepše uređen enterijer. On je bio odlično usklađen sa strukturom gostiju koji su ga posećivali. Naime, u vreme ekspanzije turbo-folka, bilo je malo mesta za ”rokere” generacija sedamdesetih godina koji su tada, prirodno, bili najbrojniji. ”Rim” ih je okupljao na jednom mestu, ali tome nije kumovao samo izbor muzike, već i ćinjenica da je svojom ekstravagantnošću, položajem i veličinom bio najbolja alternativa iako je za konkurenta imao ”Delfin” i to odmah preko puta.

”Rim” je imao odličan izbor pića, čini mi se da je bilo najslađe kad se pije pivo upravo ovde. Usluga je bila odlična, ali jedan od propusta bio je preglasna muzika tako da često nije bilo moguće sporazumeti se sa nekim preko puta vas i velika magla duvanskog dima, koja vas je morala naterati da izađete pre nego što ste planirali. Ipak, sve to ide u opis vremena nekadašnjih lokala kojih se sa setom prisećamo. ”Rim” je bio jedno od poslednjih mesta za izlaske sa vrlo ozbiljnom tendencijom da na jednom mestu okupi mlade koje je, u vremenu ekspanzije kiča, interesovalo nešto drugo. U tom smislu, ”Rim” je bio toplo, bezbedno mesto, bez velikih incidenata iako su ga posećivali i mladi iz Pančeva. Međutim, vremenom, energija je ponestajala i ”Rim” se lagano gasio, da bi u poznim devedesetim praktično prestao sa radom.

"Delfin"

 “Delfin“ je bio lociran tačno preko puta “Rima“. Koncept, koji je Đura Đoković kao vlasnik razvijao, išao je u pravcu profilisanja ovog lokala kao mesta gde je dominirala narodna muzika. Međutim, u “Delfinu“ je varijanta “muzike uživo“ bila vrlo česta i to uglavnom vikendom. Pa, iako je bio takav trend, da se razumemo, ovde se turbo-folk nije slušao niti svirao, već je aktuelna bila narodna i starija novokomponovana muzika, a to je bar malo utešno u poređenju sa onim što je kasnije postajalo opšti trend. Ovde se posle dužeg vremena u Starčevu, čula violina i orkestar koji je umeo da, primera radi, jedno veče posveti smo romskoj muzici. Naravno, zvuci iz “Delfina“ su se često, preko parka, širili do centra sela, a sredinom devedesetih, kada je doživljavao ekspanziju, činilo se da je najzanimljiviji i najposećeniji od strane mlađih, starijih i gostiju sa strane koji su uživali u toj muzici i zabavi takve vrste.

Ovde je, pored pića, posojao i meni sa specijalitetima sa roštilja, tako da je često više ličio na restoran nego klasičnu kafanu. Enterijer je bio uređen prema ukusu gostiju, potpuno u skladu sa muzikom i uslugom. Spolja je ličio na njestern saloon, zato je, na prvi pogled zračio nekom toplinom.

Kad je reč o radnicima u ovom lokalu, oni su bili odlični, ali kao ni na jednom drugom mestu, bili su omiljeni među gostima.

Ipak, ni “Delfin“ nije dugo izdržao, iako je imao duži vek od “Rima“. Nije dočekao narednu fazu sa pojavom Karleuše i čitave plejade njoj sličnih, a da jeste...

D. Ješić

“Vukovac” – radovi učenika OŠ “Vuk Stefanović Karadžić”

Prolećna šetnja

          Stiglo je proleće i svojim lepim bojama obojilo livade i poljane. Jednog dana sam odlučio da krenem u šetnju.

          Zadivljeno sam gledao lepotu proleća. Travu je prekrio veliki tepih žutih maslačaka. Od kiša su ostale samo barice u kojima se ogledalo sunce. Lepota prirode je bila divna, dok su vesele ptice pevale najlepšu pesmu. Odjednom, iz oblaka je pala kiša. Otišao sam kući. Nakon nekoliko sati kiša je prestala. Otišao sam do parka, a priroda je bila lepša nego ikada.

          Sve je bilo predivno i kao mnogo puta do sada, ta lepota je probudila divljenje prolaznika, a ja sam video pravu lepotu proleća.

Nikola Žeželj  4/2

Priča preparirane ptice

          Nedavno sam sa roditeljima bio na Kalemegdanu. Šetali smo i prolazeći pored Prirodnjačkog muzeja rešili smo da uđemo.

          Ušao sam i našao se u čudnom prostoru. Sa svih strana su me posmatrale staklaste oči različitih životinja. Bilo je tu velikih i malih životinja, sve su bile žrtve, a izgledale su kao žive. Gledao sam redom. Sve su životinje bile interesantne, ali su bile tihe. U čitavom prostoru je sve bilo tiho, čak i ljudi. Možda zato što nisu hteli da svojim glasom uznemire duše svih tih životinja. U jednom momentu mi je pogled privukla jedna roda. Mirno je stajala i posmatrala svojim prekornim pogledom ljude oko sebe. Prišao sam joj sasvim blizu, pružio ruku i blago joj dodirnuo perje. Trgao sam se, jer sam osetio njen drhtaj i roda je počela da priča: “Stajala sam u jednoj bari, lovila žabe. Putovala sam sa severa na jug i sa juga ka severu. Letela sam preko mora i planina,  pratila oblake i Sunce. Ulovila sam puno riba i bila srećna i vesela. Moja sreća trajala je dugo. Inače bila sam u svog voljenog jako zaljubljena. Ali, sreća ne traje večno. Za to se potrudilo zlo ljudske ruke. Jednom, dok smo nas dvoje plovili plavetnilom neba, čuo se prasak. Pogođena sam. Padajući pogledala sam u svog junaka. On je već bio na zemlji mrtav. Umrla sam od tuge. Preparirali su me i doneli u Muzej. Ja sad stojim tu i nadam se da ću jednog dana videti svog dragog“.

          Trgao sam ruku, polako izašao napolje razmišljajući, da li sam stvarno čuo njenu priču, ili mi se to učinilo.

Nemanja Pavlica 6/3

Leto

          Stiglo je proleće i donelo sreću i radost svima. To se u jutarnjoj šetnji jasno može videti.

          Seoske ulice bile su pune radosne dece koja se igraju i uberu tek poneki ljupki cvetić. Na nebu tek poneki oblačić pokriva veliko sjajno Sunce. Ispred kuće prostire se zeleni tepih prekriven raznobojnim cvećem, koje svojim opojnim mirisom privlači pčele i leptire. Sve miriše i sve je budno. Parkovi su puni žutog maslačka, šarenih leptira i vesele dece. To što su selice doletele na krilima vetra, dokazuje da je konačno počelo proleće. Vrapci, preko zime iznemogli od gladi, sada srećno cvrkuću jer su jedva dočekali početak proleća. Oni ulepšavaju tu bajnu prolećnu sliku.

          Proleće je najlepše godišnje doba jer dokazuje lepotu moćne prirode. I nijedno godišnje doba, ma koliko bilo lepo, ne može ga prevazići.

Milica Žeželj 4/2

Pričala mi majska ruža

Osvanulo je prolećno jutro. Probudio me sunčev zrak i ja sam rešila  da se prošetam. Dok sam šetala parkom, videla sam prelepu majsku ružu. Htela sam da je uberem, ali odjednom sam čula nežan glas: "Nemoj da me ubereš. Ja umeme da pričam. Ja sam kao ljudsko biće". Začudila sam se. Pitala sam ko je to, a ona je odgovorila da je majska ruža. Zatim je ona mene pitala kako se zovem i ja sam joj rekla da se zovem Željka. Ona i ja smo se družile i postale prijateljice. Otišla sam do jedne česme da natočim vode da je zalijem. Bila je presrećna što sam joj pomogla.

          Bilo je to lepo poznanstvo I volela bih da se opet ponovi. Drago mi je što sam se upoznala sa majskom ružom.

Željka Savulov 4/2

Vrh strane

E-mail: [email protected]

© 2006. Webmaster