Internet izdanje broj 134 od 31. maja 2005.
|
Internet izdanje broj 134 od 31. maja 2005. |
|
|
|
|
Društvo
PUTOPIS Jel’ Saraj’vo gdje je nekad bilo... Sarajevo, grad u sada susednoj državi, voleli su svi, i rado se tamo odlazilo. Koliko je ovaj grad sada daleko, a koliko je lako obnoviti uspomene, neka bude vaš utisak dok čitate ovaj putopis
One kojima je dosadilo da prvomajske praznike troše na neku od lokalnih destinacija, a nemaju novac za neku od egzotičnih turističkih ponuda, može sasvim da zadovolji boravak na nekom od lepih mesta sa prostora bivše SFR Jugoslavije. Potpisnik ovih redova se tako prošle godine obreo u Zagrebu, “proslavivši“ 1. maj u Maksimirskoj šumi, a ove godine destinacija je bila Sarajevo i Vrelo Bosne. Ako se i vi odlučite za put u Sarajevo, nećete imati problema da sve organizujete u sopstvenoj režiji, bez pomoći turističke agencije. Na Internetu ćete lako naći prezentaciju nekog od uglavnom preuređenih i renoviranih sarajevskih hotela, a potom i da rezervišete noćenje u hotelu sa tri zvezdice, u centru Sarajeva, i to ljubaznošću domaćina, po ceni za domaće goste. Preporuka je hotel “Bosnia“, eks “Beograd“, koji se nalazi u ulici Maršala Tita (jedna od retkih ulica koja nosi predratno ime), gde će vam zaračunati i praznični popust, pa tako noćenje u dvokrevenoj sobi iznosi 165 konvertibilnih maraka, tj. oko 85 eura. Što se tiče prevoza - i to je jednostavno: nekoliko polazaka svakodnevno sa BAS-ove stanice, ujutro i uveče, po ceni od oko 1000 dinara u jednom smeru (preporuka - konforni i udobni autobusi prevoznika “Kondor“, u protivnom možete da zaglavite u nekoj “krntiji“). Autobus vozi do Istočnog Sarajeva (eks Srpsko Sarajevo), odnosno do Lukavice. Odatle do federalnog Sarajeva možete otići taksijem (14 KM - 7 eura) ili pak javnim prevozom. Put do Sarajeva vodi preko Šapca, Loznice, Zvornika i Pala, kroz Srbiju i Republiku Srpsku. Pasoš nije neophpdan, granica SCG - BiH se može preći uz ličnu kartu. Put traje oko 7 sati, prvenstveno zbog neadekvatne putne infrastrukture, ali je zanimljiv, jer prolazite kroz lepe prizore netaknute prirode (bar uz Drinu i preko Javora i Romanije). Spuštajući se preko Romanije do Istočnog Sarajeva, pogled puca na kotlinu u kojoj je smešteno Sarajevo. U jednoj pesmi Dina Merlina, stihotvorac se pita “Jel Sarajevo gdje je nekad bilo...“ I ono jeste, lepo kao i pre, i ponudiće vam dobrodošlicu, bez obzira na još uvek sveže ratne rane, koje teško zaceljuju.
Ko je već bio u ovom gradu, lako će prepoznati građevine uz Miljacku - zgrada Izvršnog vijeća (izgorela, još uvek takva stoji), hotel “Holidej in“... Sarajevo je divan grad. Sarajlije kažu da je to jedino mesto, pored Jerusalima, gde možete videti istok i zapad na jednom mestu. U Istočnom Sarajevu, pak, kažu da i nije baš tako, jer je grad izgubio na svojoj multietičnosti jer tamo sada živi više od 80% Bošnjaka. No, vas to neće previše zanimati, ako je put turističkog karaktera. Kada se smestite u hotel, možete da krenete u obilazak Sarajeva. Da ga upoznate, ako ste po prvi put u njemu, ili da evocirate uspomene, ako ste ga već pohodili. Naravno, prvo treba otići do čuvene Baščaršije. Duh orijenta još je izraženiji, jer je prisustvo turista iz arapskih zemalja sveprisutno. Baščaršija je ista onakva kakvu oni koji su je ranije posetili i pamte, mada su male zanatske radnje gde možete kupiti unikatne proizvode od zlata i srebra, pa do bižuterije, sada pomešane sa buticima i modernim prodavnicama tehnike visoke tehnologije. Roštiljnice i aščanice su tu, i na vama je samo da odaberete gde ćete degustirati neki od nadaleko poznatih sarajevskih specijaliteta. Ali, nemojte se zbuniti ako vam uz roštilj ne posluže pivo koje ste naručili - alkohol se u nekim lokalima ne služi iz religioznih razloga. Na Baščaršiji obavezno treba obići Baščaršijku česmu, Begovu džamiju i Morića han. Kada stupate u Han, svakim korakom kao da se vraćate u prošlost. Unutra će vas dočekati za prodaju izloženi orijentalni tepisi svih boja i veličina, prelepa bašta u kojoj se možete odmoriti i pojesti baklavu i urmašicu i restoran sa “bosanskim loncem“ na meniju. Od krivudave uličice Sarači, preko Ferhadije, izlazite sa kaldrme u modernu ulicu u kojoj je mnoštvo prodavnica. Tu se završava staro Sarajevo. Onda prošetajte Obalom Kulina Bana, uz Miljacku, i uživajte u pogledu na okolne zgrade i parkove. Ukoliko ste ljubitelj fudbala, obiđite stadione Koševo ili Grbavicu i pogledajte neku utakmicu - za fudbal se ovde još uvek živi. “Jedan je Hase“, što bi rekli... Na žalost, pored stadiona Koševo ugledaćete i groblje, na nekadašnjem pomoćnom terenu ovog kluba, nastalo u vreme poslednjeg rata. Cene u Sarajevu su pristupačne i prilagođene našem standardu, pa sa te strane ne treba previše brinuti. Bosanski mentalitet je sličan našem, to je već odavno poznato. Takva je i muzika, pa sve hitove, osim Cecinih, čućete na svakom koraku. Ovde se vole Mitar Mirić, Karleuša, Saša Matić, a u vreme Prvomajskih praznika u Sarajevu je pevala i Nataša Bekvalac. Oni rođeni sedamdesetih godina znaju da je i sarajevska rok scena bila veoma popularna, pa ovde još uvek živi i rokenrol, a ne retko, na ulicama ćete sresti i mlade Sarajlije sa majicama popularnih heavy metal bendova. Interesantno je da ćete na ulicama viđati i zabrađene mlade devojke, što ipak nije u obimu u kome to žele da predstave oni koji nemaju dobre namere. Treba istaći da vas niko neće popreko pogledati ako govorite ekavicom. Ono što nikako ne treba propustiti ako ste u Sarajevu jeste Vrelo Bosne. Jedinstveno mesto, na desetak kilometara od Sarajeva, pokraj Ilidže. Do ovog dela grada lako ćete stići nekim od tramvaja, a odatle, do Vrela Bosne, možete ići tri kilometra dugom alejom platana, ili pak turističkom kočijom. Ukoliko želite da se osećate begovski, iznajmite kočiju i uživajte u petnaestominutnoj vožnji. Vrelo Bosne je mesto gde igmanske vode izviru na desetine mesta, i u veselom spletu čine reku Bosnu, po kojoj je ova zemlja dobila svoje ime. Predivni pejzaž, obogaćen lepo uređenim stazicama, pružiće vam osećaj neizmernog zadovoljstva. I obavezno, popijte vodu sa nekog od hladnih izvora - Sarajlije kažu, ko se jednom napije vode sa izvora Vrela Bosne, uvek će se vraćati ovom gradu. Ja sam se, vala, napio. Petar Andrejić
* * *
ANKETA SN: Šta mislite o incidentima na sportskim priredbama? Niko više nije siguran na stadionu Poslednjih meseci kulminirali su neredi na sportskim dešavanjima. Policija najavljuje rigorozne mere, a građana je sve manje na stadionima. Starčevci se pridružuju osudama huliganstva
Bojan Stamenković: - Ne podržavam tuče na utakmicama. Potrebno je da se pooštre zakonske mere u cilju sprečavanja incidenata. U ostalim zemljama se to strogo kažnjava. Ja sam vatreni navijač Crvene zvezde, ali ne idem na derbije, jer ne želim da razmišljam šta može da mi se desi. Želeo bih da se što pre stane na put takvim incidentima, kako bih mogao da uživam u fudbalu. Trenutno je situacija takva da otac ne može, bez brige, da odvede sina na utakmicu. Vladimir Sinđić: - Ne pratim sport mnogo. Ali moram reći da su tuče i ostalo što se dešava na tribinama jako ružne stvari. Odlazak na sportska dešavanja bi trebalo da bude nešto opuštajuće, a sport doživljavam kao nešto što bi trebalo da miri, a ne da posvađa. Mislim da bi aktere takvih incidenata trebalo kazniti. Treba sprovoditi zakon koji reguliše takve stvari i kazne bi trebalo da budu stroge. To svakako smeta kako sportistima koji igraju, tako i ljudima koji su došli da uživaju u utakmici. Đorđe Vujanić: - Nije u redu to što se dešava. Ali ne bi bio pravi derbi bez incidenata. Navijači uglavnom dolaze samo da bi se tukli, ne da bi gledali utakmicu. Tako je u današnje vreme. Nema poštovanja prema igračima, nema poštovanja prema ljubiteljima sporta, nema nikakvog poštovanja. Droga i alkohol imaju dosta uticaja na takvo ponašanje. Nisam učestvovao u tučama, a kada bih se našao u sred tuče, trudio bih se da se odbranim i što pre pobegnem. Ukoliko želite da izbegnete tuče, odete da gledate fudbal sa zapadne tribine, tamo je uglavnom mirno. Nenad Vukašinović: - Nemam neko mišljenje o tome. Ne pratim sportska dešavanja. Nije u redu da se tuku na utakmicama. Nikako ne opravdavam nasilje. Međutim u narodu vlada neka negativna energija, koja se i na taj način ispoljava-agresivnim ponašanjem na utakmicama. Tuča na utakmicama je i nepoštovanje sportista. Ne znam kako da se spreče incidenti. Verovatno tek po poboljšanju ekonomskih uslova u zemlji, kada ljudi budu živeli malo bolje i kada ne budu bili toliko negativni. Nikakve kaznene mere tu ne pomažu, samo još više razbesne besne. Ranije, dok sam odlazio na derbije učestvovao sam u tučama. Znam o čemu pričam, tako navijači pokazuju svoje nezadovoljstvo. Zoran Stefanović: - Ja sam Zvezdin navijač i odlazim na utakmice, ali nikada nisam učestvovao u tučama. U poslednje vreme slabije odlazim na velike utakmice, baš iz tog razloga. Ne želim da razmišljam da li će neko da me ubije na stadionu. Kada bi se kaznili učesnici u incidentima, verovatno bi se situacija smirila. Tada bi pravi zaljubljenici u fudbal mogli da uživaju na tribinama. Danas, pravi fanovi ne odlaze na utakmice, očevi ne smeju da vode svoje sinove, to je žalosno. Verovatno bi i igrači pružili kvalitetniju igru kada ne bi brinuli o tome šta će da im doleti sa tribina. Aleksandar Aća: - Bio sam par puta na derbiju. Doživeo sam takve stvari, da sad, eto, više ne idem. Nekoliko puta sam se našao u epicentru navijačke tuče, jedva sam izvukao živu glavu. U takvoj situaciji vredi samo bežati. Nisu to naivne stvari, mnogi su tako i živote izgubili. Utakmica bi trebalo da je nešto lepo i opuštajuće, ali kod nas ima puno adrenalina i negativne energije. Da imam sina? Definitivno se ne bih usudio da ga vodim na utakmicu. Dragan Brkić: - Treba da se biju, neka tako nastave. Treba da se međusobno lome. To je pravo mesto da izbace negativnu energiju. Neka se tuku na utakmicama, a po gradu neka se šetaju mirno i pitomo. U sportu ima novca, pa ima odakle da se popravi načinjena šteta na tribinama. Odlazim na utakmice, nije mi se još dogodilo da se nađem u sred tuče. Vodiću jednog dana i sina na utakmice, daću mu bejzolku u ruku i pravac stadion. Što se sportista tiče, mislim da neki od njih navode navijače na izazivanje tuča. Ne bi bio zanimljiv derbi kada navijači ne bi zakuvali. Znam da se dogodi da neko strada, ali ipak derbi ne može da prođe bez tuče. LJubica Vujanić: - Sve učesnike u tučama na utakmicama bih strpala u zatvor i naplatila debele kazne. U takvim incidentima najčešće stradaju nevini. Navijači toliko polude da nisu svesni da tamo ima dece, starijih ljudi, možda i invalida. Ne sme niko tako da se ponaša. To je ugrožavanje života. Volim da gledam fudbal, volela bih da sa mojom budućom decom uživam na stadionu, ali ne tako da razmišljam da li će nešto da mi se desi. Pripremila: Daniela Birak Foto: Goran Milošević
* * *
Kreativna ekskurzija #2
Nakon performansa ispred kompleksa “25. maj“, članovi Kluba su se uputili na Avalu, gde su na izletištu pored hotela “Avala“ pripremili roštilj, iskoristivši priliku da obiđu Spomenik neznanom junaku i ruševine TV tornja, stradalog u ratu 1999. godine.
* * *
TAKMIČENJE U SPRAVLJANJU RIBLJE ČORBE Jovina čorba najbolja
Na veliki petak 29. aprila ispred restorana “Opatija“ organizovano je takmičenje u kuvanju riblje čorbe. Iako je vreme malo omelo događaj (vetar i oblaci) najupornijim gurmanima nije smetalo da na dan velikog posta pokažu svoje umeće u spravljanju ovog posnog obroka. U takmičarskom delu je učestvovalo 16 kotlića, a na licima ekipa i znatiželjnih prolaznika uočljiva je bila vedrina duha što i jeste cilj ovakvih skupova - prvenstveno dobro druženje. Prvo mesto u kuvanju čorbe osvojio je Jova Đokić a drugo mesto pripalo je Radiši Mihajlovu. Najbolji su kao nagradu dobili su pehare, a ukupno je dodeljeno 13 nagrada koje su se sastojale u vidu potrošne robe za potrebe sportskog ribolova (udice, najloni, takmičarci...). Odgovorni za proglašenje pobednika bio je tročlani nezavisni žiri kojim je predsedavao Petar Milošević. G. Milošević
* * *
IZVIĐAŠTVO Izviđački višeboj u Bijeljini Od 13. do 15 maja u Bijeljini (Republika Srpska) održan je Osmi memorijalni izviđački višeboj “Novica Novaković“. Na ovom trodnevnom međunarodnom izviđačkom takmičenju učestvovale su ekipe iz 14 gradova Republike Srpske, Federacije BiH i Srbije. Pored neizostavnih Starčevaca tu su bile ekipe iz Banovića, Bosanskog Šamca, Zvornika, Zenice, Srebrenice, Konjica, Jezera, Bosanskog Broda, Petrova, Šapca, Vršca, Kozarske Dubice i Doboja. Starčevci su na ovom takmičenju učestvovali sa ekipom brđana “Veterani“ u kojoj su bili: Predrag Stanković, Marija Žunić, Davorin Lešćan, Lejla Žugić i Zlatko Jajić. Skoro svi iz ove ekipe se nisu takmičili dvadesetak godina ali to ih nije sprečilo da, ponajpre zahvaljujući iskustvu, osvoje prvo mesto, pehar i zlatne medalje. Staza je bila duga oko 20 kilometara, izuzetno teška i naporna. Od disciplina koje su odlučile pobednika Starčevci su bili najbolji u topografiji, skici dela pređenog puta, prvoj pomoći, profilu terena i prolasku kroz minsko polje. Na prelaznom peharu koji će godinu dana krasiti vitrine Odreda izviđača “Nadel“ iz Starčeva, ugravirana su imena dosadašnjih osvajača ovog prestižnog izviđačkog takmičenja. A to su bili odredi izviđača: “Ivo Lola“ Beograd, “Sveti Nikola“ Petrovo, “Stari Grad“ Mostar, “Kralj Petar“ Niš (dva puta), “Danko Mitrov“ Banja Luka, “Krin“ Tuzla i naravno “Nadel“ Starčevo. Po dobro poznatom pravilu, onaj ko tri puta za redom osvoji ovaj pehar - ostaje mu u trajnom vlasništvu. Drugo mesto pripalo je ekipi “Plamen“ iz Banovića a treće ekipi “Edžtremi“ iz Zenice sa kojima su se Starčevci najviše družili. Ostalo je obećanje iz Zenice, Bijeljine i Kozarske Dubice da će posetiti starčevačke kolege ove godine na “Danima druženja“.
* * *
MAJSTORSKI SAVETI Odžačar
Poštovani čitaoci, u ovom broju ćemo vam predstaviti majstora u svom poslu kao i u zanatu koji, neopravdano, u našim krajevima izumire iako je potražnja za odžačarskim poslovima velika. U pitanju je naš sugrađanin Andreja Petkovski. Rođen je 1941. godine u Pančevu gde je i živeo do pre pet godina kada je postao žitelj našeg sela. Odžačarsku školu je završio 1958. godine u sada Mašinskoj školi u Pančevu. - Za početak bih rekao da je posao kojim se bavim pre svega lep, a čovek koji se njime bavi mora da ga voli da je pošten i tačan. Sam zanat je usko povezan sa protivpožarnom zaštitom jer odžačar mora da garantuje da je posao koji je obavio uradio savesno i da nema opasnosti od neželjenih faktora. Loši i dimnjaci u kojima postoje naslage smole, najčešće su uzrok požara koji je opasnost po domaćinstvo i ljudski život. Bitno je da kontrolu i redovno čišćenje dimnjaka obavlja kvalifikovani odžačar, jer samo on ume kvalitetno i uz garancije da preda obavljen posao na korišćenje. Odžačarske usluge nisu skupe i graćani ne bi trebalo sami da ih obavljaju, jer postoje mnoge stvari koje oni ne znaju a kada kasnije kontaktiraju odžačara šteta već bude počinjena. Odžačarski posao “vuče“ i mnoge opasnosti - propadanje kroz tavanicu, klizanje niz krov, opasnost od električnih instalacija, opekotine... Ali uz malo pažnje i godine iskustva opasnost može biti svedena na minimum. Zanimljivo je, recimo, da u Beogradu postoje dve žene odžačarke što znači da posao nije isključivo muški. Česti su radovi u industrijskim fabrikama kojih u našem okruženju ima puno. Lepo je kada mi ljudi na ulici traže dlaku iz četke koja je sastavni deo mog alata, kažu za sreću, pa pitaju da li smeju da me dodirnu. Poznato je odvajkada da odžačar donosi sreću. Deca su ta koja su najveselija kada ugledaju odžačara a i meni samom su posebno draga. Pored poslova oko čišćenja dimnjaka obavljam i čišćenje etažnih peći, kaljavih peći, kamina, šporeta i mnogih drugih. Za dimnjak postoje tačne proporcije kakav treba da bude. Pre izgradnje domaćin trba dobro da se informiše kako kasnije kada već bude kasno ne svaljuje krivicu na ko zna koga a to nema nikakvog efekta. Dragi moji sugrađani, to bi bilo ukratko o poslu kojim se bavim. Poslušajte moj savet, i redovno održavajte vaše dimnjake i peći jer kad zima zakuca na vrata svaki posao koji nije obavljen na vreme izaziva noćnu moru Za sve informacije obratite se Andreju Petkovskom, odžačaru iz komšiluka na telefone: 064/ 324-0-438 i 631-269. G. Milošević
|
E-mail: [email protected] © 2005. Webmaster
|
U sredu 25. maja Kreativni kulturni
klub organizovao je drugu po redu ekskurziju za svoje članove. Nakon Ravne
gore, ovaj put, “kreativci“ su se uputili u “Kuću cveća“, gde su u čast Dana
mladosti, simbolično “istrčali“ štafetu.
