Zabava


Starčevačka plaža: Milje	Na Milju je roštiljanje mnogima omiljeni sport: Restak roštilja

Brč, brč, brčkanje: Boško Đukić se opušta	Šta je, nećete u vodu? - Momci bi prvo da se osunčaju

Od nekada malog ribarskog naselja smeštenog na obali Dunava nedaleko od južne industrijske zone, danas je to vikend naselje koje se u poslednjih par godina uvećalo barem tri puta. Naravno, radi se o popularnom kupalištu Milje koje već godinama pruža utočište u vrelim letnjim danima kako Starčevcima tako i građanima Vojlovice. Sama plaža je smeštena odmah po silasku sa bedema, pored merača vodostaja i dosta je bezbedna, naročito za decu. Na Milju se mogu videti kamperi koji uživaju pored šatora i gušt im je da zabace mamac, pa ga i ne vade iz vode po ceo dan. Riblji fond je prilično zadovoljavajući i šarenolik. Sama plaža je peskovita i okrenuta je ka zapadu, u slučaju da popodnevno sunce smeta! Debeli hlad se može naći ispod vrbovih stabala kojih uz obalu ima u izobilju. Posebnu pažnju privlači kafana “Milje“ koja u prijatnom ambijentu nudi širok asortiman tačno po meri rashlađenog osvežavajućeg pića. Po popularnim cenama. Sam vlasnik zaslužuje medalju, zato što svakoga dana, pošto se plaža isprazni, pokupi smeće zaostalo za nemarnim kupačima. Ono je veliki problem u našem društvu, čak i kada postoje kante, uvek ima onih koji očekuju da neko za njima čisti. Roštilj je takoreći neizbežan u srpskoj kuhinji, a Milje je pravi raj za roštiljanje. More nije dostupno svakome, pa eto prilike čak i za kampovanje. Nije potrebno gužvati se na bazenima kada nam je priroda tu, na dohvat ruke i, što je najbitnije, nije preterano ugrožena. Ne može a da se ne pomene i to da sve češće prolaze putnički brodovi evropskih tur-agencija kojih godinama nije bilo, pa je razmena pozdrava neizbežna. Ako imate vremena a ne znate kako da ubijete vreo letnji dan, uradite to na Milju, tamo je sasvim OK. Ako niste zainteresovani za kupanje, barem se provozajte do tamo, pa vidite šta tamo ima. Jedna lepa popodnevna šetnja uz vodu sigurno će vam prijati.

... ima za cilj da one malo starije čitaoce podseti na nešto što je bilo deo svakodnevice građana bivše nam države SFRJ i sa čime smo odrastali, a one mlađe da inspiriše da ove prve pitaju da im pričaju o tim bezbrižnim vremenima, neki kažu i lepim, kada je ratova bilo samo u Bulajićevim filmovima, a narodnjaci bili “treš“..

Marka cigareta Tvornice duhana Rovinj. Izbačene na tržište početkom osamdesetih, najpre u smeđem, a onda i u standardnom plavom i crvenom tvrdom pakovanju ("jedan Plavi Ronhill, molim vas."). Prodavane su po srednjim (tj. pristupačnim) cenama; otud, uz cigarete “160“, najpopularnija cigareta među mladima (učenicima i studentima) prošlog desetleća. S kutijom Ronhilla na stolu nije se reskirao jeftin ili “uncool” utisak, nego je pušač slao poruku: "Ja sam urbana, zadovoljna osoba, outgoing and self-assured, srednje platežne moći." Ronhill je bio i cigareta ”eksperimenta” TDR-a pa su se tako kasnije pojavile i varijante: "Ronhill De luxe" u okrugloj crnoj kutiji od plastike s pedeset komada (po uzoru na John Player Special) i početkom devedesetih "Ronhill 21" (s dvadeset + jednom cigaretom!), obadve verzije bile su kratkog veka, kao i aftershave ”Ronhill”.

P: U kojoj zemlji su ljudi pravno i formalno u najgorem položaju?
O: U Talibanu (odgovor priznat kao tačan!?)

P: Kada je 1918. godine osnovana Jugoslavija, koji je njen grad bio najveći?
O: Berlin.
Sledeći gledalac:
O: Prag, možda?

P: Kako se zove najveći okean na svetu?
O: Tihi okean.
Voditelj:
Odgovor nije tačan. Pacifik!

P: Ako mačka spada u porodicu mačaka, u koji porodicu spada vuk?
O: U Karadžiće.

P: Koji medijski magnat ima najuticajniji politički položaj na svetu?
O: Bi-Bi-Si
- Molim vas, ponovite...
- Bi-Bi-Si!
Sledeći gledalac:
- Si-En-En

P: Žena režira, muž glumi, radnja se dešava u ostrvskom raju na Jadranu. Koji je to film?
O: Dragan Nikolić

P: Koji grad u našoj zemlji i dalje nosi ime po jednom visokom komunističkom funkcioneru?
O: Jajce.

Ako vas posluži vreme napravićete odlične snimke (preporuka: uzmite film osetljivosti 200 ASA), potrudite se i popnite na izlasku iz dvorca na jedno uzvišenje sa koga ćete ovekovečiti dvorac. Nakon toga imate vremena da pazarite suvenire sa Drakulinim likom i razno-razne sitnice na pijaci u podnožju. Obavezno uzmite veoma kvalitetne šolje sa slikom dvorca i šolje sa natpisom “used only for blood“. Svideće Vam se i vuneni prsluci koji su ovde jeftiniji nego na ostalim mestima.

Na povratku za hotel primetićete sa strane puta pijace pune raznom robom, grnčarijom, torbicama, prslucima, raznim stvarčicama napravljenim od trske itd. Obavezno svratite, nećete se pokajati, ako ništa makar razgledajte. U hotelu će vas lepo dočekati obilnom i kvalitetnom večerom punom raznovrsnog mesa sa odličnim domaćim vinom koje donose iz podruma.

Poslednji dan u Rumuniji je pravo iznenađenje. Prvo obilazite dvorac Peleš za koji neće biti dovoljno ni celo prepodne. Nalazi se vrlo blizu i do njega stižete pešice za 20 minuta. Sam prilaz zamku je jako lepo osmišljen, imaćete sve vreme pogled na zamak kome prilazite u luku. Zamak kao iz bajke sa velikim skulpturama lavova i kralja Karola koji ga je osnovao. Građen je 30-tak godina i ima preko 120 salona, 20 kupatila, lift i prvi je dvorac u Evropi sa parnim grejanjem (1910. god.). Na žalost kralj je samo dve godine mogao da uživa u završenom dvorcu pre nego što je preminuo. Uvek se deo dvorca renovira tako da ćete proći njegov manji deo. Po ulasku u predsoblje iznenadiće vas briga domaćina o dvorcu, jer ćete biti zamoljeni da navučete natikače na cipele kako ne biste prljali tepihe i moraćete odložiti fotoaparate, jer je zabranjeno snimanje (neka se ne varaju oni koji misle da će moći nešto da snime jer je sa grupom uvek obezbeđenje koje budno motri - nemoguće je zavarati ih). Bolje kupite razglednice i prospekte, nego da napravite problem i sebi i grupi. Kad se popnete na prvi sprat nećete znati gde prvo da gledate i da li da gledate i slušate... Jednostavno nećete moći da postignete, toliko je sve nestvarno, sve vam privlači pažnju i sigurno ćete ispustiti tok priče o gradnji. Toliko detalja na svakom mestu da će mnogi ljudi koji su proputovali Evropu, videli Pariz, Rim, St. Petersburg... reći kako ovo nigde nisu videli. Proći ćete kroz oružarnicu kralja Karola, koji je bio strastveni kolekcionar oružja, drugu po veličini i vrednosti posle one u Vojnom muzeju Bukurešta. U kolekciji se nalazi čak i oružje Zulua, zatim japansko i arapsko oružje, pored oklopa i mačeva evropskih vojski. Po veličini oklopa videćete koliko su visoki bili ratnici tog doba. Posle oružarnice gde ste mogli videti jednog teško-oklopljenog konjanika, obićićete španski salon, turski salon, pozorište, kraljev lični kabinet... Nekime će se više dopasti španski salon na čijim je zidovima okačeno špansko oružje, a nasuprot njemu arapsko/mavarsko, dok je cela tavanica u zlatu, a drugima turski sa niskim kanabetom i nargilama kao detaljem u uglu. Ispričaće Vam priču o ogromnom ogledalu koje je u jednom komadu prevezeno iz Italije za nekih mesec dana. Na suprotnoj strani, na kraju hodnika je još jedno takvo ogledalo - stvorena je optička varka da se hodnik nigde ne završava; hodnik se i zove “hodnik beskraja“. Proći ćete pored lifta, gvirnuti u maleno pozorište i još nekoliko salona i obilazak je gotov.

Zanimljiva je priča kako Čaušesku nije želeo da boravi u ovom po mnogima najlepšem dvorcu Rumunije, pa je srećom, ostao netaknut. Kasnije sam čuo priču da ga naslednik dvorca potražuje od države kao i sve prihode iz ranijih godina. Verovatno ih je već tužio Evropskom sudu, i kao potpisnici mnogih evropskih dokumenata o pristupanju EU, rumunska država priznaje taj sud i njegove odluke pa će mu ga vratiti u vlasništvo.

Niste ni primetili kako je vreme brzo prošlo, ne odvaja Vam se od lepih enterijera, ali grupa ide dalje. U povratku svraćate u manastir “Sinaia“ i po odjavljivanju iz hotela idete na “najuzbudljiviju“ tačku ture - odlazak tele-kabinom do kote 2000 metara. Kad se ukrcate u tele-kabinu potrudite se da zauzmete mesto u uglu kako bi imali najbolji pogled. Imaćete priliku da uživate u vožnji iznad guste borove šume i osetite strah kad se tele-kabina malo jače nagne. Prvo ćete doći na kotu 1400 metara gde se možete odmoriti, ali bolje da ne remetite doživljaj i odmah nastavite do kote 2000 m. Vozeći se dalje gledaćete ispod sebe skijaše i snonjboard-ere dok se spuštaju i na nekih 1700-1800 metara ispod vas naglo će se završiti šumoviti pojas - samo sneg... Kad se iskrcate naći ćete se u malenom, toplom odmorištu gde ćete se zagrejati čajem (rum), kafom... Primetićete haskije, neke zavezane, neke slobodne koji će vas malo pratiti bilo da se spuštate do hotela ili da idete naviše do žičare. Uopšte nećete osetiti hladnoću šetajući se po vrhu, međutim kad se vratite do odmorišta, pre vraćanja, moraćete da utolite glad toplim sendvičem. Na povratku na koti 1400m dokle se spuštaju skijaši napravite pauzu i procunjajte malo. Možda doživite veće iznenađenje nego mi - ni manje ni više ugledali smo omanjeg Rumuna kako vuče sanke sa pravim malim lavom. Lav na 1400 metara na sankama ?! Oko njega samo sneg...!? Smesta smo potrčali prema njemu da ga mazimo i gnjavimo. Iznenađen našim prepadom prepustio se milovanjima i lizao nam ruke slane od sendviča, svojim hrapavim jezikom. Ubrzo smo shvatili da se plaši snega i da ne sme da napusti sanke. Otkud lav u Rumuniji na 2000 metara? On je ovde atrakcija i svako fotografisanje sa njim se plaća! Šta su sve ljudi spremni da urade kako bi zaradili! Biće ovde posla za organizacije za zaštitu životinja. Posle igranja sa lavićem i kraće šetnje prisustvovali smo incidentu - mala pudlica, čiji se vlasnik bezbrižno skijao, nesmotreno je prolazila pored sanki sa lavićem. Lav iako mlad i uplašen negostoljubivim okruženjem (sneg i led), skočio je sa sanki i počeo da juri pudlicu, ne obraćajući pažnju na gazdu koji je pokušavao da ga zadrži, vukući ga za uzicu. Proradili su nagoni i nikakav sneg ga nije mogao zaustaviti. Sve se odigralo u deliću sekunde, lav je sustigao pudlicu i ispruživši široku šapu udario je.

Srećni i veseli spustili smo se u podnožje gde nas je čekao autobus. Uskoro smo krenuli za Srbiju, preko Bukurešta, Krajove i Turn Severina, žaleći što ovo putovanje nije trajalo duže.

Da li je i kako deponovani otpad iz Rafinerije uticao na kvantitet i kvalitet slasnosti jestivih puževa koji se sakupljaju na terenima nekadašnje ciglane u Starčevu?

Jedan od kapitalaca: Veliki starčevački puž dug 33 centimetra

Sakupljanje puževa odavno je poznato kao unosan posao. Mnogi su na puževima zaradili mnogo para, bilo kao sakupljači ili kao vlasnici otkupnih stanica. Nakon višegodišnje pauze prozrokovane desetkovanjem pužjeg fonda na našim terenima, koja je plod neselektivnog sakupljanja ovih malih zalogajčića, pužarenje je ponovo aktuelno. Na stranicama mnogih lokalnih novina i na oglasnim tablama, mogu se naći oglasi onih koji nude prospekte i uputstva za gajenje puževa na savremen način, na farmama, ali priznati tradicionalni način - ručnog u zoru sakupljanja puževa, još uvek je bez premca. Cena takvog puža, koji potiče iz prave prirode, daleko je viša od priplodnog puža koji se gaji na farmi. Ovom pričom, pokušaćemo da skrenemo pažnju na ovaj biznis, jer je nedavni događaj koji se desio u Starčevu pravi izazov za aktiviranje svih onih koji bi da brzo i lako zarade.

Naime, u našem selu postoji nekoliko otkupnih stanica za jestive puževe koji se dalje distribuiraju u Italiju gde završavaju na stolovima gurmana. Ovdašnji gomaći puževi (Garden Alimenti) prava su poslastica, pa italijanski preduzetnici ne žale novac kada su u pitanju primerci sa našeg podneblja. U razgovoru sa Miladinom Bečanovićem Jovčetom, jednim od vlasnika otkupne stanice koji je u partnerstvu sa italijanskom kućom Belissimo Alimenti iz Milana, saznali smo da su Italijani posebno zainteresovani za puževe iz južnog Banata, a naročito sa prostora u okolini deponije i ciglane. Zašto?

- Moja otkupna stanica već više godina sarađuje sa Italijanima. Za kvalitet starčevačkog puža znao sam i ranije, međutim, pre dve nedelje stigla mi je specijalna analiza koju inače Italijani rade na svaka tri meseca. Ono što me je veoma iznenadilo jeste podatak da je kvalitet našeg puža na skali finoće skočio sa 4 na 8 Gulpa, što će reći da je duplo popravljen! Odmah sam pozvao Milano i rekli su mi da će s obzirom na povećanje kvaliteta Gulpa i otkupna cena biti viša - kaže Bečanović.

U čemu je tajna povećanja kvaliteta? Odgovor na ovo pitanje potražili smo u magacinu gde Bečanović skladišti puževe, a ono što smo videli, poprilično nas je iznenadilo. Običan baštenski puž, koji je prosečne dužine od 8-12 cm, u skladištu našeg sugrađanina znatno je duži i to od 25-30 centimetra! Objašnjeno nam je da su u pitanju puževi koji potiču iz okoline Nadela i stare ciglane. i on sam je bio iznenađen veličinom puža, ali tvrdi da su analize pokazale da je puž sasvim zdrav i jestiv. To potvrđuje i sertifikatom Zavoda za standardizaciju puževa koji je nedavno dobio iz Pokrajinskog sekretarijata za uzgoj baštenskih sitnih životinja. Upoređujući podatke sa ostvarenih prihoda iz ranijih godina, ovaj naš sugrađanin tvrdi da ukoliko se ovaj trend povećanja kvaliteta nastavi, moguće je inkasirati prihod od čitavih 100.000 evra, jer je primećeno da se puževi u ciglani i kraj Nadela sada i brže razmnožavaju, što dovodi do veće progresije rasta. Naravno, taj prihod bi bio ravnomerno raspoređen na sve učesnike posla, jer pored sakupljača i vlasnika otkupnih stanica, u igri su i transportni kapaciteti. Za naš list ekskluzivno je potvrđena još jedna informacija - italijanski partner planira da zbog kvaliteta (transportom se izgubi jedan broj puževa, dok mnogi primerci dehidriraju pa slasnost opada na svega 4 Klopa) otvori manji pogon za preradu puževa - u Starčevu.

Rezervisano samo za gurmane: banatski puževi na italijanskom jelovniku

- To bi bio veliki posao. Italijani su ozbiljni ljudi, firma Belissimo Alimenti je poznata u svetu proizvodnje puževa kao Koka-Kola u svetu osvežavajućih bezalkoholnih pića. Moja namera je da okupim što veći broj sakupljača puževa, dakle onih koji ih sabiraju u prirodnoj okolini, ne na farmi puževa, pa stoga i pozivam putem vašeg lista sve sakupljače puževa da mi se jave kako bi sklopili ugovor. Pozivam ih i da mi donesu primerak puža kako bi napravili analizu i utvrdili da li puž sadrži od 50-60 Gulpa kako bi utvrdili otkupnu cenu - poziva Jovče.

Otkupna cena bi se za navedeni kvalitet kretala od 5 do 10 eura po kilogramu, što je za razliku od sadašnjih 20-40 dinara za kilogram više nego povoljna otkupna cena.

Bliže informacije možete dobiti na telefon naše redakcije 631-144, ili lično, na adresi Ive Andrića 114.

Starčevački atar je nedavno bio poprište ekološkog incidenta i to upravo na terenu stare ciglane i na deponiji kraj Nadela. Incident je prouzrokovan deponovanjem otpada iz Rafinerije - da podsetimo: desetine kamiona su na prostor nekadašnje ciglane doneli sa sobom za sada neutvrđenu količinu neidentifikovanog otpada za koji mnogi meštani smatraju da je opasan. Mimo svih važećih propisa, ovaj tovar je skladišten u depresiju nekadašnje ciglane, stotinak metara od centra sela! Po reagovanjima građana, na lice mesta izašle su nadležne opštinske i republičke inspekcije koje su konstatovale činjenično stanje, uzorkovale zemljište i zabranile dalji posao koji je JKP “Starčevac“ sklopio sa Rafinerijom nafte Pančevo. Naloženo je da se sav uskladišteni otpad vrati u krug fabrike, što još uvek nije u potpunosti okončano. Grupe za nukleus (GZN), nevladine ogranizacije iz Borče koja se bavi eko-problemima i koja je takođe uzorkovala zemljište. Potvrda prisustva nekih materija koje ne potiču sa lokaliteta ciglane, što će reći da su tu - donete sa nekog drugog mesta, U prvi mah, obeshrabrila je. Po ovom izveštaju, reč je o materijalima 3Nylon-bag2O (NyB), Corrosion Punctured1/3 Casserole (CoPC) i 12kgGarbage Poke (GPo), znalcima poznate kao vrlo neprijatan otpadni materijal, otporan na samouništenje i gotovo trajan koliko i radioaktivne čestice! Međutim, analiza puževa je potvrdila da je sa ovim životinjicama - ipak sve u redu.

Po receptima starih majstora
Sastojci: 36 puža; 100 grama ulja; 1 kašika maslinovog ulja; beli luk; so; peršun; 80 grama oguljenog paradajza; 20 grama prezli.
Spravljanje: kuvane puževe ispržite na ulju, stavite ih u posebnu činiju i poklopite. Preostalom ulju dodajte maslinovo ulje, beli luk, prezle i iseckani paradajz, pa sve zajedno malo zalijte. Prokuvani umak sipajte u nisku činiju i u njega položite pečene puževe iz ciglane. Ponudite sa palentom ili barenim pirinčom, najbolje ubranim u okolini ciglane. Prijatno!

Upoređivanjem ranije gramaže, koja je iznosila 25 grama po pužu, utvrđeno je da je za raniju punu kesu (kesa puževa = 2,34 kilograma) bilo neophodno da se sakupi 48 puževa za dva časa, dok se sada za istu količinu, jednu kesu, na terenu ciglane ubere 23 puža za samo 48 minuta! Shodno provedenom vremenu, koje je i u toj računici kraće (po jedinici puževa, za pronalaženje i sakupljanje jednog puža potrebno je 2 minuta) za isto vreme se ubere 4 puža, što daje mogućnost ne samo lakše, već i brže zarade! Neki sada trljaju ruke i jedva čekaju rosne dane (dane sa izrazito vlažnom travom koja pogoduje izlasku puževa) da nastave branje puževa - i para!

Bio je sunčan dan. Krenuo sam kod druga u Beograd. Kada sam došao do zgrade gde živi moj drug, ona je bila visoka, pa sam morao da idem liftom. Ušao sam i krenuo na deseti sprat. Bilo je uzbudljivo do šestog sprata, ali se odjednom lift zaustavio. Stojao sam u liftu pet minuta i čekao da mi neko pomogne. Kada je lift krenuo na dole, ja sam se uplašio. Lift se brzo kretao sve dok se nije začuo jak tresak. Sajla se otkinula i lift je sve više išao u središte zemlje.

Kada se napokon zaustavio u središtu zemlje, nisam smeo da izađem iz lifta. Sedeo sam i dugo razmišljao. Napokon sam sakupio hrabrost da izađem iz lifta i pogledam strahu u oči. Kada sam izašao, odjednom je zasijala plava svetlost dijamanata. Međutim, pošto sam po prirodi znatiželjan, morao sam da krenem u ragledanje. Začudio sam se kako je zemljino središte lepo. Bilo je puno planina od magme i pećina. Bilo je veoma toplo, pa sam morao skinuti majicu kako bi mi bilo prijatnije. Posle petnaestak minuta hoda, učinilo mi se da sam čuo neke zvuke ispred sebe. Potrčao sam do jedne stene i pogledao dole. Imao sam šta da vidim. U velikom kanjonu, mnogo većem nego u bilo kojoj državi na Zemlji, nalazilo se prelepo selo, sa mnogo ljudi. Iznenadio sam se kada sam video da Crnci, Belci, Indijanci i svi ostali narodi žive zajedno. Nisam mogao da verujem svojim očima, jer se to na površini Zemlje nikako ne može videti. Odlučio sam da krenem prema njima, da probam da stupim u kontakt sa njima. Tek pošto sam načinio prvi korak, zemlja na kojoj sam stojao, urušila se, i počeo sam da padam. Vikao sam, bilo je mračno. Tada me je brat probudio i rekao da sam imao košmar.

Šta on zna, meni je bilo prelepo i voleo bih da opet vidim to, ali ovoga puta u stvarnosti, na površini, u mom svetu.

Ja u sebi znam da sve vas boli briga za ovo što ja pišem, i da smatrate da sam ja običan “zaludni pop“.

Ali, sveta više odavno ne bi ni bilo da ne postoje ovakvi “zaludni popovi“. Nažalost, takvih je sve manje, takoreći da se mogu izbrojati na prste, pa ako se ipak na jedvite jade i organizuje neka ekološka akcija i nešto, nazovi, uredi i to malo posle unište nedokazani VKV bacači đubreta, koje mogu ovako opisati: to su nemarna stvorenja, negde žure i nehotice bacaju svoje prerađevine po ulici i koji obeshrabruju one koji stvarno vole prirodu, što znači da ih je sve više (množe se ko žuti mravi). Tu su, naravno, jer bez njih ne može ništa da prođe, kandidati (sve više liče na manekene i čarobnjake Merline) za predsednika Srbije. To su jednom rečju ljudi koji se kite obećanjima i koji nijednu reč u svojim kampanjama (lepim željama) nisu posvetili stanju ekologije.

I eto, tako da više ne trošim ovaj papir koji je proizveden pred prirodom nepravednim prerađivanjem drveća. Neko, međutim, hoće ili neće da pročita ovaj komentar jednog običnog učenika šestog razreda koji hoće da ukaže na to da bar neko razmisli o ovome, ali u svakom slučaju moja poruka za ovaj milenijum je: “Doviđenja planeto“.

Požrtvovan rad tokom cele godine, predvodnica poletaraca (to su mladi izviđači od 1. do 4. razreda), Lejle Žugić i Emilije Ivošević, rezultirao je četnim takmičenjem pod nazivom “Letnje izviđačke igre“. Učestvovale su dve ekipe sa po šest članova: “Marsovci“ i “Cool klinci“. Bilo je 10 disciplina. Prva igra je bila najsmešnija jer su poletarci sa rukama na leđima trebali da izvade jabuku zubima iz posude pune vodom. Ostale igre su bile: igra stolice, štafeta, predavanje marame, gusenica, flaše sa vodom, školica na izviđački način, trka džakovima, svoje drvo, ples sa balonom i pevanje pesme. Takmičenje je otvoreno sa koreografijom uz pesmu “Svi kao jedan“, a zatvoreno uz pesmu “Himna vatri“. Nakon proglašenja pobednika, a to je ekipa “Cool klinci“, svi su se čatili slanim i slatkim poslasticama zahvaljujući sponzorima ove akcije.

Miloš i Jovana: Naš odgovor je da nam se apsolutno sve dopalo od prvog trenutka.

Miloš: Dugo sam razmišljao šta da radim zbog malo veće razlike u godinama, ali vremenom sam shvatio da ne mogu da živim bez nje.

Miloš: To je bilo na biciklističkoj stazi, šetali smo i tada je Jovana postala moja devojka. Sećam se da sam neprestano pričao, dok je Jovana stidljivo ćutala.

Jovana: Ne bih mogla ništa da izdvojim, jer je svaki naš dan poseban i različit od drugih. Uvek težimo novim stvarima koji će našu vezu činiti interesantnom.

Jovana: Promenila sam se, sazrela sam i moram da kažem da mi je Miloš mnogo pomogao u tome.

Miloš: Smatram da je za neku dužu vezu presudno da se nađu osobe, koje potpuno odgovaraju jedno drugom, kao što smo mi.

Jovana: Nije bilo potrebe za nekim promenama, jer razgovorom sve možemo rešiti.

Miloš: Promenio sam mišljenje o ljubavi, ranije sam sve to shvatao vrlo neozbiljno, čak nisam ni razmišljao o tome na taj način.

Jovana: Volimo da idemo na neka mirna mesta, a i oboje volimo da šetamo, tako da je to jedan od načina kako ispunjavamo slobodno vreme. Često se viđamo i mnogo vremena provodimo zajedno.

Miloš: Mislim da spadamo u romantične parove i mali znaci pažnje nas čine srećnim.

- Što više cveća (poljsko cveće, trska, ruže...)
- jedna prazna plastična flaša od 2 l
- asura ili stari platneni džak
- kanap ili manila
- boje

Cveće koje ste nabrali dobro sasušite (ruže sušite tako što ih okačite da vise naopako i kasnije isprskajte lakom za kosu). Stavite ga u flašu kojoj ste odsekli gornju četvrtinu. Flašu obavijte asurom i uvežite kanapom. Asuru kao i osušeno cveće možete obojiti po želji.