Internet izdanje broj 157 od 30. aprila 2007.

Kultura

DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU

6. april - koncert

”Kvin tribjut bend”

Beogradski Fredi

Beogradski sastav koji interpretira opus neponovljivog Fredija Merkjurija zadivio je prisutne kvalitetom i sličnošću sa grupom ”Kvin”.

8. april - godišnjica Kluba

Četiri godine KKK-a

            Četvrta godišnjica kluba obeležena je prigodnim koktelom koji je začinjen dodelom zahvalnica istaknutim članovima i koncertom klupskog benda ”Kreativni nered”.

9. april - filmsko veče

Razgovor o filmu

Perović i Ješić

U još jednoj filmskoj večeri u Klubu gostovala je atraktivna voditeljka emisije ”Film klub” sa TV Avala Marija Perović koja je maestralno pročešćala filmsku istoriju stavivši akcenat na najznačajnije i navangardnije autore. Program je vodio Darko Ješić. Nakon toga emitovan dugometražni film ”Opet pakujemo majmune”, debitantski dugometražni film pomenute gošće.

11. april - filmsko veče

Film o Zagoru-Te-Teju

            Ljubitelji stripa, naročito jednog najslavnijih junaka nekada popularne ”Zlatne serije” Zagora, gospodara Darkvudske močvare, imali su prilike da vide uspelo delo amatera iz Novog Sada.

20. april - koncert

 Rokabili zvuk

            Pank veče otvorili su domaćini ”Kretivni nered”, nakon toga nastupili poklonici rokabili zvuka ”Deer Beer” i pobrali najveće ovacije publike, da bi se veče okončalo pankerskom furijom u izvođenju grupe ”Polyestershock”.

23. april - promocija

 “Peščanik FM” sa B92 u KKK

Lukić i Luković

            Jedna od najslušanijih emisija popularnog radio B92 priređena uživo je uz gostovanje urednika emisije Svetlane Lukić, zatim, jednog od najpoznatijih novinara sa naših prostora - Petra Lukovića, kao i stalnog sagovornika ”Peščanika” - Mirka Đorđevića. Gosti su se, mahom, bavili aktuelnom tematikom - napadom na novinara nedeljnika ”Vreme” - Dejana Anastasijevića, situacijom na Kosovu, fenomenom vehabija kao i, konačno, realnim životom običnih građana Srbije. Posle višesatne interaktivne konverzacije gostiju i brojne publike tribinu je zatvorio voditelj programa, novinar ”Pančevca” - Nenad Živković.

NAREDNI PROGRAMI u KKK  (maj 2007.)

petak 27. 4. - 21.30 sati:

”PAnDEMOnium 07” - koncert: ”BY-PASS”,”The GROUP“,“PAPER CUTS”;

nedelja 29. 4. - 21 sat:

veče akustične gitare: Tođa i prijatelji;

subota 5. 5. - 22 sata:

HIP-HOP & RNB NIGHT - koncert: NR Crew, Nedmano MC, Edword, MC Johnie;

nedelja 6. 5. - 21 sat:

veče akustične gitare: Tođa i prijatelji;

subota 12. 5. - 21 sat:

koncert: ”PAnDEMOnium 07”;

nedelja 13. 5. - 21 sat:

veče akustične gitare: Tođa i prijatelji;

petak 18. 5. -  21.30 sat:

”PAnDEMOnium 07” - koncert: ”VALHALA”, ”BEYOND RELIEF”;

nedelja 19. 5. - 21 sat:

veče akustične gitare: Tođa i prijatelji;

ponedeljak 21. 5. - 20 sati:

tribina: ”NOVINARSTVO vs.KRIMINAL” - gosti: DEJAN ANASTASIJEVIĆ i MILOŠ VASIĆ (”Vreme”);

petak 25. 5. - 21.30 sati:

koncert: ”DžA ILI BU” Beograd.

nedelja, 26. 5. - 21 sat:

veče akustične gitare: Tođa i prijatelji;

četvrtak 31. 5. - 21 sat:

predavanje: ”Priče o Škotskoj, muzici, viskiju... Gost: Aleksandar Žikić - novinar (”Blic”).

Posetite nas, svi programi su BESPLATNI!

Grafike u ”Boemu”

Otvaranje izložbe

U sredu 18.  aprila galerija “Boem“ je ugostila autora izložbe grafika, umetnika Ljubivoja Lazića.

Ovaj umetnik je rođen 1966. godine u Velikom Gradištu. Gravuru je učio od poznatog umetnika Milanka Andrića. Godine 1994. je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, na odseku grafike u klasi Bogdana Kršića. Od 1995. godine radi u zavodu za izradu novčanica i kovanog novca, kao dizajner novca i vrednosnih papira. Autor je više samostalnih izložbi kao i učesnik na nekoliko grupnih postavki.

Zanimljivo za ovog  umetnika je još i to da je on autor novčanice od petsto dinara. Sam autor nije mogao prisustvovati otvaranju izložbe zbog poslovnih obaveza, a građani postavku mogu  pogledati do 8. maja.

G. M.

O filmu

Poštujući iskazanu potrebu mladih u selu da se organizuju filmske večeri, 9. aprila Kreativni kulturni klub je ugostio Mariju Perović, reditelja, profesora i dobro znano lice sa TV “Avala“ na kojoj vodi “Film klub“, najbolju emisiju o filmu kod nas.

Otvorivši temu o filmu kao avangardnoj umetnosti, Marija Perović je govorila, najpre o filmu kao vašarskoj atrakciji, a onda i o tendencijama u njegovom kasnijem razvoju. Hronološki, počev od prve projekcije u Indijskom salonu Grand kafea na Bulevaru Kapisen u Parizu, kada su 28. decembra 1895. godine, braća Luj i Ogisten Limijer prikazali grupi sumnjičavih gledalaca svoj pokretni film voza koji ulazi u stanicu, preko Bunjela, najznačajnijeg avangardnog stvaraoca, do značajne grupe ruskih umetnika, ona nam otkriva i to, da je impresionizam u slikarstvu imao presudan uticaj jer je inspirativno poslužio avangardnim stvaraocima. Jedan od najboljih primera avangardnog filmskog stvaralaštva jeste scena sa magarcem na klaviru. Magarac u kadru ne predstavlja umetnost, ali ako ga stavimo na klavir, ta scena već ima neku poruku i vrednost.

Neiscrpna tema o filmu proširena je razgovorom o rediteljima koji su poznatiji većini mladih ljubitelja filma. Priča o običnom prodavcu VHS kaseta, koji je postao svetski slavan reditelj, pre svega filmom “Petparačke priče“, a reč je o dobro nam poznatom Kventinu Tarantinu, interesantna je utoliko, što je ovaj banalne ili svakodnevne društvene pojave i situacije uspevao da dovede do umetničkog vrhunca. Paralelno sa razvojem svetskog filma, Perović je nabrojala nekoliko značajnih imena sa domaće scene. Naravno, nezaobilazan je Aleksandar Petrović, koji je svojevremeno bio nominovan za nagradu “Oskar“, ali nismo zaobišli ni čuveni “crni talas“, pa ni reditelje poput Želimira Žilnika, Dušana Makavejeva... Sve do danas najznačajnijih reditelja, kao što su Emir Kusturica, Goran Marković Darko Bajić, Srđan Dragojević i drugi... Najinteresantnije je bilo čuti priču o dvojcu koji prednjači, a to su Kusturica i Dragojević. Naime, Emir Kusturica je prvim filmovima skrenuo pažnju javnosti muzikom i režijom i tako se predstavio zapadnom svetu, koji je to smatrao vrlo egzotičnim, kao što je nama egotišna iranska produkcija, na primer. Srđan Dragojević je filmom “Mi nismo anđeli“, jednu običnu priču tog vremena ispričao na neobičan način, ostali delovi ovog, kultnog filma su  komercijalni, dakle, namenjeni punjenju bioskopskog i nekog drugog budžeta. Kad je reč o ovom reditelju, filmovi: “Lepa sela lepo gore“ i “Rane“ predstavljaju dosadašnji vrhunac Dragojevićevog rediteljskog umeća.

Drugi deo večeri posvećen   je predstavljanju rediteljskog prvenca naše gošće - film  “Opet pakujemo majmune“, snimljen 2004. godine. Iako nije avangardan, na insistiranje vašeg novinara (što se kasnije ispostavilo kao pun pogodak), ovaj film je sa neviđenom pažnjom, najpozitivnijim reakcijama i u jednom dahu, pogledalo oko dvadesetak prisutnih, nagrađujući Mariju Perović kasnije, kao i u toku tribine, čestim aplauzima.

Tokom večeri, u vrlo srdačnom i neformalnom razgovoru, saznali smo da naša gošća snima novi film, a pričali smo i o nekim drugim žanrovima i dragim nam ostvarenjima iz svetske filmske produkcije.

 Istorija starčevačkog rokenrola

2. nastavak (1972. - 1974.)

Početak sedamdesetih godina prošlog veka doprineo je popularizaciji rok muzike u Starčevu i ono postaje mesto koje je iznedrilo veliki broj kvalitetnih muzičara. Rok koncerti i igranke bili su pravi praznik i manifestacije koje se nestrpljivo iščekuju. Iako je grupa “Blood fresh“ imala polovičan uspeh nastupajući u emisiji “Veče uz radio“, Nikole Karaklajića jer je dolazilo do ispadanja iz ritma, a sve to je išlo uživo, njen značaj, vrednost muzičara koji su sačinjavali taj bend i ukupan doprinos koji su dali razvoju roka u Starčevu, nemerljivi su. Inače, tih godina, Nebojša Lazić je bio organizator zabave uz narodnu muziku pod šatorom, za vreme seoske slave. Posle nekoliko nastupa starčevačkih rokera, on je izjavio da nikada nije imao bolji promet i zaradu. Saradnja je, na obostrano zadovoljstvo, bila nastavljena i kasnije. Sve to indikativno govori da je starčevačka publika vrlo ozbiljno prihvatala tadašnje rok tendencije i pored uzlaznog kretanja narodne muzike. Posle raspada prve grupe “Blood fresh“, gotovo da nije bilo pauze do pojave nove grupe.

Te, 1972. godine, pri Domu kulture formira se muzički sastav koji je radio pod jednostavnim imenom: “Orkestar Doma kulture“. Njega su činili: Selimi Sadet (gitara), Marinko Tubić (gitara), Ilija Korica (bas gitara, harmonika), Laza Filipović (truba, harmonika), Mile Antonijević (saksofon), Rade Stanković (bubnjevi), Franja Radočaj (vokalni solista). No, pored ovih punopravnih članova orkestra, nastupalo je više izvođača koji su bili članovi muzičke sekcije Doma, na primer: Zlatko Živković, Senka Ljubljankić, Jelica Korica, kao i mnogi drugi. Grupa je svirala subotom i nedeljom na igrankama u maloj sali Doma kulture. Tadašnje igranke su bile veoma posećene. Ponekad je bilo 400 - 500 posetilaca, što prevazilazi kapacitet male sale. Svirala se uglavnom domaća zabavna i šlagerska muzika.

Uporedo sa ovim, formiran je još jedan muzički sastav u kojem su svirali: Pera Poljak (bubnjevi), Pera Aća (bas gitara) i Jovica Pejčić (gitara). Ono, što je vrlo interesantno za ovaj sastav je to da su svirali isključivo autorske pesme. To su bile jako lepe i pevljive balade (potrudićemo se da uđemo u trag ovim pesmama za naredni broj SN-a). Ipak, taj muzički sastav počinje da se osipa, negde 1973. - 74. godine, sa odlascima članova na odsluženje vojnog roka.

nastaviće se

D. Ješić

VUKOVAC – radovi učenika OŠ Vuk St. Karadžić

Jedno moje zanimljivo putovanje

            Jadno od mojih najzanimljivijih putovanja bilo je putovanje u Vrnjačku Banju, sa mamom i tatom. Neću sada opisivati kako je meni tamo bilo, već ću pokušati da vam dočaram sam izgled Banje, običaje ljudi, pejzaže....

            Vrnjačka Banja je sam dragulj među banjama. njena priroda je toliko lepa, da vam pogled prosto zastane na prelepim lejama cveća, rasutim duž celog šetališta. Duž šetališta protiče potok. Stanovnici i posetioci Banje su veoma prijatni ljudi i veruju da su oni u potpunosti prihvatili onu izreku “Gde god nađeš zgodno mesto ti drvo posadi...“ jer Banja prosto obiluje raznim vrstama drveća. Ne može vam se dogoditi da ne nađete slobodnu klupu u nekom parku, jer parkova ima svuda. Ovde imamo i tri lekovita izvora vode, ali u tu banju ne dolaze samo bolesni, već i porodice da se odmore od grada, zagušenog saobraćaja i dosadnih odela. Običaji koji se ovde poštuju i praznuju nisu mnogo drugačiji od naših, ali kao i svako i ovo mesto ima svoj veoma lep narodni folklor. Ovde se praznuje i jedan veoma neobičan praznik poznat kao “Dani meda“. Tada se okupi na desetine proizvođača meda, iz različitih krajeva naše zemlje. Ljudima ovde nikada nije dosadno, jer i pored različitih tradicionalnih stvari, ovde redovno održavaju koncerte zvezde naše estrade. Čak i oni, koji žele da budu ovekovečeni jednom slikom, mogu se slikati, ali to nisu slike koje slikaju fotografi, već su to portreti koje slikaju pravi umetnici. Duž celog šetališta nalaze se restorani i poslastičarnice, gde u svakom trenutku možete zastati da se odmorite. Ova banja je pravi melem za oči i za dušu, jer se iz nje uvek vratite preporođeni. Tamo nikada nije dosadno i želite da se ponovo vratite.

            Nadam se da sam mojom pričom prikazala delić atmosfere i osećanja koja me vezuju za Vrnjačku Banju.

Stanković Snežana 8/3

Tada sam bio zadovoljan sobom

            Bilo je to pre dve godine. Tad smo učestvovali na takmičenju folklora. Osvanulo je jutro i mi, folkloraši Doma kulture iz Starčeva krenuli smo u Novi Bečej. Kada smo stigli primili su nas u njihovu školu, u jednu od učionica. Tamo smo se odmarali od napornog puta. Posle nekoliko časova javio nam je naš koreograf Nikola da obučemo nošnje i da se spremimo za nastup. Tako smo i uradili. Malo kasnije otišli smo iza scene. Tu smo čekali, da grupa koja je do tada igrala završi svoj nastup. Bili smo uplašeni. Strepeli smo da neko ne pogreši u toku koreografije. Kucnuo je čas. Grupa pre nas je završila. Tada nas je voditeljka najavila i rekla da ćemo odigrati igre iz okoline Zaječara. Počeli smo... U toku nastupa svi smo igrali kao jedan. Sve je bilo savršeno. Kada smo završili svi smo bili srećni i niko nije mario za postignut rezultat. Presvukli smo se i otišli u šetnju pored reke. Malo smo šetali, pa posle šetnje otišli u školu gde su nam bile stvari. Dok smo mi bili u šetnji Nikola je bio na sastanku sa ostalim koreografima i sudijama. Kad smo ušli u školu došao je Nikola noseći zlatnu povelju. Svi smo bili presrećni. Nikola nas je jedva umirio, a zatim nam je rekao da smo bili najbolji na takmičenju. Nismo mogli da verujemo da smo bili bolji od KUD-a “Paunović“ iz Pančeva. Ovom pobedom smo automatski otišli na Republičko takmičenje, ali to je druga priča...

            Meni je ova pobeda ostala u sećanju i tada sam bio zadovoljan sobom.

Dragan Anđelović 7/4

Dragi dnevniče ...

            “I još samo ovo, ovo još da zapišem.... vrlo mi je bitno.

            Tiče se moje ljubavi. Ljubavi koju sam ja volela, a ona mene nije. To je to, znala sam, ja se njemu sviđam. Imali smo žurku danas u školi. I dok sam igrala bila sam vrlo raspoložena. Mada, danas sam saznala, da je on sa jednom od mojih dobrih drugarica..... Sve se brzo odvijalo i ja sam već pomalo počela da tugujem. Sakrila sam se u ćoše, velike prostorije, misliće da me niko neće primetiti. Ali... u jednom trenu videla sam ispred sebe patike.... Znači, neko me primetio. Nećete verovati, to je bio on!. Onaj ko mi se beskrajno i nezamislivo dopada. Polako sam dizala glavu da pogledam ko je, praveći se da ništa ne znam. Odjednom, seo je pored mene. Uhvatio me za ruku i baš ovim rečima pitao: “Šta ti je? A malo pre si toliko bila srećna!“. Da, ali znaš, ponekad nekom tako odjednom dođe... Ali... je l bi mi rekla šta te muči, možda bi mogao da ti pomognem. Ne znam. Nisam sigurna.“. Onda je neko vreme gledao u mene, ustao i otišao. Pomislila sam u sebi: “Neeee, koliko si samo glupa!“. Počela sam da plačem... Ali, nije moguće, on se vraća, nasmejan do ušiju. Počela je pesma za ples. “Da li si za ples, gospođice?“.  Obrisala sam suze sa obraza i ustala. Dok smo plesali pričao mi je neke svoje doživljaje sa svojim devojkama. Želim nešto da te pitam, rekao mi je tako nežno. I... i... poljubili smo se! Svi su počeli da tapšu i vrište, a ja nisam znala šta da kažem. O ne! Dolaze moji roditelji. To je bilo sve. Ovo ću stalno pamtiti. Jedan divan ples, jedan divan par i jedan divan, kao iz sna poljubac. Lako noćac!“

Tamara Potić 7/3 

Mače

            Na ivici mosta stoji jedno mače, gleda u reku i sprema se da skače. Dođi iz daleka i spasi svoje mače, jer te to mače voli najjače. Dođi brzo, do pet ću da brojim, samo da ti kažem da te puno volim. Dođi brzo jer se plašim mraka, samo da te ljubim barem na brzaka...

            Zamisli svetlost i zatvori oči. Zamisli samoću u hladnoj noći... Zamisli samo tišinu oko sebe, tako je sada meni bez tebe...

Vesna Marijanović 4/4

Andrijana Maksimović 6/4

Vrh strane

E-mail: [email protected]

© 2007. Webmaster