Internet izdanje broj 128 od 30. novembra 2004.
|
Internet izdanje broj 128 od 30. novembra 2004. |
|
|
|
|
Kultura
ČETVRTI PO REDU FESTIVAL MALIH TAMBURAŠKIH ORKESTARA “Starčevačka tamburica“ 2004. Ove godine Festival se okitio epitetom internacionalnog. Učešće uzeli orkestri iz SiCG, Hrvatske, Slovenije i Makedonije. Jugoslavija u malom
DOMAĆI: Orkestar "Panuka" je dao vrstan štimung Pod pokroviteljstvom Mesne zajednice Starčevo, a u organizaciji Doma kulture, u petak 29. oktobra u Starčevu je održan Festival malih tamburaških sastava “Starčevačka tamburica“. Na festivalu su učestvovali tamburaški orkestri: “Šešir moj“ iz Bora, “Tamburaši s Dunava“ iz Zemuna, “Muzički signali“ iz Bijelog Polja, “Panuka“ iz Pančeva, “Tamburaši Šojića“" iz Kumanova, Makedonija, Tamburaški orkestar Kulturnog centra “Begeč“ iz Begeča, Tamburaški orkestar GKUD-a “Kosta Abrašević“ iz Bačke Palanke, “Sremske zore“ iz Boljevca, Tamburaški orkestar KPD “Matija Gubec“ iz Tavankuta, “Tamburaši za dušu“ iz Županje, Hrvatska,“Kašarji“ iz Žirovnice, Slovenija, Tamburaški orkestar Banja Luka iz Banja Luke, “Triola“ iz Osijeka, Hrvatska i Tamburaški orkestar AKUD “Sonja Marinković“ iz Novog Sada. Stručni žiri je bio u sastavu: Petar Pavlov, Radomir Grujičić, Zoran Mulić, Budimir Stojanović i Slobodan Vukadinović. Nakon višečasovne svirke, podeljene su i nagrade koje su osvojili: - prvu nagradu žirija osvojio je tamburaški orkestar KPD “Matija Gubec“ iz Tavankuta - drugu, orkestar AKUD “Sonja Marinković“ iz N. Sada - treću, orkestar “Triola“ iz Osijeka, Hrvatska - i nagradu za najboljeg solistu osvojio je Branko Jovanović, orkestar “Sremske zore“ iz Boljevca - nagradu publike osvojio je orkestar “Tamburaši za dušu“ iz Županje, Hrvatska. Ovom međunarodnom kulturnom događaju prisustvovao je veliki broj gostiju iz kulturnog, privrednog i političkog života, a pitali smo Dejana Bosnića, člana Opštinskog veća, kakav utisak je festival ostavio na njega. - Moj komentar na ovaj festival može biti izraz na mom licu, čovek ne može da ne oseti veliko zadovoljstvo kada sedi sa ljudima koji su međusobno povezani uživanjem. Ovakve manifestacije su veoma važne, etno muzika pokazuje koliko su balkanski narodi međusobno slični. Internacionalni karakter ove manifestacije potvrđuje koliko je ideja organizatora ovog festivala ispravna. Ambijent je više nego prijatan, tambure slušam svremena na vreme, za to čovek treba da bude posebno raspoložen i da bude okružen pravim ljudima. Mislim da je topli zvuk tambura još jedna potvrda međusobne bliskosti i sličnosti, sve razlike koje postoje među narodima u ovakvim trenucima su neprimetne. Ova vrsta manifestacija može da posluži kao idealan model Pančevu i drugim naseljenim mestima. Ne mislim na kopiranje, već da se ljudi koji su zainteresovani za duhovni život povežu i osmisle način da zadovolje svoje kulturne potrebe. Dragomir Šojić, vođa orkestra “Tamburaši Šojića“ iz Kumanova, za SN kaže: - Sve je odlično, nemam zamerki. Nastupom sam zadovoljan, a ostalo je rekao žiri. Publika je odlična. I očekujem dobro druženje nakon obaveznog dela, kada ćemo nastupiti revijalno. Ivica Plivelić orkestar “Tamburaši za dušu“ iz Županje , dobitnici nagrade publike: - Ovde je atmosfera zaista fina. Gotovo da smo iznenađeni dočekom. Očekivali smo dobro druženje, a ovo to svakako i jeste. Nadali smo se da ćemo doći ranije, ali zbog gužve u saobraćaju stigli smo nešto pre nastupa. Često nastupamo po Vojvodini i uvek smo lepo dočekani. O konkurenciji nismo puno razmišljali, važno je nastupiti i upoznati kolege. Nismo došli radi nagrada, već radi druženja. Što se publike tiče, ne možemo mi biti zadovoljni publikom, već samo publika nama. A ona je rekla svoje i nagradila nas. Branimir Jovanović orkestar AKUD "Sonja Marinković" iz Novog Sada, dobitnik druge nagrade: - Osvojili smo drugo mesto i time smo svakako zadovoljni. Što se drugih orkestara tiče, ne mogu komentarisati, jer smo nastupili poslednji i nismo čuli ostale. Prošle godine smo pobedili, ove osvojili drugo mesto mislim da time možemo biti zadovoljni, održavamo kontinuitet. Naš orkestar je veliki orkestar, ovde nastupamo u polovičnom sastavu zbog propozicija. Tako da smo mi navikli na malo koncertnije atmosfere. Boris Godar vokalni solista orkestra KPD “Matija Gubec“ iz Tavankuta: - Pa kakvi mogu biti utisci, osvojili smo prvu nagradu, a tome se uopšte nismo nadali! Mi smo došli samo da se družimo i da malo upoznamo vaš kraj. Kada smo čuli da smo prvi, to je bio neopisivi doživljaj. Atmosfera je zaista prijatna i odlično smo se osećali tokom boravka kod vas.
Gost iz Hrvatske pozira sa Starčevačkim novinama Damir Čolaković, orkestar “Triola“ iz Osijeka: - Utisci su izvanredni. Sve je bilo odlično, za peticu. Bili smo već u Vojvodini nekoliko puta i uvek nam je bilo lepo. Uglavnom dolazimo na takmičenja tamburaških orkestara. U Starčevu smo prvi put i nemamo nikakvih zamerki. Prijala nam je jaka konkurencija. I s obzirom da smo osvojili treće mesto, mislim da možemo biti zadovoljni. Mada bismo bili zadovoljni i da nismo osvojili nagradu, jer smo se zaista fino proveli. Uglavnom poznajemo kolege koji su ovde nastupali i fino smo se družili. Nismo bili u prilici da razgovaramo sa članovima orkestra “Kašarji“ iz Slovenije, jer su se odmah nakon nastupa povukli u hotel gde im je bilo obezbeđeno prenoćište. U revijalnom delu festivala nastupili su tamburaši iz Kumanova, čiji je vokalni solista napravio sjajan štimung. Neko se rodi sa lepim glasom, pa ga usavršava ili neguje, ali dar za komunikaciju sa publikom ili imaš ili nemaš.
Velika sala Doma kulture bila je prepuna Nakon orkestra iz Makedonije nastupili su “Tamburaši za dušu“ iz Županje, koji su podigli temperaturu odsviravši čuveni “Bumbarov let“ i one koji su do tada sumnjali, ubedili da je tambura zaista instrument na kojem se može sve svirati od narodnjaka do klasike i od zabavnjaka do roka. Daniela Birak Foto: G. Milošević
GALERIJA BOEM: Srebrni trag linije
Ova izložba slika i crteža je otvorena do 14. decembra. P.A.
26. septembar - ekološka tribina Dokle ćete nas trovati?
Dabić (stoji) U utorak 26. oktobra nastavljen je, u organizaciji Kreativnog kulturnog kluba i Društva ekologa, ciklus ekoloških tribina pod nazivom “Dokle ćete nas trovati“. Gost i predavač je ovoga puta bio Dragoljub Dabić - tehnolog iz Rafinerije nafte Pančevo. On je prisutnim izneo svoje elaborate kako o rešavanju situacije “južne zone“, tako i iskorišćavanju drugog otpada, koji su svakom građaninu na dohvat, kao na primer štalske fekalije. Program je vodio Momčilo Mrčković. U nastavku večeri, kao i svakog utorka dominirala ja akustična muzika i to u izvedbi Željka Tođeraša Tođe i prijatelja.
5. novembar - radio emisija "All you need is rock'n'roll"
Program je vodio Đeka U petak 5. novembra u Kreativnom kulturnom klubu Doma kulture u Starčevu, odigralo se javno snimanje kultne emisije Radio Pančeva "All you need is rock'n'roll". Uz prepoznatljivo vođenje programa od strane pančevačke rok legende Branislava Đekovića Đeke, glavni akteri večeri su bili poznati bend "Blues Delivers", koji su ujedno i članovi Kreativnog kulturnog kluba. Kroz emisiju su prodefilovali mnogi gosti, uglavnom starčevački muzičari kao što su Rade Purkar, Zoran Arsić, Toma Ferek, Marko Šic, braća Pejčić i čuveni starčevački kantautor Ivica Fajht Tnjist, upravo pristigao iz dalekog Bahreina. Takođe, snimanju je prisustvovao značajan broj pripadnika moto-kluba "Coyote" na čelu sa predsednikom Mišom Krakom. Svirka, za koju mnogi prisutni tvrde da je jedna od najboljih u karijeri ovog benda, trajala je do duboko u noć,i samo je prva u nizu koji će se dešavati u Klubu, a emisija je reemitovana na talasima radija i televizije Pančevo
9. novembar - tribina Kriminal u sportu
Teorija zavere: Duci (u sredini) U utorak 9. novembra u organizaciji Društva ekologa, Kreativnog kulturnog kluba i Doma kulture održana je tribina pod nazivom “Droga, nasilje i kriminal u sportu“. Gost je bio proslavljeni košarkaš sa ovih prostora i doktor filozofije LJubodrag Duci Simonović. U izlaganju od dva časa dotakao se anomalija u savremenom sportu, pokazao zavidno znanje iz mnogih oblasti, ali i suviše često napuštao temu razgovora. Opšte je mišljenje prisutnih da se Simonović više bavio dnevnom politikom i apstraktnim temama, a manje onim zbog čega je KKK te noći bio dobro popunjen.
11. novembar - tribina “Kuhinja“ u Starčevu
Mr Spiral (u sredini) i Zograf (desno) U četvrtak 11. novembra gosti Kreativnog kulturnog kluba bili su strip-crtači okupljeni oko strip-magazina “Kuhinja“. Poznati autor i idejni tvorac ovog časopisa Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf je ukratko objasnio suštinu ovog projekta, kao i probleme sa kojima se ova, pomalo potisnuta, vrsta umetnosti susreće. U nastavku prisutni su imali priliku da vide i nekoliko animirani film autora Liviusa Pavlova, poznatog pod pseudonimom mr Spiral, kao druge video materijale. Među prisutnima je bilo dosta članova novoseljanskog udruženja građana “Alternativni kulturni klub“ sa kojima je Kreativni kulturni klub napravio dogovor o budućoj saradnji. Usledio je i poziv domaćinima na naredne događaje od strane predsednika AKK, koji je sa oduševljenjem prihvaćen.
16. novembar - putopis Pozdrav iz Bahreina
Jeftić i Fajht U utorak 16. novembra otpočet je novi ciklus događanja u KKK - “Putopisi“. Veče je nosilo naziv “Slike sa Bahreina“, a gost je bio Ivica Fajht, naš sugrađanin nastanjen na ovom ostrvu u Persijskom zalivu. Program je vodila Smiljana Jeftić, prikazano je obilje video materijala, a prisutni su zasipali gosta raznim pitanjima - od toga kakve su devojke, pa do informacija o klimi i novoj stazi Formule 1. Saznali su da se Bahrein iz godine u godinu veštački širi, da su klima uređaji važniji od bilo čega i niz drugih informacija. Potom su prisutni imali priliku da degustiraju riblje specijalitete u izvedbi Radeta Purkara, a Tođa je svojom gitarom nastavio divno veče i uz pomoć pomenutog Radeta, Peje, Koleta, Arsu i samog gosta večeri, poznatijeg pod nadimkom Tvist, priredio pravi akustični delirijum.
18. novembar - književno veče ”Grad nadahnuće”
Ješić i Bogićev U četvrtak 18. novembra gostovala je pančevačka književnica Jasmina Bogićev predstavivši roman “Grad nadahnuće“. Razgovor je vodio, kao po običaju, predsednik literarne sekcije Darko Ješić, koji je osim priče o “nadahnućanima“, junacima romana, razgovor proširio i na opšte teme o našoj književnosti. Tako su prisutni uz odlomke Jasmininog romana, mogli da čuju i isečke njenih omiljenih pisaca - Basare i Albaharija. Posle razgovora emitovan je film “Sanjiva dolina“, po izboru gošće.
NAREDNI PROGRAMI U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU: Četvrtak, 2. 12. - 21 sat: “Čija je ovo pesma“ - projekcija filma Petak, 3. 12.- 20.30 sati: “Smrt Danila Kiša“ - predstava, potom: živa svirka: “Klopka za pionira“ Subota, 4. 12. - 22 sata: “RAP NIGHT“ - DJ SHKE i razni pevači Utorak, 7. 12. - 19 sati: “Sve o Sunčevom sistemu“ - predavanje, Dragoljub Perišić 21 sat: Veče akustične gitare -Željko Tođeraš TOĐA Četvrtak, 9. 12.- 20 sati: “Dani u Beogradu“ - promocija knjige gost: Avram Izrael Petak, 10. 12. - 21.30 sati: Javno snimanje emisije o bluzu živa svirka: Vasa Borojević i bend Subota, 11. 12. - 22 sata: Heavy Metal and Hard Rock Night - DJ DARKO x 2 Utorak, 14. 12. - 19 sati: “Naši pronalazači, naš ponos“- tribina 21 sat: Veče akustične gitare - Željko Tođeraš TOĐA Četvrtak, 16. 11. - 19.30 sati: Predavanje o opštoj bezbednosnoj situaciji - SUP: Perica Pertić, Jovica Balog, Žarko Radović Petak, 17. 12. - 21.30 sati: živa svirka: “Maroon“ Subota, 18. 12. - 22 sata: Rock'n'roll - Tequila party - DJ ZLAJA Utorak, 21. 12. - 20.30 sati: Veče EVERGRINA -Željko Tođeraš TOĐA spec. gost: Nada Petrović - Popaz Četvrtak, 23. 12. - 20 sati: Književno veče: gost Nada Malek, pančevačka književnica Petak, 24. 12. - 21.30 sati: živa svirka: “Neuro-cream“; 22.30 sati: “Pamba“ Subota, 25. 12. - 22 sata: Techno night - DJ SIMON (Paris) Utorak, 28. 12. - 19 sati: Eko-tribina: Elektro-magnetni smog i njegov uticaj na čovekovu okolinu; 21 sat: Veče akustične gitare - Tođa Četvrtak, 30.12. - 20 sati: Putopisi: “Slike iz Pariza“ gost: Siniša Marinković; video, muzika, degustacija hrane iz Pariza Petak, 31.12. - 21 sat: KREATIVNI DOČEK NOVE GODINE (informacije u klubu za šankom ili 064/176-39-28) Subota, 1.1.2005. godine - 17 sati: Novogodišnja čorba uz tamburaše (informacije u klubu za šankom ili 064/176-39-28)
Svake nedelje filmski maratoni: 14 sati crtani film, a od 16, 19 i 22 sata najvrednija ostvarenja svetske i domaće kinematografije
VUKOVAC Strana učenika OŠ Vuk St. Karadžić
Jedna šetnja Šetao sam se pored reke, koja je žuborila bila je u podnožju planine Kopaonika. Sunčev odraz je bio u reci putovao je samnom. Pratio me je do malog izvora tu je nestao. Ličilo je kao da svaki sunčev zrak usisa mali izvorčić. Male lastice su od pravile svoju kuću. Seo sam na kamen u sred reke. ali račići su šetali u reci koja je žuborila. Drveće se nadvijalo iznad reke. Uzimao sam kamenčiće i ubacivao ih u vodu. Nastavio sam dalje svoju šetnju.Otišao sam nizvodno i naišao sam na veću reku. Tu reku se zvala Studenica. Tu sam video kako vredni žuti mravi prave mravinjak. Razgledao sam okolinu pčele su skupljale nektar i u svojoj kući pravile med. Leptiri su leteli po livadi. Otišao sam kući i razmišljao o prirodi koja je izgledala lepo. Ali, šta bi se desilo da tu prirodu neko uništi? Srđan Matić 4/4
Jedna šetnja Prošle godine rekreativnu nastavu smo proveli na planini Gučevo. Svakog dana smo se šetali, ali mi je njlepša šetnja bila poslednja. Pošto je bilo proleće sve je bilo šareno i veselo u prirodi. Ptice su cvrkutale nežnu pesmicu. Videli smo mali zmiju koja je bila braon boje. Dok smo se šetali, na stazi smovideli jedno čudno drvo. Bilo je dugačko i savijeno kao mostić na putu. Kasnije smo otišli do jednog bistrog potočića. Voda je žuborila i brzo tekla. Krasili su je šareni kamenčići. Kasnije su nam se pridružili ostali razredi. zatim smo se takmičili razred proti rareda u pravljenju Gučeva od lišća i kamenčića. Moj razred je pobedio. Kad smo se vratili iz te predivne šetnje imali smo zadatak da nacrtamo ono što nam se najviše svidelo. Ja sam nacrtala ono neobično drvo. To je bila najlepša šetnja na Gučevu. Bila sam srećna što sam videla tako lepu prirodu. Tu šetnju smo nazvali “Avantura na Gučevu“. Magdalena Kozačenkov 4/4
Pričali su mi roditelji Jednog lepog dana sedela sam u kući i gledala televizor. Mama i tata su doneli dnevnik pun mojih slika i nekih zapisa i počeli da mi pričaju. Pričali su mi o mom detinjstvu. Sve je počelo u dvanaest sati i četrdeset pet minuta popodne kada su moji roditelji dobili mene. Odlučili su da se zovem Tijana. Nakon godinu dana lepo sam rasla i razvijala se. Došlo je i krštenje. Otišli smo u crkvu i počeli su da me krste. Tu je bilo malo plača. Kada smo došli u kući puno dece je bilo oko mene i lepo sam se igrala sa njima. Sledeće godine sam bila najsrećnije dete na svetu jer se rodio moj mali bata. Više nisam bila sama. Iako sam imala samo dve godine pomagala sam mami oko njega. Dani su prolazili u našem smehu i plaču. Kasnije smo upoznali drugarice Nevenu i Snežu. Posle je došlo vreme da krenem u zabavište. Tamo sam provela jednu od najlepših godina. Upoznala sam još mnogo drugarica i drugova. Bilo je vreme da napustimo zabavište i krenemo u školu. Obe godine u školi sam bila odlična zahvaljujući najboljoj učiteljici na svetu, učiteljici LJilji. Taj dnevnik još uvek stoji na kutiji na polici ormara. Dobro ću čuvati taj dnevnik, pa ću za nekoliko godina pričati svojoj deci i nadam se da će i njima to biti mnogo zanimljivo kao što je bilo i meni. Tijana Smiljić 4/1
Da sam nevidljiva Često kada uveče legnem, ne mogu odmah da zaspim. Tada počnem da maštam o raznim zanimljivim događajima. Jedna zanimljivost o kojoj maštam je - šta bih radila da sam nevidljiva. Ovo su samo neke od mojih smešnih ideja. Prvo bih neprimetno ušla u bratovljevu sobu i saznala sa kim toliko priča telefonom. Znala bih i čemu toliki smeh kada mu dođu drugovi, a i ime njegove simpatije. Kada bih bila nevidljiva i džeparac bi mi bio mnogo veći. Niko ne bi primetio da sam ušla u autobus ili bioskop. Ja sam veoma radoznalo dete, a još kada bih bila nevidljiva, znala bih pre svake Nove godine, Božića, Uskrsa, rođendana, šta ću dobiti od roditelja ili bake i deke. Ali, kad malo bolje razmislim, i nije tako lepo biti nevidljiv. Bratovljeve tajne su samo njegove, nije lepo da se ne plati karta u autobusu ili bioskopu, a ni poklon ne bi bio iznenađenje ako se otvori unapred. Tako da o tome neću više da maštam. Milana Đurišić 5/2
Otkud post i čemu on služi? Hrišćanski post vodi poreklo od Gospoda Hrista. Gospod je i sam postio 40 dana pre nego što je počeo da propoveda svoju nauku. Kao što je postio pre njega i prorok Mojsej i drugi proroci. Postili su i apostoli i svi pravoslavni hrišćani kroz vekove. “Post je sve Svete rukovodio u životu po Bogu“, kaže sveti Vasilije Veliki. Prva zapovest Božja u raju bila je zapovest o postu, tj o uzdržavanju. Otuda je i prvi čovekov greh protiv posta. Kao što u grehu učestvuje i duša i telo, potrebno je da i u vrlini i oslobađanju od greha učestvuju oboje. Cilj posta je očišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše. Posteći, hrišćani se sećaju neprestano Hristovog stradanja za njihovo spasenje. Pravi post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Sastoji se u uzdržavanju od mrsne hrane, ali prvenstveno od rđavih misli želja i dela. Post umnožava ljubav, molitvu i spremnost na vršenje svih evanđelskih vrlina. Duša ima dva krila kojima leti u nebo: post i molitvu. On je lek za duševne i telesne bolesti i od svakog demonskog dejstva. Sam Spasitelj je rekao: “Ovaj rod se izgoni posto,m i molitvom“. NJime se duša i telo pripremaju da postanu hram Duha Svetoga. Istinski duhovni život je nezamisliv bez posta. Postoje višednevni postovi (Uskršnji, Petrovski, Gospojinski i Božićni) i jednodnevni (svake srede i petka sem razrešenih sedmica, Krstovdan uoči Bogojavljanja, Usekovanje glave Sv. Jovana Krstitelja, Vozdiženije Časnoga Krsta).
SAOPŠTENJE Sa zadovoljstvom obaveštavamo parohijane da je Srpska pravoslavna crkva u Starčevu svakodnevno otvorena od 9 do 12 sati. U tom vremenu, zainteresovani mogu da dođu da kupe sveće kao i ostalo što im je potrebno za njihove verske potrebe. protonamesnik Zoran Maletić
Svete mise u Starčevu za mesec decembar 2004. U Starčevu se u rimoktaličkoj crkvi održavaju svete mise svake nedelje u 11 časova.
28. novembar - 1. Nedelja Došašća 5. decembar - 2. Nedelja Došašća 12. decembar - 3. Nedelja Došašća 18. decembar - Ispovedanje od 1o.3o sati 19. decembar - 4. Nedelja Došašća 24. decembar - Uveče u 22. sata počinje ponoćna misa 25. decembar - Božić - svečana Sveta Misa počinje u 11. časova 26. decembar - Blagdan Svete Obitelji - Sveta Misa počinje u 11. časova
|
E-mail: [email protected] © 2004. Webmaster
|
Starčevcima se u galeriji “Boem“ svojim crtežima i slikama predstavio
beogradski umetnik Tomislav Petković. Autor je rođen 1936. godine, a završio
je čuvenu Školu primenjenih umetnosti u Zagrebu. Akademiju primenjenih
umetnosti završava u Beogradu, nakon b
