Internet izdanje broj 123 od 23. jula 2004.

Intervju

GOST STARČEVAČKIH NOVINA: NENAD ŽIVKOVIĆ, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK “PANČEVCA“

 NASELJENA MESTA ĆE DOBITI ADEKVATNU MEDIJSKU PAŽNJU

- Tokom poslednjih godinu dana znatno je izmenjen koncept “Pančevca“. Šta je to novo što donosi najstariji nedeljnik u ovom delu sveta?

- U skladu sa onime što sam, pre 14 meseci, obećao u svom izbornom programu 3 D - demokratija, decentralizacija, demilitarizacija -  “Pančevac“ je počeo i nastavio da ostvaruje uređivačku politiku koja bi mogla da se definiše kao afirmacija vrednosti građanskog društva. Od broja 4043, koji je izašao 2. jula ove godine, unekoliko smo promenili sadržaj i prilagodili ga letnjoj sezoni, tako da će pet julskih i četiri augustovska broja ići pod oznakom “letnja šema“.

- Šta podrazumeva ta šema?

- Ona podrazumeva ne samo uvođenje novih strana i promenu koncepta, koji je postao malo ležerniji, opušteniji i prilagođen ovom godišnjem dobu, nego podrazumeva i promenu standardnih rubrika. Dodali smo stranu “Gradska vrelina“, na kojoj objavljujemo reportaže s buvljaka, iz starih pančevačkih kafana ili iz kafana koje bismo mogli nazvati specifičnim, i imamo priče o Pančevcima ekstremnim sportistima. Strana koja se zove “Južni Banat kroz fotoaparat“, donosi fotoreportaže sa izletišta i omiljenih okupljališta Pančevaca u gradu i van grada ili o nekim događajima, kao što je bio bajkerski skup, a na istoj strani imamo i seriju tekstova o Deliblatskoj peščari.

Kao naročito zanimljivu, najavljujem stranu “Podvučeno žutim“, koja donosi neverovatne, izmišljene priče, s ciljem da čitaocima ponudi intelektualnu razbibrigu tokom letnjih meseci. i na drugim stranama imamo neke nove rubrike, kao što je “Otpadološka mapa Pančeva“ - naši reporteri opisuju kako izgledaju ulice, koliko su Pančevci nemarni prema okolini u kojoj žive, što se vidi po tome šta sve ostavljaju na ulicama, javnom prostoru i zelenim površinama. Uveli smo i “Putopis kroz pančevačka naselja“, to su mini reportaže o pančevačkim naseljima, delovima naselja, kvartovima, dvorištima... Trudićemo se da u svakom od tih delova grada pronađemo neke zanimljive ljude, događaje, neke likove o kojima se priča generacijama, anegdote koje se prenose sa kolena na koleno... Ideja je da čitaocima dočaramo boje, mirise i ukuse tog određenog toponima.

- Da li su teme naseljenih mesta našle mesto u novom konceptu?

- Ono što je naročito bitno za Starčevce, ali i za stanovnike drugih sela u opštini Pančevo, jeste da ćemo tokom letnje šeme predstaviti svako selo ponaosob, po utvrđenom redosledu. Gledali smo da te strane budu prilagođene bitnim događajima koji se u naseljenim mestima dešavaju. Broj sa stranom o Starčevu izaćiće 6. avgusta, znači tokom Dana druženja. Ta strana će odjaviti jedan deo Druženja i najaviti drugi deo. Ono što je bitno, a u skladu sa jednim od tri D - decentaralizacijom - jeste da će te strane pripremati kolege koje rade u lokalnim novinama iz tih sela ili novinari iz sela, tako da će čitaocima “Pančevca“ predstaviti svoje selo, kako ono izgleda tokom leta i probleme koji ih tište.

- Mislite li da ćete time dovoljno povećati prisutnost seoskih tema?

-  Na žalost, u opštini Pančevo sela su do sada bila diskriminisana po mnogim osnovama, uprkos činjenici da 42 odsto stanovništva živi u selima, a 58% u gradu. Po tom kriterijumu bi trebalo da, od 16 stalnih tekstualnih strana u “Pančevcu“, devet bude posvećeno gradskim temama, a sedam seoskim. Kako je to nije moguće i kako treba naći pravu meru, mi smo se opredelili za ovakav pristup selima, s tim što nameravamo da od jeseni krenemo s jednom redovnom stranom posvećenom selima. Letnji period koristimo da napravimo dopisničku mrežu iz naseljenih mesta, kako bi od jeseni dopisnici redovno slali priloge.

Naš izvorni interes je da povećamo medijsko i tržišno prisustvo u selima, a mislim da je to interes i stanovnika sela. Bilo bi sjajno kada bismo uspeli da u naseljenim mestima organizujemo ispostave “Pančevca“ u kojima bi seljani mogli da daju oglase, male oglase, čitulje, reklame...

Prvi rezultati saradnje su veoma pozitivni, verujem da ćemo je u budućnosti nastaviti i ojačati je. Mislim da je to vrlo važno, zato što postoje mnoge stvari koje se u selima dešavaju o kojima treba obavestiti stanovnike drugih mesta, kao i čitaoce u Pančevu. O tome smo vrlo lako i brzo pronašli zajednički jezik sa kolegama iz sela. Bitno je da svuda važe isti standardi i da se taj “fras“ profesionalnog novinarstva svuda širi.

- Imate li saznanja kako čitaoci reaguju na novu koncepciju?

- Pravi odgovor na to pitanje dalo bi istraživanje o čitanosti, slušanosti i gledanosti medija u Pančevu. Bilo bi sasvim razumno da to bude jedan opštinski projekat, koji bi sprovela neka ozbiljna beogradska ili novosadska kuća za istraživanje javnog mnjenja. Tada bismo videli koliko se koji medij prati, uključujući i “Pančevac“, zatim šta se u tim medijima prati, kako publika vrednosno ocenjuje sadržaj i šta građanima nedostaje u medijima.

Na promociji onog broja “Pančevca“ u Ivanovu u  kome je objavljena strana o ovom selu, domaćini su nam rekli da su reakcije Ivanovčana izvanredne, prosto ne mogu da veruju da je serija tekstova o selima počela baš od Ivanova, najmanjeg sela u Opštini, i da mu je posvećena tolika medijska pažnja. Pozitivno je ocenjeno i to što strane o selima idu u boji. Verujem da su Ivanovčani zadovoljni, nadam se da će takva reakcija biti i u drugim selima.

- Na koji način odabirete teme o kojima ćete pisati?

- Mi se trudimo da stalno zaposleni i spoljni saradnici pokriju što veći broj priča i tema iz Pančeva, sada i iz naseljenih mesta. “Pančevac“ se ne bavi intimom i ličnim stvarima pojedinca, ali će kao i do sada, bez pardona, pisati o javnom radu svakog pojedinca koji obavlja neku javnu funkciju, kao i o svim ustanovama, partijama, organizacijama, udruženjima, sportskim klubovima, crkvama, ukratko o svima koji učestvuju u javnom životu. Mi želimo da ponudimo ljudima ono što je aktuelno, ono o čemu se u gradu priča. Trudimo se da u našim tekstovima bude što više stvarnog života, da što više prate ono što se u gradu i selima stvarno dešava, a da što manje to budu saopštenja, izveštaji sa konferencija za štampu stranaka, izveštaji sa sastanaka i slično.

- Kakva je saradnja “Pančevca“ sa ostalim medijima?

- U svom izbornom programu sam obećao da će “Pančevac“ za šest meseci postati medij koji će biti prepoznatljiv ne samo u Pančevu, nego i u Banatu,  a za godinu dana u Vojvodini i čitavoj Srbiji. Mi smo postali novine o kojima se piše ili ih spominju drugi mediji, zahvaljujući aktivnosti čitave redakcije, ali i pojedinaca iz nje. Imamo odličnu saradnju sa drugim novinama u Banatu, kao i sa NUNS-om i Nezavisnim udruženjem novinara Vojvodine. “Pančevac“ je od prošle jeseni član organizacije “Local press“.

- Šta mislite o nivou i kvalitetu informisanja u Opštini?

- Važno je decentralizovati informisanje u Opštini i jačati kapacitete lokalnih zajednica. “Pančevac“ je otvoren za svaku vrstu saradnje koja doprinosi zadovoljavanju javnih interesa i poboljšavanju zadovoljavanja potreba građana u oblasti informisanja. Dobro je da u Pančevu postoje dopisništva svih velikih medija, ali uprkos tome Pančevo, na žalost, nije medijski prisutno koliko zaslužuje, o njemu se piše samo kada dođe do teških ekoloških incidenata.

Što se ostalih štampanih medija u gradu tiče, “Pančevačke novine“ su formirane da bi Dragan Janković prao svoju biografiju. Nije korektno kritikovati kolege novinare, ali profesiju treba odbraniti od uništavanja i degradiranja. Ni “Start 013“ nije ozbiljan konkurent “Pančevcu“, to je novina koja je nastala radi zadovoljavanja interesa nekih prošlih političkih garnitura, koje su lepo prihvatili i aktuelni upravitelji opštinom. Mi bismo voleli da imamo ozbiljnu konkurenciju u Pančevu, jer bi to podstaklo naše novinare na bolji rad.

Što se radija i televizije tiče, pažljivo pratim njihov program. Čini mi se da radio ima malo veće šanse od televizije. RTV Pančevo ima strukturalnih problema, ali to je nešto o čemu treba da govore oni čija je to nadležnost. Programski, mislim da bi televizija mogla da uradi dve stvari koje mi radimo u “Pančevcu“. Jedna je da se potpuno posveti lokalnim pričama i da se ne takmiči s drugim televizijama u opštim temama, protiv kojih u startu nema nikakvih šansi, zbog ograničenosti svih resursa. Druga stvar su kampanje, koje treba intenzivirati, jer elektronski mediji imaju praktično neograničnu mogućnost da upućuju poruke javnosti, s obzirom na to da su latentno 24 sata u etru.

- Javnost je upoznata sa inicijativom za vašu smenu. O čemu se tu zapravo radi?

- Činjenicu da smo Dunja Šašić i ja napisali parole u noći kada je gorelo Kosovo, ali i džamije u Beogradu i Nišu, pozvavši na razum, obustavu nasilja i prijateljstvo, jer kada padaju glave ne padaju na jednoj strani već na svim sukobljenim stranama, DSS, SPO i Nova Srbija su zloupoterebili za političku hajku na mene, i to ne kao građanina, nego na funkciju koju trenutno obavljam. Tim političkim snagama se ne dopada deo tekstova ili moji uvodnici u kojima se trudim da afirmišem vrednosti građanskog društva i da što više razuma proširim po svesti Pančevaca. Raduje me to što su predsednički izbori pokazali da je ta politička opcija i u Pančevu u opadanju, što je dobro za demokratiju.

Upravni odbor “Pančevca“ čine ugledni građani koji nisu partijski poverenici, pa nije ni razmatrao inicijativu političara. Sticajem najneverovatnijih okolnosti, pojavila se i inicijativa dobrog dela redakcije za moju smenu. Upravni odbor nije želeo da donosi odluku o toj inicijativi da bi se isključila mogućnost da eventualno budem smenjen pod uticajem inicijative navedenih stranaka.

Krajem maja je redakcija ponovila svoju inicijativu, Upravni odbor još nije stigao da je razmatra. Naravno, nemam ništa protiv da Upravni odbor razmatra moj angažman, moj rad, uređivačku politiku ili slično. Postoji mnogo argumenata koji ne govore u prilog zahtevima za moju smenu. “Pančevcu“ je u prva tri meseca ove godine porastao tiraž za 400 primeraka po broju u odnosu na isti period protekle godine. Mislim da je “Pančevac“ postao mnogo življi i da se približio čitaocima, da je otvorio mnoge tabu teme i da je napravio napretke u mnogim oblastima.

Trenutno je najveći problem, i u kući i van kuće, to što ne postoji mogućnost uticanja na uređivačku politiku. “Pančevac“ ne igra ni sa jednom političkom partijom, niti će igrati dokle god budem glavni urednik, “Pančevac“ postoji u interesu janosti i građana opštine Pančevo. Dok sam ja urednik, “Pančevac“ neće biti ničije glasilo. Lokalni političari na to nisu navikli, ali je došlo vreme da se tome moraju naučiti. Novine postoje da bi kritički promišljale stvarnost, a ne da bi propagirale političke opcije.

- Čitate li “Starčevačke novine“?

- Sa naročitom pažnjom ih čitam, naročito “Republikansku kolonu“ i “Ćaskanja u Đermu“. Odlično je što već deset godina postoje novine u Starčevu. NJih radi grupa ljudi koja je posvećena vrednostima profesionalnog novinarstva. Nadam se da će i u buduće tako raditi. Naročito mi se dopada što je dobar deo tema posvećen selu. Nemam neki većih novinarskih primedbi, jedino bi trebalo posvetiti više pažnje lekturi. Dobro je što “Starčevačke“ gaje marketinški pristup, imaju redovne reklame, kao i povremene dodatke i poklone. Bilo bi sjajno kada bi mogle da izlaze češće.

Daniela Birak

DRUŽENJE KOD ANDRE

Žarko Radović, policajac

 Omiljeni gorostas

Andrija Pavlović, nadaleko poznat kao Andra, decenijama unazd pleni svojom kulinarskom i ugostiteljskom veštinom. Osvajač je mnogih nagrada u pripremanju raznih specijaliteta, čak je i pretendent na Ginisov rekord! Kroz decenije bavljenja ovim pozivom i razna takmičenja, stekao je brojna prijateljstva, što  poznatih ličnisti, što običnog sveta. Zidovi kafane “Noć i dan“, načičkani trofejima i diplomama, svedoci su mnogih lepih trenutaka i druženja bez granica. U svetlu nastavka serijala razgovora Jordana Filipovića i interesantnih Starčevaca, Andra će preuzeti domaćinsku palicu i ugostiti mnoge naše sugrađane upečatljivih biografija, veoma zanimiljivih za čitaoce ovih novina. 

* * *

Kada vidite kako starčevački mališani užurbano “ufuravaju“ u školsku zgradu, nemoguće je ne opaziti jednu “poveću“ figuru na ulazu, kako brižno motri na pešački prelaz i dečačko lepršanje.

Dugo se govorkalo kako su škole nezaštićene, kako je previše nasilja, kako se po školskim dvorištima okuplja svakojaki “šljam“...

I, onda se pročulo kako će se sprovesti projekat pod imenom - “školski policajac“. Na sreću naše mesto je ušlo u  program, a na još veću sreću, na tu dužnost postavljen je gorostas medenog srca i plišanog osmeha.

Naravno, i sve mamine prvačke maze znaju ime tog dobrice - Žarko Radović - alias Školski policajac.

Žarko Radović, rođen je 31. avgusta 1970. godine, od majke Stojadinke (nažalost, pokojne) i oca Živka. Vrtoglavo se razvijao do neslućenih visina (minimum dva metra) i čestitog i poštenog policajca i nežnog roditelja - deci Nemanji i Nataši  i supruga -supruzi Svetlani.

Kako si, Žare, počeo da rasteš i stasavaš u ovoliku ljudinu?

- Znaš, Joki, koliko mi je Nadel u srcu. Sigurno ne bez veze! E, tu sam proveo (srećno) detinjstvo. Ma, pregazio sam ga uzduž i popreko! Nema pijavice koju nisam pokupio!

Čudo da si ostao toliki, kako te nisu ispile?

- Ma, jok, samo im lupiš sečku i cepaš dalje! Pa kupanja, pecanja, džanarike...

Poznate su i meni, a i našim roditeljima kad preteramo sa istim i pretrpamo mame prljavim vešom!

- Ha, ha! A pamtim i najveći trofej - šaranče od 10,5 kila! Bilo je to početkom osamdesetih. Zamisli! Na Nadelu! Danas ni žaba više nema, a i ptice retko svraćaju!

Stvarno su ga zagadili nečastivi, ali znam da ti je to rak rana, mada ni rakova poodavno nema na Nadelu! Pokušao si i peticijom i na sve druge načine da ga spaseš, ali štetočinama se teško staje u kraj! Ali, reci mi kad si “pregazio“ Nadel, odraslo se i šta se s tobom onda desilo!

- Mmm... Da! Mnogo sam voleo prljavog Harija, Bonda i ostale tajne agente, i eto mene, očas posla, u Kamenici u Školi unutrašnjih poslova! Behu to lepi dani, druženje, ponajviše sa kuvarima...

Znam, znam! Probah onomad tvoju čorbu. Pravo remek delo! Nego, pusti to! Čega se sećaš kad si obukao uniformu?

- Otprilike, pre trinaest godina, postao sam pozornik sa rejonom u centru Pančeva! Najpre sam bio u paru sa starijim kolegama, a posle nekoliko godina i solo! Auu, kada sam prvi put dobio oružje i svoj sopstveni rejon, baš sam bio ponosan. Možda i previše...

I kakav je utisak ostavila ulica na tebe!

-  Osam godina sam bio na njoj, svašta doživeo, mnogo prijatelja stekao... Čak, jednom sam pronašao izgubljenu devojčicu, i kada sam video da roditeljskoj sreći nema kraja, suze su mi krenule! Postao sam joj kršteni kum! Pa, onda devojka koja je htela da skoči sa tamiškog mosta! Posle mnogo ubeđivanja, ipak je odustala i živi bez posledica.

Stari dobri i humani Žare! Ali, nije sve tako dirljivo?

-  Ovo je hleb sa sedam kora! Imao sam mnogo neugodnih situacija, koje sam u velikoj većini rešavao lepim i diplomatijom. Tu su i mnogobrojni odlasci na ratište! Bolje da i ne pričam o tome! Samo da spomenem da me je na moju krsnu slavu Sv. Arhangel, spasilo orahovo drvo!

Hmm! Orah ili, možda svetac! i posle bombardovanja dođosmo i do škole?

- Mnogo volim decu! Sjajni su! Ima i nevaljalih, ali šta će jadni, uglavnom su povukli traume iz kuće! Ma, i sa njima mogu, samo ih treba uvažiti i zaposliti!

Kako saradnja sa nastavnicima?

- Odlično! Pogotovo s pedagogom Živkom Mišković, s kojom delim i kancelariju. Problema ima, ali smo tu da ih rešavamo. Moram da pohvalim ovogodišnje osmake, pravi su dragulji!

Posebno su te, čujem, ganuli jednim gestom!

- Pozvali su me na oproštajni banket, iako nisam bio planiran. Toliko su bili uporni, da nisam mogao da ih odbijem!

Kako ti je uopše u školi?

- Uglavnom se trudim da delujem preventivno, mangupi znaju da sam tu i ne svraćaju. S druge strane, ovo je mirno mesto. Osim poneke tuče i nema nekih problema, pa moje kolege retko intervenišu. Kada se i nešto zakuva, sve se lepom reči da izbrusiti...

Kad smo kod lepe reči, ni ona ti nije strana!

- Obožavam poeziju! Kako i koreni nalažu, mojom krvlju teku Njegoš i “Gorski vijenac“! Čitao sam ga bar deset puta! Volim i da pišem! Napisao sam pregršt pesama i jedan roman! Za sada je to samo moja baština, ali ko zna.

Bre, Žare, baš si talenat, šta beše sa kulinarstvom?

- Što se toga tiče, mislim da mogu na sebe da primenim naslov emisije “Kuvati srcem“. Baš uživam i volim da se takmičim. Imam i jedan pehar za treće mesto sa velikog takmičenja Ribolovačkog kluba  “Pančevac“ na tamiškom keju! Jedva čekam Andrin kotlić 31. jula, koji ne propuštam!

Ima još jedan hobi za koji malo ko zna!

- Jedan sam od osnivača aero-kluba “Ikar“. Ko ne zna, to su oni leteći zmajevi, samo što ih u ovom slučaju pokreće motor od trabanta. Osećaj je divan, vrlo je jednostavno i pozivam sve “hrabre“ da se priključe!

 I tako priča ova “panja“ od čoveka. Čini se, mogli bi do sutra. Nek' je sreće da još mnoge generacije đaka budu čuvane i pažene od ovog “plišanog mede“! Jedan je Žare!

družio se Jordan Filipović

Vrh strane

E-mail: [email protected]

© 2004. Webmaster