Internet izdanje broj 134 od 31. maja 2005.

Komentari

Sećanje na  Milutina Milankovića

Za Nikolu Teslu smo svi čuli, ali za Milutina Milankovića, tek uz malo sreće, svaki pedeseti građanin Srbije. To je tragično. Prosveta, mediji i mnoge druge ustanove koje su dužne da ga ističu, na njega su, nažalost, zaboravile. Pre samo par godina, NASA je Milutina Milankovića svrstala među 15 najvećih umova svih vremena. NJegovo ime stoji pored imena NJutna, Keplera, Kopernika, Galileja, Ajnštajna, Tesle i drugih. Od Amerike preko Evrope, Kine do Japana, svi ga veličaju i hvale, ali smo ga mi zapostavili iako je za razliku od Nikole Tesle, koga svi svojataju i koji je sve što je postigao uradio u inostranstvu, ovaj srpski patriota je, nakon što je u Beču postao prvi srpski doktor nauka, odmah došao u Beograd i ceo svoj život proveo u njemu. NJegova sestra bliznakinja je živela u Pančevu u kome, verovali ili ne, nema čak ni ulice sa njegovim imenom. Ako na bilo kom internet pretraživaču ukucate njegovo ime i prezime, dobićete hiljade i hiljade stranica na kojima se on pominje, ali ako kojim slučajem potražite bilo gde, ko je i šta bio Miloš Trebinjac, za koga su svi Pančevci čuli i koji ima veliku ulicu u Pančevu, dobićete odgovor samo da je bio član partije od-tada-i-tada i ništa više!

Milutin Milanković je rođen 1879. godine u Dalju (tamo gde se ratovalo i gde je, nažalost, bilo mnogo Starčevaca). Sa 30 godina, kao doktor građevinskih nauka, dolazi u Beograd. Pored građevinarstva bavio se matematikom, astronomijom i geofizikom. Postao je osnivač jedne moderne nauke zvane “Klimatotologija“. NJegovo najpoznatije delo “Kanon osunčavanje Zemlje“, odgovorilo je na mnoga pitanja u vezi promena klime na Zemlji. Poput okretanja Zemlje oko sebe, oko Sunca i obrtanje našeg satelita Meseca, oko nas postoje još tri činjenice koje, kao i ove tri, utiču na promene klime na Zemlji. Ova tri faktora: ekscentrična putanja Zemlje oko Sunca, promena nagiba ose rotacije i precesija, utiču na klimu u velikim vremenskim periodima, pa su dugo bili neprimećeni. Milanković je na osnovu njihovog izračunavanja napravio (slično Koljčickom), tabelarni prikaz temperaturnih promena u toku 600.000 godina. Tek nakon mnogo godina bušeći okeansko dno i pregledajući uzorke (cena ovog poduhvata merila se milonima dolara), geolozi su proverili tačnost Milankovićevih proračuna. Na isti način astronomi su (ovoga puta dolarski iznosi su bili u milijardama), utvrdili neverovatnu preciznost u Milankovićevom izračunavanju temperatura na Marsu. Treba reći i to da nam se na osnovu njegovih proračuna opasno približava novo “ledeno doba“. S obzirom na to da je retko grešio trebamo se i nad ovom opasnošću ozbiljno zabrinuti.

Na svepravoslavnom kongresu 30. maja 1923. godine u Carigradu (današnji Istanbul) jednoglasno je od strane svih velikodostojnika prihvaćen njegov, još uvek najprecizniji ikada napisan, kalendar koji, nažalost, još uvek nije zaživeo. S obzirom da je i Gregorijanski kalendar zaživeo tek nakon 200 godina, ni za Milankovićev još nije kasno. On je jedan od tvoraca tektonike ploča koja se intenzivno primenjuje u geologiji. Milanković je prvi primenio prenapregnut beton u građevinarstvu. Kada bi se trebalo navesti šta je sve uradio u svim oblastima koje je izučavao, trebalo bi utrošiti mnogo hartije i vremena.

NJegov roman “Kroz Vasionu i vekove“ koristi se kao obavezna lektira za srednjoškolce u Nemačkoj, dok je kod nas i pored sugestija SANU ovaj predlog glatko odbijen.

I na kraju jedan podatak - u “Politici“ od 27. maja 2005. pomenut je Kreativni kulturni klub iz Starčeva, u kontekstu obeležavanja godišnjice rođenja Milutina Milankovića.

Oni su ga se jedini ovde setili.

Predrag Stanković

* * *

BEZ MOTIKE NEMA EROTIKE

Sada je već posve jasno da “nezaustavljivo“ stremimo obećanoj zemlji. Studija o izvodljivosti je prošla, ali dokaz da smo zreli za Evropu se upravo odigrava pred našim očima (i to prilično razrogačenim).

Naime, što bi rekao nadaleko čuveni Nole “seljak“ - “Dragi moji seksomani i to ste dočekali!“. Konačno se i u našoj metropoli dogodio Sajam erotike! Prava zgoda za razne vizuelce, voajere, masturbante, seksualne manijake, liberalce i poneke normalno orijentisane ljubitelje ljubavi u fizičkom obliku. Sada se više ne mora potezati Budimpešta, Berlin ili Amsterdam. jer sve nam je tu na “dohvat“ ruke. Samo se treba prepustiti uživanciji.

A  da li je ta “studija“ baš tako lako izvodljiva?! Svima je dobro znano da ovo do skoro beše zemlja raznih tabua i, pogotovo, seksualne konzervativnosti. Iako sebe ne smatram velikim “slobodnjakom“ kada je ova tema u pitanju, priznajem da mi je smetala preterana “zakopčanost“ i druge zabrane - od toga da decu rađaju rode, da su tata i mama pre rođaci, nego ljubavnici, do toga da se obavezno šaltuje kanal kad su eksplicitne scene na TV-u.

S  druge strane, kao i uvek kada je nešto zabranjeno,  “žeđ“ za tim voćem je i sve izraženija. Još kao mali, iz “komšijskih kafica“, krišom sam sazanavo za silne preljube, preskakanja taraba, tajnih susreta na tavanima ili u žbunju između dveju komšijskih njiva. Jeste da je trebalo puno muke i truda, ali što teži put do “kiselog grožđa“ ono biva sve slađe. Slično kao sa prohibicijom u Americi dvadesetih, kada se mnogo više lokerisalo, nego onda kada je alkohol legalizovan, tako i sada ima manje seksualne  “kreativnosti“,  nego u ona zakopčana vremena.

Ali pošto smo mi društvo u tranziciji, sve ti procesi su veoma bolni. Tako dolazimo i do samog Sajma i reakcija ljudi na njemu. Neki su zgroženi, neki u nedoumici, a i oni kojima se dopalo nekako to stidljivo priznaju. Dok se na nekoliko bina osmehuju i zanosno njišu belosvetske striptizete, onima koji su se osmelili da uopšte i dođu na ovu menifestaciju nije nimalo lako ponašati se. Svi nešto kao nezainteresovano ždrakaju ili tek-tek krajičkom oku gvirnu u pravcu željenog objekta. Neki su se “snašli“, pa, kao oni ne gledaju to na bini, već nešto “važno“ snimaju. Što reče neko - bolje odmah kupiti profesionalno snimljen materijal, nego se folirati i “kriti“ ispod objektiva.

Opet, imamo i one koji su se tamo zatekli iz, navodno, potpuno nejasnih razloga, kao naterali ih drugari, tu su, kobajagi, poslovno ili iz čistog gađenja (ha-ha!)  prema takvim bahanalijama. NJima to, kao, uopšte nije zabavno, jer su redom veliki zavodnici, koji na svakom prstu imaju po nekoliko “šema“! Vidi, molim te!

A  kada se završi nastup na jednoj bini, svi zaborave na strahove i gnušanja i u galopu, okupani u znoju, smelo  jurnu na sledeću “barikadu“, ne hajući za malopređašnji ponos.

Proteći će još mnogo nafte (!) Dunavom, dok ćemo biti u stanju da budemo iskreni najpre prema sebi samima, a zatim i prema bližoj i daljoj okolini, jer samo tako se postaje zdravo društvo. Dotle će biti - što veli Komšinica-kontarobaveštajac - bez motike, nema erotike!

* * *

Umalo da zaboravim, u Republici ništa novo, osim što su, posle silnih kiša, krenule i vrućinštine, ljudi se svađaju oko kišnih kanala, dobili smo “pecinu zebru“, dobićemo i novoasfaltirano košarkaško igralište (valjda), asfalt se zacrneo svuda po selu, starčevački folkloraši osvajaju nove nagrade, “kreativci“ nosili štafetu u Kuću cveća, Miša Vasić dupke ispunio KKK, a bije se žestoka “bitka“ između fitnesa i aerobika. Zasad je u ubedljivoj prednosti fitnes, koji vodi Marija Milutinović.

Jordan Filipović

* * *

Svatovi

U poslednje vreme događa se da sve češće moja familija ide u  svatove. Došlo je takvo vreme kad su nam deca stasala za ženidbu i udaju, pa kako su sličnih generacija, nekako su i svatovi u približno u isto vreme. I tako posmatrajući ovovremenska

svadbena veselja, polako se prisećam kako su izgledale nekadašnje svadbe.

Kad su konačno dvoje mladih zaključili da se venčaju i da započnu zajednički život, roditelji mladenaca utanačili su datum svadbe i još neke detalje od interesa za budući život mladenaca.

Nakon što su dogovorili datum i dan svatova došlo je i vreme za pozivanje. Tada je na red došao “čajo“ (pozivač). Obično je to bio najmlađi zet u familiji čija je dužnost bila da prema utvrđenom popisu gostiju, a prema važnosti pojedinih, ide u pozivanje.

Sa okićenom čuturom vina, a sam ukrašen belom košuljom zavezanom preko ramena i oko pasa, išao je od kuće do kuće budućih gostiju i pozivao ih u ime roditelja mladenaca u svatove.

Na sam dan svatova opet je čajo imao važnu ulogu. Brinuo se, da tako kažem, o nekakvom protokolu i da sve bude u redu.  Svatovi su se počeli skupljati već ujutro. Kad su došli svirci, išlo se po kumove, a kad su se svi skupili i malo doručkovali

svadbena povorka mogla je da krene po mladu. Pred polazak sledio je blagoslov roditelja mladoženji za budući život.  Uz bećarac i podvikivanje došlo se do mladine kuće.Tamo su  svatove dočekali domaćini, pa uz običaj “kupovanja mlade“ svatovi su se malo zabavili i razveselili. Kad je mlada “otkupljena“ još se malo igralo i pevalo. Za to vreme “kransle“ (devojčice) okitile su svatove ukrašenim grančicama ruzmarina, a mlada je darovala kumove i devera koji će je odvesti na venčanje.

Došlo je i vreme da se ide na venčanje. Pre polaska oboje mladenaca primilo je blagoslov od mladinih roditelja uz karakterističnu pesmu “Odbi se biser grana...“.

Opet je svadbena povorka uz bećarac krenula put matične kancelarije i do crkve. Nakon venčanja deca su imala običaj da viču “Izgore kume kesa“, a kum je bacao sitne novce. Odigralo se koje kolo i krenulo nazad do mladine kuće na ručak. Na ulaznim vratima svatove su čekale kuvarice i poslužitelji sa koritom vode, žaračima, metlama i peruškama. Zvalo se to “skela“, pa je svaki gost morao da plati prelazak preko vode-skelarinu, a pevalo se “Skeledžijo prevezi me...“. Dobijeni novac bila je zarada glavne kuvarice. Kad su svi svatovi ušli, mlada je darovala svekra i svekrvu, nakolence (obično najmlađe muško dete iz familije), pa nakon toga svi svatovi prema važnosti mogli su za sto. Uz svirku, pesmu i ples došlo je i vreme večere. Svatovska večera zna se bila je sastavljena od svatovske supe, kuvanog mesa i sosa, a na kraju pečene prasetine.

Veselilo se do iza ponoći nakon čega je došao običaj darovanja mladenaca. Tu je opet čajo bio glavni. Svaki dar je morao otpakovati, malo prokomentarisati, našaliti se sa mladencima i darovaocima, a i skoro svaki poklon zaliti čašom vina.

Posle darovanja mlada i mladoženja otišli su da se presvuku jer je mlada morala da razdeli svadbenu tortu koja se zvala “pogača“. Svaki gost je za komad torte dao dobrovoljni prilog.

Uz pesme i ples došlo se do jutra.

Kako bi se svatovi malo razbudili igrala se “ora“, ples oko vatre uz razne “akrobacije“ koje je opet izmišljao čajo. Igrači  koji po mišljenju čaje nisu odradili kako treba malo su dobili po leđima uvrnutim vlažnim peškirom.

Posle takvog osveženja sledio je doručak. Obično je to bila kisela čorba koja je dobro došla nakon obilnog pića i neprospavane noći.

Kao što svemu dođe kraj, tako i svatovima.

Običaj je bio da se kumovi otprate do kuće, što je značilo pravi kraj svatova. Tek tada su mladenci mogli otići na počinak.

Do sledećih svatova...

Vinko Rukavina

Vrh strane

E-mail: [email protected]

© 2005. Webmaster